20. oktobar
љен је свечано други ок- |
тобар — Међународни дан борбе за мир. На дан другог октобра у београдским предузе- | ћима и установама, на многобројним градилиштима, одржано је стотине манифестација и митенга на којима су радни људи
Грађани да са народом целе 'Југославије одлучно су и« ступали против рата и ратних припрема _ од стране импери:алиста. Радни колективи су са митинга упућивали телеграме ЦК КПЈ, Влада ФНРЈ и другу Титу, изражавајући своју черсту решеност да изграде социјализам ни да дају пуну. подршку борби наше Партије за праведан и трајан мир међу народима; као
. и за равноправне односе међу У сошијалистичким земљама. У телеграмима су се колективи заветовали да радом ин напорима докажу сву неотреавданост напада на нашу земљу.
Наптонални комитет Југославије за одбрану мира приредио је манифестациму којој су присуствовати претставници Комувтстичке _ партије _ Југославије, народне власти и массвимх организација. Став наших народа како у рату тако и у миру најлепше је изразио у свом реферату Чедомир Миндеровић, секретар Националног комитета ва. одбрану мира, овим речима;
„Демократске снаге света, од дана рађања нове, социјалисти ке Југославије, упознали су и
упознају несаломљиву _ снагу мржње _ наших народа против рескације. Њу знају пријатељи
наше отаџбине, та мржња против империјалистичке реакције уједињује народе _ Југославије са моћним смагама мира и демократије у свету. А ту мржњу до бра знађу и осећају и непријатељи наших народа — импертјалистички · организатори _ ратног хаоса и пустоши који „поново дижу главе.
У борби за мир — у борби за живот, # на данашњи дан наши „народи одлучно придружују свој глас гласу милионских маса целога света — непобедивој, победоносној армији слободе, равноправности и напретка чове-
Кли Дан мира је у нашој земљи прослављен у условима када се против наше земље употребљују _ немирољубива _ средства притиска пи претњи од, стране _ социјалистичких _ земаља. Због тога је и Дан мира протекао у знаку одбијања оваквих нечасних метода у међународном радничком покрету и у знаку борбе за равноправне односе; међу социјалистичким земља ма. Таква борба је у нашој вемљи нераздвојна у оквиру борбе за мир коју води наша вемља против империјалистичких сила.
Радни колектив | столарскот прелузећа ,20 октобар" у свом телеграму Централном комитету Комунистичке партије Југославије пише:
„На „Међународни дан борбе за мир и демократске слободе енергично. осуђујемо све хушкаче новога рата, сваку пресију и претњу ма са које стране она долазила и спремни смо да бранимо мир и демократију. Раскринкаваћемо све маневре потпаљивача рата и планове империјалиста'. Радници по предузећима су се на митинзима обавезивали да повећају своје напсре у свакодневном рапу и убрзају нашу изградњу. Тако радни колектив фабрике пољопривредних машина „Шумадија“ пише у свом телеграму Влади ФНРЈ:,
„Ми радници и намештениши овога колектива у циљу појачане борбе за мир ап независност међу свим земљама света, заветуђемо се нашој влади и Партији ва челу са другом Титом да ћемо појачати социјалистичко такмичење и убрзати темпо ширења покрета за високу продуктивност рада чији су иницијатори наши другови рудари ми нов начин рада применити
нашем колективу како би на тај
јаливма у нашој земљи,"
У хиљадама телеграма фашни људи су обећавали да ће пружити свестрану подршку _мирољубивој политици наше Владе. Тако су грађани Београда про-
начин убрзали изпрадњу еоци-
славили Дан мира а. још једном ·
са народима Југославије тока
међу првоборпима „емократских снага за праведан трајан мир у свету. У Ц
7
ан
| ДЕЛАТНОСТ РЕЈОНСКИХ ОРГАНИЗАНИЈА
атизашита
ла се све до пре два месепа на последњим мести-
су слаби резултати по разнтм секторима, у Извршном одбору рејона није било образованих комиснја, недостајало је сталног јувтда и е као и помоћи чланова Извршног одбора по основним · организацијама. Једном речју, руковођење _ није било добро организовано, а чедостатак комисија које би радиле по разноврсним секторима делатности · Народног фронта (озбиљно је сметао Другом рејону да пође напред.
План добровољнот рада чије се равномерно испуњавао тако да се дешавало да неке основне организације изводе на акши„је понекад велики број чланова, а по некад сасвим мали број људи, Комисија за такмичење није имала евиденцију радног учинка. појединих основних организација делом услед неодговоризсти чланова такмичарске комисије, а делом и услед преоптерећености појединих чланова на државном послу. И у осталим комисијама није извршен правилан избор људи. У комисијама су се налазили људи који су сувише оптерећени 'својим државним послом иако је познато да је за комисије потребно бирати људе који ће се после радног времена“ моћи _ потпуно посветити овим задацима, За последња два месеца измењено је много што-шта у раду Извршног одбора Народног фронта Другог рејона тако да се сада може рећи да је Други рејон побољшао свој рад и кренуо напред и сада се налази међу добрим рејонима.
Извршни одбор је у првом реду посветио пажњу организационом учвршћењу _ апарата Фронта, _попуњавању _ комивија потребним бројем чланова и учвршћењу одбора обновних организација, као = секретартата група. До пре месец дана Други рејон вије имао образоване комисије, али сала се у овом погледу у приличној мери отишло "напред, нарочито после попуне и учершћења апарата Народног фронта. Извршни одбор на својим седнипама даје задужења појединим. члановима Извршног одбора и задатке које Они одласком у основне организашије преносе и помажу организапијама да их правилно примене, Чланови Извршног одбора указују директну помоћ ми активима основних организација и групама. Тако се обиласком основних | оргацизација контролише извршење свих задатака,
Неравномерно _ излажење _ на добровољне акције ометало је извршење обавеза у овом рејсну. Извршни одбор је сазвао секретаре основних организација и секретаре група и претресао пи
ма у такмичењима рејона. Били
тање равномерног излажеша на добр-вољве радове. После одржане седнице са секретарима о„сновних организација и група побољшало се стање нв у овом
“
погледу. Чланови Фронта свако | дневно излазе на комуналне ра- .
дове и акције по рејону нако оу радилтшта веома често удаље-
Друг ом рејону
та Другог рејона „налази
на. Док је прво полугодиште у ||.
Другом рејону извршено са 61 од сто, У другом полугодишту је до сада план добровољних радова _ извршен са 76 од сто. Тако се и у погледу организапије добровољног рада У Другом рејону показује видан чапредак. Мако је требало у току августа месеца да се изврши агитација ва курсеве и кружоке, Други рејоч је и овај веома важан залатак почео са великим закашњењем. Припреме за курсеве и кружоке почеле оу тек у септембру месецу, # до сада су углавном завршене. Ове недеље почеће у Другом рејону једанаест курсева на којима ће чла ова Фронта изучавати напредну друштвену теорију. Што се тиче агитације и објашњавања актуелвих политичких догађаја у Другом рејону је поред внатних успеха било и нелостатака,
У неким групама или ОСНОВНИМ организацитама _ при _ тумачењју последњих актуелних Полит ких догађаја по неки предавачи нису у потпуности валазили у суштину спора између наше земље и осталих социјалистичких земаља, Исто тако, на разноврана питања фронтоваца о садаш њој ситуацији понекад нису ла-
вани потпуни одговори. Ово, сва-,
како, треба отклонити јер код ташет грађанства постоји ·огром но интересовање за политичке проблеме, због чега је неправил но да се по некад дају непотпуна објашњења,
Организација Народног фроњта у Другом рејону побољшала.
је свој рад и у њеној делатно- .
сти осећа се напредак. Искуство Другог рејона показује колико рад целе рејонске органивацтје зависи од “правилног и доброг руковођења _ Иввршнот одбора уз помоћ разних комисија. Све док комисије нису 10стосале и док није било редловнијег и сталног обиласка основних организација од стране чланова Извршног одбора, Друга рејон није показивао добре реаултате. Ово не значи да у раду Извршног одбора и комисија нема још слабосте. Попуњавање комисија, њихово редовно састајање и равномеран рад, као и контрола њиховог рада од страве Извршног одбора — све су то задаци које Извршни одбор треба да реши. Такмичење које се развило у част петогодишњице ослобођења п у Другом рејону, повећаће резултате овог рејона # омогућити да овај рејон још више побољша своје место у такмичења.
Немирољубиви испади на митинзима за мир у земљама _ народне демократије —
даша у историји и најпрљавилих
а “ свим вемљама света про(4 слављен је 2 октобар Ме5=44 ђународии дан мира. То
вије била само симболична манифестација људи којима не леже на срцу нови ратни сукоби, него, пре свега — демонстрација њихове снате и одлучности да се супроставе плановима нових ратних шпекуланата, да борбом извојују сталан и непоколебљиви мир.
Али, ма колико то парадоксално изгледало, у неким земља ма митинзи за мир били су иско-
за уношење раздора међу народе, ва звецкање орутжјем на рачун Југославије, ва ратнохушкачке _ антијугословенске испаде. Иступали су говорници с гранчином мира у руци и са хвалоспевима миру у својим лицемерним говорима, да'би у истом тренутку вадили из џепа совјетску ноту о раскидању Уговора о пријатељству, помоћи и послератној сарадњи с Југославијом, и позивали на збацивање дрокавног и партиског румоводства у вашој социјалистичкој домовини. Тако су иступали и говорили ' Јудинови _поклоници у земљама народне демократтје. Никада веће ироније, ни пољ лијег и безобзирнијег изругавања миру није било!
На митингу поводом Међународног дана мира у Будимпешти, пред људима који су били сведони највећег- судског скан-
У ВЕЋИНИ ИЗБОРНИХ ЈЕДИНИЦА ОДБОРНИЦИ ПОДНОСЕ ЗВЕШТАЈ 0 РАДУ РЕЈОНСКИХ ОДБОРА
р=% + ~ подносе извештаји о разним секторима _ делатности' народне власти почели су крајем септембра и већ се одржавају у Првом _ Четвртом, Нестом и Седмом рејону =.3емуну. Ускоро ће отпочети пи у осталим рејонима, а предвиђено је да ови зборови буду завршени до краја овог месеца. Народни одбори узели суза дневни ред зборова разне проблеме о којима.се подносе извештаји. Тако се у Првом реону подноси извештај о раду Повереништва ва комуналне послове, у Другом и Четвртом рејону о ралу на просветном пољу, У Шестом према проблемима појелиних изборних јединица одређује се и подношење извештаја, у , Седмом се даје извештај о спабдевању и спремању зимнице, у Земуну такође о снабдевању и зимници, а у Панчевачком Риту о раду на просветном пољу по о откупу. .У Раковици се подноси извештај о раду. одбора насеља од оснивања до
__ На многим зборовима који су до сада одржани учествовао је лоста велики број прађана «оји су дали мноштво добрих и корисних предлога у дискусии.
' Дискусија је углавном у свим
изборним јединицама била врло
жива и плодна, а није се огра-
ничавата само на извештат, већ се говорило и о разним другим
потребама трађана и појединих.
__У организовању зборова иско ришћена су богата искуства са зборова који_су одржавани то-
ком 'аве · водшине, тако“ да ве- веке грешке које су се некада појављивале више не понављају. Алц ипак постоји један пнедростатак, који се може исправити на зборовима који ће се одржавате током целог овог месена. Према новом Закону о народним одборима, предвиђено је ла се на крају сваког збора доносе закључци на основу дискусије ни предлога грађана. Ове вакључ ке формулише народни одбор: ник, предлаже их збору и ватим преноси народном одбору на решавање, Ни на Једном збору који је до сада одржан у појединим рејонима није извршена ова одредба Закона и зато то остаје да се спроведе на' осталим „зборовима. Иако су одговори на разна пи тања и преллоге бирача са про-
шлих ' зборова. много боље при-;
премљенњ, ипак има доста случајева да се бирачи нису задовољили одговорима одборника. Због тога стално треба настојати да: се «валитет (одговора што више побољша, а народни одбори треба непосредно после зборова да одговарају на пита-
ће
Грађани су на зборовима лали.
многе добре примедбе и предлоге које: ће народни одбори узети у; расматрање и" решити, Тако је у Петој изборној. јединици „у Земуну _ једна грађанка критиковала начин ' издавања
конца.: На ИР—1 карту добија
се тромесечно .150 метара конца, а нт у јадној трговини нема 150 метара конца, већ или 100. ила 200 метара. На тај начин грађа-
· ња и предлоге, не чекајући идузборове ;
падне сваког ја 50 метара конца. У Деветој изборвој јединици један грађанин је вахтевао да се производе четке за рибање патоса и да се по могућ ству крем ва ципеле даје на К-карте. У овој изборној јединиши критикован је и квалитет хлеба, који је по некад кисео и тњецав.
Но питању спремања зимнише грађани су изложили разне захтеве. Тако су у Земуну тражили да се санрће дели на К-кар те, да би га добили сви грађави, јер досадашњим начином продаје незапослени људи најбо
ље и најбрже дођу до сирћета..
На зборовима је било предлога и за отварање радњи и радионица. Тако су бирачи у Педесет другој изборној јединици у Шестом рејону захтевали да се отвори обућарска радионица, дрвара, Тедан колонијал у Браће Јерковића улици и питали зашто нема чесме у истој улиши.
У Четвртом рејону, у Једанаестој рејонскоћ изборној једи-
ници, грађани су предлагали да
се омогући боља набавка пколскот материјала за ђаке. У иетој изборној јединици један бирач је кретиковао и начин издавања _ млека, које се издаје ујутро кад већ службеници оду у канцеларију. |
За стално побољшање рада на родне власти веома је важно у-
четће свих грађана на зборови-
ма бирача. Због тега организа“:
није Народног фронта треба да
окупе што већи број-трађана на,
зборовима, _ јер “је учествовање бирача у раду власти један од предуслова _ њеног — успешног Ае. | Ези
непријатељских испада против једне суседне суверене и ншезависне земље, говорио је МмИНИстар просвете и главни уредник "Сабад непа" Јозеф Ревај, који је и том приликом бесомучно напао Југославију.
Пошто је подвукао „поуке и искуства" из Рајџковог процеса и нагласио да је будимпештан-
-
'е, тј се на „чудовишну земљу“ (како то рече Манунлски) поменуо и питање мађарских _ репарација _ Југославији, испољивши том приликом – оно што се у поштеном свету крсти речју — бандитизам.
Ево шта је премудри мађарски „теоретичар“ изјавио: „Што се тиче плаћања репарација Југославшји, нико нас не може присилити да дајемо новац онима који ће га искористити за пла ћање убица, које шаљу да оперишу код нас".
Какав би човек овоме могао да да коментар: Да ли су то речи _ неурачунљивог _ манијака, или невештог претредењака који би хтео да ватаји — и украде — туђи новац Или је то анформбироовска логика која у себи садржи = једно и друго,
Нису још зарасле ране које су на живом телу нашег народа оставиле _ хортијевске _ хорде пљачкаша т убица. Живе још у
ваших народа злодела мађарских фашиста: масовна Убијања, злостављања, разарања, пљачкања, Зна то врло добро и мађарски народ који хоће да живи у пријатељским 'одностма са нашим народом и који, путем репарација, жели“ да бар минимално надокнаџи штету Југославији. Данас, меуђтим, _ин-
век јруковошствб Мађарске, под сенком антијугословенских интрита — ловећи у мутном — тежи да ухвати коју пару, да немстуњавањем обавеза које проистичу из мировног уговора — што више ућари.
И нашао се ево, Ревађ да
· бат на Дан мира, на једној анти-
фатистичкој манифестацији опорекшне право Југославији да добије накнаду за хортијевска ратна пустошења и тиме санкционише фашистичке злочине. Да ли то има икаквих додирних тачака са борбом за мир Да ли то и сувише много не личи и не потсећа на хортијевске — по. ступке
Није важно с обзиром на суштину и циљ, у какву је хаљину Ревај обукао ову подлост; Али ипак није згорега приметити да се подлост подлошћу скри ва. Јер — зна се врло добро ко убацује тпијуне и. бандите У туђу земљу. То су показала и суђења у Новом Саду. Нема сумње ла ће овај Ревајов „бисер" ући у ризницу поступака који су дијаметрало супротни тежњама за мир и сарадњу међу народима.
Миатингу мира у Варшави присуствовао је као гост и секретар Централног комитета Комсомола, Шелепин. Као човек из „обетоване“ земље. Шелепин се у Варшави није понашао „као гост", него кар газда који мора да искористи сваку прилику да би пољске информбироовце потсетио на њихову вазалску дужност — на заоштравање и потенцирање _ антијутословенске кампење, у чија су кола и они, по наредби Москве, упрегнути. И, Шелепин је почео о миру, да би_одмах ватим напао Југо.
славију. Речи „сарадња“, „брат ство", „пријатељство“ — вамениле су речи „сатанска уда
делатносл" (мисли на борбу "ва Петолетку, на изградњу сопијализма у нашој домовини) и „змијско гнездо" (мисли на Југославију у целини). ј
Шелепин је био у Југославији. Био је на омладинској прузи и наши бригадисти су га носили на раменима, кличући Совјетском Савезу и Комсомолу. То му данас ништа не смета да би те исте омладинце — градитеље социјализма оптужио за „сатанску мрачну делатност“ а њихову домовину, коју они кроз труд и напор изграђују ва „змијско гнездо."
Ето тако је изгледао МИТИНГ мира у Варшави коме је присуствовао — као гост — уважени Шелепин.
Мало је информбироовских ли стова који нису баш на сам Дан мира донели дуже и краће хвалоспеве последњој — совјетској ноти, којом је раскинут Уговор о пријатељству, помоћи ни послератној сарадњи с Југославијом. Орган КП Румуније „Скан теја" донео је тога дана чланак под насловом „СССР на челу табора мира“ у коме је садржан (био најубедљивији де манти наслова — бар у односу на Југославију. Било је ту мното речи о будимпештанском про цесу, много поновљених клевета, а мало података о томе шта су на делу румунски информбироовци учинили за ствар мира у свету. У истом броју „Скавтеја" је констатовала да је „данас потпуно јасно зашто је у Југославији која је пала у руке издајника, завереника, атената и америчких шпијуна историја СКП(б) тешко долазила у руке чланова Партије и радних уда." а
То пише „Кантеја“. То пише орган оне партије у чијим врховима седе госпођа Паукер и њој слични „руководноци" који су ва време рата пландовали далеко од бојне линије, а ни пр. стом нису макли, не само у ор ганизовању борбе против фаши= ла, него ни у орастурању 0ве поагоцене књите. А како !е 6њ љо код нас и како се код нас ширила марксистичко + лењинистичка литература у ватри ре волуције — то је и њима добро познато.
Бугарски лист „Работническо дело" донео је коментар 1080“ дом отказивања Уговора о при“ јатељству • Југославијом 0 стране земаља народне демокра“ тије, проглашавајући то ва допринос миру. Још једном: чудне ли информбироовске Ло гике! Зар ће бугарски радник сељак поверовати да раскидање уговора о пријатељству, (101“ влачимо — о пријатељству) 384" чи допринос миру. „Работниче“ ско дело" заиста потцењув сво је читаоце мислећи да ће #"
формбироовска логика преовла“ дати народну, истинску логику која не вари такве апсурдеНеће успети информбироовски мрачни планови. Снаге мира Ра" сту. Расте народна свест о 59 треби борбе за мир. Народ, 82)" митни судија речи, поступака 8 дела, знаће да оцени контраре“ вољуционарни и вемирољубиви смисао антијугословенских 4008" да на митинзима за миру 9 мљама народних демокравија