20. oktobar

ЛАА

СМРТ ФАШИЗМУ —

Есен

БРОЈ 240

песник иборац

мро је Владимир Назор,

пјесник борбе и слобо-

де, борац Народноосло-

бодилачке војске, лржав ник и борац за социјализам, који и у последњој својој пјесми „Облапи", ди до последњег даха стоји поносито, као и сви људи Титове спохе у нанјој земљи, који као „нови батитиннин поносних народа, што су цвали џи нестали", стоје свијстла и чиста образа. пред лицем напредног човечанства, упркос империјаљистичким трабљивцима, уУпркос ревизионистима, коштрареволуцнонерима и шпијунима имнеријализма у радничком покрету. Животни тут Владимира Назора је велик и плодоносан. Његова поезија је пуна животне радости, химна природи, 40Бјеку и слободи. Он је дао хр-“ ватском и југословенским народима читавог себе, своје мисли, српе подушу. У условима робовања хрватског народа под аустро-мађарском владавином, он «тногобројним дјелима пјева о радости, о животности, полета и жилавости свога народа, пјева о сунцу, о свјетлости, о будућности; он кријели народ да не клоне, да истраје у борби за свој опстанак, Пјевајући о борбама из прошлости наших народа и Словена, он уноси у њихова срца одлучност да издрже у борби за своје ослобођење. ГЂегова дјела „Славенске легенде“, – „Медвјед — брундо", „Хрватски краљеви", „Вели Јоже", „Пастир Лода“, „Шарко“ и друга говоре о путу Владимира Назора, путу којим је он ишао од својих младих дана. Његове алегорије у којима на

диван поетски начин опјева.

природу, Назор пророчки говорпи о будућности свога народа, пука, који живи и бори се за опстанак, док силници иестају са лица земље. Назор има много пјесама о природи у којима танано и тонло опјева збивања у њој. Ономатопејски, шумн снага у његовим стиховима пуна животне радости и ведрине. Позната је Назорова химна природи У пјесми „ЦДврчак“ У којој „иврчи иврчак на чвору црне смрче" и слави природу и сунце у слободи – којој краја и коју никакви силништ не моку укротити., Слична пјесма, м по љепоти једна међу најљешним, је „Ноктурно“ у којој су се слиљи сви акорди природе и узносе своју славу и хвалу слободи. Кроз пјесму о природи Назор је пјевао и о човјеку, о народу, пуку који се борн за достојно мјесто у при роди и у животу.

Туђинцима освајачима и силнинима који су поробили нашу земљу он довикује: „Ал' што је наше, нека наше остане!"

Такав је Назор био и тако гледао на своју домовину мо на свој народ који се борио за слободу и независност, а људи као што је Назор, борци, плоказивали су народу пут слободе, осветљавали га сјајем — својих дјела. Шикарама и шипразима, као персонификацији народа, он довикује: „Ви посљедња нам надо".

И у условима буржоаске ре-

акџионарне Југославије, када је официјелна културна политика владајућих режима служила само владајућој класи, Назор је, као пародни пјесник у својим' дјелима, кроз алегорије, тјевао о народном животу, О његовим стријемљењима „с вјером у његову снагу, с вјером у његову ' бољу будућност; он је пјевао о својој Далмацији и отоцима, о Истри и њеној борби и славио јуначку прошлост паших народа и борбе које су водили против туђинаца; он је пјевао .0о љепотама наше земље, 0 ње ним богатствима, која су односили туђинци и издајници.

Назор, какав је био у току читавог свог живота, борац за слободу свога народа, остао је досљедан до краја, не само у књижевном стварању, него н у свом личном учешћу у борби народа за слободу ин бољу будућност. У – најсудбоноснијим данима историје наших народа, у Народноослободилачком рату, он је са својим народом. 1942 године он ступа у редове бораца, У дубокој старости. У свом говору, одржаном на академији, приређеној У част, у Бихаћу он проглашава: „.. „Нема више бијесних и лусдик Мати, ни Сојажљивих,

нема |

његову |

мудријашких _ Старих, Проглашујемо да смо сви млади, јер наш народ почиње тек сада ла смјелим духом дише, да тради из темеља своју праву мужевност". М збиља стари Назор је издржао тешкоће рата по брдима тш гудурама, не само стојички, него као борац, полетно, увијек насмијан, увијек духовит, какав је био у току — читавог свог живота.

Од првог сусрета с другом Титом пјесник борац је схватио величину нашег вође и то је изразио на крају свога говора у Бихаћу „Друже Тито води пас к побједи". Пјесник је, о Титу написао доста у току рата н послије рата у прози и у стиховима; можда више, него ико. Колико је схватно м онијетио улогу и значај друга Ји та: а 3 АЕН вођа"; ·

„Од гвожђа је, али, у том гвожђу куца топло срце. — С руке, кад је

увис диже, до еблака тамних прамен • свиетла сиже; када хода, лед му под ногама, Р У нупа. не знамо да л> је

сми садашњих дала, лик из древне приче;

ми крочимо за њим увек з"твртиће и даље, вјера још снажније ниче.

Стари Назор је схватио, опијенио и опјевао величину наше борбе, њену улогу, њен интернанпонални значај. Он пјева о нашим борњима који туку непријатеља н помажу — Црвепој армији и Совјетском Савезу. Ол пјева о нашим учесницима У шеанском грађанском рату, који су пролијевали крв за слободу шпанског народа. Он пјева о ишним командантима, које су васпитали наша Партија и друг Тито;

„Коча — знам та,.

блиставих отију за стол Титов сједа,

ко витез Маладин пун Жара и

: Вјере; а кад у рат води своје Пролетерс,

зтитава га Босна, дивећ му се, тледа,“

и тако нас води, — Ми

ИМ у нама

м даље: Тео је онај, који

у свакоме џепу град освојен 3 носи.“

„Пеко = знам и њега

Назор је прошао, у најтежим и мајсудбоноснијим данима кроз најсуровије услове Четврте и Пете офанзиве, увијек ведар, увијек ујерен у побједу, увијек спреман да и посљедњи осјећај ла своме народу, његовој борби и побједи, увјерен да ће наша Партија с Титом на челу умјети ин моћи побиједити непријатеља, ма колико он био од нас јачи бројно и материјално. Та вјера огледа се у свим његовим дјелима ранијим и из Мародноослободилачког рата. Његове „Легенде о Титу" су најљешии _ прилог, најистинитија документација о величини борбе маших народа, који су оличени и овјековечени У · Титу.

Снови Владимира Назора, његове тежње за слободом пспунили су се. Дошла је слобода, с много крви, патња и жртава, али је дошла н расцвјетала се по земљи, У душама наших људи, омладине, дјеце. Назор је доживио ту слободу за којом је чезнуо, за коју се борно пијелог свог племенитог, и у пуном смисту, салржајног живо

1 "Назор доказао је, каб м у току

Жж РЕКТОРА ДРАГ., ЈОВАНОВИЋА 1Лу ТЕЛ, БР, 20-443

ТРЕБАО

та. Братство мн јединство, 0 коме је сањао и коме је посветио много свога труда, остварено је у заједничкој борби народа Југославије, које су вјековима завађали и плодвајали непријатељи, туђинњни н домаћи одроди, феудалци, (буржоазија и монархија. Он пјева духу наших народа који

„Рраспржи магле и тмуше, обзорје нам очисти“ који уоплоди зтто не роди“ м којим „нас води стазама будућности.“

. Дубоко повезан с народом, као неколико дана прије њега преминули пјеслик и борац Отон Жупанчич, коме је лосветио једну од својих, можда, посљедњих пјесама, пјесник борац и државник Владимир.

читавог живота да је увијек тамо, где је правда им нстина. У својој пјесми „Усамљени дуб" оп пјева о нашој снази, о нашој борби за нстину, коју ни: када нијесмо изневјериди. У последњим данима свога живота ом, као гранит чврсто, стоји уз свој народ, увјерен у његову праведну ствар. Он је осјетло да нас они, којима је наша борба била десна рука, — чије смо били снажно и несаломиво крило, данас, не само напуштају, него пам праве сметње У раду, У изградњи бољег живота,'0 којем су сањали наши. народи „борили се, а заједно с њима и он, тјесник и борац.

Назор, као и сви наши трудбенини, чврсто вјерује у побједу праведне ствари, у побједу истине коју виде пролетери н сви трудбеници свијета, који су се борили и који се боре за своју слободу.

У пјесми „Русија мајко“, коју је писао пред саму смрт, он се обраћа Русији (мислећи на Совјетски Савез) као мајци која је родила дијете (мислећи на пашу земљу), које сада поку-

шава да удави. То дијете којс

је од свог рођења било највјерније и најоданије својој мајџи без резерве, без задњих мисли стоји дапас чврсто на позицијама и на бранику исти~, не, насупрот мајци, која покумтава свим, па и најгорим средствима, ла дјетету спријечи да узрасте и да се развије. _ Али дијете, упркос свих сметњи м тешкоћа, упркос свега што му стоји на путу, надахнуто здравим соковима живота, вођено Мартијом и Титом напредује и развија се. Упркос вике и брбњања „са свих страна“ која. настоји „обуставит Судбини молокрет", упркос лажи и клевета, оно је све снажније .

„И узалуд уста гломазна: дјетету на усни често истине је рјеме

Умро је пјесник ни борац за слободу свога народа, Владимир Назор, али његово име и његово дјело живјеће, док _ живи хрватски народ, док живе народни Југославије, од којих се никада није одвајао, мн којима је посветио читав свој велики живот и последње своје мисли и дјела, бранећи их од неправедних папада оних којима су

· највише добра учинили,

Нека је вјечна слава и хвала Владимиру Назору и нека му је лака земља. за коју се борио!

% М.

асовни покрет рашних сељања за стварањо сељачких радних задруга који

је отпочео накоп одлука | Другог пленума | ИК КИЈ и велики број ралних

зажрута које се стално фор" мирају, ставили су тред организације Народног фронта у градовима пове задатке у помоћи сопнјалистичком“ преобраржају села. Нова ситуатила се селу захтева лруге облике п начине омоћи перо ито је То био случај ранијих година. Нри рејонским одборима и при Гоздском одбору Фронта образоване су комисије село-трад које је требало ла. руководе повим облицима бпомоћи седлу, да дају опште дирек. тиве, да контролишу рад на терепу и отклањају ведостатке

- Једен од главинх облина помоћа _ организашњје — Назодног фронта у Беопраду претстављају патронати појединих предузећа, в установа над сељачким рад; ним _ задругама. Радним вадругама се пружа помоћ у организациопом _ учвршћењу, 7 сређивењу | канговодства и администрације, у стручним саветима из области пољопривреде и томе слично, Досадашње повезивање прељузена и установа које су преузеле патронате над радним задругама, гоказало је приличне резултате, али ги доста недостатака и грешака косе. треба тито пре отклонити. У раду рејонских комисија к градске комисије село-трад, углавном недостаје рад по плану н опште руковођење _ овим веома важним задатком.

__Рејоцско комоснје селочтрац зјетку да #з-

требало је још у т врате правилну расподелу патро ндта тако да велика прачузећа добију веће задруге а да два лит три мања предузећа заједнитки узму јелпу задругу и томе сливтно. Мефутим, цела ова акција вије у потпуности текла под руководством рејопских комисија, Тако се десило да неке установе које за то немају услова. узму у патронат неку радну задругу. Поред тога, де. сило се чак да на пример по. друживња · Министарства лек. тропривреде ФНРЈ усме у па. тронат две задруге на Среза рум ског који уотиште није предвиђен међу срезовима којима Бео. град указује помоћ,

Савезне установе и пеке Универвитетске ортамизације нису се трилнком повезивања са задругама обраћали претходно _ рејонским | комисијама село-град. Због тога Се десило да меке екипе студената иду по овом нахођењу У задруге, а да теке савезне установе узимају патронате без знања

и сагласности рејоноких комисија, Рејонски одбори Фронта су на тај начин отпочетка испустили руковођење овом важном акци-

јом били недовољно обавеште. ни о догађајама на терену, због чега су се и догодиле лосадашње неправилности. Комисија село-трад при Градском одбору Фронта није имала вотпун увид у рад рејонских комисија и због недовољног броја чланова недостајало је контроле обиласка рејопских комистије. Поред неоспорних успеха које су постигле синдикалне организацијо предузећа и установа које имају патронате над сељанким радним задругама, приликом одлазака скипа из · редузећа појавиле су се извесне непра-

вилности и грешке на које је

потребио указати. Некесиндикал не подружнице шаљу екипе састављене од великог броја људт што, свакако, вије потребно Те велике екипе морају стално да буду дочекиване и угошћене од стране радних задруга. Има нодружиштца као, за шример, у „Икарусу“ _ која сваке недеље шаље своју екнту у радву взадругу и, наравно, да се екипа мора частити. Овакве гозбе су сувишне и штетне ши не показују сељацима да су људи дошли да им помогљу. Дешава се ла неке подружнице самошишћја» тивно пријаве долазак некој радној зедруги коју уопшњље ниау узели у патронат. Тако су сељаци у задрузи у Добановцима једне недеље спремили 70 литара млека и велике количаце хлеба и сланите за упеку стндикалну екиту" која је пријавиша овој дољазак. Радни сељашци сису знали да кажу члану традске комисије село-град, који је отишао да обиђе ову ва-

„дрјупу, моја је то подружница,

пошто им подружница талречат није пријавила долавак.

Извесне екипе које су оллазиле у сељачке радне задруге пису имале _ добре и спремне предаватче. _ Ово је "едостатак повезаности са рејопским одбором Фронта који има нарочити актив предавача за село. Члатови подружница који су као прететавници колектива _ ваду“ жени за везу са рејонским одбором фронта, одржавају веома слабу везу са комисијама село. трад.

Сви до сада паведени пелостаци морају бити уклољепи да би акција за помоћ сопијалистичком преображају села дала ош веће резултате, За то је по требан, свакако, бољи по оргавизовеанији рад трашслонх ортанизанција Фрошта. 'Редонока одбори фронта, односно њихове комисије село-трад, треба да изврше у' првом реду сравилан распоред патроната над вадругама Потребно је исто тако опемопућити да појадина прељмузећа без знања и сагластости рејонске комисије узимају патрогат над задругама. Ево примера пе– правилне поделе патроната. На пример „Звезда“ филм увела '

зе патронат над двема задру-

ТКлОНИтТИ _ _ НЕОРГАНИЗОВАНИ РАД

у помоћи социјалистичком превбражају села

"СЛОБОДА. НАРОДУ1.

фан аиннииннанце АИ

ЦЕНА ВРОЈУ 2 ДИНАРА

гама у _Рлотоњу, Индустрија мотора над пет задрута у _ Старчеву, _Комбипат _ пк-

ћера и врења над две залрхте у Омољики, Исто тако, Бродара је сама узела 'лајвећу за“ другу у Србији, у Качареву, и ако је ова задруга требало. да има други патронат, ина пример подружитију Индустрије мотсра. Да би се отклонио овако неоргатизовжн рад, поомисттје селочгркад, при рејонским одборима треба, као што је речено, да "врше правилан _ распоред | патропата над задругама, и да створо ввој плав рада.

Између _ пејоноких _ комисија село-град т претставпика подружмница којо су' узеле татронат над задругама, потребне“ је да постоји стална и чврста. веза. Ове људе који су вадужени ва рад са селом не треба често тењати као што је до сада био слвучађ, пошто онт повнају ситуаштју на терету, проблеме и но“ требе затрјуга.

Чертћа _ повезаност _ рејонских одбора Фронта са среским одборима Фропта омогућиће бољи и организованији рад на помоћи селу и темељнеје упознавање са проблемима и потребама задруга на терену. _

Комисије село-трад 'ура' рејопским одборима фронта треба да узму у стоје руке руковоћење и контроту над радом помедитнх екипа или имађу увид пад расвојем односа између подружнице која има патронат н села; Ре. јонске комисије треба да таљу своје чланове са појединим екипама' које одлазе на село п ла ттрате и контролу како се испуњавају вадаци у овој веома важној акцији. Поред свих ових мера ројоноке комистје треба да буду попуњене новим чланови ма пошто од изабратих. људи свега половина ради. Људе који ураде у овим комисијама треба растеретети свих осталих друзитвених- задужења да би сег/пот пуно могли посветити делатно“ сти у овој комисији,

Комисија село-трад пот Градском одбору _ Народног фронта имала је доста Бедостатака 7 досадашњем рацу. Она њије њмала потпуни увтд о догађајима на терену, није довољпо помагала, коптролисала и обилазела рејонске комисије село-град. Фсим _ попуњавања ове комтстје новим 'тлановима ошто повести члапови у њој не раде, ова комисија је дужна ла ваше помогне комисије у рејонским олборима и ла их контролише у раду.

Само стровођењем овчх мера моћи ће организације Народног фрошта у Беотрашу да пруже још већу и оргашизоваштеју помоћ е0пијалистичоом _ преображају сез ла, н тиме испуне један од вајвећих задатака у изтрапњт 0 цејалтизма у пашој земљи, :

пиво Караматијевић; ПРЕЛАЗ ПРЕКО ДРИНЕ