20. oktobar
1 |
| |
| | |
срна 6. 25: Изградња нових павиљона
=== рећи Међународни сајам у Федеративној Народној Републици Југославији одржаће се од 17 септембра до 2 октобра ове године у Загребу. Већ пре четрдесет година У Загребу су се почеле приређивати међународне изложбе, али три и во деценије историје Загребачког Збора не може послужити као искуство ланатињем Загребачком велесајму, јер се изложбе данашњег Велесајма разликују У многоме од сајмова моји су се у Загребу одјекавали за време. нре другог светског рата, Није разлика само У. обиму, нето и у сврси и начину излагања. Раније изтиужбе Загребачког Збора, у правом смистур-речи, биље су ванари на којима су се екуљљали најпревејанији трговци и рачунџмијс из разних крајсва света, да што ветте зараде на рачтн посетвлаца. У томе су се такмичили такозвани „покућари" са застутнинима великих катиталтстичких фирми. Први су нудили „савршена“ средства за уклањање мрља, изуме за пеглање без мегле, разне водицс за равћсње косе, тониза, „мачка у врећи“, прорицање судбине изд, а они леуги — већ мајстори свога заната склапали су говоре о куповини базарске робе и различите анарате и машинерије продаваљи по нени неколико пута већој од њихове вредности. Нароли заостале предратне Љугосљавтје плаћали су на тај начин данак светском капитализму. Међутим, Међунаролњи сајмови у ФНРЈ су срелство међународног трговања на бази равноправности, јер се са новом Југославијом не може трговати на начин као што „културни колонизатори“ тргују са урођенинима Африке и другим колонијалним вародима. С друге стране, Међународни сајмови у Југославији нису уређивави без паана, кар што је случај са сличним при релбама у свету, гле је роба изложена често без икаквог реда, са једином намером да се што боље истакну производи одређених фирми. Међуна-
родни сајам у ФНРЈ има задатак да на што врегледнији начин упозна штрокс народне масе са
резултатима и напретком наше народне привреле. То се манифестовало и на досадашњим изложбама Загребачког велесајма, поготово ће то лоћи до изражаја на овом трећем Међунарадном сајиу, воја-се адржана ове јесени.
'
Јања вивлиЕЊоА ЖПНЈЕИИ Ина срели СУ бфрронтољвхит Заре фра Како -из-толине у водину све втине расте ингерес не само посетнлана, нете и ломаћих и страних изљагача за изложбе Загребачког велесајма, то-расположиви изложбени простор вије: довољан да нодмири ит најогранитсиније | излакача. Нрошле водине је повећан изложбени простор на тај начин “што су се у осталим дљеловима града користили за изложбу два велика. павиљона: Уметнички павиљон на Зрињевну =
великт павиљон у Ушиши Крвене армије. За овогодишњу приредбу саграђена су два нова павиљона на земљишту бттше трамвајске тараже, на-
супрот старом делу Загребачког велесајма. Ти
Белики објекти саграђени су добровољним радом.
а. Ове архитектонски _ врло селалне грађевине претстављају јети једну њихову Радну победу. Фронтовин тринасст основних организација Шестог рејона Нарелтог фрове та града Загреба радили су неколико
великим пожртвовањем на врло тешким, често; сасвим стручним радовима, Месец дана пре ожварања Међународног сајма — како је п гласила" њихова обавеза другу Титу — довршили су рал на павиљонима.
Натај начин изложбени простор Загребан- | ког велесајма повећао се за, 8.000 квадратних метара, лита“ значи да ће ове јесени стајати излагачимагнаг расположењу два пута више сви ног простора, но што је запремала излож а одржана 1947 године. Али ни тај велики простор није довољан за потребе излагача, па се на сте ром делу Загребачког велесајма граде јотд нова павиљона, а и ове године ће се искористити за-међународни сајам велика дворана Уметничкаг павиљона на Зрињевну.
фронтоваца Загреб
па аза ваљан ривера таван аза
7 толизтривредно~ за дрју жива изожОа
уредиће се,
ј од нових павиљона У једном од три
пољопривредно-залружна изложба. И на про годишњем сајму пољопривредно-задружни навиљон долазио је у ред најлепше уређених. Сто“ сине хиљада посетилаца с највећим су интерессом разгледали пољопривредне и задружне нроизводе из свих крајева натне земље. Овогоди-
|
ЕЈ
(СВЕЉИШТТА. НАОННОХ МАООЛАО ВЕТИБАНКА
Трећи међународни сајам у Загребу · смотра напретка
и
снаге социјалистичке
привреде ФНРЈ
свом обиму три пута већа и приказаће развитак социјалистичког сектора пољопривреде Југославије. Фотографије, модели, графикони, уметничке слике, различити пољопривредни производи итд., приказаће напредак социјаљистичке привреде и предност колективног газдинства над ситносопственичким газдинствима.
Ти ће се успеси нарочито истаћи у поређењу са резултатима из године 1939, јер у поређењу тих резултата још визне долазе до изражаја успеси, које је социјалистички сектор пољопривреде поститао за сразмерно врло кратко време. У павиљопу ће бити изложени ни пољопривредни производи, који се у новој Југославији пронзводе у све већим количинама (пири нач, памук итд.) и данас њихова производња има све већи значај за прехрану народа, односно за снабдевање наших фабрика потребним сировинама. У склопу изложбе биће заступљено рибарство, приказаће се ветеринарска служба ин пољопривредна лттература, која је у нашој зе мљи објављена од ослобођења до данас.
У новим павиљонима излагаће и страни из лагачи. Ове године учествоваће на Загребачком песму излагачи из Аустрије, Белгије, Данске,
нглеске, ге, Холандије, Италије, Не-
мачке, Шведске, Швајцарске, Трста и САД. Осим тога, ту ће бити уређене и нзложбе синдиката, АФЖ-а, Југословенске књиге изд.
ХТектка недустријеа прикезаће вовње трошзводе
Највећа колективна изложба на старом делу
Загребачког велесајма биће изложба Министар. ства тешке индустрије ФНРЈ. Прошле године производи тешке индустрије били су изложени на неколико места, тако да се није могла до. бити прегледна слика великог успеха наше тешке индустрије, Ове године ће у павиљону „Ф", нај. већој изложбеној двоссии на старом делу Веле. сајма, бити приказани производи свих дирекција Министарства тешке индустрије ФНРЈ. Изложиће се производи електропидустрије, металне индустрије, индустрије мотора, индустрије ватросталног метала, црне металургије, индустрије нољопривредних машина и производи Генералне лирекције алуминијума и бакра.
Свака од тих савезних дирекција, поред досадашњих својих производа изложиће низ НОВИХ производа. Тако ће Главна дирекција Савезне електроиндустрије изложити трансформаторе разних величина, од 100 до 1.000 киловата, елек-
У Урбанистичком заводу Београда
ти тениса 4 РРА РАНА МИНА У МРАМОРА РРА НА ТАРА МАРАТ АРАРАТА ем аи МУ
Завршава се генерални план
дете у Урбанистички за-
вод Београља2 Боље са-
да да не идете, до пр-
вог — отоменуо ме је вратар. Завртава се генерални нлан Београда.
Због завршавања тог, главног дела, Урбанистичког завола Бе. ограда, директор, архитекта, Ми лан Сомборски гледа на сат љок разговара у својој канцеларији, тде зврје телефонми, и пројектанти днскутују о проблемима на које су напшли у раду н сва могућа лица, заинтересована У изградњи Београда, излажу своје мишљење, распитују се, саветују. Због завртавања гепералног нлама изградње Београда у тим уским просторијама, где су разнобојни пројектн, скице и планови заузели свако места на сто ловима, столицама, орману и з.еду, не зна се за радно време.
овде настаје слика милионског града, лепог мн ттироког какав ће бити кроз двадесет година, каквог градимо, каквог би сви желели да видимо.
Град је укроћен
Наланира се град жеља свију нас његових грађана. Неће вите да расте, не расте више дивље, час по земљи, час у висину, негде раскотан, негде у тра љама, како га је којн газда дограђивао према својим могућностима и хировима. Лећи ће бљистав и светао и широк, укроћен
ско својих река, испресењан
м магистралама, окружен н_УМОМ да га штиљи од кошаве и у сваком рејону имаће грађанин све тло му је потребно за „живот. Неће виште бити ментра жх периферије.
Ностојао је и при старој београлској отинтини Урбанистички отсек. Одређивао је висину згра да, правац улица. Блокови зврада спададн су у неприкосновеност приватног власништва. Нла нирало се ради подизања зајмова код Хипотекарне банке. Да љи су зајмови употребљавани за изградњу — друго је питање.
Свако је, уостатом, градно на
своју руку ин железница и речно броларство и вогровод м канализација и приватници. Водовод, канаљизапија и уљице обично су вакнадно увођени тамо где СУ се већ изградила станишта. Тако оп планова није остајало ништа. Кнез Милош био је доследнији урбаниста када је олређивао лик малог Београда јелноставног и простог живота.
Сала се планира правац изграљње градова као што се пла-
' нтра целокупан развој. Сви тета-
новм, потребе и жеље, које се усвоје за изградњу стичу се у једној установи — у Урбанистичком заводу. него што јежастављен генерални план урбанисти су, путем стручних комисија, у сарадњи са занитерссованим стручњапима и установама, ретнавали свако појелипо
питање изградње. Проучили су
све проблеме, све слементе грал еког живота, објелинили их, ловели у склад и по програму крађења, планских комисија, пославили су генерални план., трема Петотодтињем плану Београд ће се оспособити за
вршење задатка главног града кло политичког, приврглног и административног пентра, У то: ме смеру се и крећу напори урбаниста, напори свих оних који учествују на оформљавању новог Београда. У Београду, она. кав какав је замишљен да буле, онаквом какав може само ла буде у новој држави, све ће служити бољем животу.
Живи лексикон Урбанисти су, ради поставља.
ња генералног плана, морали ла
прекопају читаве библиотеке, ла се саветују са Геодотиким заво-
дом, Метеоролошком станицом. да се служе више или мање оскудним подацима | статнстич-
ких уреда. Мозак једног урбанисте мора да салржи читав лек снкон знања. Мора познавати наслеђено стање града, климу, састав становништва, економику, историју од постанка, правац развоја у прошлости и салатњости, конфигуранију терена, састав земљишта, читав низ крупних и ситних чињенина чије бн се пренебрегавање морало осетити у насељу будућности. Таквм _ свестрани – познаваоци градскег живота још не ничу У намим факултетима. Младе архитекте уче у самом Заводу, на пражси порел већ искусних УРбаниста, који су се исто тако развиле ол архитеката. Учествују У њ.ховим дискусијама и ту понеки од њих изненади скуп им, разложним ипзлагањем, докаже да „урбанистички“ мисли.
Урбаниста мора имати, исто толнко колико сваки стваралаи, колико уметник па чак и више, стваралачке маште без које је рекао Лењми да нема изградње
јалнзма. Колико је мисли, лико труда, колико непроспаваних сатни, бучних – пренирки, људи којима је њихов рад живог на сваком сантиметру тих пронараних мапа над којима су се наднељи урбанистички пројектанти да доврше последње мрте. У тим жутим површинама су станови којих ће бити лдовољно за пристојан живо
Ру “5
те
Будуће зграде Новог Београда
т труд
беника. Између њих је индустрија, на електрични погон, од које неће страдати ни плућа ни живци. Да, Београд неће бити само чиновнички град као што је хтео Александар да „не би имао црвени појас око престовине", Биће привредно активан. Имаће развијену месну производњу. МИ раднике за које ће бити нови станови, позоритта, домови Културе. Места за жи-
_вот, рад н одмор.
Визија у мвељама и линијама
Свуда у тим, за лаике неразумљивим мрљама, су широке улице, паркови, лрвореди, фвескултурни терени, јавне зграде, Свака линија, свака сенка говори урбанистички, Теку реке у оквирима нових кејова, крај пристаништа и бродоградилишта, оседлане новим мостовима то спајају стари и. нови град. Тамо је на Бежаниској Коси Аеродром па којн слећу авиони у свако доба. Широке улице укрштају се у граду.
План канализације, план саобраћаја, план водовода, желе. зничке мреже, план зелених површина, осветљавања зграда и улица. Млада девојка осенчује план густине насељености линијама у свим правцима. Појас лисватих шума и четинара даваће већу свежинњу градској атмостери која сада као густ облак притискује град, ублажаваће на“ љеље кошаве, а трудбенини ће моћи да бирају место за излете. Радимо за сутрашњину
% .
„Дрвеће ће израсти за једно двадесет година, а за сте голњ на биће густа птума“, рекао је Бранислав Мирковић, – „стари“ пројектант, дајући чиодама правак на плану пошумљавања. „Неће бити за нас, додао је спао којно, но биће за друге". Сви они и Милош Сомборски и Ни. кола Гавритови и Оклитивиејри Малине и Милош Иврчанин и Брантолав Мирковић и Станко Мапдић и Драгољуб Јовановић и други њихови сарадници раде за 67длућност, увек загледани у 6уљућност, у визију рала чтуе остварење ће само делимично видети. Њихов посао је пун с» држаја, може ла одушеви н по несе, баш зато што иде далеко напред, отвара видике гралнтељима. Втпле неће у хитњи грађења ницати било какве грађевине. Свака грађевина мора да одговара лику будућег града...
— А добро, сад кад завритите план за двадесет година _ унапред, зита остаје вама, шта новим урбанистима, да стварате У Београду, — прекинула сам излагање Милоша Сомборског, који ми је објашњавао значај ства рања нових калрова урбаниста.
Лнректор Урбанистичког заво да није показао изненађење на толико неумесно питање.
— Развитак града, рекао је ом, као ни развитак ма чега ни. кал неће стати. Град ће се употпуњавати, лограђивати, расти. Са новим приликама и могућнестима јављаће се и нове потребе им пре истека 20 година. Биће ту за урбанисте увек посла.
ПИВО ЉИ Па В ЕВЕ Ва панв ва аи пивара а о иу >
аи а пина ан па аи нва наново ванила ва аи ва
за. 800/)
Просторије Сајма повећане су
тромоторе, кинопројекторе, редукторе струје, електричне ручне бушилице, разводне плоче, челичну и бакрену ужад и друге производе.
Међу изложбеним производима Генералне индустрије Савезне металне индустрије истаћи ће се парни багер, од преко 50 тона тежине, за руд-
· нике и градњу путева; затим ће бити изложена
спепијална бушилипа за обраду метала, велики локомобилни котао, уређај за прехранбену индустрију, хидротурбина, ексцентар преса са прити ском 100 тона, токарске продукционе клупе ПС-4 и Д-40, глодалица типа УХГ, теретни вагони од 40 тона домаће конструкције итд.
Главна дирекнија Савезне индустрије мотора изложиће камноне домаће производње типа „Пионир" и „Првенап“, наш нови домаћи аутобус, бензански мотор за ватрогасне сврхе, бензински мотор ДО-7 са ваздушним хлађењем, разни пнеуматски алат, ауто делове и многе друге производе. Од ватросталних метала изложиће се строва глина, обичне и специјалне опеке од нтамота, строви магнезијум, печени у зрну и фино млевени и лаке грађевинске плоче, док ће Генерална дтрекција металургије приказати пронзводе натих рудника и продукцију железара у Зеници, Јесенинама и Гуштању.
Посебно место заузимаће Генерална лирекнија Савезних пољопривредних машина, која ће, осим У павиљону, излагати и на отвореном про. "стору нове сејалице, копачине и друге производе, који се већ сериски пронзводе у нашим фабрикама, а Генерална дирекција алуминијума и бакра изложиће бројне производе своје струке.
изложог гређевинеростња
У извршењу Петогодишњег плана грађевинарство је одиграло врло важну улогу. У свим деловима Југославије подигнути су или се граде нови објекти: фабричне зграде, пољопривредна газдинства, културне установе, бољнине, тиколе, зграде друштвеног стандарда, путеви, мостови, водоводи итд. На овој изложби приказани највећи и најважнији грађевински објекти изградње до сада. Са око 500 фотографија, 30 модела и више трафикона прикадоће се грађевинарство у појединим републикама, затим као посебан лео градилиште Новог Београда, _Ауто-пут „Братство Јединство" биће дат и приказ техничке механизације м јавних радова масовних организација, За ту изложбу користиће се досадашњи павиљон „Л" а саградиће се још један нови павиљон, тако ла ће изложба „Грађевинарство ФНРЈ" запремати простор око 1.300 квадратних метара.
У остварењу задатака грађевинарства велеу помоћ пружа прађевинска тнљустрија. Она својим производима омогућава да се грађевине што пре саграље м да својим изгледом одговарају савременим захтевима урбанизма. Ти различити производи крађевинске индустрије биће изложеви у последњем павиљону, који се у ту сврху полиже у источном делу Загребачког вељебајма. Моред многих производа те индустрије, нарочнто ће се истипати различите врсте нашега мрамора, који претставља особито тражени грађевински материјал у иностранству.
Остале гране привреље
Осим ових изложби на јесењем Међународвом сајму у Загребу биће приказани пронзволн осталих привредних грана. На сајму ће бити такође застунљене: индустрија "увана, прехранбена индустрија, текстил, гума и кожа, хемиска индустрија, индустрија стакга, индустрија дрва, воће и поврће, увозна и 'звозна трговина, руларство, пмумарство, нападне рукотворине, а У Уметничком павиљону на Зрињевну уредиће се изложба урбанизма и комуналне делатности.
Локална произволња и домаћа радиност ће ове године први пут бити понказана на засебној изложби, па ће се у ту сврху употребити велика концертна дворана-на старом делу Загребачког велесајма. Производи ће се излагати по појединим гранама, јер ће на тај начин моћи ла се добије најпрегледнија слика напретка м побољшања квалитета ове привредне гране. Особита пажња носветиће се приказу корин!ћења сировина из локалних извора, а у оквиру изложбе, за време трајања Загребачког веле. сајма, одржаће се у дворани Радничкога дома, на Стаљиновом Тргу, „Молна ревија". И у току прозилогодишњих изложби биле су организоване модне ревије али су оне имале локални карактер, лок на овој модној ревији бити заступани произвођачи из Србије, Словеније и Хрватске,
И ка новом м на старом делу Загребачког велесајма већ су у нуном току радови око уређења појединих изложби. Организатори посвећују нхрочиту пажњу уређењу павиљона, како
би овај Међународни сајам занста био велика смотра напретка м снаге социјалистичке при.
вреле у ФНРЈ. То ће бити још један одтовор