20. oktobar
и И
ВЕЛИКЕ РАДНЕ АКНИЈЉЕ ФРОНТОВАЦА
„Изградња. радничких: станбених 'зграда, на Карабурми
'
Чланови Фронта
за петогодишњицу ослобођења
такмичење "у част петогодатива: ослобођења Беоврада, које је отпочело 5 1 двог месеца, свакога дана. добија (све већи замах. Фронтовиа шашер града, свесни зеачајја „који _ за наше нароше претставља 20 октобар, улажу НЕ да се “тај дан ваиста дочека (у слававучи радости, и са астуњеним датим обавезама на магррашњи (: (улешнавању _ Беовраша.. Откако је објављено такмичење све више расте _ елан фронтоваца, све се бројније изпази на радилишта, Нема улише лесе. нешто «не ради, а скоро биков "могло рећи, нема краја гле ве: раје фронтовци, Свуда их
Подиже се-парк код Ветеринарског факултета
Нова зграда _ Ветеринарског фекултета својом – једноставном лепотом тривлљачи погледе тролавника, Како ће тек она шрајатио деловати када се гола падина -чшто се стрмо смушта- ка Булевару Франше д'Енереа, украси травом и _пветним пе ма, _ када се претвори пространа парк. Фронтовца ава рефона дали су обавезу да на празник петогодишњице ослобо= ђења предају своме граду и његовтм прађанима још један шарк. И ови ће ту обавезу и истунита када се зна да просечно око 190 "зланава Фронта излази дневПеунатранкво. Већ от #38 часова почињу, долазе. фронтоваке "брисаље. Уа разговор ни" анашту "рефен "мења 3 глед. Из ледине „претајране камене: рушчатата већ се пази ру контуре новог парка. _ Док јежни "чисте, љерен од корова и расти _ вапоса, паго: у. се рода
5 Хелу зељааштте, Раш; теле по плану, те су зато: есетни (резултати. А да“ та позно лета, блати по без жега, пи па лави Ветар
кола је до, недавне «био хладаа н, што је "пеобанто у августу, секао «својим леденим даром, са“ да под тошлим врацима сунна; првјатно расхлајђује. _ Сати ролазе у раду и живом разговору. А на крају дана евидевтичар -бе= лелоа резултате, који ће. ле шоославе Дана“ ; израсти у цветне зелене површине бити још један украс више нашем
граду, и освежења његовим прађанима.
На градилишту ГеоКкарте Када се пође од Државне
штампарије ка Сењаку, пролаввике који не залаве често у крај, изненађује брзина кофом расту зграде што се ту подижу. Нижу се нове грађевине једна за лругом. Неке су већ под кровом, на некима се стигле до полови не, а негде се тек копају темељи. А најживље је тамо пде су фронтовци. Недалеко од станбених зграда Министарства пуну“ трашњих _ послева подиже се огромна зграда Гео-карте. Доскора је вршено _ раскрчавање терена, а сада се већ копају темељи. Фронтовци Трећег рејона
помажу изградњу овог великог.
објекта. _ Око 400 њих излази дневно на радове. Чим дође једна бригада на радилиште, одмах се атрисвата пидснва. :
"Каменчићи бе котрљају по ре-
. а светле мараме. на рлавама у-
ове латшу. Раси се за свој трад,
још једно место одмора“
шта, _ Деак се пре објављивања такмичења излазило на радове највише _ четвртком, по заказаном _ такмичењу на радилиштима, је свакега дана све више и више људи. Свака цигла која се прешесе, сваки камен, свака колипа земље, претстављају један «орак вене у изградњи нашега праџка, кеђи ће кроз неколико годита израсти ју модерну, велику варош, у «којој ће скоро свака · зтрада, парк, фискултурни“ стадијен, дечји вртић, бити спомечини поскртвованог (рада његоих рађана, _ Израста Беопрад, граде та његови грађани, граде за себе, ва генараштије које де лаве.
Градилиште Геокарте одјењује од гласних повика, _ веселих упадица и смеха. То шишта не смета фронтовцима да пуни за- | махом обављају одређене послове. На једном крају група жена лепатама сипа шљунак помешан са песком, на "огромно решето.
шету, а влажан песак пропада и слаже се на високу, купасту гомилу. 'Шарене се хаљине жена,
депшавају слику, _ Смењују се бригале, бележе резултати (рада
конају темељи, расту _ впраце. Мигле иду из руке у фуку у ду-
ва реринњину ослобјђења, ва они Победе,
Биће јонх таи лариских зграда
чевића најзшна је тачка Бео. града. Одатле поглед слобоја
_ тог рејема. Сви вемљани (рашови
мљу из дворишта, преносе масе ријал ол једне зграде до друге, . а најтеже је дизање блата на таван. Понекад се дешава да фронтова | Заценју Заеа
Станбене зграде
Да би Ме зрудосенма ко раде у предузепима пе „Октобарска.
слобода“, да Паз удобне и сунчане станове и да не би моради дуго да пешаче али чекају на аутобусе и трамваје када. иду на рад, подижу се скоро на до-
маку Вишњице 155 монтажних зпј прода, које треба да буду за" БР крајем новембра. Зграде ће бити са 1, 2, 8 и 4 собе.
И на овом опромном радили-
· шту, на које излази 400 фронто-
ваца дневно, осећа се јача жи-
· вост. Ћакмичење у част петоро»
„
радну «снагу, чији се недостатак доста осећа, да мешају бетон ти врше бетонирања. На овим радовима најбоља је ХУЈИ фронтовска организација, која свакодневно изводи око 26 људи на рад. Недостатак алата у многоме кочи радове. Некада се дешава да људи стоје и чекају док се не донесе алат који је дат на друго _ градилиште, јер га тамо није било.
На радилишту „ТКеокарте“
| Мудно изгледају та врупине
прађевите. Ке-не ана систем рада, коме пије познато“ да: (ће: та око 260 фроншоваца "распоређено на више трабевшина, атистио би: ла је'мали број луда изишао- ша фадове. А, аеђортим, киша «ср. «свдрта — и у темељима једне зграде, пле износе земту, 4 па тавану друге, гле шосе блато, «+ на-већ подинтутим темељама трејее, гље преносе пишље _ Бо „својој расСвака «кућа је радилиште ва себе, у свакој се чује смех (1. песма фронтоваца.
А јетнога даша ту ће"бити сметтрене канљеларнје Народног оабора. _ Захваљујући — залагању фронтоваца Четвртог рејона убрзаће се изградња ових објеката и ослободити зпраде ју којима су сада канцеларије, за смештај трудбеншика.
за трудбенике
дишњице ослобођења у шуном је јеку. Дешава се да четвртком изиђе 1.000 фронтоваца на градилиште, Али, ту и има много да се ради. Треба ископати темеље за 155 зграда, — избацити земљу (и одвести је колицима ва градилишта, усећи улице и ва равнити их, и потпуно очестита терен од корова, |
И овде се води борба са те шкоћама. Наџвећи број фронто ваца који ту раде долази из рад ничких стапова у Швизићевој У лици. Они треба да превале пет-
„Октобарске слоболе“ и
километара да би дошли до радилишта, А аутобуса је мало и не могу да приме много путника. Тако се губе драгоцени _ радли часови у чекању на превоз, И овде је недостатак стручног кадра болно питање,
Али, и поред свих тешкоћа, радови одмичу. За недељу дана отворено је 40 зграда. Значајан је то резултат када се зна шта све треба учинити, колико кКорова раскрчите (ту је до недавно била пољана), земље избацити и превести, да би се ископали темељи. Ни на једном прадтлишту се толико не види и не осећа да колике је помоћи рад фронтоваца, као на изградњи монтажних зграда на Карабурми. Ту ври као у мравињаку. По целој па-
дини размтлели се људи. Сваки“
нешто ради, сваки се труди да што викте уради, да што више допринесе за еј.
А јаш ове зиме трудбеници „Стаљинграда“ сместиће се у ове, удобне станове, чију су изградњу убрзале _ хиљаде — њихових другова, Оживеће доскора туста ледина новим светлостима из чових радничких станова. _ Многе појродице трудбеника _ сместиће се у удобне зграде на домаку својих предузећа, А томе ће допринети свакодневна пожртвован рад чланова Фронта Другог рејона, # ~
бритате раде на овим великим градилиштима нашега града. Израстају нови 906јекти грађени њиховим (рукама, пале град из дана у дан постаје све: лепши. Нижу се дани рада; Београд ће (дочекати празник Гетогодишњие ослобођења новим радним победама, _ вахваљуући
позртвованом (раду Фронт Ов Сл, бртгада, Р. ПРОТИЋ
Више штедње
елентрнине енергије
отрошња електричне енергије код нас порасла је у односу ва последње предратне године за 139
с
посто. _ Овака великом порасту,
узрок је, на првом месту, шовашен стандард, живота _наштх трудбеника, а сатим јачање наше шидустрије.
Електрична енергија је веома февтина и широке масе трудбевика користе је преко _ решоа, пепли, шторета, трејалица, ва своје свакодневле потребе. _Међутим, _ капацитет _ београдске Електричне централе није увек довољан да задовољи“ потребе потрошње електричне енергије. Због тога се дешава да у часовима преоптерећења београдско електране долази до укидања струје на читавим комплексима града,
До преоптерећења _ електрале долази, углавном, због неравномерног (коришћења _ електричне енерпије. У преподневним сати ма, на пример, електрична енертија се троши пет пута више него ноћу, а увече између 17 и 22 часа потрошња достиже врхунац и изазива преоптерећење — електране, .
Да не би долазило до непетребних преоптерећења, а у ниљу штедње која је веома важан услов за успешну борбу у извршењту свих планских задатака, по требно је веома много – водити рачуна о томе како се и кала троши електрична енергија. Због тога је потребно да у сваком предузећу постоји један енергетичар која ће водити рачуна о потрошњи електричне _ енергије. Тај енергетичар је дужан — ла проконтролише величину сијалица у предузећу, да пази да сијалице, не горе када то није потребно, да прегледа исправност осигурача. Поред тога, енергетичар мора да прегледа све МОторе у предузећу да види да ли они својом величином одговарату машинама. Често се дешава да на некој машини ради већи мотор него што је то потребно и ту долази до некорисног троше ња електричне енергије, Све те мере које би спроводио енергетимар (у предузећу, довеле би до осетног _ смањења _— потрошње струје.
Многа предузећа немилице расипају електричну енергију. Дешава се, на пример, да готово у свим канцеларшјата неког шреувећа горе сифалице, иако — је рад вавршен, ш само две-три чистачице спремају — канцеларита, Норед тога, дешава се да у неходницима тли другим простартјама, сијатаце горе но 49 тав дан иако то није потребно. Стављање већих, односно јачих сијалица _ него што је потребно, појава је-тотово чу свим предузећима. Прошле- зиме многа тредузећа вису била обезбеђена 'огревом и прејала су своје просторије грејалицама. Наравно, да је на тај вачин трошено страховито мнот
електричне енергије. Такав луксув — грејање просторија електричном струјом — не би себи могле да дозволе ни далеко 69„татије земље од наше, Предјузећа би требало благовремено ља се постарају за огрев, јер ће ове зиме употреба трејалица по предузећима бити вајстрожије — вабрањена. И домаћинства са своје стране често расипају _ електричну енергију. Употребљавају се миого веће сијалице него што је #отребно, На пример, употребљава се сијалица од 60 вати, а могла би потпуно да одговара и стја= лица од 25 вати. Хиљаду стјалица од 25 вати претстављају количину електричне енергије од
" 95.000 вати, а са том количином
може потпуно да ради једно мање предузеће. Ако би свако домаћинство у Беопрашу, којих има око 190.000, у времену кривио оптерећења електране од 11 но 92 часа, упалило мање сијалиже, на пример од 25 уместо 60 вата, оптерећење електране би се свањило па 6.650 киловата, што (не ближно претставља 25% од пелокупног _ капацитета – београдске Електричне _ централе. _ Овакво смањење оптерећења, у току '02 пет часова, претставља уштеду од 33.255 киловат часа за чију производњу је потребно утрошити 73.150 кгр. угља. Оваквом жцијом уштедело би се годишње око 27.000 тона угља с једне стране, а с друге стране смањење оптерећења електрана у вре“ мену вечерњег врха омогућио би несметан и непрекидан _ рад многим индустриским _ прешузећима, Поред штедње електричне _енергије која је веома важна, треба строго водити рачува-о рав номерном трошењу струје, да со не би дешавало да у извесним моментима, ебог прео електране, _ долави до прекида рада у неким предузећима.
Највише струје у Беопрану троши се у времену од, 17 до 22 часа, То је време критичног ОНтерећења електране, Због тога је,
да би се оптерећење _ смањило, пи забрана употребе. реја пегли, шторета и грејалета,
у времену од 19—21 часа,
Неравеомерно трошење електричне енергије изазива _ много штете, Ако, на пример, само К) посто од свих домаћинстава У Београду, то јест 19.000 истовре мено укључе по један решо 'од, 600 вати, елекрана би у том времену добила повећање оптерелења за 11.400 киловата, што би, поред осталог, редовног оттерећења _ изазвало _ преоптерећење Електричне централе и читав низ непожељних последица за — све гране потрошача, као искључење појединих линија итд, Истовременом употребом електричтњих грејалица од 2.000 вати само код 5% об свих домаћинстава ДОПЕРФ би до сувишног оптерећења електране за 19.000 киловата, а ва пелокупну индустрију Беотрада потребно је истовремено око 15 хиљада киловата.
Због свега тога требало ба у предузећима и у домаћинстаама посветити више пажње уштеди а равномерној потрошњи — електричне енергије. У предузећима тај задатак треба да пре“ узму енергетичари, а по станбеим зградама кућни савети. Организације Народног фронта могле би путем конференција и организовања _ разних _ предавања
такође много да помопну.