20. oktobar
М б и = , Х
__На почет
| АЕ 2 ! б '7
5
| у га , ) "1" у
коле за опште образова
ње радмгика # шходе да
| опште образовање наме. 0 штеника имају огроман значај у подизању општеобра» зовног и културног нивоа на тих трудбеника и стварању средњег стручног кадра као н високо квалификованих струч" њака из редова радника н намештеника, · Тежње широких слојева трудбеника за стручна усавршавање на дана у дан расту и захтевају да се овом питању поклања већа пажња,
Да би ове школе могле да одиграју своју улогу н пруже радницима могућности да 030» тате своје опште образовања као основ за њихово даље стручно усавршавање, потреб“ но је створити и све услове за успешан рад. Ове године отворена је и Школа за опште образовање радника у Рако» вици и У Железнику, тако да сада на територији Београда има укупно шест школа за опште образовање радника и намештеника. У ово! школекој години уписано је око 1.700 радника и намештеника,
У планском одгајању кадрова низ редова радничке класе школе за опште ' образовање радника у Београду постигле су до сада много крупних резултата. Велики број радника који су по завршетку ове шко-“ ле отишли у техникуме и средње стручне школе, а неки од њих и на факултете, говори нам да су постигнути успеси радника у овим школама зна-
| ку школске тодине | "у школомо за опште оброзо- , вање роднина и номоштенини =
ног нохађања предавања, Син дикалне подружнице и управе предузећа нису извршиле своју дужност према радницима
„које су послали у школу и ма:
ле еу учиниле на томе да ство" ре све потребне услове за њихово редовно долажење на предавања. Велики број сипднкалних педружница и управе. предузећа ње сама што није „спречио нередовно похађање предавања, но није показивао ни довељно разумевања за ово питање Тамо де су уче ници били ослобођени од ноћних смена у производњи и осталих задужења У предузећу, тамо де је вођена контро: ла над успехом и редовним похађањем предавања и где је учење било постављено као њихов најважнији задатак поред задатака на извршењу производних планова, тамо су и постигнути одлични резултати.
Месно синдикално веће чи нило је све да се ученици растерете разних дужности У предузећима да би редовно и са више успеха могли да прате наставу. Међутим, врло је мали број предузећа изишао У сусрет овом настојању Месног синдикалнег већа, Синдикалне организације и Управе преду“ зећа не само што нису ведиле рачуна о успеху својих учени“ ка, него су их још 'оптерећи-
"вале и другим пословима и ти
ме их много ометале у раду. То је. најзад, ловело до одустајања од школе повећег броја радника и намештеника. Кривицу за ово нередовно по
Уа 6
Систем мновосаграђеног вештазког; рибњања у Колуту код Сомбора —
22
снајмодернијег у машој земљи
|Ивлогнба у Новом Саду смотра успона и снаге
сопијалистичког сектора пољопривреде
наше
рошле недеље у Новом фСаду је отворена Друга |земаљска пољопривредна; изложба НР Србије, У фјеку појачане борбе за испуњењрј Пе-
Пред | посматрачима _ дефилују бројке; 58.700 хектара нових површима за нашу пољдаприрреду, 4.281 вагон квалитетног семена, 55 машинских станима, 3,865 трактора, близу 40000 разних машина по-
зна државним добрима уложено је 1,630.387.000 динара.
Брига народне власти за успон наше нољопривреде огледа се и у подизању стручних надрова и борби против заразних болести
АМА, 5 | Странеречи „Овога пута да видимо како се у нашем језику пишу стране речи, њихово шисање није нимало тешшко. Па итак, познато је колико у вашој јавности има у томе колебања. коректори по штампаријама имају муке око тога: да ли треба писати субтролски или суптропски, Мукден или Мугдем, _ Белински или бјељински“ ; · да бисмо одговорили на то пи
Колико само слагачи и
тање, позабавићемо се прво неким
нашим речима. 4
Шета бисмо радили ако видимо
да је неко написао србски, сладко, равно, месо свет би му се смеја, јер сви добро знају да треба писати српски, слатко, глатко, отаџби | зна, свадба, А мноти ће још знати
владко, отачбина, сватбаз На-
разлог томе: посреди је такозвано |
правило о „једначењу сутласника сло звучности“, које каже ода се
гаугласничка трупа 66, и У товору |
чи уписању, мења у с тако мото. дку Ф6, чб у мб, тб у дб итд. Мсто |
„се везмења по вољи неког профе-. сора "нити траматимара, "него је то народна језичка особина,
Али узмимо сад стране речи! Вваже ли ова маша правописна правила и за туђе речи '"Тојест, | ако кажемо и пишемо свадба, са. дб, а не 'оватба, са тб, це би ли исто тако требало писати и фудбал, са дб, место футбал, са бр "ту се код наше публике баш им јавља познато колебање, ма оно није оправдано. Мноти ће истина, рећи: „То је страна реч, Ми можемо своје речи писати како хоћемо, али немамо права да намећемо своја правила друтим језицима. Уосталом, кад цео свет пише футбал м то му ништа не смета, зашто бисмо ми онда ту некако друкчије умовалиг
чајни и да су њихове жеље за хађање и одустајање од шко- то | рра~ Е, али наша наука 0)
- : : 165 + годишњег плана по свим) тра дељених само за дво године но- 2 дезину гостручним образовање) о- 91 5 ад у жод стоке и за уништење биљних а ~кечије. Она тацв РУ разов њ ~ и п ле у великој мери снесе и нама, пољопривреда НР „Србије | љовривредним добрима и сељач- ; вори друкчије. Она 1 е граздоге ред напорног рада у предузе- управе школа ко:е преко руко- зли | па 7 зитеточина. 3а пољопривредне шко не признаје: за њу важе (само је-
ћу, велике. Успех радника у овим шко-
водства предузећа и синдикал“ них подружница нису инсисти-
појавила евб на овој својим велиним доетигнују рма 160ја оцртавеју велики нуг | устаома.
ким радним задругама. Мспод гра Ффикона леже најлешни примерци разних кроизвода, Ху је бундева
ле од ослобођења до данас издато је 1а5738,000 динара. Захваљујући
зички разлози. А још од Вука постоји прасто и јасно правило: ди ши као што говориш. (Сва је, да-~
-У
лама зависиће у многоме од _рале на стварању услова по- па а пе руба никоље сарадње управа школа са Ме: требних за успешан рад. Упра: више пољопривреде и УБрзује! на _ од 54 крр, ирастагац од 10 сан- ме до данас, . кле ствар у томе: а како товосним синдикалним већем, упра- ве школа нису захтевале да <е њену велику будућност, Оту из- тиуажара, У аница од. 16 вези: ваних пољопривредника отишло римог Тачније, им пованаме ли ми | вама предузећа и просветним ученицима измени незгодно 1о- Б . Е -Е ћ ма државна добра и у взадруте. ДУ фудбал као д у свадба (Од-
+ : пожба одржава се у преље; када _ брескво од 520 грама, кромпир од . го: је једноставаш: разуме 'се, властима, Један од озбиљних дешена смена у предузелу ка- % у демењем је обухваћено 35 милио- вор је једнос п: раз; ђ
проблема, који је у највећој мери отежавао досадашњи рад школе био је проблем редов-
ко им ово неуредне похађање не би чегативно утицало на сам уеНех,
земље Информбирса водеу велику кампању лажи и клевстд. против
маше земље, Ни пољсаномереда,
2 кгр итд. нарочито је изразито примазано повећање производње у односу на
на грла, а предузеће за промет ветеринановим материјалом испорусчило је #18 тона лекова и серу-
ми у оба случаја изговарамо исто ф јер наши говорни органи не знају да ли је дотична реч домаћа или страна. То се зове гласовни
У организационом и настав- 580 ни све остале 0олисЕ/- нашег | прре поралне године, а и у односу закол. Уосталом, и сами 'Ентлези живота није поштеђена | ове мам- ; ша. У прегледању кромпиришта АЕ
ном погледу школе за опште 95 9 зе 64 па пре рата, У поређењу са 1847 - ] ано изговарају ту глас налик 'на д,
током прошле године учесхвог иако га не пишу, А не пишу та
име
В. и. Лењин:
тура“, Беотрад 1949, латиницом стр. 228, цена 35 динара.
образовање радника и наме-
опште образовање радника неуредно похеђање предавања
пање, Земље Информбидза преста
фара, графикона, слика, цртежа
годином принос млека је повећан
се од 121 мтц на 2131 у поређењу
је 287.000 чланова Фронта, а у аи“
љака ослобођено за рад у индустрији. Задруге имају 562: тракто-
зато што нису имали Вука дајим
а не по латински субтропски, 26солутно, Мусеркски а не по руски
| штеника у Београду постигле 79 9У још пре годину! дана да _ за 38 од сто по једном грлу, вуне цији уништења губара преко ми- _ правопис о према томе, Ј ч ма с 3 Х ут " џ 5 = ~. 5 ара- де Му Изабрана дела, том су до сада ипак лепе ревулта- испоручују пољоприврс ј не жаши за 26 од сто, а тежина годеда за љета следује про и чврст за Њ | књита друга, Библиотека мар« те. Полазници су показивали не, шире лаж о маџхоју пољоври- 12 од сто. Према 1939 години про- г стране речи немају ни у уве ма-лењинизма, издање „Кул- лерећу 7 у) ст 141 Скоро читав едан павиљон по- Ер у писању » „тр = Београд 1949 Ман и _ велико интересовање и вољу вреди и клељећу социјалистички _ изводња меса, масти, јаја и вуне кор | јед: “ ' па — = „поен У По а 3у _ сектор. У том смислу јизложба У _ повећаша је на 108—138 од сто. Број свећен је сељачним радним т зе- нос нем мали | ои латиницом, стр. 458, цена 70 ди- за учењем. Само чврстом во н: с . < и . = » о мљорадничким задругама. Бројке правила км с наше "речи = јал 5 У зода · 'оведа је > : 5 . њим 535: 8 . ројЕ. нара. љом и жељом за обогаћива- овом Саду је м Јошт јадан одго. _ говеда је већи за 38 од сто, ова > нашер 7 17356 гласовним зашо“ 5 а :: 5 6 зе клевете ма т а зе~ 2 ечито говоре о снажењу наше У Е == ерла 2. В. Стаљин: Дела јр, Библисте | „ем свог знања радници су вор на ове клевета изрљистунне зе да за 24 од сто, свиња за 20 од Р р нима важе и за стране ка марпсизма-лењинизма, издање гли да, поред тешког и на маља Информбироа..: Скоро сва- сто. Од 960 тона меда колико је социјалистичког сектора. Од пет само за „једначење по зву „ен д 19 зирили- мог/ | “ н 459 хењ- ар те „Културе“, Београд 1849, ћирили Ф . | ки део изложбе одшше вером у — произведено 1946 године, прошле задруга у 194 години са 55 него уопште. цом и латиницом, стр. 438, цена порног рада, постигну велике : тара земље, до 1 јуна ове годи- Тако ћемо, дакле, писати фуд- | 45 динара. резултате. наше сопствене снаге» и показује године овај број се попео на 1.117 не овај је број нарастао на 1.536 бад, а не по ешлески футбал, | 0 реализму чланци — Стендела Да би ке у овој анколској го- да су на том пољу џуучињена већ тона, Ратарска производња такође задруга са. (677.389 хектара. До ЈЕ рендген, а не по немачки рент"Балзака, Шамфлериа, Браће ГоН- _ дици избегао основни ведостатак _ значајна достигнућа. бележи велики напредак. Принос да је захваљујући љиен се- = тен, Јакопсон, а не по шведски а - зла уЛ- - – ~ И је- кур, Золе, Мопасви, издање „Кул у досадашњем раду школа за Два велика павиљесна путем ци- _ шшенице по једном хектару попео 7а3КИХ радних задруга 77.000 се Јакобсон; суптропски, апсолутно,
ркорж Сорио: да ли ће Францу. _ потребно је да се одмах, и најизразитијих пољопривредних _ са 1929 годином. На државним ра, 47.429 плугова, 11.584 сезона. Мусоргски. Исто тако, неће бити сва постати америчка камене још у почетку школске године производа. приказуду успон назне _ пољопривредним добрима ова по- 5.010 жетелица им косачица Бе Белински, нето Бјељински, – неће РА а пио о БК успостави чврста веза и са: пољопривреде. У свеликом Ороју већања еу још изразитија. Тако осталих справа. Следују цифре: | бити Фрел, нето Орјол, неће бити тиницом, стр. 186, цена 22 динара. Бадња између управа школа и 1.679 задружних домова, 629 #60- _ јуарсеиллес. нсто Марсеј, неће.
обора ми штала нашазе се најлеп-
је сточарска фарма у Ђажовици
Документи ми и о синдикалњих _ подружница 10 пи приме тона. ножа. аи: к | номија, 81 фарма, 737 разних пре- бити Схакеспедре, него Шекспир. Другог светског са а, на предузећима. Од пуне коорди- примерци 6: 11 а дебила ове године од сваке овце _ дузећа, 2.428 радионица, 1.626.485 у последња два случаја, уосталом, вембар 1987 - 1 4 ИОЉНОХ “ нације рада свих фактора од- ња и оваца. Велшки павиљон за по 2,250 кг вуме. Принос тшнени- _ чланова земљорадничких задруга, _ нико код нас и не греши. И таво
а", ирилицом = 5 и | Е пи мн 254 У ње говорних за рад ових школа, рибарство и живинаретво, си- це по једном хектару повећап је 5.000 пољопривредних објеката по би се могли ређати многи и зио-
% . | = | Е тама. тате
документи и материјали уочи — 954 координације рада просвет- стем вештачког урибњака, пчелар- _ на добрима на 111 мтц, кукуруза зедрр“ | ги примери. |
них власти, управа школа, син- Велики успех изложбе је већ са Наравно, друго је питање да ли
Другог светског рата и, том 16
ски павиљон, пуиринчано поље и
та 201, јечма на 22, ражи на 181
Е Б 4 до 2 ћа — со- ову или ону страну реч ваља или
За о 38-—1989 то. дикалних организација и упра да јасан. Смотра достигну Ј 1 ћ | А стена ум да- _ ва предузећа умногоме ће _ велики број пољопривредних ма- о „ овса на 166 мтц. Цифре пове- цијалистичког сектора у малпој | не ваља употребљавати; то је дине), Био: Ри 1 шина и алаткичдемаће шроизвод- _ ћања стоке на државним добрима _ пољопривреди који обухвата 1859 ствар посебло дискусије. Овога
на“, ћирилицом и латиницом, стр. 213, цена ] и П књите 60 динара.
зависити правилан Рад и до бар успех ових школа. Месно
ње — све то мајречитије говори
показују да је у неким гранама
од сто свих површинф а у Бојводини се пење на 4440 од сто У-
пута нам је било стало да утвр
Салтиков — Шчедрин: Господа _ СИНДИКАЛНО веће и синдикалне | димо како треба писати оне стра. и рЉОЋи, И тате подружнице треба. енергичво Море Ме. Ц ПА број а казује на велику перспективу раз не речи за које смо већ Рава класика, издање „Култура“, Бео да настоје код управа преду“ сигујра равом ка > тодину, а негде и пре воја наше пољопривреде, која о да се у нашем језику мо упо“ трад 1949, ћирилицом _ и латини- ' зећа да се радницима омогући више приближфва општем нивоу _ шем. Момеђу осталот, само у 0 постаје све моћнији фактор у из- требљавати, дом, стр, 427, цена 57 динара. редовно похађање школе, сома лиалције Бнаце земље, вој години у капиталну изградњу _ градњи социјализма код нас, и. |
и рели
еограђанима стоји данас на расположењу не-
_ ИЗ ИСТОРИЈЕ ББОГРАДЛА
што више од 10 биоскопа са неколико хи-
љада седишта. Дневно преко 15.000 трудбеника посећује биоскопе, који су све бољи им
на упици било је много друтојачијих коментарисаа. „Чудо од науке“ — прва биоскопска претстава % била је стварно чудо за Београђане а нарочито 38
овдашњу омладину. ментарисало и препричавало о овоме догађају У у штампи тога времена налази се прилично написа
недељама и месецима се Б9
Пре 53 1адине приказана је прва биоскопска претстава у Београду
филма, а прва стална биоскопска дворана у Бео- : пе са трамбулине у море, а особито онај претив ми 7
граду отворена је много година доцније. Е ! ласање морско. Тако човек гледајући слике овиси |
да је крај мора“.
уређенији. Сутра ће их бити уиш више м биће распоређени равномерно по средиштима рејона. У центру је отворен прошле године велики биоскоп „Жозара". Четврти рејон у своме Дому културе добио је лепу и прострфну нову биоскопску салу. За који месец и Карабурма ће такође добити биоскот. У биоскопима се данас гледају и наши филмови. Њих трудбеници Београда највише и воле, то је данас.
о томе догађају. Тако је београдски „Мали журнал“ : писао: „У збирци која се налази има повише сви“ мања, а међу њима најинтересантнија су: долазак воза и то почев од доласка издалека па ДОК Бо стане... |
ма да је техника пројекције фотографија у покрету била још увек на ниском стушњу.
Уствари, први апарат за приказивање филма пронашао је фравцуз Луј Лимијер и фебруара 1895 тодине, заједно са бргтом Огистом патентирао је „апарат који служи за добијање и гледање претстава“. |
Али свега је нешто више од 53 године како СУ Београђани гледали првже биоскопске претставе. То је био догађај, велики дотађај за оно време. О њему се дуго причало и коментарисало на разне начине...
Београђани, радознали да виде „чудо науке" одлазили су у кафану „Златан крет“ и за паристично скупе шаре за ондашње време — гледали еу по: 6 у феототрафије. Они свакако нису знали тежак пут рађања филма.
Коментари штампе
„Од данас ће у гостионици код „Златног крста“ на Теразијама г. т. Опист и ШУЈ лимијер из Лијона (Ферашцуска), приказивати највећи и скоро невероватни успех у фотографији. То је тако звано „оживљено“ фотопрафисање помоћу кинематографа. ТУ ће се моћи видети снимци створова и предмета у најразличитијим кретањима; видеће се покрети кеко дете ипра; покрети које чини железничхи в08 кад иде; и то је све тако живо претстављено, да вам се чини као да гледате стварност а не фотографије,.. „Видите слике, не, видиле живот, кретање, тако да се дивите што још не чујете шуштање ветра, хуку морских таласа, зврктање кола, писак ложомотиве и тутњаву воза, говор, плач и смејање. Заиста ко ово „чудо од науке“ видео није, не треба да прољусти ову згодну прилику.“ |
Тако су 1896 године писале „Мале новине“, бео урадски дневни лист, поводом прве бисског сопежке трететаве даване 25 маја у Београду, у кафани где се сада налази „Душзанов град“.
То је -била мења врста коментара и рекламе. Али
Београд пре: Њујорка, Беча, Петро-
града и Букурешта
само годину дана доцније Београђани су гледали, међу првима у Европи, јавну сиоскошоку прет ставу. Београђани су гледали с биоскопоке претставе пре но што су то гледали становници Беча, Њуђорка, Петропрада и Букурешта. Н Прва јавна биоскопска претстава приређена је у Београду 25 мада 1896 године у кафани „Златан жрет" ма Теразијама. Улазња цена била је динар за одрасле а пола динара за ђаке. Исте године одржане су прве јавне биоскопске претставе у Лондовну 47 феоруара), Брислу (29 фебруара), Берлину (80 априла), Бечу (80 маја), Жујорњу (7 јуна), петрограду (26 јула), Букурешту (септембра). Те су претставе организовати претставници фравцуског
Гукања Фузма шта би данас рекли гледаоци из 1896 79 ;
На филму се чује шуштање ветра, хуке мореви таласа, мверкут штица, плач м смех. Поред #99
има и нових врста филмова: у боји, пртаних ИТ 5. сторвих или пластизних (филмова, који стварају КЕ иљузију да лица са платна улазе у биоскопску 2
рењу. У 'Совјетоком Савезу је већ сниме '
фита = „Робинзон Крусо“. Ц 5
демас Беопрађали ммеју биоскопске сале еј. ми муптурвијег изгледе во што је то било РК Шрешшла су времена ктда су уз вафаноке спорове 7 пренуве пића, гледени филмови сумњиве у: пориче вредности. Неће дуго бити а Београђани ће 3 ов миш модерније и простозније биоскопске сале + ње шретстављети културна средишта и „места | зоноде. |
Први почеци стварања филма били су нешто пре 120 година.
Пронашаску кинематотрафије претходити су многобројни покушаји да се створе уређаји 92 приказивање слижа у покрету, 2 први такав покушај учињен је још 10:0 године. При тим првим почецима филма претставе је могао да гледа прво само један човек, а касније свега неколико људи са разних страна апарата. Испочетка су 79 биле мртане сличице а касније фотографије. Знатан корак напред био је Едисоков проналазак кинетоскопа. чији је главни недостатак био у томе што је претставу Могло гледати само једно лице. : :
деведесетих година прошлог столећа било је већ много учињено на добијању „филмског снимка“,
35 =
ДРАГ. ЋЕРАМИЛАЋ
%