20. oktobar
пеи пб љЕЉ дридде ва ла =
СТРАНА 4
организација АФИ пред Дечју
недељу _
4 ечја недеља, која ће се о-
фрокати од 27 септембра 6 до 3 октобра ове године, биће обележена појачаном а удвострученом бритом народних власти за нашу децу. Организације АФЖ-а у Београшу лочекаће Детју недељу такмичењем и по равних обавеза у помоћи дечјим установама, маџкама, у организовању тре давања ни у сличиим асцизма, Такмичење између – организација АФЖса у Београду почело је 15 јула ове године и трајаће све до почетка Дечје недеље, а учество ваће све рејопске и оснозне ерганизације, као и Градски одбор АФЖ-а.
Рејонске организације АФЖ-а узеле су на себе разноврсне обавезе у овом такмичењу. Жене ће по рејонима активно учествовати у одабарању мајки за на граде и 'у»одређивању жена У
савете при свим дечјим устано-|.
вама. Образоваће се активи жена при свим школским поликлини= кама и тиме помоћи нашим здрав ственим властима. Жене ће такође помоћи при уређењу новсотворених дечјих јасала у ПР вом и Другом рејону и Земуту и шиће за децу. Један од 54жних задатака који су преузеле жене на себе је помоћ у проналажењу кадрова за дечје неговатељице. Одржаће се једно пре давање омладинкама из радних бригада у Новом Београду и посебним женским радним бригадама. Жене ће такође помоћи у проналажењу _ патронатоких породица за дешу до три године, помоћи органима народних власти при иабору деце за све врсте дечје заштите.
У овом такмичењу жене ће водати посебну бригу и о деци пол старатељством које ће упућивати у школе, у привреду ми установе и посветиће се пажња животу и злравственом стању ове деце. Организације жена ће такође водити бригу и о капацитету ђачких и млечних кухиња ни помоћи ће при отварању млечних кухиња у школама. Организације жена ће такође помоћи и при уређењу дечјих вртића, дечјих 06даништа и дечјих ипралишта,
Поред испуњавања ових обавеза «рганизације жена по рејонима ће помоћи у агитацији за предавања која организује Позереништво за просвету, настојаће да што више мајки дође на саставке на почетку школске године у школама, помоћи ће Повере ништву за здравље при организацији семинара за активе у савето валиштима при диспанзерима, учврстиће активе при саветовалиштима за труднице и извршити низ других обавеза. Такође ће пружити _ свестрању помоћу припремама и организовању Дечје недеље у Београду.
Гралски олбор АФЖ-а преузео је такође низ важних и значајних "обавеза у такмичењу за Дечју недељу. Градски одбор ће организовати израду дечјих игра» чака преко градских предузећа и преко актива жена ва израду играчака. Одбор ће такође пружити помоћ при организацији вашара за Дечју недељу и при уређењу чекаонице „Мајка и дете“ и дечјег млечног ресторана на Железничкој станици. За пралски актив жена одржаће се ппедавање „Брига наше народне вла сти о депи бл ослобођења до данас.“ Предвиђа се отварање град ске дечје услужне радионице
Жене Београда дочекаће Дечку недељу испуњавањем разчоврсних обавеза у такмичењу и помоћи органима власти у њеном организовању.
: тлавна база за ларви разви-
датке којњ се пред њу поста · вљаћу, да би поред осталог произвела што више машина за даље проширење наше сонмјалистичке шадустрије, машине за нашу пољопривреду, треба спабдета што већим бројем струч них кадрова, Како извршење Певитка тешке индустрије, паша + ЗИЛ = поље раднике дужна су да ша , ове који ммађу нађашше квалифаја дају тешкој индустрии. Уредбом о заснивању м пре ставку радних односа надлежни министар рада може решењем размештати и намештенике #33 једног у друго прешузеће. Овим решењем прекида се ранији радни однос код претходног послодавца и заснива се но“
премештај у тешкој за успешно нашег Пе| тогодтшњег лана но изградњу
социјализма у вашој земљи. Они не само да су одмах отишли у предузећа тешне индустрије У Београду н његовој околиши, него и даље у унутрашњост (Ранковићево и Омедеревску Палану), што доказује високу социјелистичку свест чаших рад ника.
"Међутим, дешава се да упра“ ве неких продузећа воде партикуларистичку политику мо зажре жаваћу код себе људе ком би били од велике користи на раду у тешкој индустрији. Десило се, на пример, да је предузеће Ауторемонт „Шумадија“ упутило па посао у Железник једног) болесног радника, а када је од предузећа тражено да на његово место пошаље другог, то услште није учињено те ће се због тога према директору предузепа морати предузети мере које су Уредбом предвиђене. Или, радници из фабрике пољопривред-“ них машина „Шумадија“ упућени исто тако у Железник, извадили су на неки начин уверења од лекара да су неспособни за | у тешкој индустрији. Но, кала је директор предузећа „Шумалија“ позван на одговор. ност што шаље болесне и неспособне раднике, он је потврдио да су ти радници од 1947 године на раду у овом предузећу и ла за то време нису никако боловали. Ово одбијање неких ли
• ректора предузећа да дају спо-
собне раднике ва тешку издустрићу или тамо где се исти могу боље и корисније употребити за извршење Петогодишњег плана, често долази и из неразуме“ вања и непознавања _ Уредбе, а код радника због неке „бојазни што сматрају ла Це тамо _ рад тежи и напорнији. | еђутим, рад у тешкој индустрији вије ни по чему тежи од рада у ма ком другом предузећу. Баш папротив, рад у нашој тешкој индустрији је много лакши м пријатни ји, угљ су то махом ново - зидана прелузећа са новим тежничким уре“ бајима, просторије су мпого про“ странтће и садрже све услове предвиђене Правилником 0 Хи тијенско - техничким и ваштит ним условима радника на послу.
Има и таквих радника КОЈА се јављају У предузећа тешке падустрије, остају у њему неколико дана па затим одлазе без икаквог образложења, Иститујући узроке њиховог самовољног напуштања _ посла установљено је да један део тих радника ва“ пушта посао због свог лочног комодитета, тешко ам је ла У
пут истресе и
ита
Кабо сам умирио Вомшилув
утро. Цикх зоре, што се ва»
же, а неко торе цепа др-
ва. МИ то онако ситио, да се = не диже велика галама, јер ја дотична комшиница пажљива жена. Није она као тамо неке што у кујни цепају пањеве. А јок! Тако нешто она никад не би утадила. Она само, онако, за потпалу. МИ то је све, Истина, неки тепихе нроз прозор, али то није сваки дан. Зашто би се непотребно луксузи+ рала.
Најтре сам мислио да је то слу“ чајност. И да се сутра тако нешто неће поновити, али кад је то прешло у систем, одем горе и почнем бојажљиво:
Извините, мнотопоштована
комшинице, мени је много жао, сажаљевам случај, али морам да вам кажем да ме свако јутро бу“
дите тим проклетим цепкањем и да ће ми од тога једног дана мрснути глава на три половине.
— ког Је л' јат
— Па да, ви. Ко може други.
— Ју, јаг Боже сачувај, немам ја тај обичај. Уосталом, ако сам вас и пробудила, шта онда2 Као да мене не узлемиравају. На концу, зашто морате да спавате до седам сати, какве су то буржуаске предрасуде! Зар ви не знате ону народну: ко рано рани, две среће граби!
— хм. То је сасвим тачно и ја се с тим у принципу слажем, али узмите у обзир ове појединости: увече радим до 11 часова, а УЈУтру због вас морам да сам на нотама већ у четири.
Реч по реч и ми се ту завадимо. Али како врло добро знам шта значи навући на себе бес комши-
Јаја Бе ЗА
Ма с Ј
у у и! - и
ЕТ
ЈЕ"
стату рано и да иу вовом у Раковиту и Железник, чако њи је за одлазак и повратак обезбећена бесплатна карта. Но, у из восним случајевима има но оправ> дамих разлога јер управе предучећа не пружају раднику сва права која су Уредбом загарачтована '(недовољма брига о ње говом смештају) или му се уки де додатак на одвојени живот само вато што није одмах добавћо. документа, па чак ви преду-
· неће да му помогве у при бављању жотих. Ше би требало да предузећа због неких незнатних _ административних _ послова литавају раднике, макар и понвремемо, њихових права, него треба да им помогпњу да што про прибаве: потребна докумечта како би регулисали своја права а ва тај начин бин се умногома смањила флуктуација радне снаге. МИ у једном и у другом случађу због непридржавања прописае уредби о радним односима,
Треба више пажње посветити премештају |__прудамика у тешку индустрију
наша народна власт биће прињуђена да поступи према Уредби о застивању (а: престанку али односа, то јест да примени законске мере против оних КОЈ крше планску дисциплину а ометају правилно укључење радно снате ју привреду.
Да би се избегле законске ме-
ре код прекршаја Уредбе о за: их од-
према предузећу, у зећа према раднику, потребно :е да одговорна лица у персонал вом одељењу управа предузела прате и проучавају уредбе #з радног законодавства. Овде нарочиту помоћ треба да пруже смндикалне _ организације _ које треба са изишлим уредбама да упознају сваког радника, ла прилазе новодошлим радницима, и да им објасне шта је све потребно да прибаве ради регули-
СА АЕРО-МИТИНГА У ЗЕМУНУ
"потребно само зато да би имали
сања нормалног живота и рада У новој средина.
И управе предувећа и радници треба по питању премештаја из јелног предузећа У зу го ла правилни став. Не би бано = због ЛИЧТИХ момената код радника ишли партикуларистичког држања неких директора радузећа која држе већи број радника њего што је то
неки
резерву, трпи наша "тешка индустрија ч остаје без стручње радне снаге.
Из тих разлога наше синднкалве _ организације треба још интезивније политички да раде са људима и указују мм на потребу укључивања у привреду, а нарочито у тешку индустрију и грађевинарство, _ Јер на тај начин _ умногоме допринети _решењу овог, за нас тако важног пвтања испуњења плана тешке; индустрије по изградње сопијаљизма у вашој вемљи.
# %
Израз стваралаштва и љубави према социјалистичеој доморини
икада мост преко Саве ни-
је изгледао тако узан казао
онога дана када је бујица
Београђана журила, преко њега, на Аеро-митинг. Бећ одавно се међу њима говорило о тој смотри снага нашег ваздухонловства чији је развој тек отпочео = нашти авиони, са машим новим летачима, већ пресецају — родно небо. Плава ширина неба, подвизи и смелост коју захтева позив _ авијатичара, одувек су привлачили омладину којој де из_ лагање опасности једна од најсвојственијих и пајплеменитијих особина када се повезује са ЉУбављу према домовини. М као што радни људи воле нашу социјалистичку домсвину посебном љубављу, какву има трудбеник према делу својих руку, тако се они поносе својом авијацијом која је сва наше дело и будни чувар свих наших дела — на конну, на мору и небу.
Када би се причала стварност 0 Аеро_митингу требало би обухватити и оно што је немогуће понос им радост хиљада зашто, седећи на трави пољане, нису скретали поглед са неба, што су =рекидали напрегнутост пажње само за, узвике дивљења им хромки пљесак — од срца.
Облаци су се гомилали тамни и претећи — свуда је около падала киша. Али ветар је напра. вио од њих оквир око зеродрома па су се ма њиховој позадтни само још јасније имстицали ависни, само још јасније видела сва смелост путање њиховог лета. С лева су се назирали поче ци израстања обриса новог Бео_ града. Шреко Саве, иза равнице, Београд са својим грађевинама и градилиштима. У даљини, У бес“ крај, Авала и плави рубови шума. диских брда. Као да се сва дома вина простирала ту наткриљена небом на коме су ваздухопловци, инструктори, комунисти, јасним и прецизним словима, авионима наште конструкције, покргтаним на том нафтом,. исписали реч тито. Многи омладинци су дошли на Аеро-митинг са жељом да виде најбоље моделе једрилица, какве м сами покутнавају да праве јер све је више моделарских кружо. ка. Узлетали су модели једрили“ ца слободне конструкције зденке Прочек, модел на гумени погон Светозара Синђелића, затим марјана Книвалда, који је на Друтом савезном ваздухопловном слету постигао државни рекорд —
лука им сервирке у меази, то сам
донео нови оперативни план. Устајаћу ујутру на прво цепкање дрва, тј. у четири часа, али ћу зато одремати по подне јопл један сат. М ствар у реду: и вук сит и козе на броју...
Тога дана, чим сам ручас, спустио сам ролетне и прилегао. Али тек што сам утонуо у слатки дремеж, кад у стану лево поче да трешти раштимовани грамофон: „Синоћ ми је, лане моје, долазио Гојко... долазмо Гојко.“ Тек што је ово престало кад се из стана десно разлеже дубоки женски алт: „Имам мужа, као пужа, бре!"
Због свега овога разби ми се сан као и илузије да ћу моћи мирно да одремам, па како је на мене навалила секирација, рилим из кревета, на брзу руку се обучем и упутим комшијама:
— Извините — Белим ја најпре онима што свирају у грамофон али ја не могу ока да склопим,.
Нисам честито ни завишио реченицу кад комшија хладно одбруси: — шта се то мене тиче7 Не др жите ваљда да сам ја Биро са притужбе или, можда, лекар против несанице, шта лиг
висину од 1.800 метара им Владимира Стојадиновића чији је модел поставио рекорд у прелету од 124 километара.
дивили су се омладинци моде. лима са дизел - моторима, хидромоделу, кејим је Емил Фресл поставио рекорд од 16355 књилометара у прелету м у висини од 350 метара. Дивили су се моделу са реактивним погоном, Марјана Месића из Загреба, који је оштрим звиждуком описао неколико КРУ_ това. У себи су се одлучивали (без сумње бар приличан број међу њима) да им сами доститну вештином ове вилине коњице узор моделара
После модела нечујно су запловиле „по тамном небу, велике беле једрилице. Марија Крњајад, трострука рекордерња, сигурно је узлетела на „Брапцу“ и после лепог заокрета спустила се пред трибину, Меколико врана, збуњених „конкуренцијом“ _ заленр. шало је испред једрилице „Орао“ коју су конструмнсали Борис Шидан и Станко Обад. Понос нашег једриличарства, пета хидроједрилипа на спету „Јадран“, кеју СУ студенти Јарослав Косер м Стојан Хорват коиструисаљли за рођендан маршала Тита, пролетела је праћена пљеском., За њом је долетела „Чавка“ м јато „ждра. лова“ који су, откачени од авиона, широко кружили над аеродромом. Моделари и једриличари, од којих су само неки — најбољи наступили на митингу, показали су колика је жеља за летом У висмне, за учешће у напретку ваздухопловства. узела код нас жорена. Из круга Тих људи ства» рају се нови кадрови конструктора и летача.
Летачи нису окплевали да сва_ јом вештином докажу висок ква._ литет дела домаћих конструктора, и радника. Две ескадриле авидчна типа. „Тројка“, конструкције 'имжењера МШијана и Петковића, ко ди се већ масовно производе, 'прелетели су под сигурном руком новоизучених летача. Авион „тројка“ може да изводи најсложепије акробације којима 'ср но. стиже сигурвост у лету. Маки авион типа „232 пионир“ вратоломно се обрушавасо, под углом од деведесет степени, им окретао. И домаћи авиони „213“ и „Љеро 4 изводили су акробације од којих је застајао дах. Хидроајзион „Леро 2 же, дело дијана и Метковића, м авион .„213>— дело ЧМоштарића, Марјановића, Чупића м дабиноБића показали су стоје исто та-
И залупи вратима,.
комшиница с умиљатим алтом дочекала ме још Хоре;
— 0, будибеокснама, камвог све има света! Зар ја не плаћам кирију исто као ми 'виг Какав је то начинт! Улазите,у мој сопствени стан и мезпате сл у моје приватне ствари. Још мало, па ћете се интересовати и шта нувам за ру“ чак! Ј
Како је пропао и овај покушај, то сам стао да. лупам главу не би ли нашао иулаз из те ситуације. Наједном, утрпа ми се у свест срећна идеја Позвах свог млађег брата Микџу, који иде у музичку школу за/ почетнике, и у неколико реченица изложим му план. Мика весело климну главом у знак одрбравања.
Сутрадан, око два сата, у собу су стаћи да пристижу Микини другови. Ту је био Васа што свира прро ћемане, Јовица што свира друго ћемане, затим Лазица са џез-трубом, Мера са контрабасом и други. Ја дохватих варјачу уме сто палице, тргох вешто руком и тоту судбоносног дана између два и трп часа по подне, џез оркестар стаде да „свирач: „Лагано караван хода кроз густи мрак...“ Чим ст заврши први став, почиње се
испочетка, м све тако укруг. клена галама и лупа у бубањ чула се
ко високе квалитете. Пт; авиона зћеро 2 Ж“ стално у 'астом по. стројењу складпо су јазвели тешку групну акробацијју'. Наши домаћи авиони још нусу бројни. Али оно што смо уродили солидно је урађено. То је добар старт за даљи успон,
Маја Шрњански пехазао је како наш пилот може дг влада машптном. Падао је у новитлац м уз. дизао се, узлетао ш, ниско над аеродромом, окретао се у „ваљку", извео небројсне „петље“ и дуго летео на леђима. Жада пилот дотле дође у свом 'усавршавању ваздух мостаје његов елемент. хада му заиста џикакво изненађење у борби не меље бити безизла. зно. За њим су пилоти Јанковић м Воркапић, Крзином од 550 километара на сат, обрушавали се ниско над зеошљом, и нагло се дизаљи, превртели м окретали се У упетљама“, прелетали стреловито испред, саме трибине. Пљесак је поздрагјо лепоту вештине сме-
лих ловаца, ( Спрена је запиштала продорно. Спремат се „напад из ваздуха".
Неколикае фоторепортера отрчало је ка месту где се људство скуп. љало ско противавионске артилерије. „да прикупимо за вензц“ предлвжио је један жолега када су митраљези ловаца у нападу почели да дејствују. Ловци су заштитили бомбардере који су са праском уништили циљ — „комладу аеродрома.“ За њима су се ебрушавали јуришнвици бришући свје пред собом. Земља је прштала. Дизале се печурке дима. Усжоро се све умирило на аеродро_ му. Ондасу транспортери просули, као разнобојно цвеће, шарене па» добране на којима су се клатили падобранци
Омладинци са Новог Београда јуришали су, спонтано, Упркос забрани и задржавању спикера,
јуришали су ка падобранцима да их поздраве не обазирући се на неколико чувара реда који су трчали за њима. Био је то њихов поздрав митингу, поздрав припадницима ратнот ваздухопловства и Ваздухопловног савеза с Југосла_ вије, нашим пилбтима и конструк торима, који су се показали достојни оних што су ударили темељ њиховом делу у ватри жестоких бојева. У њиховом насту“ пу на Аеро-митингу видела се, пре свега, перспектива нашег ваздухопловства, пуна ведрине м вере, које стварају вешти и храбри људи надахнути љубављу м свећу. па-
на три улице унаоколо. Експеримент је успео сто посто. Избезумљени до лудила, комшије су стали да ми опседају стан са свих страна, Ускоро се чуло гро> зничаво лупање и звоњење ва вратима. На ово џез труба пови-
си топ, контрабас такође. Један старац, изгледа најнестрпљивији, провуче главу кроз прозор и дрекну:
— Ама, кад ће, дођавола, већ једном тај караван да стигне2
— Богами, мрка капа — одгово« ри Мика хладно. — Био је залутао због мрака а до прве сазе има још најмање пет сати хода!
После овога напољу се најпре зачу један туп ударац о плочник, ад затим узвици: „Жооо-рук, хоорук!• То су моје комшије извалиле једну стару дрвену бандеру и пошли према вратима. Наста кркљапац. Да не би било непотребног трошења калорија око изваљивања врата, сам сам их отворио. А тада, као бујица, запљуснуше ме повици:
— Држоте га да'не побегне: На“ мести му ребра!... Мореее, дај га мени да га ја пропустим кроз шаке! (И тако даље, и томе слично).
ам иутна 2. ММИЊ
тј
= :
браћо! 2 Куд сте
“
живот И РАД У, Сер
;
Цела земља ГРАДИ МОСКВУ
Плау
реконструкаије _ Москве својим ОСНОВНИМ црт ) биће скоро – испуњен, и дата у дан мења се ЛИК Глар, мог града _ Совјетског Савеза Он, ва разлику од лажног ба,
. слики десетогодиште
ска богатих квартова катиталц стијауитх престоница, _ постаје, У једне стране, истинска а ] тоноко ~ уметничка творевину | ис друге, место које радним љу дима пружа све удобиссти културни _ живот. Нове елек. тричне централе дају довољи количине електричне _ енергије, изграђено је па стотине квадратних _ метара – отанбенор | простора, проширене су и уре,
“ /
ђене површине под зеленутоу, Изградња четвртог дела моској ског метроа је у ПУНОМ замаху, Ускоро ће у потпуности бити ад вршена реконструкција |
изградња највамонијих ма
ТОМ.
У Москви ће се изгра! атанбене зтраде од 8 спра чији пројекти су ове године на, трађени Стаљинском премијом. Све у тим зградама, њихов архитектонски лик, унутрашње 7. ређење, сведоче о опромном по, расту совјетске културе и повећању материјалног благоста. ња совјетских грађана.
У новом југозападном резону Москве _ иограђује се огреман комплекс универзитетских зграда у којима ће 6000 студената добити засебне станове, У До. рогомиловској улшци, уз обалу, подићи ће се хотел од 26 стра. това што ће третстављати нај. већу зграду те врсте у Европи, На Каланчевској улици 'отпочиње изградња хотела од, 17 спра, това, на проштреном Смолен- | ском Тргу већ је отпочела из. градња административне зграде од 20 спратова, чије ће лие излазити на нову магистралу, која води ка Дому совјета,
Све ове високе зграде прорбразиће у архитектонском По. гледу низ нових и старих рејона Москве, У самом центру града изградиће се монументал_ на зграда од 30 спрата, Која ће ући као нев елемент у централни Кремљевски ансамбл зграда. Непосредно _ допуњавање архи. тектуре Кремља, Црвеног трта. цркве _ Василија Блаженог, 4 монументалном _ новом аградок од белог камена, свечаног сте ла и архитектонско – скулттофе ских форми, обогатиће још 28. ше централни део Москве.
У реконструкцији и изградња главног града ФСовлетскот Саве за учествује о пела земља. Све совјетске републике пружиће за ову огромну изградњу своја лра родна богатства # највеће те ковине свог рада = уметничког и техничког развитка. У изтрад њи Москве употребљава се ме тал Украјине, Урала и Сибира дрвена грађа из Карело-финске Ретублике мрамор им гранит 8 Украјине и Грувије, са Урала! Крима, керамика из „ Естоније пемент из Новоре“ сијска и Волска итд. На та] начин не постоји ни једна Рпублика која, својим богатстеот | тли мидустриском моћи, не | чествује у огромном раду на 8» градњи Москве, Москва са 680 је стране својим искуством 0“ богаћује привредну, Мт и техничку | праксу _ совјетских република, покрајина и покреће напред _ Њихову и уметност. |
еп
— шта вам је људи м побогу — почех ја шеретскви. навалили Какав је 10
начин, зар ја не плаћам кирију исто као м ви и зар не могу У свом сопственом стану да отворим музичку школу за почетнике" 38: тим наставих њиховим речником; — Уосталом, шта се то мене тиче што се ви нервирате, нисам ваљда Биро. за притужса или лекар за нервне болести, шта лиг
— па докле ви мислите тако, упаде нестрпљиво комшинина о дозго. у
— докле мислим Па, курс Је тек почео. Иначе, траје шест 56 сеци.
— шта — повикаше сви у — Шест месеци!;
— Па сад... хм... овај... ј „курс“ и да скратим на месец да на, а могу и да га продужим 32 виси да ли ћете ви другарице 2 ло ми даље да цепкате ујутру ХР" ва, ви Персо да певате поподве ви да тресете тепихе, а ви опећ да лармате...
Сутрадан је сме било мирно, се чула мушица у лету, АЛИ 527 чудо опет писам могао да 326 Овога пута, сметала ми је — 1 шина ,
глас
а могу
душан МАЛЕТИЋ
Маљен аи љна па питам"