20. oktobar
и | – ит сали
а железничким станицама у Београду — Дунав-ста_ ници, Доњи Град, станици Београд и Топчидер —
културно - просветни рад прет-
ставља засебан проблем. До сада он се слабо развијго, животарио
је неосетно кроз доста неплански рад.
Није било лако развити култур- .
но _ уметничке и просветне форме рада на овим великим прометним местима где свакодневно прође до близу 50.000 путника. То је радан колектив од кога се тражило много у погледу испуњења полугодишњег плана и који има ла одигра једну од изразитих улога у Метотодишњем плану, Ипак, не може се сматрати да су то били узроци неразвијености и закржљалости разних културних манифестација на поменутим беогргдеким _ станицама. На свакој београдској станици постоји осам разних радних времена. По једном радном времену ради возно особље, по друтом матацински радници, по трећем управно особље мтд., неки рдиз по 22 часова а 24 се одмарају; други пак, раде 24 а 48 часова су слободни итд. Такав распоред радног времена одбацивао је свави калуп културно - просветног живота једног предузећа или у. станове, који
радно време, х= спепифични к
захтевао је свој начин организације ултурног жинота, који би одговарсо посебним условима.
данас се, службеницима, нарочита пажња посвећује њиховом стручном и политичком образовању. Заведепо је опште школовање по државној линији, где сви радници и чиновници обнављају илисепак тек упознавају са сеновним знањем из железничког саобраћаја, ргзним уредбама и упутствима — за правилно вршење дужности. 6 обзиром на неуједначеност у рад_ ном времену, настава је ипак редовна, само што се људство на предавањима свакодневно мења, тако да сваког појединца, сваких седам дана, опет обухвата наставни плам, Такав плански рад омогућује брзо упознавање. служљеника са свим променама, и уједно освежава њихово старо знање. У наставку ових стручних часова одржавају се мидеолошкополитичка предавања на принци_ пу добровољности. Скоро девет стотина службеника · обухваћене је идеслошко > политичким радом. Обрађује се материјал са Петог конгреса КПЈ. Месечно се одржавају по два предавања и две консултадије,
Међу магацинским | радницима железничке станице све се више популаризује систем читалачких група. Како међу овим радницима има доста неписмених, то је на. тај начин омогућено политичко обавештавање : оним трудбеницима који не умеју да читају. Феормирано је 12 читалачких група у 4 магацина. С обзиром да сви радници раде непрекидно 25 часа а 48 часова се одмарају, то се користи оно радно време, јер их је једино у том радном времену и могуће обухватити, када немају посла а то је обично око подне. Магацински радници разрађују теме из социјалистичког преображаја села, из проблематике _ синдиката, во Народног Фронта,
Док,је културно - просветни рад на београдској станици већ добио добре основе за даље развијање, дотле се на осталим станицама града тек приступа организацији таквих форми,
Читав културно.тросветни рад који се до- сада развијао на свим железничким станицама у нашем гражу био је слаб м због тога што су синдикална руководства м управе станица све своје снаге бацале на испуњење планских задатака. Јасно да је то знатно успоравало. ток и развој не само просветног већ и забавног живота међу трудбеницима београдских станица,
ша ипак, и поред свих потетткоћа и слабости, било је и добрих резултата културно _ про
светног рада. За шест месеци о ·
тисмењен је 21 полазник на аналФабетским с течајевима; учињено 10 биоскопских и две позоришне колективне посете, одржано осам предавања са 1.850 посетилаца итд. Станица Београд формирала, је културно = уметничку трупу са 35 члапова која је већ гостовала у неким местима — Врдник, Марковац, Земун Поље — и има
, све услове да се развија и пре-“
расте у друго друштво железни. чара. Али све је то само први зачетак, један део оних могућности које ће почети да се остваРУЈУ У културном животу ТРУД беника железничких станица У Београду.
очигледна атитација до сада била је такође врло слаба. ТРрудбеници станице часно су испунили шестомесечнае задатке са врло добрим резултатима. Међутим, ис_ пуњење полугодишњег плана као и само такмичење није уопште графички приказано. С обзиром да туда тролазе свакога дана хиљаде и хиљаде трудбеника ша -чи-
има осмочасовно Г
међу железничким ђ
таве земље то би и очигледна агитација, у том случају, имала им посебан значај. Но, ома је пажна м за магацинске и маневарске бригаде које треба. обавештавати о њиховим постигнутим ус_ песима. _ Очигледном атитацијом занемарено је и истицање појединаца који, својим радом доприносе новом животу железничког колектива м испуњењу плана,
За све београдске станице постојао је један актив агитатора. Његов рад био је доста добар само без система. Он није успевао да обухвати сво људство. Искуства су довела до тога да се сада Формирају, из овор великог актива, групе агитатора по бригадама, возним партијама, сменама, одељењима итд. што ће, свалако, донети плодоносле резултате у погледу агитације.
Али културни живот београд_ ских железничких станица не може се одвијати посебно или одвојено од културног живеота Београда. До сада су културне установе = уметничка друштва малљег главног града посветили мало мажње овом радном колективу.
Ако разговарате са трудбеници_ ма железничке станице они ће вам поставити питање зашто им није омогућено гледање некох позоришног комада или зашто се
; не омогући наступање, с времена на време, неких уметничких дру~“ тштава У појединим слободним са» лама специјално за железничаре, с обзиром на њихову бројност.
Сала „Зеленгоре“, где су се једино могле одржавати сталне приредбе, и која је најбоље одговарала железничким трудбеници~
, ма, служи сада У друге сврхе (припремање изложбе).
Културно - уметничко друштво железничара „Бранко ветковић“ није до сада посветило довољно пажње животу београдских станица. И поред великих гостовања по репрезентативним местима наше земље, која су неоспорно потребна, ипак тежња овог друштва треба да буде више усредсређена жа подизању културног нивоа, железничара нашег града. Чланови друштва потпомагали су културпи · живот београдске станице,
развијајући сарадњу са уметничком групом, али све то није довољно у односу 'на њихове могућности на том/ пољу. У току ове године „Бранко Шветковиће извео је свега једну приредбу на београдској железничкој станици.
Онда, не треба да нас чуди да“ друштво, међу београдским же. лезничарима, жма врло мало помажућих члашова. Док је уменичко друштво железничара У Загребу обухватило око 90 од сто трудбеникај дотле је „Бранко Цветковиће у Београду успео даокупи свега 12 од сто, што знаши да увелико заостаје иза загребачког уметничког | железничарског друкатва. Значи, да „Бранко Цветковић“ није још успео да ее приближи београдским железничарима и да стекне ход њих па. пуларност,
потребно је још нешто напоменути у погледу очитледне агитације. Затребачка станица укражтена, је сликама са натписима, централним показатељима у виду великих стубова им ледло = укусно исписаним _ мобилизаторвским парелаша, За овакво укратнавање београдске железничке станице обавезу је узело градско предузеће за декорацију м примењену уметност, Међутим, мако је про. шло већ неколико месеци од та~, да, на железничкој станици У Београду није још ништа учињевр у том погледу.
Уопште, за развијање неког већег културно = просветног рада; ва београдској железничкој станици потребне су) на првом: ме. сту, просторије којих, међутив. засада нема. Једина просторија жоја је била, доста повољна, то је била „Зеленгора, но м она је сада ускраћена трудбенинима, ма уље станице. Може се још рећи да станица Београд нема ни свог уцрвеног кутића“, и поред о тромног броја службеника. Жуле турно = уметничка група одржа» ва пробе у истим просторијама, тде ради претседник синдикалне подружнице. Све што змају на расположењу за сада, то је Бе. лики станични махтацин где. се и одржавају различите форме жултурно = просветног рада.
Бода |
· београдских железничара
живот Београда тече. Његова главна артерија то је београдска железничка станица. Свакога да» на кроз њену капију прође хиљаде и десетине хиљада путника. М сваки путник треба да стигне на време. Тим возовима путују наши музичари, оперски
Плодна археолошка ископавања У [Горњем граду
је. ,
К оложај простора на коме лежи данашњи Београд, необично “погодан а је динствено леп, био је један од главних узрока бурне
“ЕО
/ прошлости/овога, града. Он је
„рушен и“поново зидан, плен је многих освајача, а калемегдан„ски брег, који се живописно и
; окомито спушта ка ушћу зе-
· диких река, носи на себа к у себи бројне трагове те про-
!' шлости, богате крупним исто риским догађајима
Рачуна се да је простор Горњег града био насељен још ГУу млађа камено доба, док је познато да на (светлост историје Београд излази у трећем веку пре наше, ере, у времену владавине келтских Скордика, који су му и дали прво познато име Сингидунум:
Даља историја Београда пуна је промена. Он бива у рукама Римљана, затим Византије. После навала варвара нестаје готово са историске позорни-
це, да се У деветом веку јави као Словенски Белград. У петнаестом веку он постаје престовица деспота Лазаревића, 1427 године пада у руке Ма--· ђара, а 1521 долази нод власт Турака, под којом остаје све до 1806 године:
Сва та крупнија раздобља древне историје Београда, нарочито она из најстарије прошлости, оставила су у бедеммма Горњега града. своје трагове, који су од интереса, за нашу науку и чијим се истражи. вањем и ископавањем од прошлога лета бави Археолошки институт.
Током прошлогодишњих Иископавања установљено је да се На платоу поред Војног му“ зеја, испод слоја од пет метара, насутог у скорије време, налазе остаци једног средњевековног насеља из времена пре деспота Стевана,
Овогодишњи радови почели су двадесет другог јуна и сада су у пуном току: Очекује се
и
гравира Београда“из ХМ века (оритинал се малази у Градском музеју)
да ће онн дати обиље нових и интересантних археолошких # историских података и да ће се ваићи на најстарије словенско насеље у оквиру тератрињ је Бееграда. . :
По неким индицијама, до којих се дошло приликом прошлогодишњих ископавања, може се веровати да се испод слоја тог старог словенског насеља налази прастаро насеље вз млађег каменог доба,
Једновремено се дуж терасе, поред Војног музеја, раскопава средњевековни зид замке деспота Стевана. Праћењем положаја овога зида закључено је да он потврђује старе планове и гравире из шеснаестог века, којима, располаже Град-
ски музеј, што је од великог значаја за даљи рад. Приликом откопавања овог
древног зида, још прошле године; а нешто и ове, наишло се на зидове пашиног конака из деветнаестог века: Познато“је да је у томе конаку, касније, био смештен генералштаб кра-
евтов ЖХутер:
певали, културно_уметничке групе и друштва на _ разне стране наше земље. Фвај колектив железничке станице труди се да сваки воз буде отпремљен тачно м на време, Али овим радним људима који испуњавају све задатке Петотодишњет плана, који
ља Милана. Ови зидови паптаног конака неће се консервирати, већ ће се извршити снимаЊећ, тачно бе се уцртати У план, а потом ће се даље ту: шити.
ЊМиљ је ових археолошких
' шепитивања да се утврди шта
се све налази сачувано у бедемима Горњег град» Трошни објекти (плетаре, пећи итд: који се не моту консервирати снимиће се и премерити, + У колико је ће се и отисци У гипсу (мулажа). Потомће се копати даље, у дубљим слојевима. Тенденција је ипах, да се консервирају сви објекти веће вредности, док је одлучено да се не врше никакве реконструкције.
Како је У плану да простор Горњег града заједно са Тим својим историским споменицима, Уђе у оквир парка то ће се у том смислу даље и радити:
Овај значајан и велики археолошки посао, који ће У многоме расветлити и открити све оно што у својим слојеви“ ма и новијим насипима. скрива калемегдански _ брег, трајаће годинама и стално ће се разгранавати. Под руководством стручзња-
' ка Археолошког института на
ископавањима раде фронтовске бригаде са села. Њих Институту додељује Грађевинско предузеће Првога рејона
Знатна је тешкоћа што се радници фронтовских бригада смењују свакога месеца, управо онда кад се увежбају, упуте У рад и стекну извесна искуства- Много би боље и корисније било да се за ове 10слове одреде стални радници, који би могли и да се оспособљавају специјално за радове ове врсте. Тим пре, што се р= чуна да ће предвиђена ископавања трајати више година и што ће таквих ископавања бити на много места у нашем граду у нашој Републици и у нашој држави.
У сваком случају, решење овог проблема, као и низа других У вези са практичним редом, допринело би бржем и
- бољем одвијању ових значај-
Ебу. радова. ж
Тако данас. кад на другој страни Саве, израста нови град, дело напора прве Титове петолетке, у старом делу града, са ове стране реке, из вековних наслага излази на светлост дбиље података далеке историје нашег Београда. Ту ће се, са две обале, срести древни остаци првог словенског насеља са светлим гигантским зградама
У ложионици
мере, откуцаје срца овог великог града, потребно је дати могућности за стварање свог културног
просветног ми уметничког живота, изаћи им у сусрет им потпомоћи их У уздизању њиховог културног нивоа на један већи степен.
Поглед на |едно
вабирно место кнез КЕ
исоки дрвени мост ограђује земљиште на Студентском Тргу бр. 18 м заклања све што се иза њега налази. Тек када се капија отвори пред нама засветли — птироко двориште, обрасло травом. У дну дворишта стоји дрвена барака,
магацин ИОНО-а, а с леве стране |
ониска кућица са два прозора
Улазимо кроз кухињу у светлу, уредно поспремљену собу. У кре. вету до прозора лежи жена ербд њих година, бледог лица, лепо са» чешљане косе, живих очију. Она нам каже:
— Ја њу, другарице, забелсљл. ти што сте донеле, ви већ заате; због евиденције...
= другарица Марија“се мазвр Под бочи у кревету, онолико жкоштико јој дозвољава укочено тело р наставља: — Знате. ли шта смо за, тоследа ње три недеље сакупилит Мното! Само старот гвожђа има преч ко 4900 килограма. М/ ломљеног стакла око 1000 килограма. Сем-то та 2000 килотрама стаје хартије, 3000 сијалица.
На прозору се укаже чика-Никола. — дДонка Сикимић донела је-оч пет 50 килограма /старог плежа, ти већ знаш из; које груле, = реферише Марија.
На сабирном месту стоји Оли. вера 'омић, руловодилац актива,
— Ове флаше ћемо пребројати, Оне читаве превешћемо „Флашач промету", а сстале у полупано
> стакло,
чика Никола одобрава, климне тлавом ми почиње одмах да бро-
— Здраво, другови! — довикује Оливера невопридошлим м прекида рад.
Крста Влајић м Драгомир Нетловић, кочијаши, прилазе јој — Ништа без вас, ма колико-се ми трудили, — задовољно их. дочекује Оливера, — да нам ви не долазите редовно материјал би»гсе ватомилао м ми га не би мотли лепо сортирати. Баш сте сада сти тли у прави час!
Оба друга прилазе великој го. мили гвожђа м подижу највеће комаде гуса.
ТУ некада пусто м празно двориште, испред прозора другарице Марије · свакодневно _ дефилују франтовци. Они непрекидно доносе најразличитије отпатке: кости м крпе, хартије и стакло, гвоздене и плехане предмете којим су на око неупотребљиви. Сви они |знају да ће многе хиљаде овак'вих сабирних места донети на-
наше социјалистичке садашњи- ! им младим фрабрикама – многе
це. у
, уза“ 7
хиљаде тона_ материјала, | Фа.
пио