20. oktobar

У У

ДА ЛИ ЈЕ У ПИТАЊУ САМО БИРОКРАТИЈА |

акултети Беопрадскот универзитета и Ви соких плкола добили су тридесетог септембра требовани број карата за снабдевање. Већ сама та чињеница — да су карте добијене тако касно, последњег дана у месецу — није обећавала ништа добро. Али,

„ускоро се показало да она стара пословица

= „Од рђавот може увек бити још и горе" вије у потпуности изпубила своју актуелност м да се може применити на сваки посао који је У рукама бирократа. Намшме, све до четвртот октобра у подне, постојао је врло велики број студената који није могао да добије своју карту за снабдевање, због тота што чиновници који у појединим деканатима раде на издавању карата, обављају свој посао У строго ограниченом времену од девет до један, од осам до дванест часова итд. За то време може се издати највише три — четири стотине карата, ма да на скоро сваком факултету има преко хиљаду студената, а на неким и по неколико хиљада. То је довело до тота да знатан број студената који је убућен на мензе није био у стању да пуна четири дана обезбеди редовну исхрану.

. Мислимо да ће се овим скренути пажња надшежшлима, на овај тежак пропуст да би се карте за снабдевање или издале као и раније

жхх

Више јавних телефонских говорница

човек треба хитно да обави неки

ћ посао, обично прибегава употреби телеМеђутим, у Београду је немотуће

употребити јавне телефонске говорнице У случајевима журбе, јер су пред свим телефонским говорницама, у време кад су оне нађпотребшије, дуги редови. Томе треба додати да је увек понека телефонска говорница у квару; што је разумљиво, кад се узме у обзир да су сви телефони непрекидно у упо-

Било би нузано да се у Београду уведе још известан број јавних говорница, како би се

задовољила ова оправдана потреба. ' михаило Поповић

ж Чудна цена

зштамти је већ објављено да се за ме-

жшење и печење хлеба по пекарама, кад

потрошачи донесу само брашно, може натлатити за један килограм хлеба 1,22 динара. Изгледа да су одговорни људи У уреду за цене заборавили да се ова цена не може наплатити и да пекари морају наравно да узму 1,50 динара. Ситурно су брижљиво 'израчунали све калкулације, али се сметнула с ума ситница да 24 паре у нашем новцу не постоје и да ће то бити само гола одредба која се ве може спровести. Људи који су одређивали ову цену не мисле како ће изтледати наплаћивање по продавницама. За овакво наређење нема изговора и зоот ње тове неоснованости требало би га изменити,

У. 1. Х

Ред вожње на стубовима железничке станице

а би се избегла гужва, која. се редовно

јавља код шалтера Обавештађног бироа

на железничкој станици, било би потребно на видним местима, (на изласку из ресторана и изласцима из чекаоница) истаћи табле са назначењем који возови долазе, а који одлазе, и У које време. Исто тако, мотло би се, за сваки колосек, истаћи табла да би се уштедело и лутање путника, као и какаа ма који сачекују доласке возова, а исто так: им узнемиравање железничког особља. На није довољно објављивање преко микр

ужа, јер оно долази често сувише касно, а не-

след гужве и ларме, и нераУ Радмила Долинар

ки пут је, зумљиво.

Потреба нон-стоп биоскопа

раде само по ви београдски биоскопи подне. Услед тога, многи прудбеници који СУ запослени само после подне или у вечерњим часовима, нису У мотућносети да посећују биоскоп. да би биоскоп, који

: је данас у нашој средини културна установа

ачан свим нашим труд“

могао Баре Ма Миа :Е ЕиијН --

· традском биоскопу Филмови приказују без

затта по шошстод системљ пао што је

то случај са биоскопом „мјадран У мр који приказује непрекидно филмове од и“

до двадесет два часа увече. м. п. ж Вртић за бабе поред

дечјег вртића, изненадио сам се кад у њему нисам видео децу већ На четири бабе, које седе, плету и разговарају. _ Сасвим је разумљиво што у том | нема деце. Дововна је једна жена ла а _вадвор над децом, а четири бабе које _ кесте на дечју писку и играње и које сво“ јим забранама. стутавају дечју веселост, само су сметња У дечјем вртићу. или је, можда, овај вртић за бабег

„“

1 ролазећи Јевремовом улицом,

А. Н.

— преко уличних поверетика, или да се овод

бирократији стане на неки други начин

на цут, ДА. ж

„за даме и господу“

з неким београдским берберским и кројелом радњаза жтриватника може се још данас прочитати: „За даме и Росподу"» "Требало је много чистити за пет година изградње социјализма у нашој земљи и није никакво чудо што се до ових фирми до сада није ститло. Ипак, сматрам да је време да се те успомене на некадање „даме“ и „тосподу" уклоне са кројачких и берберских Фирми.

Ц А. Мововић

· Опет о називима улица

звазшем листу недавно је писано о називима улица, о томе како треба уклонити старе табле и на њихово место стављати нове (са новим именом улице. Али, изгледа, да је ова критика код надлежних у Извршном одбору прошла незапажена. Радим у једном предузећу у Светозара Мар ковића улици, која је некада носила назив Тарашанинова. У току дана јавља ми се један човек пословно телефоном и пита да ли би могли да се видимо и свршимо неке хитне послове. Рекао сам му улицу и број У којој се налази моје предузеће. Разговор је обављен у девет сати, а тај друг се појавио љут и нервозан тек у подне. тшта се уствари десило Надлежни се нису постарали да промене стари назив улице, те тако на зпради предузећа у коме радим стоји велика табла на којој још пише: Гарашани нова улица. Кад се још узме у обзир да је човек који ме је тражио странац и да у плану Беотрада постоји још једна улица Свето зара Марковића, У тррофесорској колонији, онда је разумљиво његово лутање, а м

писано о улицама које имају исте називе и о улицама које су промениле имена, а носе старе табле. Ово је уствари лако обавити, само треба зато неко да се заузме. Р. Крањец Х

Трамвајска гужва,

риликом репризе концерта Београдске

1 филхармоније, на коме се изводила Девета симфонија, дуго се морало чекати

на почетак. Концерту је присуствовало много више људи нето обично и око осам часова пред улазом је била огромна гужва, која није престајала све до пола девет, А Улазило се на једна једина уска врата и није ни чудо да је то врло споро ишло. Публика која

је дошла на једну културну приредбу, а наравно, ни очекивала да бе доживети праву пужву као на „двојци" или „шестици". не

разумљиво је зашто се

тућити пролаз да и отворити се улазило на три места.

ж Бацање дечјих ципела

Дете као дете, и није му ни замерили. Жада је исцепао Ђонове пођем у обу-

ћарске радње да их дам на поправку. 15 до радње и ни једна

није хтела да их прими. изговора је било ре-

штета са К-карте узим: и сећи га за дечје ђонове. Ништа. није вреде-

4 по што сам ја стално говорио да и дечје пи“ пеле треба да се поправе и да их је штег бацити кад се моту још носижи.

Мислим да би ово питање требало ма нехи начин решити. Деца много цепају ципеле

сваки АКО би могле поправити, онда би Ба да купује нове ципеле,

Б. 3.

_БЕОГРАЛЉМИ

ЧЕМУ СЛУЖИ „ДРИНА“

а Тргу Републике, једном

од најлепших тргова у нашем траду, налази се експрес - ресторан „дДри-

на“. Овај ресторан, као уосталом м други експрес - ресторани у Беотраду, намењен је људима ко ји, журећи својим послом, свра. те да „с ногу“ поједу који сендвич и попију пиво, У почетку ње товог рада грађани су ту, заиста, и могли да добију добру закусеку, а и пива је било довољно. Поред тога, и чистоћи локала није се имало много шта замерити. Али, од неког времена, са рестораном „Дрина“ се нешто дого. дило: он се од прометног и увек пуног локала претворио У пусто

место, где празном просторијомо

као да дува праомаја, док келнери седе незапослени. МИ док се не запослени кешнери шале и воде дуге разговоре, понеки старији човек, пронађе столицу, седне уз келнерај и пијуцка мпрно вино које је једини артикал у овом локалу, из кригле за пиво. ГраЂани који случајно нису дуго на враћали у овај локал, и не знају за његову „одличну“ снабдевеност, улазе, прошетају просторијом у потрази за неким сендвичем или чашом пива, излазе ра. зочарани, а ни један од „презапослених“ кжелнера им не окреће главе на њих. Чак им је им то тешко да објасне гостима како у овом експрес = ресторану нема никаквот јела и пића. Можда би било згодно, да се не би узнемиравало особље, истаћи на видно место ово корисно обавеште. ње: „У ресторану нема ништа за јело, ни сендвича, ни саламе, ни сира. Само се може добити црно вино, и то у криглама“. Једно такво обавештење уштедело . би труд келнерима, а гости ке би морали ни да улазе у локал, ако би се оно ставило код самог улаза. Мора се признати да гледан споља, ресторан „Дрина“ врло угледно изтледа. На великим прозорима се беле завесе, које заклањају унутрашњи изглед локала. Али, зато чим се крочи на прат одмах се, поред оскудице у јелу и пићу, констатује и оску. дица у прибору за хигијенско одржавање просторија, метлама, крпама за брисање прашине и пода итд. Чудно је, заиста, откуда толика неуредност кад у лока лу обично нема гостију. Истина, деси се да се и у овај заборављени угоститељски објект довезе које буре пива. Али, то је обично врло ретко. Вероватно да је прљавштина коју смо видели у локалу остала после неког од ретких точења пива, које је примамило мало већи број посетилаца. поред нечистоће, која целом ложалу даје изглед запуштености, нико од надлежних се није заинтересовао да се овај ресторан У центру града лепо уреди и из њега уклоне бурад која су у два

реда наређена дуж тезге где су

се некада издавали сендвичи. Та бурад би се ситурно могла сместити у некој споредној просторији, а не у самом локалу.

чудна учмалост влада у овом експрес - ресторану. Као да се и руководство овог објекта и особље труди да докаже да ту све иде натенане, да једино гости „експрес“ излазе из њега, кад сагледају празне рафове и дремљиве келнере.

Било би добро и за грађане, и за особље, које седи незапослено, јер нема шта да ради, а и за углед угоститељства, да се овај учмали експрес - ресторан оживи. Јер, ако експре ~ ресторан „Дрива“ треба да служи само за углед, а не за потребе грађана, он је, овакав какав је, и у тој намени промашио свој циљ.

— Ево хигијенских сланика да публика ме мора да се служи

виљушкама,

МАЈ

_- за боље снабдевање града 1: и

ЕКСПРЕС-РЕСТОРАН Већом контролом откупа

побољшаће се довоз

и млека

о доношења Уредбе Савезне владе о обавезном откупу млека и млечних производа, снабдевање нашега града млеком није било најповољније. Док је Београд пре доношења ове Уредбе добијао 40.000 литара млека, по њеном објављивању _ ситуација се умногоме изменила, Данас Београђани добијају 75—80.000

литара млека дневно. Раније су

млеко добијали само имаоци Д-! и Д.-2 карата труднице, дечји ресторани, и јасле и болнице, Поред тога што се данас млеко дели и на Д-3 карте, њи– ме се снабдевају и радници за_ послени у оним гранама привреде (графичари, швајсери _ итд.), чија природа посла захтева ве ћу негу и бољу физичку кондицију. Повећани довоз млека од нарочите је користи за наше најмлађе, који преко обезбеђе-

ног снабдевања и кроз дечје ресторане _ добијају — довољне количине,

Али, и поред појачаног довоза млека дешава се неких дана да имаоци оних карата на које имају апсолутно право на млеко, ово не добијају. То долази отуда што се откуп не одвија увек по плану, што неки произвођачи не дају оне коли– чине које су обавезани да дају, већ мање, ад неки ни мало,

Који су узроци да се откуп млека не одвија увек по утврђеном планур Чињеница је да Управа за откуп ИОНОга није уложила довољно труда у испитивање ових узрока, а и ако је уложила, она није много У чинила да се недостаци отклоне. Нарочито је требало инсистирати на томе да месни на. родни одбори заузму правилан став према откупу и да кажњавају оне произвођаче који се немарно односе према извршењу својих обавеза, Било је случајева да су предлагани за казну они произвођачи моји нису у потпуности извршавали своје обавезе, а неки који уопште ни– су давали млеко на откуп, нису позивани на одоговорност. На пример, Месни народни одбор Жарково предложио је за казну од 2.000 динара Милицу Одобашић, која има две краве на 3,5 хектара земљишта а не испоручује свекодневно 8 литара млека, како се обавезала, већ 4. Међутим, она има болесног сина, те је због тога оптерећена у вођењу свог газдинства и зато не може да одговори обавезама. Месни одбор је искључио од кажњавања Сто јанку Огњановић која има двг краве на 6,3 хектара земљишта и задужена је са 12 литара мле_ "ка, а не испоручује ништа и Петра Панића, који се обавезао да даје 15 литара, а даје свега око 4 литра,

Правилан развој откупа у многоме ремете и сами проив_ вођачи који се на терену појављују у улози органа власти, Тако је Градско млекарство у отсуству помоћи од стране месних народних одбора у спровођењу израде разреза и уручивања решења произвођачима за испоруку млека, упутило своје службе нике на терен и они су израдили решења за свако домаћин ство. У овом случају службеници Градског млекарства умногоме су помогљи месним народним одборима, Али се некада

| У АУТ ТО И

ТРИ ПИОНИРА

ОИ ТИТОВА НОРА НОВ ТОНИТАНА РИТА

= = == = = = = = #

ћ, ; ф

зопјинљ

претставници Градског млекар ства и разних других откупних предузећа појављују код самих произвођача као органи власти и захтевају извршење обавеза. Има и случајева где претставници откупних предузећа утичу на одлагање извршења обавеза и на тај начин померају рокове реализација, Због оваквог рада откупних предузећа — месни народни одбори не могу да спроводе откуп по плану, јер се произвођачи позивају на добијене директиве од стране прет ставника откупних предузећа“ Дешава се исто тако да месни народни одбори неуредно шаљу извештаје о реализацији откупа како Управи за откуп ИОНО-а, тако и својим рејонским одборима, Због тога Упра ва .за откуп нема тачну евиденцију о свакој реализацији отку„па. Међутим, Управа за откуп могла је да обезбеди да свакодневно добија телефонске извештаје од откупних предузећа,

односно од њихових откупних.

станица, за одговарајућу врсту откупа, Недостатак евиденције по месним народним одборима онемогућава _ праћење реализација откупа од стране Управе за откуп ИОНО-а и рејонских одбора и предузимање мера у случајевима где откуп не тече по плану,

У садашњој ситуацији, када са евиденцијом врло лоше стоји, Управа за откуп мора да шаље своје службенике у све месне народне одборе џ на тај начин сакупља податке о реализацији. Међутим, при посто. јању добре евиденције ишло би се само у она места у којима откуп подбацује,

Да би се отклонили недостаци у досадашњем раду требало би да Управа за откуп ИОНО.а заведе оперативну евиденцију праћења реализације откупа У свим видовима Исто тако, Управа треба дневне изворне податке да прима телефоном од откупних станица, а сваких пет дана писмене извештаје од месних народних одбора. Од нарочитог је значаја да партиске и фронтовске организације ни органи власти одржавају конфе ренције са произвођачима — по питању откупа, Кроз ове конференције треба што више зао. штрити питање откупа, указивати на све видове шпекулисања које углавном _ спроводе имућнији произвођачи и на тај начин утицати да ве сиромашни и средњи сељаци ослободе, утицаја сеоских газда,, Једна _ од мера која би повољно деловала на боље одвијање откупа јесте да сви месни народни одбори издвоје најтипичније елучајева шпекулације и најстрожије ка. зне људе који су се њима бавили. Поред пооштрених мера за бољу реализацију откупа, треба повести рачуна и о самој ди. стрибуцији млека Задржавање канти од стране рејонских предузећа скоро је редовна појава. Исто тако, и неке неправилне_ сти у транспортовању _ млека по продавницама неповољно делују да се ове благовремено снабдевају потребним количтвама, Сасвим је природно да 0вакав начин пословања кочи правилну расподелу млека,

Не би требало дозволити да се због немарности неких људи снабдевање млеком нашега града не одвија равномерно, Чиње_ вица је да на терену има довољно млека, јер некада се де. шава да се у више села не реализује откуп у потпуности, а да и та тако непотпуна количина подмири потребе _ Београђана, Значи, када би сваки произвођач стално давао онолико млека колико се обавезао да ће да. ти, не би долазило до неравномерног снабдевања нашега града млеком, нити би се дешавало да се једнога дана ово дели свима потрошачима који имају

право на млеко, а некада поје- |

дине категорије потрошача остају без овог артикла,

Из свега овог излази да је неопходно потребно детаљније испитати све недостатке у вези са откупом млека а учинити да се они што пре отклоне, Као што смо раније навели, у нашој земљи има ловољно млека, Али сама та чињеница није довољ_ ва да наш град буде у потпуно сти снабдевен, Треба најхитније предузети све могуће мере за равномерније и боље реализова. ње откупа млека, а што ће утицати на побољшање довоза овог—-артикла ,