20. oktobar
|
а“
зентовали спорт. социјалистичке Југославије. Од шест утакмица, колико је укупно одиграно на турнеји по Шведској, Партизан се вратио у земљу без иједне изгубљене утвкмице. Ове победе су утолико значајније што су против ници биле екипе европске вредности АИК и Норкепинг. Према писању шведске штампе, тим Партизана је најбоља екипа која је гостовала у Шведској. Поред одиграних утакмица са Фрранцуском, наша државна репрезентација победила је још репрезентацију Норвешке са 3:2 и Израел са 6:0, Док ја изгубила од Аустрије са 25 и 1:3. Поред сусрета о иностраним екипама, наши тимови су у интерним такмичењима постигли добре резултате, Добра организација и успешно спровођење такмичења за куп маршала Тита и прве и друго савезне лиге, дају јасне доказе да је футбалски спорт у нашој земљи напредовао и постигао одличне резултате.
ТОКУ ОВЕ ГОДИНЕ наши фискултурници и спортисти поститли су својо највеће успехе. У погледу спортских такмичења 1949 година била је, свакако, једна од најплоднијих после ослобођења. Ако узмемо у обзир искуства стечена у току четири године фискултурна и спортске делатности, видећемо да ја много учињено на физичком развоју наша омладине. Вођена је оштра борба не само за омасовљење нашег фискултурног покрета, већ и за подизање квалитета по спортским гранама. У 1949 години, која је претстављала прек» ретницу у нашем спортском животу - м која је обиловала великим бројем такмичења. подизању квалитета такмичења, екипа и појединаца, посвети« ла се посебна пажња.
и: Ј , из Ако погледамо рад фискултурне и
За 7 спортских организација, видећемо да поред извесних недостатака и пропуста
У току рада од стране поједимих друштава и савеза, постигнути резултати претстављају велики успех. Може се поуздано. рећи да су наш спортска организације У току ове го дине учи“иле значајан корак напред, ка развоју нашег спорта. Овај напредак не огледа се само у поститнутим
учињених У
резултатима, ве и у организационом И поред "малог броја сусрета у меучлпрошћењу секција, друштавеђм- ународним та
веза. Једе= од највећих успеха у раду - . с „ ваши претставља успешна употреба нових тларкаши су у току ове сезоне
гтли добре резултате. Победе МШрвене звезда и Партизана над екипом Рејера и Томазием, успешна турнеја Првене звезда по Француској, где се нарочи-
форми такмичења. ига такмичења постала су стална форма рада и имала су много успеха у току овогодишње сезоне. За разлику од прошле _ године када су лига такмичења упражњавана само у футбалу, оне године,сва такми+ чења савезног значаја, у оквиру свих савеза одржавају се по систему лига. |“ У току овотодишње спортске сезоне постигнути су резултати европске вредности. Успеси _ футбалера, ат-
летичара, плерача, кошаркаша и
других, у мнотоме су допринели углебут 5 нашег спорта у иностранству. ПоЊЕ сла овогодишњих успеха, можемо слоР бодно рећи, да са наша земља учврстила У ред најјачих спортских земаља у Европи. Али, говорити о успесима нашег фискултурног покрета, а не поменути успеха гимнастичке организације и стрељаштва, значило би не обухватити све постигнуте успехе У току ове године,
Фрискултурна манифестације, одржа• не у нашој земљи, показују колико се У масовности фискултуре напредоваЕ+ лов у току ове године. Пролећни и је-
| сењи крос, Титова штафета, такмиче“
ња за значку фискултурника. учешће наших спортиста на такмичењима У иностранству, јасно показују какви су
пе успеси постигнути у омасовљењу и
подизању квалитета нашег спорта.
Једно од најмасовнијих такмичења У нашој земљи су кросеви. Хиљаде младића и девојака широм наше земље 1 учествују на овим такмичењима. Ако погледамо резултате постигнуте на кроб такмичењима ргнијих година, ви+ дећемо да умногоме заостају 38 ово. тодишњим резултатима, Прво такми=> " чење организовано широм наше земље
одржано је 1946 године, На овом так-
мичењу учествовало је 277780 такмичара и такмичарки. На овогодишњим - такмичењима учествовало је 1,500.000 __ учесника. Укупан број такмичара на | свим досадашњим кросевима _ износи
2 4,070.061. Из ових података видимо да «су кросеви најпопуларнија такмичења "У нашој земљи. Поред кросева, једно __од највећих такмичења У нашој зем__љи, је Титова штафета, Ове године у "аштафети је учествовао већи број уче_ сника, него ранијих година.
__Каа што је напред речено, _ наши "спортисти постигли су у току ового-
13
Миша Станојева
у тд истиче победа над Асфелом, прва"ком Француске, јасно показују колико
П з кошарка напредовала у току подишње сезоне одлично резултате. У- 1 5
спешне турнејв наших футбалских е- следње године дана. У току ове се5 (Црвене звезде, Партизана, Хај- зона државна репрезентација је — од
међународних сусрета учествовала једино на турниру купа Марјано у Напуљу, Освојање трећег места на овом турниру претставља велики успех на“ ше кошарке.
дука, Локомотиве, Динама и. Металца)у и сусрети са иностраним тимовима, да___ју најбољи доказ о вредности нашег АБУ · футбала.. Највећи успех претставља ____ победа и квалификовање наше репре“ _ зентације у трећем сусрету са репрепа | зентацијом сФрранцуска за првенство.
(3 и
| света. Поред овог успеха, наши футба У току ове сезоне пливачи су у мноМе лери су на својим турнејама по ан- тобројним сусретима, како унутар зе___цуској, Аустралији, Швајцарској, Бел- _ мље, тако и међународним, успели не
само да побољиају рекорде, већ и да. наш пливачки спорт афирмирају као 3 један од најјачих у Европи. Штафета 4 х 200 са временом 9:007 претставља један од најбољих резултата у овој
____. тији, Луксембургу и Аустрији успели да подигну вредност и реноме нашег ~ у еђу овим турнејама по својој вред| ности, свакако, прво место заузима
турнеја Партизана по Шведској, Фут-
утбала у висини европске класе, _ (балери Партизана достојно су репре-
| У, б : Ји
· издање „Просвете'
СПОЈ Година 1949
5 — најфилванија после вслобођења
„сезони. Ово је шесто време на свету.
· Стипетића,
" лијом,
_ним такмичењима, "Монако, Ница. Рапал, Индија и други
брани списи: КЕ 1045, лицом, стр. 348. цена 88 динара. | _Аугуст Шеноа: Сељачка бума, у „Просвете", Берград 194 стр. 307,
Д. Туцовић: Иза
и сатиричке песме, : ; Београд 1949, ћирилицом, стр. 282, це: 62 динара.» Па ИН а Отокар Шин: Отокар о контрапучкту, издање ,Тросвете", : ницом, стр. 216, цена 85 динара. Роа Густав Шваб; Прича из класичне стаине, издање „Просвете", Београд 1949, ирилицом, стр. 263, цена. 32 динара, | Славко Колар: Политичка вечера, Ма-. ла библиотека, издање „Просвете", Бео-
ве
град 1949, ћирилицом, стр. 59, цена 10
динара. . « Б. М. Текери: Хагартијева жена, Мала библиотека, издање. „Просвете" Бео-
град. 1949, ћирилицом стр. 34 цена 68. динара. __ у # му ј
Петар | Стојановић: Основна школа за виолину прва свеска, издање „Просвете, Београд 1948, стр. 39, цена 53 дина
ра. ђ __ женидба с врапца подунавца, издање „Просвете", Београд – 1949 ћирилицом, цена 9 динара. п. Березов: Михаил Васиљевић Фрун-“ зе, издање „Култура", Београд 1949, "штампано ћирилицом и латиницом, стр. 121, цена 12 динара.
'
400 метара слободно са временом 4:448 претставља на само успех Марјана већ и нашег пливачког спорта уопште. Са резултатом 2:43,1 на 200 метара прсно, Церер је поститао шесто место на свету. Барбијери је поставио нов југословенски рекорд ма 400 метара прсно са временом 5:51. Шшканата је 100 метара слободно пливао за 564 и постигао четврто место на свету. Поред горе наведених успеха, највећи успех наших пливача прес»
· ставља победа над репрезентацијом И-
талије 80:72. Победе Младости и Енот• ности над Постштортферајном, репрезентације Загреба над Северном Итаомладинске репрезентације ФНРЈ над истом репрезентацијом Италије, у многоме су допринели да реноме нашег пливачког спорта подигне на завидну висину.
позив и учествовање наших најбољих тенисера на великим „међународтипа Вимбелдон,
претстављају јасан доказ о гласу који ужива наш тенис у иностранству.
Биланс међународних сусрета наших
атлетичара: ФНРЈ—Аустрија 125:16, ФНРЈ—Велгија 117:95, ФНРЈ—Ллуксембурт 70:36, ФНРЈ—Птвајцарска 12774, Партизан—Расинт (Париз) 88:54, пар-
тизан—Расинт—УС2К (Брислу 171:143:100 — показуја да су успеси дошли брже него што се очекивало.
Ако анализирамо вредност наше атлетика видећемо да појединци још нису достигли европску вредност изузев у бацању кладива и стипл-чеза, међутим, екипно слободно можемо рећи да смо св пробили међу прве. Наши најбољи појединачни резултати постигнути су у бацањима. У диску и кладиву имамо најбоље резултате наше атлетике. Ради што бољег прегледа постигнутих резултата у бацању, даћемо упоредну таблицу југословенских, европских и светских рекорда:
ФНРЈ кугла: Крупалија 14,95 диск; Жерјал 51,61 кладиво: Губијан 55,00
ЕВРОПА кугла: Лип (СССР) 16,04 диск: Този (И) 54,02 кладиво; Немет (М) 58,06.
СВЕТ кугла: Фукс (САД) 17,34 диск: Гордиен (САД) 56,46 кладиво: Немет (М) 58,06
Из овог видимода су Жерјал и Губијан постигли резултате европске вредности. Успеси атлетичара постигнути у току ова сезоне, резултат су брижљивих припрема појединаца и екипа за такмичење.
У екипном пласману у такмичењима за првенство света наши стрелци заузели су друго место у општем пласма- | ну. Овај ·успех екипе и појединаца претставља један од највећих успеха машет спорта. Својим залагањем и упорношћу наши стрелци су у Буенос Аиресу успели да се уврсте мећу нај боље стрелце света,
Постигнути успеси наших спортиста претстављају тачан одраз бриге и старања народних власти о физичком развоју наше омладине. Ови успеси џослужића као потстрек за постизање још бољих резултата у 1950 години,
М. в.
“
пити пен отети
Календар предузећа за текстил
ј
еоград 1949, лати~
А
х МУКА х
по Уа Ке
55
2
(еру ЗВЕЗДЕ су се на сеоском небу у праскозорје гасиле | из зе ње, а у кући Сибина не кун јони увек Ћ горела слалска свећа. Домаћин је нераздевен седео
"углу собе зурећи у охлађене слапове воска на све-
јучерашњи“ :
ека госте. Цело село зна кад Сибин сла Мили да му
ећали. А јуче никога ни :
, први сутон покуњен, понижен изашао у
двориште да бар комшију Пуришу довикне, Смотрио га кроз
шљивик где се мота на своме дрвљанику, цепа дрва. Са
ласом у коме се мешала горчима са тоновима молећивости
довикну: ји "Пуриша, 8 ти кво заборави да ми је да-
"Спремио славу ви. Некада су част за себе је читав да
= Хеђћ нас слава7. Матић Комшија се исправи „наслони на секиру и заврте главом; — Јок, Сибине „нећу ти доћи... Понова се маши за секиру, па опет застане ми настани: — Ни ја, нити ма ко од ТИХ из села, Кулак си, брате, кулак! Не можемо ми с тобом, Ц у ил ; Ма “__Сибин љутито крочи корак напред, али још владаше тласом: пе И | _____- Ама, зар и тиг па пријатељи ћемо постати, ородићем) се! Батали оне из задруге. А | Пуриша замахну секиром, зари је у пањ и наби руке У џепове; | ј КЕ 5 Е — К, ни за оно неће да важи наш договор. Не дам '"ћер за кулачког сина. Неће моја Смиља у твој кућу. Нећу да ми се унуци крве и свађају. Да ми синављево дете виче за | ћеркиним дететом: „Кулачић, кулачић, умесићу ти колачић"! Опсова Сибин, обрте се на петама и улети у кућу. Жена немо стоји с прекрштеним рукама на кецељи, син крај прозора зури у двориште „свећа трепери и танки дим вије се ка таваници. У соби мук и некако хладно за душу. Домаћин се свали на троножац. Зора га је затекла да није ока
"у склопио. У лобањи му је читаве ноћи: брујало као у кошни-
ци. Сада је у ужареној глави омекшала усијана мисао и он је њој ковао — искивао је у одлучни план, у
— Јти данас, још данас. Боље данас него сутра. Шта га знаш, сутра може да буде већ доцкан, Сви ће се сељаци потпуно отуђити од мене, постаћу бела врана, зшугаво псето, обилазиће ме „ни поздрав неће хтети да одврате.
Али ово јучерашње само: та је мало чвршће прибило на троножац и натерало да што брже и што дубље о новој ситуацији поразмисли. И о томе је Сибин размишљао целе ноћи, правио комбинације, тражио излаз. Прибрано је себи
постављао питање: „А зар ја не бих могао да уђем у задрутуг Зар ту не би могао да имам своју рачуницуг" И по тој рачуници је пребирао изгледе: „Пореза ми велика — а задругари не плаћају порезу". „Онда, земљу уносим — али не морам сву“. „Ззадржим ли нешто -- ту су пумпе и баштованлук“. „Има ту леба. има, има... ,“,
Мако снен и уморан имао је Сибин тога јутра пречишЋену рачуницу. И потсмехивао се и шапутао је: „Бре, паметан си, Сибине!' — лупио се по затегнутој чоји на колену и завршио... „јЈес', и, вуци сити и оце на броју“.
Весело је корачао ка задрузи, шеретски загледао своје сељане-задругаре као мислећи: „Уско вам, бре, грло Сибина да прогутате! А и памет вам кратка мене да надмудрите“, У зграду управе задруте упао је бучно, смело, као да је код "своје куће, Претседника скоро братски загрлио, спустио му руку на раме и потресним гласом изјавио; 3 — Дођох и јај Ето, решио сам да се упишем. МИ себе и сина. р
Познају Сибина сељаци, на реч му лако не верују. Гледа га претседник с неверицом и погађа ишта ли овај хоће7т
— Е, Сибине, ако ако. Него, ти као рече: „Себе и сима" и жену, ваљда
Сибин се спусти на клупу „пребаци ногу преко ноге и врти опанком: Е
— Ма, овај... знаш.,, она неће, Џандрљива је, свађалица — не може да се трпи са женама, Јест, неће она, из-
даде нас, Њој морам да оставим мало земљице ,једно дватри јутра од оне земље покрај јаза. И нека трља главу како зна.
Претседник предосећа да и овде лежи нека тајна и чешка браду:
— Ене-де, нисам знао да је таква. А досада се лепо слатала с нашим женама. Добро, пустимо то, него шта мислиш с овим пумпама за наводњавање! Ако би дошао код нас добре би биле за наш задружни баштованлук, Велики баштованлук „речица нам ту, земља јака, па кад механизујемо — ехеј! |
Сибин се саже да притегне лаковане кајишиће на. опанцима:;
— Хм, хм. Па ето, испало некако да и те пумпе морам њој да оставим. Од њеног мираза сам купио. Сад кад се делимо — сваком своје.
— Гле, гле, тако даклет
— Ама, претседџиче, све су то трице. Главно је да ја улазим у задругу. Ја, стручњак. Свршио сам нижу пољопривредну школу, па ко велим треба да те опоменем на оно о кадровима. Читаш у новинама, свуда пишу о правилном коришћењу кадрова. Није вајде да ја будем обичан задрутар. Знам знање, умем да руководим — да ви мене примите у управу. Ту ћу најбоље да одговарам, правилно да ме искористите,
Претседник устаде са столице, одмаче се један корак уназад, гледа шеретски Сибина од главе до пете, и у свејим наслућивањима ухвати прави конац истине: ћ Сибине, бре, префакуто- једна, добар ти надимак дадосмо још од малена. Сећам се кад оно код записа играсмо жао деца ораја. Гађамо „купе“, а ти све бијеш туђу с коштунцима. Или још мудрије: располовиш ора, поједеш мрезгу, па са залепљеном љуском гађаш,. Кад гађају твоју „ку= пу“, тражиш да сваки ора' буде „буџанац“. И, ето, такав си сада, Кад дајеш — само што мање да даш. Кад за свој ћар тражиш, — и у управу да те примимо, и жени два јутра, и пумпе да не унесени. А мислиш ли ти да не знам твоју рачуницу! Порез да не плаћаш на земљу ,„вишкове да не дајеш. Са она два јутра од баштованлука полако да капиталишеш и нико да ти не пребаци, како сме, па ти имаш покриће да си задругар! — Претседник се наднесе. преко стола „и просто лану на Сибина: — Сибине, нећемо да те примимо у задругу! 6
Сибину се очи разрогачише. Опружио обе ноге, рукама се ухватио за клупу и блене. Овако што није очекивао, Уместо раширених руку, опет му окреће леђа,
— Како, море, ама ја уносим земљу у задругу.
честитају и у томе скоро по- _ да притвири. Чекао |
"ктора. Сладуњаво се смешка, гужва шајкачу и све некако
"биљно зашто си дошао
' више будуће централе.
капитал који су
ле : пи + - ( Земљу, земљу! То да нам замажеш очи, Али не и сву земљу. Жени остављаш она два јутра. Кобајаги жени!
Зашта ће ти та. два јутрат И зашта пумпе чувашт Знаш ти да су нама у задрузи и малине нужне, потребне нам и пумпе, јакако! Ал друго ти знање имаш: пумпе, два Јутра крај јаза и баштованлум, па да те види бог. Сигурн : арица први зелениш на београдску пијацу, слободна цен _и-ха-ха! А за трудодан — колај работа! То само онако: да се си не сете. Префакуто, префакуто, ништа нема од те работ'
_ Пред зору је Сибин имао нову рачуницу. Кад п и испробаше сроје мужјачке гласовне предности крете зн за Београд, Упутио се до великог хотела „Турист“, спитивао се нешто код кувара, а после закуцао и кода
испод ока загледа.по соби, никако у саговорника; Ру Ка дошао да вам изнесем један предлог. Ваш хотел има ресторан, намирнице су вам потребне, како би било
| кад би имали споје пољопривредно добро, економијут
—Било би корисно „а зашто ти то питаш — не схвата директор, Ј% |
— Дабоме, корисно, једну економију... “ ; у ј
— Како донеог — ишчуђава се руководилац хотела. Јеси ли у тој торбици донеог 71
знам ја. Е, ја баш донео за вас
понуду. Знам, треба вам неко имање, а ето, ја дошао да вам понудим баш такво имањце. Да вам просто поклоним.
= Како, чије имањет — још више се ишчуђава директор необичном предлогу. Мт)
— Моје, моје мојцато. РА
— ма добро, како ти то поклањаш своје имање7 Нисмо ти ми ни род, ни помози бот! Шта си ти — неки добротвор7
~ К, то, баш то! Такви су ми били и сви преци. Мој чукундеда поклонио, во времја оно, све имање манастиру. Деда даривао цркву, а ја настављам њихова доброчинства и
зоћу вама да дам. Ке Чари | — Ма, сељаче, мани шалу, ја саму послу, говори 903— Ја озбиљно дошао да поклоним имање, __. — Сасвим да поклониш, ништа за њега да не тражишт — Јест, богме, онако клот да поклоним. Једино, да би
(могао још да животарим, тражио бих да ме поставите за
управника ваше економије, ја да вам водим цео посао, аи
два јутра себи за окућницу да задржим. | — То јест, да будеш нап службеник на терену... ја, ја,
можда би и могло тако нешто да буде... А тде ти оно рече
· да је имањет7:
— Село Задружићи.
Да, да... Одмерава погледом директор чудног дародавца, размишља о предлогу, покушава да протумачи ње тове побуде,
4 — Размислићу о том предлогу, — прекиде тишину директор. — Наврати, прикане, за неки дан. Уговорићемо ствар
__ како по правди-и закону доликује.
Док се Сибин котрљао друмом ка својим Задружићима поред њега је телефонском жицом зујао разговор. Директор се поближе информисао код Месног одбора. А у Месном од-
"бору пола задружне управе, сви се накитили око слушалице:
__-- Кој бре дарежљин човект Зар Сибин!" Лија једна олињала!.. Кабва ли му је то рачуница7 Има он неку, паз'те ви шта радите и нас је овде пробо да натоциља... у
Појавио се Сибин једног од следећих дана у директоровој канцеларији, а овај га с потсмехом мери и покушава погледом да му ухвати немирне очи: ;
— Па, богати, пријатељу, У сном твом селу сви сељаци ушли у радну задругу. А ти, зар нећеш да уђешт
Мота Скбин ша;качу око прста и као о споредној ствари једва узврати:
— Овај, јест, ја једини нисам ушао... У свађи сам с претседником задруге, мрзимо се из детињства.
—, Ама, немој, човече — тобоже брижмим гласом саветује директор. — Кад је кећ цело ваше село приступило, унеси и ти ту земљу што нама нудиш.
= Јок, јок, 'оћу вама да дам, а ви мене за управника.
Директор притисну догорелу цигарету у пепељару: Слушај, пријатељу, схватам ја тебе: земљу нама дајеш — порез више не плаћаш, Хтео би да остенеш на њој као управник. Да убираш плодове за нас, а онако — као приде — и за себе. То приде би ти дошло за шпекулацију, а плата... е, видра ли си... плата Као награда што си нас надмудрио. Леп ти је рачун. Али се ми у то коло не хватамо. Нећемо, друшкане, твоју земљу, носи је у задругу.
Сибин се по други пут згрануо. Меће његову земљу! Ама је ли то могућег Он нуди, поклања, а нико, неће да прими, Несхватљиво, несхватљиво! Шта је овом свету, је ли се тумбе окренуот Просто не може човек да верује. Толико се он некада јагмио за земљу, куповао, грабио, око међе се тужио, крв би да пролије, а сада — не може да је се ратосиља. Невероватно, невероватно!
Љутитс је опсовао жену кад се вратио увече треснуо мачку која је хтела да се умиљава и набио преко главе покушавајући да заспи.
— Вала, кад сам кулак, нека и останем кулак, — беснео је под покривачем. — Под кулачку заставу, па ћемо да се бијемо! Не зову мене џабе „префакута“ — умећу ја да изврдавам док сам жив, а кад умрем... море — и на небу ћу да будем кулак, ако и тамо има задруге! Са мојим баштованлуком тући ћу читав њихов задружни баштованлук. Пумпе ја имам, не они. Техника је то, наводњавам земљу кад ја 'оћу, и како ја 'оћу. А они нек чекају божју кишицу.
Пролазе недеље, месеци, село се сасвим отуђило од Сибина. Нема већ ни с ким да поразговара. Кад иде шором, а он скоро режи пролазећи крај задругара који као да га и не виде. Једном у шљивицима набасала сеоска дечурлија на неко залутало псето из суседног села. Потегла за њим камевицама, псето заждило кроз докаке, а деца у потеру. Сибин мирно пролазио. друмом, кад из побочног сокака испаде рундов и право пред њега. Трже се човек, укипи, а џукац осети у њему непријатеља који му се испречио на путу, па право за груди. Млатара Сибин рукама, брани се, а псето Уједа, гребе, цепа. Пролазе сељаци и нико да каже ни „чибе"! акамоли да се маши камена или тојагом да притекне у помоћ. Пролазе хладно, незаинтересовано, као да је псето на псето ударило, ; У
Једне недеље долази његов син кући, скида нови чојани прслук и треска га о под, Натуштен, невесео, окрете се оцу:
— Оцо, ја овако више не могу!
— шта ти је запелот — као предосећа Сибин .
— Ухватим ли се у коло до неке девојке, а она се одмах пушта и иде до другог. Сад почела и Смиља, неће до мене да игра, каже ми: „докле ћеш да будеш кулакт“
— Нек иде она бестрага, ако, није једина девојка. Наћи ће теби отац и бољу прилику...
— Јок, оцо, не могу, Ти шта оћеш, аји ја одо' у задругу!
— Змијо из недара! — Скочи Сибин. — Нећеш, вала мајци, док сам ја жив!
— Вала, оцо, 'оћу! Ја реших па дао ти, ил'
— Разбаштинићу те, гољо ниједан!
— Разбаштини, руке ми не можеш одузети. -
Доживљавао је тако Сибин удар за ударом. А баш тих дана дочу и то да је управа задруге купила електротурбину коју хоће да поставе на речицу да електрифицирају село. Гунђао је :„Дабоме, сад неће ни струју да ми даду"Г Казаће: „Струја је наша, а ти ниси наш — не дамо теби“.
Почело грађење мале централе на речици „али већ у току припрема до Сибина допре кобни глас :да би добили
кући, губер
не дао.
већу количину воде, затварају браном јаз који протиче по- |
ред његовог имања и који храни његове пумпе. | Дојурио Сибин до претседника Месног одбора, жали се. Е
— Узимате ми воду! Како ћу да наводњавам баштованлук, где пумпе да поставим7т ,
= Жао ми је, Сибине, — вајка се претседник — сви смо се сложили да затворимо тај јаз, Он пролази и крај Милисављеве њиве и крај Чедине и крај Митрове, Животине, Васине, — сви су они ушли у задругу и не треба им вода за њихов баштованлук, А наш задружни концентришемо горе,
прахса,
Онда се шеретски насмеја, као присети се нечега охрабрујућег и потапша га по рамену:
— Него, шта се ти секирашт Ти имаш пумпе, инсталиције. Удари цев директно у облак, одатле је сва вода на земљи. Моћи ћеш с пумпом тако штогод, машина је то све се с њом може. 5 5
Куњао је Сибин три дана, тунђао по кући, попреко гледао све сељаке који су понова почели да га поздрављају, само сада потемешљиво и упадљиво, и да га запиткују шта му раде пумпе. Најзад се једног јутра панова обрео у канцеларији радне задруге; у
– прчаседниче, ја дошао, |
— Е, 'фала ти што ми т ече, иначе не 6 само гледајући. оте ин
— Овај, али ја сам дошао да се упишем. Ма, шта кажешт — као пренемаже се и претседник, — Да се упишешт Сву земљут
— Сву, — мрко одвраћа Сибин,
— И она два јутраг
— и њих. | У раке
— и пумпег ћ
— Јест, богме! тј
— А неће жена да се љути што њен мираз дајеш
— „Ама присетио сам се ја после: није то купљено од
њеног мираза, него од других пара. А и она ће да се упише,
чи Пак па моћи да А слаже са осталим женама ~ хе, "оће рила се. Ја сам вршио пропаганду, па је преваспитао. Неа __— Е, вала, Сибине, све је то лепо и красно, али и поред тога — нећемо те примити. Можеш ти да унесеш у задругу и земљу и машине и стоку, али мало вајде, не уносиш ти још нешто што нама треба. 4
Потскочи Сибин и лупи се шаком по грудима: ·
— Очију ми, славе ми, све сад јуносим, све што имам. — Верујем то: ј
сам
та; брајко мој, никада ни имао и не можеш ни сада да га даш. Не Уносиш, бре Сибине. ...поштење м добру вољу. Префткута си одувек био и увек ћеш остати,,. М, ето, нећемо да вам квариш ваздух у задрузи, ~ – са
с Мини или парити"
Београд, 1 јануар 1950 године • Одговорни уредник а КЕ Толајић, Мина ал а Јовановића 1/77 • дра 0-443 + Чековни рачун 103—9040386 •" Поштански
Штампарија „Борба“ — фах 752
Београд. Кардељева 31. Рукописи · не враћају писх.
Хе, Хе, — махну Сибин шајкачом у правцу ДИ· ректора — ви то вицеве, а ја озбиљно .„Донео сам, ко велим,
ишчуђава |
а што имаш. Али не још један | у и остали задругари. Не кажем да си га | · отуђио пре уласка у задругу, или да си га сакрио. Јок! Ниси
Телефон