20. oktobar
БРОЈ 255 ж
ЈЕ
ре осам“ година, после устешних борби за ослобоУжица и Чачка, пар
„тизански · одреди _ Србије употребили су приликом блокаде Краљева једну заплењену ба терију топова. Са“"том првом батеријом, ови“ су 7 октобра приковали немачку авијацилу на краљевачком аеродрому и омемогућији њено узлетање. Тај значађни датум, кад су у поробљево , на хиљаде килљометара „лалеко ол савезничких това, синови слободарске Србије тукли фашистичке сво јеваче артиљерисмим ·плотунима, „народи наше земље и њихова Армуја славе данас по лрути пут као успомену на почетак јуначкот борбеног пута артиљери“. ских, јединица у ослободилач-
ком рату — као Дан артиљерије. Стварање _ чаше — артиљерије
претставља јединствен пример у историји. Без ичије помоћв са стране скоро до краја 1944 го„дине, с формирањем првих батаљона и бригада — регуларних јединица НОВ — од артиљериских оруђа која су заплонтли партизански олрелди у свим крајевима , наше земље гле се разгорео огужани устанак, формиРале су се и прве артиљериске јединице, стварао се артиљериски кадар, убирала се борбена вокуства, низали се подвизи и — победе. Историја наше артиљерије саткана је. такорећи, од вепаписаних | истинитих _ легенли, које говоре о заплењеним батеријама па Козари, о Савитим топовима у Цоној Гори, о великом и малом „Марку“ .у -Хр ватској] о бесмртном _ противколљу Друге српске поолетерске: брптаве окојим је. Луне, оејелно с бомбашима бригаде, из "стрељачког строја разбијао и наттврђа упоришта непријатеља, итл. итд. А цела та легендарна историја салржи сеу ону рсволуционершу законитост којом се одликује стварање наше Армије.
Изко под тешким _ условима, оваћп веома сложени техничит род војске доститао је још У току рата веома висок степен развнтка _ захваљујући — првенствено томе што је друг Тито, "творац наше оружане силе, од "прелх љама борбе створио јасну перспектеву _ формирања _ регуларне војске, без обзира па улаљеност Шрвене армије, чиме ПК
ва време Лрутог светског рата. Чеп у првим партизатским олредима; првим натим бригаљама, било је јасно да се окупаторској живој свли и техници не могу садавати тежи ударци без модерног наоружања и ратне опреме и без искуства, санременог ратовања. Било је јасно већ тала ла нема регуларне армије (6ез снажне артиљерије. Због тога је кол свих бораца била развијена нарочита љубав према тешиом наоружању, у пр. вом реду _ према _ артисверији. Због тока што бу у ватри оружане борбе опенили значај и улогу артиљерије, због тога што 57 је крелуу стекли, због тога што су се у љутим окршајима та да она штеди њихову кре, ебог тога тто је народ по њој наротито пешио спаге своје војске — а пешаци и артисљерпи су се залагали с крађњеими поу м да се лито пре 0 форме, повећају, организашионо учврсте, оспособе п модерно наоружају наше артиљериске јели“ ните, ИМ, у првом реду“ ебот тога. што се од самог почетка спроволио текав курс. ћући се на спољне факторе, “ чекађући присуство _ армјери наша Армија је изишла из рата. с моћном саврсменом арти“ љеријом, која је била кадра ла разбије, у заједници са тепковима и автјацилом, сремски фронт п- јако утвођени гранични , појас Илирска Бистрица — Клана Ријека. па У послератним годинама, У процесу обнове и соптјалистичког изграђивања чаше _вемље кроз- Петогодишњи план, за развој артиљерије створиле су се повољне _ могућности. _ Уколико
бе брже и више развија пре све-
га тешка индустрија наше ве-
мље, утолик ; сте њева одбранбена моћ, Артиљерија као технички род војске побија ова неопходна техничка средства и, у исто време, струч“ ва калар код кога -су развијени
ЛИ
| а о И те
"њак је рекао; "неће остати разоружата, иако је
о брже и више ра-
смисао и љубав за тежнику, ко-.
ја је управо обогаћен новим, прогресивним схватањем — оним што може да прими и научи једизо у индустриски развијеној вемљи. т о томе да изграђивањем социјализма јачају одбранбењу моћ своје земље, да изграђују _ своју армију,. која обезбеђује тековине њихове револуције и њихов стваралачки вапор, дубоко је прожела наше народе. Отуда је 7 октобар, као и сви празници паше Армије, празник наших народа. Отуда је, с друге стране, не само непријатељска нето и бесмислена намера руководилаца Совјетског Савеза да леморалишу ваше наРоде и њихову армију обустављањем испорука војног материјала и постројења за нашу војну; индустрију. Они су откавали испоруку тог материјала, јер им је туђа патриотска свест натних народа, јер не знају, или баље неће да знају! да се наша Армија није деморалисала ни у јеку Четврте и Пете офанзиве, кад су њени борци са сузама у очима сурвали“ своје тешко наоружање у Раму и' Неретву или га закопавали на падинама Волујака и Зеленгори! Они су како је (чедавио рекао | лфруг Тито — отказали економске уговоре „зато јер не познају снагу наших народа". Не рачунајући са свим тим, не рачунајући с тим да се народ у овој земљи борио за своћу слободу п независност трешњевим топовима па и голих руку, они су очекивали да ће га одвојити од његовог руководства и савнти му штју. Међутим, постигли су обрнуто пи данас већ на међународним форумима називају ову земљу чуловашном. · Радне "руке наших људи итак су, упркос свему. створиље _ потребне услове да снабдевање _ наших · оружаних снага. Осврнувши се на изборној конферетјичи партиске рганизатије Министарства наролне одбране на дискриминаторску политику совјетских руководилаца према нашој вемљи, тенерал > пуковних Иван Гош· „Наша _ Армија
то била жеља оних који су откавали уговорене испоруке вој ног материнала и постројења за војну ивдустрију. Захваљујући зизграшњи тешке индустрије, наша Армија добиће све нарружање које јој је потребно, па 'и оно најтеже, низ наших власти. -тих фабрика, констрјушсаво 'оп,
19 ж ДРАГОСЛАВА ЈОВАНОВИЋА меру ж РБД. БРОЈ
ЛИМ ДРТИЋЕ
РРА Реинион ври нит
натих домаћих конструктора и изграђено од наших властитих сировина. Нашим небом летеће већ разни типови авиона изграђени рукама наших трудбеника. Нашим морем ускоро ће запло-
вити прве јединице наше ратне
флоте изграђене у пашим бродотрадилиштима, а наша сувоземна војска добиће модерно тешко оружје изграђено у натим фабрикама. На тај начин ће наша Армија бити снаблјевена свим што јој је потребно упркос жељи наших клеветника и пеприатеља ља нас у војном и вој но-техничком потлелу ослабе и да нам онемогуће снаблтијевање наше Армије паоружањем и 0премом", Оациђалистичкта полет п патриотизам раштих маса, све ширт и јачи покрет за већу продуктивлост рада, ве половине ваше Петолетке као и сви досадашњи напори и резултати у изграђивању сопијализма, гаранција су да наша Армија неће и не може остати без оружја. ' ;
Евопиралући ове годтне успомену па 7 октобар 1941, на многобролне улачке подвите артиљераца из Ослоболилачког рата, ва славни пут артиљерије, наши нароли то чине с још више вере и самопоузлања у властите снаге, јер су у овој години троверети своје јелинство, своје мо ралче и матершалне могућности одолевалући . неповечним "и непреатељским атапима руководилаца Совјетског Савеза и њихових ·послушних лакела У 3емљама "Информбироа. А наши артиљерцт и чатава наша Армиза славе 7 октобар поносни. на прпанање свог Врховног коман-
опанта које им је олао после не-:
лавно завршеног маневра, на коме; су. у заједници. са осталим роштовема. потврдили ла:еу. чу- вари славних традиција из Осло бодилачкот) рата, ла оу постали мафстори свог оружја и ла су „спремни, да бране слободу и не„зависност своје ломовине. Онт ће прославити љанашњи. лав У „знаку верноста п завета свом „Врховном · коматданту · #. Цен-тралном комитету наше ије да ће п убудуће усавртавати ратну вештину и будно чу-вати монолитност сводих редова као гаранцију јединства · паше Аремтје и њене бојне готовости.
Нека живи и јача славна Татова артињерића за слоболљу н независност наше вемље!
С. ИВАНОВИЋ
извршење пр.
З8ЕН а 1 А та УТАР Тон ни Терен ИУ БЕОГРАД, 7 ОКТОБАР
Тешка артиљерија на дефилеу после завршеног маневра
Отклонати недостатке |: организовању
новог система радо по предузећима
ар резултат. досадашњих ' успеха у изградњи сопијалиама настао је покрет за високу продуктивност рала који је покренуо, са осталим рударима, Алија Спротано-
"вић. Тај покрет се пренео нај-
пре у прађевинарству, а затим и у друге привредне рате. Успеси који су постигнути. у рударству. дали су потстрека многим радницима беотрадсках предувећа да прихвате овај систем рада. Пример Симовског, Владе Стефановића. Гемерче Јована, Анице Костић и многих других показује да су трудбеници Београда схватили огромни значај борбе 8#а подизање прољуктивности рада. Досадашњи успеси речито говоре о то-
- ме да се у редовима наших рад“
пик људи нашло ДОВОЉНО самонницијативе за примену 80вих метода рада, за бољу, организацију посла, правилнији распоред ралвих места и боље коришћење машина. На пример, Ормтапе које раде по повом систему у „Октобарској слоболи" сваколневно постижу извршење плана са 115 до 140 од сто, а раније са 100 — 108 од сто.
У грађевинарству поред високих рекорља (106 кубика — Нови Београд), нови метод рада ва
постазање високе продуктивно,
ста све више се. устаљује као сталан систем. По новом начиту рапе предузећа: „Комграп“, „Де ло", „Сава“, „Београд“, „Ава-
"да", „Град“, „Неимар“, „Рад“ и
друга. Само у предузећу „Сава" један зидар са два помоћника просечно озида 14—18 кубика пневно. Ољличее резултате по-
стижу 8 друга предузећа у гра-
„ћевинаретву..
У 'Југоттампи" брагала која гада сечење на ножу, ва 8 ча-
сова избани 49.000 књига, ДОК је раншје ва исто време избацивала 16.000 књига итд. У опредузећу „Партизанка“, у одеље-
_њу етандард-штреткерај просек
дневног учинка по новом начину рада износи 250—270 од сто.
Успеси који су до сада Ностагпвута не могу нас потпуно задовољити. Наше синдикалне организације које су међу првима дужне да даље организују. учврсте и развију покрет за већу продуктивност рада нису све учиниле да се што пре отклоне ови _ недостаци _ који _ ометају правилну организацију рада ва увођење _ новог система. Још увек нису предузете све агитационо - пропагачлне ин органазационе мере да нови метод рада постане својина широких радних маса у свим колективима. Неке синдикалне _ организације нису схватиле да је основни залатак рада наших синдикалних организашита не само ла широко популариипу нови метод рада, већ ла са управом предузећа предузму конкретне мере за његово спровођење у живот. На пример, 7 фабраци хартије „Београд“ из вршене су неке организапионе притреме са брингадирима, али је кочференција са радницима, услед слабе агитационе и политичке припреме. полдбацила, план није разбијен на брчгале.
У неким полружницама још
_увек се питању развитања про-
дуктивности рала прилази као нечем привременом, кампањски, нако је огромно интересовање "рашника ва нови покрет, што локазују лосадашњи резултати. Неке подружнице заловољавају се форстрањем само неких бртгада или одељења. а врло мало ила пи мало не поклањају 1ажње слабтпм бригадама тли раделиттима. Да би пови метод
Недељни преглед такмичења за високу.продуктивност;рада
: све већи Орој радника "усваја новим
фабрици машина - алатки у железнику по новом назтину 'рада раде лвадесет три радника на четрдесет шест У пивници ради по новом систему бри тада од девет квалификованих и три неквалификована радника,
машина.
У Индустрији | кугличних лежа“ ја образоване су две бритаде У којима ради по седам радника, Бригаде су оствариле план са сто од сто, што до сада у овом предузећу није било постигнуто,
• ж СУ машинском одељењу _ Инду“ стрије прецизне механике ' покренуто је такмичење. за већу продуктивност рада. У овом 9дељењу такмичи се укупно тринаест бригада. Најбоље резултате постигла је прва бригада, која је свој дневни млан тридесетог септембра испунила са 292: од сто и четврта бригада која је испунила са 148 од сто.
=
У предузећу „Сутјеска“ почеле су да раде три бригаде са пет
до девет радника. Извршене су;
све техничке припреме и „иза+
брани најбољи радници, тако да
се очекују врло добри тати,
“ 4
У „фктобарској слободи“ обра-
зовано је укупно четири бригаде,
резул-
и то три у ткачници. а једна У предионици. Од двадесет требег септембра. бритада „Рато Дугоњић“ испунила је план са 17 од сто, бригада „Блатоје Нешковић“ са 102 од сто, а бригада „Петар Бубало“ са 107 од сто. У предио ници бригада је повећала искоришћење. капацитета машина за 16 од сто. пЈ У
У овом предузећу _ образована је бригада. од једанаест радника, којој је. задатак да одлази .„на радна места тде се подбацује план. Радници из ове бригаде раде ма тим местима пет до тест дана,'а за то време се премештаЈУ радници који су подбацивали план на друго радно место. Радници из ове ударне бритаде раде на оваквим местима да би показали да се план може испунити и истовремено се такмиче са осталим бригадама које рале по новом методу рада. Ова мера се показала као веома практична, ударна бригада искоришњује ма шине за 18 од сто више од осталих, и до сада је показала добре резултате. ,
ђ ·_У предузећу „Мартизанка“ стал но се шири ји развија покрет за већу продуктивност рада. У одељењима стандард; келтерај и коти свакодневно се повећава = производња, тако да су ова три 0дељења тридесетог септембра по.
метољл рада
ститла за педесет чарана, већу продукцију нето 29 септембра. Новим методом рада увелико су смањени | непродуктивни часови. Док је раније у пелом предузећу просечно забележено сто: непродуктивних часова дневно, 22 септембра забележено је свега осам.
О А
Покрет за већу продуктивност рада развија се и у фабрици „Стаљинград“, у којој је обргзовано пет узорних бригада, од ко јих је Једна омладинска, Две бри гаде су састављене. од по шест ткача, кеји раде на по четири разбоја; две:од ио тест ткача који такође раде на четири разбоја (и то: на по два широка и два узана разбоја); једна бритада од шест ткача ради на по осам разбоја. Одељење шпулераја почело је трећег октобра да ради по. новом систему. На машинама раде две бригаде са у“ купно осам радника, док је раније: требало четрнаест, чиме је ослобођено шест радника, _ који су пребачени на рад у ткачницу. Недостају резултати рада У овој бригади, у ' Бригаде које раде на два широка и два узана разбоја испуз њавају дневне планове са. 15 од сто м'120 од сто,
реми .
"ракмичење за нећу продуктивност рада почело је у одељењу конфекције предузећа „Милорад
Петровић“. . Такмичење је покжре“ нуо један омладинац, Који је двадесет деветог септембра о“ стварио дневни план са 165 од сто, а тридесетог септембра са 110 од „сто. Један осмоструки ударник такмичи се са овим омладинцем и постигао је свој дневни план тридесетог септембра са Кт од сто.
С = 6 . = __ У . грађевинским _ предузећима радиле су двадесет деветог септембра .54. групе које су. озидале за 398 часова 388,02 кубна метра. Свака група је просечно озидала 7,18 од сто кубпих" метара ми пребацила норму за 139 од сто. Жридесетог септембра 47 гру па је, за 362 часа озидало 372,99 кубних метара. Свака група је озидала просечно 7,06 кубних. метара, чиме је порма пребачена за 133 од сто. Е у
„У предузећу „20 октобар“ је један радник извршио свој осмоча. совни задатак за један сат, два радника за један сат п петнаест минута, два радника за два сата, један радник за три м по сата, а три радника за четири сата. – .
Радни колектив предузећа „Грмеч“ одржао је саветовање по питању повећања — продуктивности рада. На овом састанку је донесен план за израду новог ар тикла за дихтунге мотора, који ће се правити помоћу илуте и туткала, а биће за 15 до 20 од сто јачи од истог артикла који је досал прављен од коже. Овакав артикл се први пут израђу. је у нашој земљи, у
рада постао својина пртроких маса у свим колективима, синдикалне организације треба да развијају такмичење управо по угледу оне најбоље бригаде, ра дилишта или појединце, која су постигли _ најбоље резултате у раду. '
Борба за високу – продукти“ ност рапа открива и многе недо статке у раду управе прелузећа ни координашији рала између управе прелузећа и спндикалне организације. Управа прелузећа у ливници „Алексанлар Ранковић" у Земуну није обезбедила довољно нестручне ралне снаге, услед чега радници, који раде у брагалама по новом мачиту, морају сами ла лоносе песак и раде друге послове КОје може _ радити _— нестручви радник.
Недовољно ангажовање он“ дикалних | „организација и. у“ права предузећа пе само ла отежава спровсђење такмичења по новом начину рада, већ отежава и другим пре гљубећима, која зависе Ол ЊИХ, ла уведу нови начин рада. Недо стаци појединих предузећа... говоре пи о томе да није ловољно све извршита а припремити У том предузећу, већ да организа» ција новог метода рада захтева читаву преоријентацту у незу предузећа које зависе једна од других у погледу снабдевања сировина и других полуфабртката. У предузећу „Просвета". ма шинарнипа и књнговезница завасе од других штампарија које рале са ротационим папиром. Машине ва савијање табака данас нису у стању ла савтју 08Олико колнко може јелна бртгала по новом начичу рала ла'пан трагује (скупи савијене табаке за даљу операпију). Док је раније јелна бригада цантраговала 80.000 табака. по човом пачину рада она уради 100.000 -табака за 8 часова.
Слабоста синдикалне оргате зације огледају се у недовољном ангажовању целог сандвкал вог актива по овом питању. Још увек у неким подружнипама 5ису довољно активиране комиси-= је ва такмичење, за рапионализаштђу и пропаласке, а нарочито културно - просветне комистје које треба сав агитапионопропагандни 8 политички рад ла усмере у правцу што веће активизације маса у прихватању новог метода рала.
Ол оперативности у раду епа дажалних организација, од правилне сарадње са управом пре дузећа, од укључивања _ инже-
· њерско = техничког особља и
управе. прелувећа у. борби за расоку проплуктивност рата, ол пе Фро ·ортанизованих | троново две саветовања, од сталне брате 6 људима, а нарочито _онитм.који су првоборци за“план, од хигајенско - техничких услова, рада, снабдевања п другог,..— вавном успех у даљем развтјању « борбе за високу продуктивност 'рала.
__Зато је задатак, сппдикалних органтзација да са управом пре дузећа „предузму еве. потребце мере за успешно организовање п развијање новог система рада, Кроз . борбу за подизање. продуктивноста рата „треба „нарочнто оживети и добро припремата производна. саветовања. 'Радницима треба објаснити да је борба за високу продуктивност рада част = понос сваког трулбеника наше земље, јер то је борба ва што бржу изградњу сошњ јализма. а то знача подизање животног стандарда трудбенака, обезбеђења бољег живота ваших народа т осигурања безбедноста п независности ваше
вемље, | ВГА.