20. oktobar
_ВАШЕГ ЛЕКАРА
'Упућивање и указивање на оно што је корисно или штетно по здравље је увек "потребно, Прво, јер је здравље ипак највеће благо и то благо се често. умањује из незнања, друго, ста_ра је истина да је боље спречити нето лечити, У будућности ће, неоспорно, лекар бити, пре свега, и здравствени саветник. А ми тој бољој будућности све више тежимо. Из тих: разлога „20 ' октобар" уводи ову рубрику у виду разговора свога сарадника – лекара о здрављу и болести, Намена ових разговора је да допринесу делом у стварању здравствене свести _ код наштих'људи — поред многих мера које предузимају наше власти у истом смеру, тојест у здравственом просвећивању. За ланашњег напредног човека здравствена свест је исто тако важна као и грађанска и политичка свест — и она је нераздвојно део опште културе савременог човека,
„ + Мевде и незлоде вимме ЕУ ИМА са нападаним снегом, са
| правим зимским пејзажом и( ма неоспорно своје лепоте и
' чари, Једни налазе задовољЕ _ство да газе по снегу, у санкању. у клизању или у скијању други, да посматрају из топле собе кроз прозор падање снега — поред чаше топлог чаја — док неки претпостављају чају врућу ракију са медом. Уосталом, једне пријатности не искључују друге — чак је пожељно и добро је моћи користи разна ова задовољства., Јесте ли, на пример, запазили на себи, да се чо“ век био здрав или болешљив, лак= ше и боље осећа, физички и душевно. у дане када пада снег. То је зато што је онда ваздух, медицински речено, бољи; мање је влажан, он је тада чист од прашине, дима и патогених клица (изазивача болести); снег, као и киша, опере и очисти атмосферски ваздух, са њима се слегну и патогене Клице; светлост јеонда појачана, повољни сунчани зраци лакше доспевају до површине земље, јер нису задржани од прашине, дима. влаге и магле; ветрови су онда много умањени они су обично најнеповољнији од климатских елемената, тојест оних што сачињавају оно што се назива „време“ (у смислу какво је време2). (Свакако, због свега тога. човек 0-+ сећа тада пријатност и донекле веселост. То добро расположење тра-
је док пада снег и док је снег чврст, .
али оно се умањује кад снег почне да се топи и влажност се повећава у ваздуху и на земљи. То је све лепо, али ми ове зиме немамо још снега. А зима без снега је мање здрава, мање повољна за усеве и мање лепа. То је једно од наличја садашње наше зиме. Али зима као тодишње доба има своје уобичајено наличје, своје незгоде.
Да би некако боље разумели у-“ логу хладноће, као олакшавајуће околности, у појави извесних болести у току зиме, испричаћемо нешто о значајном опиту великог Пастера, проналазача микроба и оснивача бактериологије (науке о узроцима заразних болести)
Домаћа кокошка, онако како она обично живи, не може да се зарази антраксом (црни пришт), јер је природно отпорна према овој болести, чак и кад би јој се убризгале клице ове опаке болести, Али је Пастер једну такву кокошку, којој је претходно убризгао клице антракса, ставио и привезао за суд са хладном водом и онда Се десило то да се она ипак заразила и угинула убрзо од ове болести“
А како и зашто је то настало7 Нормална. природна температура тела кокошке је 42 степени; вештачки (држање кокошке у хладној води) она је смањена на 38 степени. Тако охлађен организам | кокошке није могао да се одбрани од заразе. Природна отпорност (имунитет) је отклоњен и за то време је она угинула. У овом случају нису били довољни Само микроби да изазову 60лест, била је потребна још једна околност — то је охлађење.
Какву поуку можемо да извучемо из овог опита Нама, свакако, нико неће убризгати клице, изазиваче болести. али ваздух који ми удишемо често заједно са прашином, садржи небројене клице многих болести. У грлу, у устима, У носу, ми дајемо уточиште милијардама тих клица, које живе на наш рачун, у латентном, у привидно безопасном стању — али за то време оне не престају да нас вребају као из неке бусије.. Само ли наша здравствена отпорност попусти или се смањи, оне нису више помирљиве, оне се осиле, одмах се мобилишу и постану опасне: оне нас нападају нагло, бесомучно, у великим формацијама. Тако почиње стање болести. А шта то обично умањује нашу здравствену отпорност или повећава нашу пријемчивост за извесне болести Ви, наравно, већ наслућујете одговорт Свакако — као и код кокошке — најчешће хладне ноге у току зиме.
И. заиста, ако често у току зиме побољевамо од кијавице, ангине, грипа, запаљења плућа — једном речју назебом — то је најчешће и зато што смо дозволили да нам се охладе. смрзну ноге Ви можете И бити добро обучени, али ако вам се охладе и влаже ноге, ви ћете онда осетити језу — а грип. ангина или кијавица неће вас мимоићи увек. С Х друге стране, ви можете бити мање обучени, али ако вам се ноге не охладе и поред тога што ћете осећати хладноћу, ви ћете се теже раз= болети, -
Зато је најважнија ствар зими имати топле ноге, не дозволити да се оне охладе и смрзну дуго. То је неоспорно најбоља мера предохране зими противу назеба. грипа, обоље-
ња. грла И апарата за дисање. Свакако из тих разлога натп народ па метно каже: „Да чизма главу чува, а шубара је квари". Али о томе идући пут.
Др В. 1.
"сл втки ПРИПРЕМЕ _БЕОГ
Ба
претстојећу _
ОЧЕЛА ЈЕ СЕЗОНА зимских спортова. Иако, снег још није пао, београдска друштва отпочела су припреме за претстојећу _ сезону. Зима претставља период рада не само за зимске спортове, већ и за оне. спорт ске гране које су завршиле своја такмичења по теренима. Сада, спортисти свих ових грана припремају се по салама за пролећне сусрете.
Упоредо са овим припремама и смучари су извршили припреме за почетак сезоне и чекају снег. Поједина друштва омогућила су својим члановима да, у недостатку снега у околини Београда, оду на тренинге у планине. Смучари Црвене звезде налазе се на Копаонику, где се увелико припремају за првенствена и пријатељска такмичења, На Крањској Гори, између осталих, налази се и екипа Металца. Да би што боље спремио своју екипу за Железничке игре, које ће се одржати на Крањској Гори, Железничар је организовао за чланове смучарске секције одлазак на Планицу.
Поред слања најквалитетнијих такмичара на припреме у наше највеће смучарске центре, београдске екипе, у недостатку снега, одржавају суве тренинге по салама и Топчидеру. Суви тренинзи послужиће као припрема, за касније тренинге и. такмичења на терену.
Да би се што боље и правилније
одржавали тренинзи, квалитетна и масовна такмичења, Градски одбор
број остао исти, разликује се од
прошлогодишње. Прошле године станице су биле распоређене по гимнастичким друштвима. Док ће
ове године станице бити додељене рејонима и њима ће се користити гимнастичка друштва, Сваки рејон ће имати по једну станицу са извесним бројем смучарске спреме. Поред станица по рејонима, Месно Синдикално веће имаће две и Градски одбор ФИСАС-а једну смучарску станицу,
Данас, смучарска организација Београда располаже са довољним бројем стручног кадра. Ово четрде-
сет инструктора руководи радом по секцијама у друштвима. Ови инструктори оспособљени су на течајевима које је организовао Градски одбор ФИСАС-а прошле године на Копаонику и Голији. У току ове
године друштва и Градска организација организоваће већи број течајева за почетнике. На течајевима,
бис н-
>
зимским спортовима, минималан је. У циљу што већег омасовљења и фискултурна
„М
_ ортанизовању . | излета по даљој околини Београда. Излети ће бити организовани по групама Фрушку Гору чарске центре.
%
Ако погледамо стање реквизита, .
"видећемо да: број опреме није задо-
вољавајући. Квалитетне екипе су.
опремљене, међутим, када снег бу-
ићи ће се на Златибор, | укуљу и друге сму- |
"де пао овај број ће бити недовољан ·
да подмири потребе свих фискул"турника. - Недостатак специјалне 0о"преме нарочито се види у недовољном броју и слабом квалитету даски (смучки). Исто тако, осећа се > недостатак маже, везова и другог, „У току ове сезоне смучаре очеку„је богат програм. Поред првенстве· них сусрета београдски смучари организоваће велики број пријатељ-
ских и међуградских такмичења. У „оквиру ових такмичења предвиђају ·
„се-и смучарски маршеви преко наших најпознатијих терена.
Ове године; одређено је да се Не-
"деља смучања одржи у јануару ме- ·
сецу, разуме се'"ако буде било снеста. У Недељи'смучања узеће уче-тића не"самбо наши квалитетни смуечари, већ и сви остали фискултур“ ници; "Недеља смучања биће манифестација снаге нашег фискултурног покрета београдске омладине за "спорт 3 ' Програм зимских Београду биће током ове сезоне ве"ома разноврстан. Поред такмичења у смучању, предвиђене су утакмиоце у хокеју на леду и клизању. "Према одлуци“ Градског одбора "ФИСАС-а. сви терени. кошарке, од_бојке и тениса биће током ове зиме
смучарски
младости и "интереса _
такмичења У
ев У
ЕСЕЈЕ ОС СЕСЕ СОЕРСРЕССЕОСЕССЕОССРРЕРРРРРРС С РЕРЕТЕ Г
ФИСАС-а, у сагласности са Гимнастичком организацијом, организовао је и ове године смучарске станице Организација ових станица, иако је ·
илип Бакљина спаваше на огњишту „обучен, покривен Жаљком, главом окрепутом ка слабом пламену који је лискао дно лонца објешена о вери ге, Запаљено смреково коријење давало је више дима кего пламена; дим је плавио мрачну кућицу, изао се под сламени кров, покушавгјући да изађе кроз јеини отвор на крову. Вјетар је сузбијао дим, те би се лице илипово намрштило, а промолили се крупни, жућкасти зуби од четкастим просиједим брковима. Кад би вјетар утолио, им би уграбио прилику да се извуче, те се могаху разарати: у једном углу кревет „испуњен сламом, али сав ражсклиман; у другом разбој и на њему неколико хаљина; према вратима кош и над њим нахерена полица са некоико комада посуђа: око огњишта још два-три лонца и тоико троножних сточића, И то бјеше цијело покућанство! |-4 У дворишту „домаћица, Јела Пилипова, ситна жена, рус Фжкна, посматраше на позитку два бременца смрекових пањеа, помијешаних са неколико ситних грабових цјепаница, то су њих двоје с великом муком за два дана насјекли прикупили по забрежју, над селом. Вјетар је ландарао њеним зубуном и косом без повезаче, а она је намјештала пањеве, како ће товар изгледати већи. ЊЕ прегратку призао је Курјел, ситан, риђ, готово сијед агарац, танких ногу, сама кост и кожа. Над њим, на тамванцу, бјеше сложен товар јечмене сламе, његова крма за Тцијелу зиму а пред њим, на земљи, бјеше руковијет сламе, тњегов јутарњи оброк, који је он гризао лагано, готово сламРЕку по слампу. Његов благи поглед био је управљен час на тдомаћицу час на пијевца и двије кокоши, што према њему "чучаху, гледајући га жалостиво. Очевидно, он их је жалио, Бособито веселу и лијепу Пиргу, те би радо с њима подијетлио своју сламу кака би то за њих храна била. - Још двадесетак таквих кућица, па онда десетак повећих, то је село К., у горњој Далмацији. Село се разасуло на једном рубу равнице, под брежуљцима. Мала старинска пратвославна црква склонила се за најгушћом гомилом кућа, у тсредини, А у зачељу села, одвојена, зидала се велика, ттосподска зграда, очевидно богомоља, која би доликовала каквој варошици, а не најсиромашнијем селу мЏештрова Поља. ' " Јела уђе у кућу, треснувши вратима. У исти мах и вјеСтар хукну јаче, и пламен букну, и вода у лонцу узаври, те "се Пилип трже, сједе и погледа мутним очима око себе. Кад устаде да се протегне, тада се тек видје да је прави Пилитпенда, како су га сељаци звали, јер кад диже руке поврх
пи -— 4
п пеш 50
а, пњ пр =
У уши 3 алш И 277 Ј . љ = ' А К 1 ( ИЕ ЗА БОР ве Ми Е у 7 2 у аенћ
главе, умало не дохвати шевар на крову. Бјеше кратак, дуга врата и обле главе, Беневреци' на њему бјеху сама закр-
па, а њекада црвена капа, од плијесни црна, натакла му се
- ДО клепастих ушију; Кад зијехну, чинило се да ће проту“
7 тати.лонац. : пр о ~ор · љеченеко 7 ни ви Јела извади из коша и стави пред мужа земљаву здје| лу, у којој бјеху око двије прегршти кукурузова брашна, урећма црна, него жута. Пилипенда уздахну,, одмахну гла2 вом, па захватив половину сасу га у врелу воду, па мјеша-
"јом проврти кашу. Јела ' однесе остатак, а донесе неколико "зрна соли и спусти их у лонац, Обоје стадоше гледати како | крвља качамак, једући „га очима, Најпосле Пилипенда ски„Еде лонац, измијеша пуру и изручи је У
Д | Ј дрвену "здјелу. Па м изиђоше обоје пред кућу да се умију. у а ура · 7ољ
54] / па 46 у 14 7 папи и = Пошто се прекрстише, почеше полако, опрезно, жва- тати, омјерајући несвјесно, брзо и' кришом, једно „другом = залогаје, Кад: већ бјеху при крају, Јела ће. |... њи аи га — Јадна ти сам, што ћуг Немам повезаче! Како ћу сут-
= ра на причешће без повезачег ' ет Мусе
= · Џилипенда слегну раменима, напи- се 'воде, па изађе из = куће. Жена изађе за њим, те натоглрише магарца. Онда'обоје "стадоше као скамењени "посматрајући товар. магарпа и ко "Коши, Понекад, тренутно, сукобили би' се њихови" "празни
нарочита пажња посветиће се учешћу радничке омладине, Број радничке омладине, која учествује у
| пријекор; ипак се насмија и поче извијати; '
пином; .;чекај да ти -притврдим ту вјеру! "сподара, га Пил
5 - „Ника Тутославијеј | 7027 ; =апинлшилипиив о воливлнлти пивирипивнваапвоиаар колааа апипаиливипинилтирпевакоља ко пахивАлАКавлл на МУИИН
оспособљени и претворени у клиза"лишта. Радови на оспособљавању ових терена већ су почели.
пива РАС Ар
,
аанадавананачипатаннанна на нванааван лао ивана
тужни погледи, али би их брзо одвратили. Тако изгледаху као два кипа који оличавају глад и немоћ! Најзад опет ће. жена, као за себе; Т 1 у “
— Јадни ти смо, што ћемот. За ово нећеш узети ни пет шестица, колико треба за брашно, а ја гологлава не могу на причешће, те ће се рећи да смо се и ми уписали! у
Пилипенда пусти" глас, који је наликао на режање љу-“ та пса, па, избуљивши крваве очи на жену, запита кроз зубе:
— А хоћеш ли да се упишемо у ту... ту.. вјеруг
Сачувај, Господе 'рече Јела, устукнувши и прекрстивши се. Т
Онда Пилипенда, уђе у магарећи преградак и изнесе најбољу кокош. Јела, ужаснута, викну:
— Ма зар Пиргуг Хоћеш да продаш Пиргут ; +
Пилипенда само рече: „Е, ја!“ — па дохвати дугачки штап и пође за магарцем. 5
Пут је:водио мимо нову цркву. : неко. озго зовну, али пљуну пут радника, па' похита даље,. преко њива., ! 6 Кад стигоше на, колски. пут, планину Динару, која се бијељаше од снијега; тужним погледом прелети цијело Петрово Поље, које се црњаше у су“, хомразици;
'
5 8 5 а о 5 = 2 „а “ Б Е Ф Б Божић мало која кућа имађаше нешто жита, а због слабог
саобраћаја у оно вријеме, жито је споро долазило с мора у: = градове, а бездушни трговци удараше превелике цијене. Шу-. а мовити и сточни крајеви помагаху се којекако, продавајући = дрва, хранећи се бијелим смбком, кољући стоку, продавајући: "
је у бесцијење, али голо Петрово Поље нити има шума, ни, 5
Џилипенда се осврте на =
погледа жалостиво на сеоца што се нижу по; = рубовима и учини му се да види како по равни лети она: = страховита утвара, која већ од четири мјесеца дави народ. =
То је било зими године 1843. Због необично слабе ље- 5
тине, још с јесени завлада глад по горњој Далмацији. пред; =
организација донела 'е ортанизовању једно- | -дводневних смучарских
пиваававиивиаЕ
. ско првенство. Л " на традицијама славног Морфија,
.„ играч. САД са на
стоке! Кад се већ десило неколико смртних случајева ОД т.
глади, онда опћина дрнишка, којој припада Петрово Поље, 8 плаћајући раднике ку- = =
стаде оправљати и градити путеве, курузом, Снажан и вриједан радник, као што бјеше Пили-
пенда, могаше зарадити пола оке кукуруза на дан, а толико; т
бјеше доста за њих двоје, јер већ крајем љета отидоше им 5,
оба сина у Приморје, у најам. Али, након неколико недјеља, = опћина прекиде радове, а среска власт набави доста жита = народу на два начина: католицима на по =
и поче га дијелит
чек (бива, да отплаћују на оброке у новцу, након нове ље- =“
тине), православнима пак поче поклањати кукуруз, под по = тодбом да сваки кућни старјешина који буде примао исхра | = =
ну мора пријећи у унијатску вјеру, Народ се смути. Атита
ција највише поче у К:, гдје не бјеше друге вјере сјем пра- ' вославне. Стари изнемогли поп настојаше да оразуми своју := али баш знатније сељаке страх од глади нагна да; =
паству, се поунијете, То учинише капитан, ађунто, чауш, (сеоски = кнез, замјеник му и разносач службених листова) и још седам — осам домаћина. То се звало „уписати се у царску вјеру!" Разумије се да је нововјерцима било забрањено улази+
ти у православну цркву... . Пилипенда је ишао ка граду за својим старим Куријелом, који је набадао'танким ножицама, споро одмичући,/ Али га Пилипенда ни једном не ошину, нити га је икада тукао, јер му жао бјеше свога старога и оданога помагача у «ратовању за опстанак, Пилипенда, пожали и јадну Пиргу, “» која једном зароколи и залепета крилима, покушавајући да 2 се отме. Он јој рече: „Еј, моја Пирго, жао ми те, али ми је жалије себе! Оплакаће те Јела, ље!"' = Дабогме да је Пилипенда, на свој начин, помало и раз- мишљао о злом удесу који снађе. њега и остале, и да је.ве- зивао за то њека своја кратка разлагања. То му се највише; врзло по мозгу кад би тако за: својим магарцем ишао у град, » а све се натуривало у „облику питања. Џитао је Пилипенда 7 бога; : б „ Бого мој, зашто ти шаљеш глад на људе, кад је мени, : јадном тежаку, жао и стоке кад гладује7т! И зашто баш ша- » љеш биједу на. нас тежаке, који те више славе него Лацмани, = сити и објесни7! Али, опет вала ти, кад.даде да смо ми нај. = сиромашнији најтврђи у вјеру, те вБволијемо душу него : трбуж|..; но 2 Роа , “ 1 > 5 1 = У њеко доба Пилипенпда чу иза себе тутањ корака; упо- 5 реди. се и пође с њим Јован Кљако. Бјеше то живолазан = старчић, који је прије" двадесет и пет година, учествовао У. = шибеничкој буни против владике Краљевића, кад оно хтједе Е да поунијати православне Далматинце, па сад Кљако, под » старост, ипак превјери!.: Назва бога. Пилипенди и додаде: = А, јадан Пилипенда, смрзну ли сет — (' — Валај, да хоћу да се укочањим овђе, насред пута, не.
бих зажалио!.. | у њ — А, јадан, а што ти)..-а што сети! не би уписаот! :%
· | Пидипенда сдврати; сео 2 МЕ -4 +. наде 2 _ Валај, нећу, па ма сад цркао од глади! А нећете дуго 2
ни ви сви, па да вам је цар поклонио цијело „Петрово пољеђ “ Кљаку и друговима Пилипенда бјеше живи, оличени » от]
е " Мува
-- Ама, Пилипенда, болан, оразуми се и чуј ме! Не учи- “
нисмо ни ми то од бијеса, нити мислимо остати у поганији, = нето... знаш... доклетизимимо, докле спасемо нејач'/ и че- = тљад, па' онда ћемо лако! ват 6 # 5 "Пилипенда пљуну. | = У у - “ — Ја не'знам хоћетеоли лако, искако ћете, али)знам да
вам образ не опра;нико, нидовијека, ни докле вам „буде трага! » Кљако се намршти, те ће споро: 1 во ен ОБЕ 5 „__-- Блејиш, Пилиненда, али ћеш и.,ти бити „унијат при~ = |је Ускрса!“ =) 6 5 а, па А = па ; -“
Пилипенда стаде 'и'викну: 0, # : у но вал
|. = Ја се уздам у мога српскога „Риста! Ако ће ми помоњи, хвала му, ако неће и онда му хвала, јер ми је све дао па ми све може узети, ги душу! > · итал А тилиеиох ; - у у Кљако та! прекиде: 1 07) 7577 ту
· — Музи, Пилипенда, ја сам царске вјере! Е те оду пасји сине, — викну Пилипенда измахнувши шта-
"3
' дпи 'Кљако побјеже,, +» ~ > :, ла "Онда 'Џилипенда,“ зван" себе од гњева, свом снагом уда-
ри'Куријела. 35 стаде; окрете главу.и тужно погледа го~ =
– га обузе жалост, те 2
об цесте и'заплака. се: зона а
; „Симо. МАТАВУЉ. _
излање ' Савеза књижев:
нда се постидје, па
сједе на перваз
ит а :
(Из: зеорника лутословенска троза, 7 5 'т 16
Л РЕНЕ БЕ 22 ј
.Кандидата, за титулу Све то је учинило да се огромно узди-
пољњнние АЖУР
пппиошиивинавиррнинио ври воививр а
Бо
у
з листе америчке екипе, која ће“ У току од Мо до 14 фебруара наступити у двокружном мечу против репрезентације Југославијеу такмичењу преко радија, види се да нашим одабраним мајсторима“ претстоји заиста тешка борба. Американци, обузети силним полетом' још од средине прошлог века, захватили су шах и први су увели званичне' мечеве За свет-
Амерички шах почива првог званичног светског првака Штајница, _генијалног Пилсберија. дубоког стратега .Капабланке, дугогодишњег првака САД Маршала и других чувених мајстора. Да су те традиције данас живе, сведоче имена Решевског, срајна, Денкера. Дејка, Кеждна, Хоровица и осталих истакнутих чланова. америчке мајсторске екипе. На предратним међу-
"народним" турпирима у Европи пости-
зали су Решевски, Фајн и Кеждн ванредне резултате, а америчка репрезеч-
ивна екипа побеђивала је на шаховским олимпијадама, Игра мејстора с оне стране океана по своме стилу има много специфично америчког у себи. Ословна црта је огромна енергија и чпрста решеност за. победу. Американци негуЈу здрав, практичан шах и не заносе се неостварљивим 'идејама или промашењим концепцијама, нити поимењују неке, специјалке „научне методе. Отула долази да амерички мајстопи на утакмицама увек заузимају висок пласман и да се убрајају међу најбоље у свету. „Шаховска · репрезентација Југославије постигла је од ослобођења до данас читав низ међународних успеха, као што су: победе над репрезентацијама Мађароске, "Чехословачке, Аустрије,. Швајцаоске и Холандије. Југословенски мајстори поститли су ма међународним туонирима ванредне резултате. а исто тако и у мечевима са тројицом званичних светског првака.
гао углед југословенског шаха, па је тако и' поникпа идеја да се организује утакмица преко радија између олабраних екипа ФНРЈ. И САД. Закључивање овако велике утакмице претставља ново признање великом напретку. нашег шаха, . Американци су изразили жељу да се
на појединим таблама састану: заиста најбољи чланови обеју екипа. То значи да би се на пре табли борио најбољи јбољим. играчем Југо-
славије, на другој табли други најјачи шахиста једне земље са'оним из друге земље итд. На тај. начин неће доћи до
— У, бога му, ово се не памти. У августу пада снег.
Гану, У
. је закрчен
"ће
- се нађу веће сале, у _ демонстрационих табли _ да посматрају ток радио-меча.
ПОСТ панапопаоничвоввнака
у ~. %
вирашвинивванаввиоввиОтЕнаниразаавРаАбрВЕВрнриПниаИЕрннЕ
РБА ПРЕНО РАДИЈА СА 21 _ЕНИПОМ САП з
тактизирања са размештајем играча у екипи, што је заиста спортски.
У Мечу са америчким шахистима на ша екипа мора да се покаже као сло-
Оакан и'јединствен колектив, који ће деј-
ствовати по једном плану. Учесници екинНе не боре се за себе и за свој лични престиж, већ за интересе целине. Сваки појединац у томе мечу брани реноме шаховског покрета своје. социјалистичке отаџбине. Максимално залагање посведочиће љубав према свом шаховском покрету и својој домовини, што ће здружити чланове екипе у једну, целиЕ чврсто цементирани колектив; Прошле године меч Глигорић — Шшталберг је показао да код наших најширих слојева постоји не само љубав пре-
, ма шаху већ и највеће интересовање за
међународне утакмице најбољих југо-
· словенских мајстора. Сала у којој“ је о-
диграван меч, показала се мала да би примила све оне који су желели да посматрају утакмицу. Трг Републике био множином љубитеља шаха, који нису благовремено успели да заузму место у сали, па је за њих на отвореном простору“ на демснстрационој табли приказиван ток борбе. Меч против екипе САД побудиће несумњиво још веинтересовање и"зато ће не само.у Београду, већ и у другим већим местима широм Југославије бити потребно да којима ће преко
шахисти моћи Као ту-
мачи могу да послуже мајстори који не буду Заузсти мечом, затим. мајсторски
кандидати и истакнути прворазредџи играчи. '
Светозар Глигорић ћасја Џирц >
Једна Фагнова партија са Ш талбергом
У двокружном радио-мечу Југославија — САД наступиће у америчкој екипи и велики мајстор Рјубен Фајн, један од званичних канидата за титулу светског правака. Фајн је рођен у Њујорку 1 "октобра 1914 год. Са шахом се почео бавити већ од своје десете године. Када је 1927. године одржан у Њујорку, че-
Амерички мајстор Дејк
„ јав или- слаб!
4 - ; о Да ли нека фигура има добар положај не може се увек са сигурношћу. одредити на први поглед, јер око често вара. Оцена не сме да буде површна, већ напротив мора да се темељи на та47. ној анализи. Дешава се некипут и најискуснијим мајсторима да ез много раз= миштљања поставе своју фигуру на извесно поље, на. коме верују да Бе она имати јако дејство, па већ после одговора противника виде да ја судна грешка. Пример има бем „положају из турнирске:'
~ "(види позицију; | рт М ји 1 У РМ +
ни је чврсто убеђен да му ловац на и јица јак положај, јер ода тле једновремено напада. противничку краљицу иједног пешака, а уз то брани свог пешака пред краљем. Међутим_ иако је тај ловац заштићен, црни га неминдвно губи! Бели је на потезу и има
на расположењу лепу и неочекивану комбинацију | Решење: 1, Сфб. — «6+, Клв — кв; 2.
=== за “Ксоград, 14 јануар 1950 године • Одгово Драгослава Јовановића 117 • Телефон штански фах, 752 " Штампарија „Борба“
не враћају „а ки, ом ч5
њем има з тљеарањењет зли -% ла = аи и вон
творокружни турнир шесторице. вели-
ких мајстора, међу којима је биз и
наш др Видмар, сРајн! се као 13-годиш њи дечак појавио на турнирској арени У улози демонстратора. Потезе из мајсторских партија он је преносио на велику. зидну шаховску таблу, са које је публика: посматрала ток борбе. Тада је већ овај талентовани дечак одлучио да ји он постане велики мајстор. Благодарећи природном дару и упорном раду. "ФрРајн је заиста успео да уђе у ред најбољих шахиста света. Суделовао је на мнотим предратним турнирима у. Европи и постигао је велики број првих на-
"града. '
Почетком ' 1937 године. „Фајн је госто-
" вао у: Шведској и освојио, прво место
на турниру у Стокхолму. Из девет одиграних партија Фајнје начинио 8. пос-
на. Друго место заузео је Шталберг са 6% поена. После турнира одигран је меч
од осам партија између Фајна и Шталберга. Победио; је Фајн са резултатом 5:38. срајн је добио прву, трећу, четзрту и седму партију, ремизирао пету и шесту,. а другу и осму изгубио. У седмој партији меча Шталберг је " против фФајна применио као црни индиску Бенонијеву одбрану, али је претрпео слом.
(положај фигуре /
" дт8:еб, Дит:е5; 3, Схвифт+, кхв ~ г, (На моћ не ТфвЕфт следило, би наравно '4. ТД] = дв+ и„црни не може да 'брани мат); 4. Сфте5 и беломе је победа сисурна.“ 11“ 3
% И
# Љу, .
УАЊО. ни # 17
КА МЈЕЈА 4
рни "уредник Дрггутин Шелајић,, Улица 20-443 • Чековни рачун 103—9060386 + 1О– Београд. Кардежева 31. Рукописи се
а ивољитии.-– теаене љиварићансимривииг
ој љиљани - —=—=—=—==—=—о=———оиизк- ____.___ --<)
овде
6 у