20. oktobar
) |
Њ %
какве клевета не ви "спречити да нствна. с новој Југославији продре у свет и нађе пут па.
У срџу слободољубивих људи у чатавом свету. Спо: "|
бодољубн људи — од радника до напредног ни с ЈЕ
телектуалца = све јасније долазе до сазна
МЕЈ 4 ПА
подршка општој |
ствари напретка човечанства и аирољубићј међу“ : 1
је подршка повој Југославији
народној сарадњи.
(из експозеа потпретседника | "Савезне владе Едварда. 'Кардеља на Осмом рењу ну скупштине
довном ЈУ РОАК
атентата мм 6алзварамиам и
Финвеа васиони а ЛАМАР ИО ИН ШЕНОН ај
ПОСЛЕ ЗАВРШЕТКА ТРЕЂЕ ГОДИНЕ ПЛАНА
а чврстим уверењем у свој
шрудбеници улазе
у четврту | годину
Петолешке
пркос великих тешкоћа, трећа го-
дина Петогодишњег плана завр-
шила се победоносно и трудбени-
ци наше земље „улазе у четврту
годину планске изградње. Протекла година била је одлучујућа не само због свог значаја у потпуном остварењу Петолетке, већ у првом реду због нових проблема и тешкоћа који су искрсли услед еџовомске блокаде и политичког претиска од стране СССР и осталих земаља Коминформа. .
Ванредне тешкоће, проузроковане економском блокадом, савладане су захваљујући улагању максималних напора нашег радног нрода, који је, стварно, сопственим снагама победио ове године невиђене препрепреке и сметње. У 1949 години требало је да се оствари 82%/0 индустриске производња предвиђене потпуним остварењем Петогодишњет плана, Према још непотпуним подацима, савезна и републичка индустрија, без шумарства и дрвне индустрије, извршила је свој годишњи план са најмње 101,20/,
План штроке потрошње индустриске робе испуњен је по вредности са око 999/6, Иако је дато за 157 више индустриске потроштне робе нето у 1948 години, све то, наравно, није још довољно, иу погрошној роби влада оскудица. Ове године произведено је за 5/' мање текстила него прошле године, и то углавном због економске бло„када, Нисмо добили ни готов текстил који ја раније увожен из Чехословачке, Ма= Ђарскв и Пољске. Од осталих артикала широке потрошње произведено је више сапуна, али га још нема у довољним количи“ нама за грађанство услед прошлогодишњих и овогодишњих тешкоћа око увоза техничких масноћа. Произведено је знатно више
БеоградсбВа предузећа
која си
| извршила план | пре рока
) о сада је према непотпуним подацима, шездесет пет београдских предузећа – извршило
план треће године Петолетке. То су металска предузећа: „Никола Тесла“, „У“ тензилија“, „Борац“, „Југострој“, „Давид Пајић“, Ауторемонт „Шумадија“, „А торемонт „Космај и Металско предузеће ИОНО-а; „текстилна предузећа: „Џар"тизанка“, „Корушка“, „Авала“, Војно трговачко предузеће, Војна одећа, „Дута“, Шрва градска кројачка радионица и „Октобарска слобода“; грађевинска предузећа: „Неимар“, „Комграп“, „Београд “, „Славија“ а „Полет“ , „Сава“, „Ду- · нав". 4 „Рад“ , „Морава“ , Ае вала“, „Космај“, „Пут и „Дуга“; графичка предузећа: „Борба“, „Ратко Павловић“, „Просвета“, „Авала“, „Бранко Ђоновић“, „Вук Караџић“, „Омладина“, „Ново поколење“, Предузе' ће за растурање штампе и „Слободан Јовић“; предузе_ћа индустрије исхране: „Нада Штарк“ ; „Комбинат | _ врења и теста“, Пивара „1 О Е _јули“, Пивара „Београд“, је Индустриско цреварско предузеће и млин „' мај“; кожарска предузећа: „Пе-
угља и огревног дрвета за широку потрошњу, али због оскудице радне снаге, и поштто нам није испоручена механизација за рударство и шумарство,
влада још увек
тар Велебит“, „29 новембар“ и »д мај“; хемиска предузећа: | „Инкогас“,
„Пролек“ и Градско хемиско предузеће. Поред ових планове је испунило још. десетак предузећа међу којима: Бродоградилиште т:
да Циганлија“, Боиако багерско предузеће, Град· ско аутомобилско, Трговачка предузећа „Романија“, Земунски магацини, Пета . | | јонска задруга, стругађа |
кип“, предузеће „реу Раковици, лек _ „Београд“, Електрои типеара „Фаса-
ту
'обин ипдустриско пронзводње. (идр
прилична оскудица. Овај мањак ће се убрзо надокнадити у првим месецима 1950 године,
На Осмом редовном заседању Народне скупштине ФНРЈ у експозеима чланова Савезне влада изнесени су основни резултати тешке борбе нашег народа у протеклој години, донесен је буџет и одређени задаци наша изградње у 1950 години, План за 1950 годину предвиђа повећање индустриске производње у поређењу са 1949 за 18.
„Идуће године моћи ћемо испуњењем Плана индустриске ·производње постићи 92,9%љ од вредности годишње индустриске производње _ предвиђене _ Петогодишњим планом, Остаје нам, дакле, за 1951 годину још само Т/ пораста.
Шрема томе, данас више пе може бити никакље сумње да ћемо 1951 године, постићи Петогодиштњим планом предвиђени општи
Инвести иаије. које предвиђа ни план за 1950 тодину из:
Ље писаним '
«3
| ме су МИ преки Ме у
и 55 33 тЕ: - ТЕЧ
О. дело пеекиа васфања Народна свубићвине о
· динара. Највећи део улаже се у основне грана тешке индустрије рударства, саобраћаја, електропривреде и др, Велике инвестиције за изградњу индустрије не значе да ће бити занемарена станбена изградња. То се види и по томе, што је у протеклој години изграђено станова за око 90.000 љу= ди, док се за 1950 годину предвиђа подизање нових станова за 150:000 лица.
Велики део инвестиција даје се као помоћ пољопривреди, нарочито сељачким радним задругама. Велике суме одређене су за просвету и народну културу, да се не би
на овом пољу заостало за општим темпом“ «
наше- изградње. Знатна средства намењена су за универзитете, високе. школе научне институте, Значајне суме одређене су за здравствене и социјалне установе. Посебна пажња посвећена је заштути мајке и детепута исхрани“ деце предшколско, доба, зори= њавању студената, отварању дечјих јаса и вртића. У У 1950 години дају се прва сред- |
Мт и" БЕОГРАДА
проналазили су нобе. могућности
у раду и осбајали |
" нобе произбоде
авршена је трећа година ЏШетолет ке, Радничка класа и сви трудбеници Југославије, уједињени у један монол итан радни колектив, закорачили су:у четвр-
ту годину Петогодишњег плана.
Трећа планска година била је пуна огромних тешкоћа, Поред тешкоћа које су "А
о“ пара
· злавнога град | | ДОКТОБАРСКА СЛОБОД · ПОБЕДИЛА а
а о режији ком да "»Занат тостођ
; броју 2 динара — - Редакција и у Х администрација: Драгослава Јо | _ вановића ТУ — Поштански. фах 2 — о | 22-210, пау
1 20-443
ј
ства за почетак широке акције на пуном решавању свих ових проблема.
На скупштинском заседању усвојен је и предлог да се 1950 године распише нов зајам од три милијарде динара, чиме ће наши радни људи допринети јачању темпа наше социјалистичке изградње. Усвојен је, такође, и предлог који ће добити законску форму, 0 укидању доприноса за социјално . оситурање, чиме ће се реалне принадлев-._ з
ности трудбеника повећати за 2,5 милијарда а динара. о
У протеклој години виде; по се колика је = огромна и непобедива—-сњага јединственог ч народа-који. жели да изгради социјализам,. Ки. одбрани свој суверенитет од свих напада и о притисака. Наши трудбеници улазе у чет- 3,
врту годину Плана са још јачом увереноти- 5 ћу усвоје снаге, спремни да сломе и остале, тј МЕ текнкоћс-квујет буну ис репвате
и обезбеде победоносно Утваре првог
АПАРАТА АМАН» ЈЕ а
ЗА ДРУГУ ПЕТОЛЕТКУ РАДЕ У
БЕОГРАДСКИМ _— ПРЕДУЗЕЋИМА КОСТА ГАЈИЋ, ПЕТАР БИПА, ТО- Н МА БОГДАНОВИЋ. БЛАГОЈЕ ЂОР- 1 му ЂЕВИЋ И СВЕТОЗАР СТАНИМИ- 125 РОВИЋ.
нам чинили империјалисти са Запада, зем ље Коминформа спровеле су економску бло- на
коду, обуставиле испоруку разних артика ла за нашу индустрију, покушавајући на тај ћ ЈЕ начин да нам онемогуће остварење Петого дишњег плана, Те паметцуте тешкоће развиле | су код нашег радног човека још већу упор ност, још више иницијативе, ману
У напорима да се савладају преп реке родио се покрет за већу продуктивност рада без кога нема социјализма, Име непознатог рудара Алије Сиротановића, који је први повео борбу за већу продуктивност рада у руднику, постало је познато грађанину наше земље, Сви радници шир ом Југославије трудили су се да по угледу на рударе смишљеније и боље организују посао и постигну више производа за краће радну време. Борба за већу продуктивност прода ирила се по читавој земљи,
У тој борби за што успешније остварење задатака треће године плана, трудбеници Београда дали су достојан допринос. Радни људи Београда проналазили су нове могућности у раду, освајали нове производе, стварали нове делове за индустрију. Колектив Индустрије мотора у Раковици "израдио је, сопственим снагама, прве тракторе. Колектив. Индустрије прецизне мехачике освојио је низ делова за аутомобиле, међу којима хидрауличну кочницу и дизел-
елеменат.
Београдски колективи су "међу првима "прихватили од“ рудара "борбу за већу проа НанрЕј Више од педесет београдских. · колектива. примењује данас нов начин рада. Најбоље резултате постигли су. до сада "текстилци, грађевинари и металци, У „Стаљинграду“ је увођењем новог начина рада почело да ради још 200 разбоја, који су до тада стајали, и продуктивност. је повећана “за 189/6. у у Захваљујући. доброј организацији. рада | многи, трудбеници | Београда постизали су, борби за остварење. планских' задатака, | одличне резултате, високо. пребацујући. ре~
алне и добро постављене норме. На изград-
5 њи тунела. код Кијева пребациване. су нор- _
дицинских | инструмената
_ ме. су одлично организ не |
· растали су нови удар _ционализатори. Само у. прва три. "тромесечја | " 1949 године 16.817 трудбеника понело је ча
ове. | је и пет радника вино АЊА већ 3
за. другу Петолетку. "Примери Косте
сваком
Одлични резултати 'постизани су нарочито:у данима такмичења у част Друтого конгреса синдиката Србије, годишњице о- ми слобођења Бедграда и Дана "Републике. за Многи колективи узели су обавезе да сво- 1 је годишње планове“ остваре до 29 новем- | бра, Двадесет девет бебградских предузећа испунило је ту своју обавезу. До. краја. године, према непотпуним подацима, 65 београдских колектива завршило је своје 3 3 датке за 1945 годину. ; Из упорне и тешке борбе | за. успешно извршење задатака треће године плана из и; новатори и рв-
сво звање ударника, 76 трудбеника проглашено је. за новаторе, а 357 рационализа ра Убиидацо је ври МИ “У
вршили свој петогодишњи задатак. и|
, Томе Богдановића, · Ђорђевића Евазозива““ Станимир виће РМ остале. трудбенике | на ! постизање.
у Кеа