20. oktobar

РГОВАРАЈУЋА. "МЕНА ЗА ТРГОВАЧКА ЗА ДРУЖЕНА ЗАНАТОКА ПРЕДУЗЕЋА

ЕБЈОНСКИ народни одбори

| у Београду, поред свог другог пословања, руково-_

де н знатним бројем производних и трговачких предузећа, као и. читавим низом _ ванатских радионица н вадруга свих — врста. Ова рејонизација локалне ·"привре“ де, трговине и занатства, обухвата спе већи број предузећа п ралио: | нппа ин, из дана у дан, све је више | | преуређених локала, пзнад чијих ! се налога постапљају нове табле - | које, уместо некалањих пмена вла-

| сеника н назпачеља врсте послова-

| ава, носе нове натписе: „Кројачка

раднониџа Народног одбора тог и тог рејона", „Фотографска радња. Народног одбора... „Ралионипа за оправку писаћих машина Народног одбора...“ и тако даље. ·

Неоспорно је да је за нату нову стварност веома значајно што

рејонски народнп одборп руководе златним делом градских про“ изводних, задружних, трговачких и занатских предузећа п радно ниџа, међутим, истицање тих чпсто административних података на фирмама је сасвим сувишно. Чпљеппца, да једном радионицом Ру“ ководи народни одбор рејона, на чијој се тернторпјп она налазн, од иптереса је само за њене унутар ње, _ административно пословање, _ За потрошаче је, међутим, далеко _ лактв и боље ако се предузећа, назову треба

задруге или –раднонице прикладним именима, које истакнути на фпрмама, како би грађани могли тим именима да се

служе у свом свакодневном разго“ вору н саобраћају. ; Досадања пракса довела је, та-

: _корећи, до „унифоринсања" чита“ [ вих низова фирми, читавих улица, готово, Тако, у Трећем рејону, на пример, који обухвата н Теразије, и Улицу Маршала Тита, честе су

табле над радњама, које _ носе крупне ознаке Народног

Трећег рејона. То оставља утисак

одбора

о РШ

“

као да фирма не служи само по“

треба да се обележи једна радња,

већ коме она при.

да се истакне пада. Исто тако,

значава, такође крупним словима

великн број табли о

Ј као сопственпке Савез војних рат“ г них инвалида, ма да је сасвим споредно да, ли на једној посласти“ тарници стоји ознака да она при, ђ пада Савезу ратних војних инва. Ек лида, док би далеко важније било | да та посластичарница има своје | име, | У г Приликом отварања дечјих ре. сторана, у први мах, пало се у по» грешку, па су ресторани обележени рејонима и бројкама, да се

У тек касније назову прикладним |: дечјим навппимо „Снежана", „Пр“ | венкапа“ ни тако даље.

| Требало би за све радње одре ; дити одговарајућа имена, што би

Ји отклонило непотребно „униформи. Ц сање“, као н неосновану и сасвим Џ нетачну чињеницу да народни од | бори желе да истакну поседовање великог броја предузећа. Нужно је, одвојити оно што служи у ад“ миннстративне сврхе од онога што се користи у свакодневном жи| воту.. у (

неког берберина бекрије и његове младе жене Јуле.

2 Али већ после прве године свога ' кметовања, Радовановић је почео да пише молбе кнезу,и да тражи раз| решницу од своје дужности. И то мољакање продужавао је из године __ у годину пуних тринаест година. Ни|: је му помогло ни истицање заслуга, ни изношење породичних неприли__ка, ни жалбе на остале кметове и _ кнеза варошког, “Последњу молбу да буде разре“ шен дужности, први београдски ___кмет Радовановић упутио је кнезу _ Милошу 31 јануара 1836 године. Кад _је видео да му ни она није помогла, он се прихватио посла и почео разрезивати спштински прирез за следећу годину, ' , _ Међутим, што није могло учинити __ тринаестогодишње мољакање, учи“ _нио је сасвим случајно тај разрез _ приреза. Он је кмета Радовановића "разрешио од дужности. 5 "Можда зато што су општинске по. ебе то заиста захтевале, а може бити и намерно, кмет Радовановић је ' а пролећа повисио општински прирез, То је изазвало велико незадовољство у Обштеству и оно је нај“ зад подигло тужбу против свога кмета кнезу Милошу и у теј тужби изнело Читав низ кметових неис-

правности,

Ру У

| У Ра •

- у = РЦ! " Ј “4 АДА са Шуг —___ЈЕДАћ_ПРЕДЛОГ _. МИ ноги грађани, који излазе МИ во: из болМ нице, често нису због слабости у у __стању да пешаче до трамвајске станице или до куће. Дешава се да они проводе по читав дан у болници, а неки пут и више, јер тешко долазе до таксија, а санитетских кола има мало пе КАЛ Пере ву омориди градско , ло би одредити ство ауто-таксија и код 6 са олнице, На начин олакшао би се одл ај опорављеним болеенинима. 5з РДраЗНо

Х НЕМА СРТНОЈ НОВНА

ДИ иЛо МИ СЕ већ неколико 21а да ујутру, пре одласка на

У р д, свратим у експрес-ресторан ко: ЗЗсхМ на доручак и да одатле изи= и адан, јер продавачица нема сит-

новца. То се догађало и осталим слутебеницима, жоји рано дођу на доручак. чина затражитв порцију саламе, продавабије одречан одговор, више и не погледа потрошача, него настави започети разговор са персоналом ресторана,

То значи да докони грађани, који наврата око девет-десет сати на доручак неће остати гладни, јер се-до тада накупи ситнине,

Сматрам да је овакав поступак неправилан и да би требало у свим ЛИР установама обезбедити увек претходног Гана обе вовац, како радни људи Бео-

због те немарности не би ос без доручка. | ТАЈА , ј Ћ.

ж ЗАОСЛАЛЕ ФИРМЕ

Иза ВИШЕ случајева у свим крајевима Београда заосталих фир•ми из предратног времена. Карактеристичан ја случај, на пример, са зградом у Нушићевој улици број 13. Ова зграда претрпана је фирмама и рекламама, које немају никакве везе са трговачким радњама, што се у њој налазе. Тако, изнад продавнице дувана, која је смештена у овој згради, и која се може познати само по реду пушача, који чекају на цигарете, стоји велика табла од плеха на којој крупним словима пише; „Разни мезелуци, богато тирани роштиљ" „До ње је друга табла, која о6јављује: „Стара ракија препеченица, шљивовица, клековача, нановача и комовица", Осим тога, налази се још неколико фирми, од којих је једна велика и недовршена: „За чишћење и фарбање код...". Међутим, испод фирме налазе се часовничарска и лимарска радња. Оваквих примера има више у Београду, па би требало, у интересу реда У траду, да се сувишне и данас сасвим непотребна фирма уклоне, а места на којима су онв биле дотерају и уреде. _

Драган Ђокић

ве +

упита имате ли ситно, па ако до ·

Гриње С |; пи КА МЕ ПА е ај овој

| __НЕ: ОДЕЛЕЊЕ — НЕГО: ОПЕЉЕЊ

[Ф. ај Ел ЕБ

ЈЕ

Ћое Му у УКА ТИ ЈЕ с тим коректори- | ма и коректурама, Одиста, |

4 с зе, глаголске — мука ти је то на сваком праву! о су, друже, глагол зе

: 5 менице направљене... — Али м а о РЕЊУ ПЊАВИН Једну прекиде: Џ Маи пр У ва то особито __-- Знам ја да су то глаголске ил знају писци који морају сами нице, али не З ТРИ ИМА 4 то а исправљати и своје радове. И док _ ебавски, источним говором, наре' он једно исправи, — настане друго, ново, обично и теже него што је било оно прво, старо. Тако ми се не. давно жали један писац, А и ја се Тему исто тако спремах, али меон претече, | ТАИ ЛЕНОЋ А нису ти, додуше, ни сви писци довољно потковани да не пропусте

А не заборави да је писац јекавац, говори јекавски, јужним гово

па нећу, ваљда, и ја за њим,._ ти је, вели мој друг, као:

__ ме је уверио. А ја му кажем:

не само у коректури неко исто тако __— Чекај, молим те, — ниси ми %)

у свом писању и по више и тежих лао ни ла ловршим мисао... а Б4 грешака. Али су редактори и ко — ово су глаголске именице настаректори ту, мисли свако, па ће — ле ол тритог прилепа, Тако имамо | они исправити. А тенст је као нека _ трпни плилев ЗАЛЛАЉЕН, ОСВЕТ- | светиња, — не сме се он тако лако | љин, ОДУШЕВЉЕН и слично, На | дирати МОН тај се облик додаје наставак 38

Редактор једне књиге добио да дотера језик, стил, правопис. Он урадио како је умео, али кад видео писац, — просто се згрануо: та он је дао да се ствар прегледа и поправи ако има грешака, а оно сад испало'да се у коригованом мли ис прављеном тексту нашло нових грешака. Џисац за њих ни чуо пи видео, а у шлампаном се слогу испречило некаквих облика које је он добро упамтио да су погрешни. и

грађење глаголске именице — ЈЕ,

је, одушевљен — је, и слично. Сад се, знаш. опле врши јотовање, имамо: ЗАПАЉЕЊЕ, ОДУШЕВЉЕЊЕ, ОДЕЉЕЊЕ, МОЉЕЊЕ, СОЉЕЊЕ и слично, То је сасвим просто, и писац је у праву. Нема ти ту, пријатељу, никакве разлике га ли

смо и пријатељи, али је писац У

__јем, како се то већ све не каже,

ЈЕ.

о дијете ми дете, млијеко и млеко и слично,

Он је већ мислио да је готово, ДА

+ РЕЈ

| па имамо: запаљен — је, одељен а КУ

ти ~

Предузеће »Авала«

(Цртеж М. Пешића)

дало је низ документарних филмова

коректор-редактор нашао. се у небрану грожђу. Шта ће, — сретне ме једног дана. Знамо се: другови смо, предајемо српски језик, па се сма-

и тај ти мој друг, иако стручан, бар по томе што предаје српски језик и сматрају га за-

трамо и као неки род.

и други да је стручан, просто чуђен, запрепашћен, пита ме:

— молим те, шта ти мислиш, како да ге извучем из јелне игзтоле7 дДе-

сила ми се велика непријатн“ сте

дици болестан, па кажем:

Говори,.. А он:

— Видим да си и ти некако уплашен: не брини — здраво смо сви, но Знаш, ја добио једну ствар на исправку: да дотерам језик и правопис. М ја исправио како сам најбоље знао и умео, али кад рукопис дошао у руке писцу, оп богами писмен човек, писмен баш како треба. А ја као додуше јесте привредни стручњак, али да зна и језик боље од мене, — е то неће ваљда бити. А он ти мени: Та молим вас,

та И нових, ваших, не мојих! Замислите,.о па поче да ми наводи, — Мени се, све окрену око гланекако има и друге невоље.

мислио: он

како сте ви ово исправили7т овде опет грешака као кише!

природно је, ве, па ми и он постаде друкчији, страшнији,

и кад ми друг показа примере које је он исправио, а с којим се писац никако није хтео сложити,

Ја мислим да му је неко у поро“

— Све што могу — помоћи ћу ти.

ко говори јужним или источеим товођом. свула је СОЉЕЊЕ. мољтЊЕ. ОБОЉЕЊЕ. Тек у печима као што су: ОДТЉЕЊЕ, ОспРРЉЋИЋЕ и лругим. имамо и Јехжапеку пету, јеп они кажу: ОДЈЕЉЕЊЕ, ОСРТЕТ ЉЕЊЕ и слично. И ти то. свакако, треба да знаш: — ту једруга црта, лрута језичка појава... ј Али мени није само за тебе; ја ': желим да од овога науче нешто и Ра ови који нису учили неке нелике ] школе, који не предају језик и у 1 који не врше ни коректорске ни релакторске послове, — Ото сад за Ју њих. — Кад нисте сигурни како Ј ћете овакве случајеве рећи и запи, сати, употребите облик из праксе. Репимо. не знамо како ћемо рећи и написати: ОДЕЉЕЊЕ или ОДЕЛЕЊЕ. Узмимо реченицу: Он је од | нас ОДЕЉЕН,. — лакле имамо Љ, па ј | ће бити само ОЛЕЉЕЊЕ: Соба је ОСВЕТЉЕНА, лакле: ОСВЕТЉЕЊЕ; Ја сам ОДУШЕВЉЕН, дакле» 1455 ОДУШЕВЉЕЊЕ испично. Даље ћемо имати: МОЉЕН — МОЉЕЊЕ, СОЉЕН — СОЉЕЊЕ, ВОЉЕН ВОЉЕЊЕ, па ОБОЉЕЊЕ, РУЉЕ- га ЊЕ, ГУЉЕЊЕ, ЖУЉЕЊЕ, и даље: 4 КРУЊЕЊЕ, СТРПЉЕЊЕ, КУПЉЕ"ЊЕ, и слично,

па кад и ја рекох да је писац у

наћи потребне новце

| ЕТ Ћ ј у 4 пала

ЗАПТО ПОПРЕКО, А НЕ УЗДУЖ2

ОД ТРГА РЕПУБЛИКЕ, на почет~

ку Стаљинградске улице, где се

. налази неколико полазних станица за аутобусе, редови који чекају формирају се на тротоарима попреко и на тај начин онемогућују пешачки пролаз. требало би, на било који начин, назначити на овим местима да је нужно да се редови образују дуж ивице тротоара, како би грађани могли да пролазе и не би били приморани да силазе на коловоз, где су изложени опасностима од возила,

п. Филиповић

ЗАШТО СК МАСТИЛО ЗА НАЗИВ. ПЕРА НЕ ПРОДАЈЕ У МАЊИМ КОЛИЧИНАМ 4 у

АСТИЛО за налив-пера редак је артикал и тешко га јенаћи У београдским _ трговинама. Међутим, утолико је необичније што се тамо, гда га има, продаје у литарским флаша ма. Због тога се дешава да многи чи новници, који на могу да одлуче да купе читаву флашу, користа за своје лична потребе мастило из својих преду“ зећа, пунећи налив-пера у предузећу. Сматрам да би мастило за налив-пера требало продаватими у мањим количинама. Стеван Лазовић

НЕЗГОДНО РАДНО ВРЕМЕ

М УЛИЦИ 29 новембар број 54, нала- зи се Градска лабораторија, која

свакодневно ради са публиком од 7,30 до 10,30 часова. Међутим, лаборато» рија издаје налазе сваки дан, искључиво од 14 до 15 часова, -

Како мноти радници и намештеници раде до 15 часова и како су већ принуђени да изиђу са посла кад предају секрете, било би много подесније да се вре= ма издавања налаза подеси тако, кад су радници и намештеници слободни, тојест после 15 часова. –

". ИЗУМА

__БЕОГРАДСНОГ НМЕТА

Кнез Милош преко београдског Обштество изабере који ће прегледати а од кмета Радообјасни своје

суда нареди да

"ветири човека, варошке рачуне, вановића потражи да поступке.

У своме „представленију“ писаном. кнезу 5 марта 1836 године, Радовановић је у девет „пунктова“ образ“ ложио зашто је подигао прирез:

1) Зато што су дотадање суме за непредвиђене трошкове недовољне биле па је општина сваке године морала зајмити,

2) Зато што су се до тада свагда могли наћи у црквеној каси новци под интерес, а сад црквена каса сабира новац за своју потребу м не може општини под интерес давати.

а што де опита баве ло цркви 20.000 гроша Рао даје за капелу.

за шест мес па но бае предвиђени прирез ма

| неки оду на а и, јер неки умру, и] платит ва сиромаси не могу да

ану, а ! зе Поред тога што има штете и д] · новаца. од јексик ка

5) Што је сматрао да рвзреча рез није тежак ни сиромасима.

| могла У Што општина никад није " ФМ нва већ је сам мо“

АБА

еци општина ским парама..,.

ве више и чешће срећемо на рекламама наших биоскопа наслове домаћих уметничких : и документарних филмова. Филмско предузеће НР Србије „Авала“-филм, дало је у 1949 години низ документарних филмова са темама из борбе и изградње. Поред ових филмова, произведено је дванаест месечних прегледа, три фис"културна, четири пионирска и четири прегледа „Наука и техника“. Велики успех је имао филм са луткама „Пионир и двојка“ у режији Вере Јоцић, који је, такође, новина У нашој филмској индустрији, Ускоро ће „Авала“-филм почети са снимањем, шест. документарних филмова, за које се већ раде сценарија. Теме ових филмова су из 06ласти изградње, културе и туризма.

То је, углавном, документарни: про- |

грам „Авала“-филма за 1950 годину. Што се тиче уметничких филмова, досада је снимљено три четвртине филма „Заробљеници“, Сценарио је рађен по роману „Довиђења у октобру“ од Ота Бихаљи-Мерина. Филм обрађује борбу наших људиу заробљеничким логорима.

Животни пут једног дечака, који од шегрта постаје свестан борац Партије, видећемо у уметничком филму „Дечак Мита“, за који је сценарио написао Оскар Давичо. Кроз врло живу и драматски постављену фабулу, писац сценарија за филм „Велике жртве“, Љубиша Манојловић, дао је тешку и велику трагедију масовног стрељања нашег народа у Крагујевцу 1941 године. срилм режира Жорж Скригин,

По роману Јанка Веселиновића „Хајдук Станко“ написао је сценарио за филм Милорад Панић-Суреп. Филм обрађује мотив из првог устанка 1804 године, Ускоро ће Поче.. ти, снимање,

||!

АМА

рао зајмити и за општину гарантовати. 5 |

т Што је за чесму потрошено 3.000 гроша, а није знао да ли ће кнез то платити,

8) Што се с мањим трошком не може проћи, | |

9) Што му општина никад није признала непредвиђене трошкове. Кнез ове разлоге није усвојио већ је наредио да Београђани „заберу новога кмета. И они су му већ 26 марта писали:

„По високој заповести Ваше светлости, која нам је дозволила да сами изаберемо свога кмета, поставили смо сви једнодушно за кмета Ристу Јовановића под платом годишњом 200 талира које са страхопоштовањем и Вашој Светлости до знања доводимо, молећи Вас повторително да бими у будуште у досадашњој вашој милости имали нас блатоизволели...“ 558

Тако је,“"после свога четрнаестотодишњег кметовања, суспендован са дужности први кмет (београдске општине због неких замешатељстава у општинској каси. Било је ту и неправилно разрезаног пореза и по“ клона из општинске касе и ликера. слатког на дар, и плаћаног општин“ 5

НАВАРА

НА он АНИ ШААААНА

Избор новога кмета потврдио је | кнез Милош 27 марта 1836 године и препоручио новоме кмету да се слазе са еснафима и да не поклања ником ликер и проче, него да се добро чува излишних трошкова, | и

м. С. ПЕТРОВИЋ

Ба : | | Ме

17 ћ

ПЕВА

· јарач,

Ових дана примљен је сценарио Фриде Филиповић за филм из савременог живота „Задатак у Метохији“. Поред побројаних филмова, пре три месеца почело је снимање филма са луткама „Црвенкапа“ у режији Вере и Љубише Јоцић, Такође се врше припреме за производњу крат.ких филмских комедија, које ће, као додатак ићи, уз филмске програме.

ВИШЕ наших великих Руд-

ника постоје шаховски кКлу-

бови и секције, међу којима

Бор и Трбовље несумњиво

имају најбољу шаховску организацију. Борски шаховски клуб наслоњен је на Синдикалну подружницу рудара, има добре просторије у Дому културе као и укусне шаховске столове и гарнитуре рађене у самом Бору. Борски шаховски клуб окупио је нарочито велики број радничке и школске омладине, У току је турнир за првенство клуба, који ће послужити и за категоризацију играча. Док још пре неку годину у Бору готово. није било никаква трага од шаховског живота, данас у овом великом рударском насељу постоји напредан шаховски клуб у који је зачлањен знатан број трудбеника. Борски шаховски клуб је на Дан Републике позвао на гостовање мајстора О. Недељковића, који је држао симултанке. хендикеп-мечеђе и играо слободне партије са најбољим шахистима Бора. Одлична шаховска организација постоји такође у Трбовљу, коју су у више махова посећивали мајсто-

МЕ би допринео још већем омасовљењу шаха међу рударским колективима наше земље, првоборцима за већу продуктивност рада и за премашење Петогодишњегт плана, Ша-

Једпа 1ера рашја 5 вешјапска оађтапа тигапо и ошлот коју У ватропафа ЕМНЈ ве: Мајато“1б Стт!: Кађаг

1. е2-е4., с7-65; 2. БЕ1-13, 598-06; 3. 42-44, сб:а4; 4. 813:84, 328-16; 5. 591-23, 47-46; 6. пе1-Е5 (Мазјауак рохпаб род утпепота »Ећфегоуон парада«. Вен ћосе да опетовис! ргонуткц да ргеде и гтајеуџ уамјапи, роа ЂЕ зада па 6,... 27-26 81280 7. 1,15:18.), ет-еб; 7, ра1-д2, ат-аб; 8. Ттал-41 (Огиве Парна - 18. 544-53.),

с8-47; 9. је 1. 0-д, Њт-05; 12. а2-а3, Веб-ебу 13. 12-14, веб-с4) 14. Бе2:с4, 19с7:04) 15, ЖЕТ-ЕЛ, Тав= ар: 16, ћо-ћз. рб-е7; 17. 24-25, 816-05; 18, Без: 45; еб:ео 19, е5:46, Љет:а6; 20. (4-15,

њав-ез; 21. Ће-ба, Предесту 22. 8504-13, ~ 0—9 - |

Вође !тееде га ођгади дауаћо је 22... Ба745; 23, 513:25, рст:е5; 24. 1е3-44, 1е5-еб; 06. ПазЕТ, ТАВ-Е6; 26. Т

тал-е1 4, кев-а7; 28. Те1-е5, р15-11-4; 20. кља-ћа, Кат-с6 нај; 23. 813:7 ре7:е5; 24. ДЕ 87-25: 2 Та1-е1, 45-84 (Стти пета За Чл со, Ма 55... реб-46!, чедо ЊЕ пагаупо 26. Љез:Е5! 1 стти гокадл! ројогај је гагђЏеп,); 26. Без:а4, ајеђ-аб (Оћрогтије је 26. ... Греб-и3, јег па еуепла!по 27. 1,44ебђ- сгт! |та дорат одкомог 27, Те1-е5 (Рген #Муа фора па #5.), та (28. Теђи5. раб:ад; #27. Т:Е5-3, азТиВеЕВ-+ 1, Крв:ев; 31. раг:ће, Стал рге-

даје. - 4 , 5 ( О Рача ита ! (еомзки угедпоз!. Рошбпо је Како је Мајапомје авког Но =у0 падтзостиј; ројожај ! сргомео о гебауаји

ПА Е

Поло УРЕДНИШТВО М АдмиНи-

___СТРАЦИЈА „20 ОКТОБРА“ ЖЕЛИ СВОЈИМ ЧИТАОЦИМА СРЕЂИУ НОВУ 1950 ГОДИНУ

~ ~ .вссосовеноонон .. осе. . ћ

"репрезентација

08 8, 0–0—0 , ћу-ћ6; 10. Т,а5-е3, 148-07; |

1:65, реббу 25.

21. ... 1,41-28ђ;

праву, мој ти друг просто седе, да-

муче,

А ево у чему је ствар, Код писОДЕЉЕЊУ било...., а Мој ти коректор исправио: У овом је ОДЕЛЕЊУ било, И друте сличне облике он је свуда ОСВЕТЛЕЊЕ,. ЗАПАЛЕЊЕ, ОБОЛЕЊЕ и

ца је било: У овом је

исправљао, па смо имали:

слично,

— Јеси, коректор, јесмо и другови,

~ Шесете мајстора рударским басенима

ховски савез Југославије организовао је друге половине децембра посету истакнутих југословенских шаховских мајстора свим већим рударским басенима у земљи. Поред симултанки ти мајстори су одржавали и предавања. У Трбовљу је гостовао велики мајстор Бора Костић. Занимљиво је да су на утакмици против Костића ремизирале и две шахисткиње Иако су против себе рудари Трбовља имали искусног велемајстора, ипак су они Костићу пружили јак и успешан отпор. Исто се дотодило у Бору. где је гостовао. мајстор Тот. У Зеници је одржао

Успеси југословенског шаха | у међународним сусретима у прошлог години ·

У току 1949 године шахисти Југославије имали су читав низ међународних сусрета, које су завршили са ванредним успехом. Државна Југославије у дво кружном мечу победила је Аустрију са 16%:3%, Швајцарску са 177%:2% и Холандију са 109 :9', Све су то земље са великом шаховском традицијом, тако да успех југословенске мајсторске екипе треба тим више ценити, Приређена су и три међународна меча наших најбољих мајстора Глигорића. Пирца и др Трифуновића. Глигорић је победиб са 6%:5% Гидеона Шталберга шведског великог мајстора и једног од кандидата за титулу светског првака. Пирц је са бившим свет-

кажем ја, редактор и па је-

„бе 2030 ЈАНДА: ПАРТИЗАНИ У

ши ти се друг нешто као не сла~

~ Али, молим те, пази, оно су прелазни глаголи, и они имају трпни придев, а од непрелазних глагола нема трпног придева, па не може бити ни таквих именица.

— друже, опростите, ни ту немате права у свему. Али, — о томе ћемо другом приликом...

ата

ин“

симултанку мајстор Михаило Марковић, па ће по Свој прилици иовај рударски басен лобити свој клуб. Одушевљено ј= дочекан од стране рудара и мајстор Андрић У Костолцу. Пошто није постојао до- 7 вољан број шаховских гтарнитура, костолачки рудари су их сами на: · чинили у радионици предузећа. Мајстори су посетили још и читав низ других великих Рудника у нашој земљи, Обилажење рудника од ! стране мајстора дало је снажног потстрека рударским трудбеницима на уздизању у шаховској вештини.

ским прваком др М. Евеом одитрао меч нерешено 5:5, а др Трифуновић

са аргентинским велемајстором Најдорфом нерешено 6:6. Пуц је постигао велики успех на Шлехтеровом _ спомен-турниру у Бечу, где је де- _ лио прву и другу награду са чехословачким интернационалним мај стором Фолтисом. Сви ови успеси речито говоре о великом напретку наших мајстора, као и југословенског шаха уопште, Ј М „Нова, 1950 година донеће нам знатан број међународних утакмица. Међу овима је и прва послератна шаховска олимпијада, чија је а низација поверена нашој земљи. То је велика част, коју је наш шахов-

" # ши +

ја М ај