20. oktobar
и
д риа: у
= МЕ !
јад У. 1 ~ Е"
| свакодневна злбупоштеба | неких, лекова
"нашем Двадесетом веку индустрија лекова се неоспор-
но много развила, али оно
што је необично у томе, то
је широка употреба лекова — специјалитета. Док је то оправдано у многоме за лекара, она је неоправдана и штетна кад се то чини мимо и без савета лекара. Међутим, та широка потрошња фармацеут: ских специјалитета невероватно је продрла, нарочито код градског становништва — зато што је њихов културни ниво виши, више о њима читају у штампи и што им је пропаганда за специјалитете, у разним видовима. више доступна и, према томе, више су подложни да је упрошћено и лаички приме. Они не мо-
извесни лекови узимају — у време, како и онолико — како је утврђено научно, Клинички. А То може да зна само лекар. Чак је неправилно и штетно кад се у саветовању ле"кова упуштају и неки апотекари. И сада у свакој кући наилазимо поред класичне „домаће“ апотеке "обавезне као и колекција породичних слика и портрета — са обично "потребним лековима, неоспорно когрисним у многим приликама, и мно-
ћете друге лекове за које сваки веру-
је да познаје њихову употребу и примену и уображава да добро чини ако их узима лично или их само свесно препоручује ближњима у случају болести.
Тако, многе мајке неће оклевати да самовољно и уверено дају сулфамиде (као што је сулфатиазол) свом детету са повећаном температуром; неко Који је узнемирен или је нервозан узимаће олако и често средства за умирење или за спавање; најобичнија је ствар да многи један другоме препоручује произвољно узимање лекова за јачање. С друге стране, као што је случај, на пример. код оних који пате од органа за варење, бикарбона сода (катриум бикорбонат) је нарочито омиљен и у општој је употреби (требало би рећи у злоупотреби); једино јој конкуришу разне пилуле за Чишћење. И многи други примери мо– гли би се навести за илустрацију ове наше оптужбе против злоупотребе лекова, по личној и лаичкој иницијативи
Постојање и развијање све више чувакве самовољне и неоправдане праксе, ми сматрамо да је врло пттетно.
Јер, заиста, не само да је некад бескорисно узимање овог или оног лека у неким приликама. већ претходно и нецелисходно узимање некот лека може да дефинитивно измени осетљивост клица, проузроковача болести. да створи, да измени сој ових клица, да повећа њихову отпорност према истом леку; то допније много више отежава лечење извесних тежих болести. О томе нестручан не може да зна. не може бити обавештен, нити може да схвати. .
Тако, на пример. после неправилно проведенор лечења гонореје са сулфамидима. мимо лекара (по олако датом савету првог кога сретнете а таквих назови лекара има нај-
- Е ЧЈ Д ћ () ћ
оспособили најмодернију салу"за. мачевање
у држави.
ТТ ланови мачевалачког клуба
Славије постигли.су у то- #
ку рада најбоље резулта-
те. Постигнути успеси не
огледају“ се само у такмичарским резултатима. већ у залагању свих чланова и организационом учвршћењу клуба. А
Мачеваоци су уз помоћ управе друштва, оспособили салу за мачевање. Од једне старе и руиниране одаје. створена је једна од најлепших и најмодернијих мачевалачких сала у држави. Поред дворане за такмичење. Клупске просторије имају канцеларије секретаријата, у којој ће, у узиданим витринама бити смештени трофеји клуба (заставице, пехари итд., свлачионице снабдевене тушевима. економзт итд.
Сала за такмичење биће снабдевена и најмодернијим електричним апаратима за регистровање постигнутих поена. Помоћу ових апарата поени ће се бележити на следећи начин: у зидовима иза бораца налазе се мали електрични апарати који су са такмичаром и оружјем везани електричним водом, Оружје је наелектрисано, тако да постиг. нути поен централни апарат региструје звоњењем. На овај начин, не може се догодити да се постигнути поени пропусте и не виде. Овај апарат је једини ове врсте у држави. У Загребу постоји сличан само на батеријама.
Захваљујући оваквом начину регистровања постигнутих поена, добиће се доста у прецизности удараца. Данас, мачевалачки клуб располаже са педесет активних чланова. Међу њима налази се Милован Ћика, најстарији мачевалац у држави. Иако има педесет година, још увек је по својој еластичности и брзини напада и покрета међу најбољима. На првенству државе пласирао се међу првих шест такмичара, | "
Од жена најбоља је Мира Јовановић. У такмичењима за првенство државе, заузела је друго место после Христијансове. која већ дванаест година држи прво место.
У. екипном пласману на прненству државе борци мачевалачкот клуба Славије заузели су треће место у сабљи. Док су жене заузеле треће место у“ флорету.
— Било је доста тешкоћа, — каже секретар мачевалачког Клуба, — док се све ово остварило и оспособило. Нашла сала биће мачевалачки центар Београда. У њој ће се одгајати нови кадрови Мачевалаца који ће достојно пепрезентовати и популарисати мачевалачки спорт.
У Церемошњачкој пећини
На почетку сезоне. једна група планинара, пробијала се кроз Хо-
А ТА У ТАТА А А ТИТО
МАЧЕВАЛАЧНОГ КЛУБА
Мачевалачка екипа
моље у правцу Церемошња, малога села на падинама хомољских планина. Сељани навикнути на туристе. предусретљиво су показивали пут у правцу Церемошњачке пећине, Живописни предели Хомоља, обрасли густим буковим и четинарским шумама, давали су нове потстреке планинарима. Са новим надахнућем ова група ишла је напред у сусрет новој победи,
Церемошњачка пећина била је и раније позната. Али, колико је била позната толико је била и неиспитана. Било је потребно учинити доста труда, залагања и напора. да би се испитала, скицирала и ставила на расположење туристима, геолозима и осталим љубитељима планинарства.
По својим лепотама Церемошњач“ ка пећина спада међу најлепше у држави. Сталактити и сталагмити у многоме потсећају на Постојинску јаму. Окружена дивним пејзажима хомољских планина. пећина ће ускоро постати стециште и. туристички центар планинара и туриста из свих крајева наше државе.
За испитивање и скицирање ове пећине, планинарска дружина Сла“ вије похваљена је и награђена од стране Планинарског савеза Србије, У току прошле године планинари Сд Славије организовали су 62 излета. На овим маршрутама, турама и излетима учествовало је 610 чланова дружине. Кроз многобројне излете на Дурмитору, Букуљи, Венчацу, Фрушкој Гори, Сувобору итд. — планинари не само да су савладали технику планинарства, већ у исто време посетили историска места и друге геолошке и планинарске занимљивости. За време распуста неколико група обишпо је наше највише врхове. За време летњег распуста предвиђен је већи број маршрута и излета по нашим планинама. Исто тако. предвиђено је организовање планинарског логора, где ће чланови дружине уз помоћ инструктора завршити потребне планинарске курсеве,
Најмлађа секција
На Малом Калемегдану налазе се просторије тенисера. Лепо изграђена барака претворена је у дом. У
ом . Со с) Со јао ПА) ок и '
после такмичења
току прошле „сезоне, поред изградње дома, тенисери су добровољним радом изградили још три терена. ТТренирају по групама — старији поучавају млађе, сезоне иако најмлађа тениска сек-
_ција постигла је добре резултате.
Учествовали су на већем броју такмичења у МЕ и унутрашњости. Највећи успех секције претставља екипни пласман за финале уже Србије, !
Фтутбалери су, такође, постигли добре резултате. Први тим у з0онским такмичењима Освојио је прво место. У току протекле сезоне одиграли су 46 утакмица, од којих 32 пријатељске. Међутим, поред постигвутих успеха било је у Раду и недостатака. Сви недостаци дошли су до изражаја у непоклањању довољне пажње подмлатку.
Смучари су најмасовнији, У то ку године постигли су велики успех. На почетку прошле сезоне сежција је бројала 40 активних чланова. Данас има преко 200, од којих 40 возача. На овогодишњем такмичењу за првенство Београда заузели су треће место у трчању. |
У просторијама друштва, по зидовима стоје графикони као видни резултати рада и успеха секције И друштва као целине. Планови рада, слике са такмичења. графикони, говоре о прошлом и будућем раду друштва. Свака секција има свој графикон тренинга, утакмица и ре“ довно подношење извештаја о раду.
Посматрајући графикон посећивања тренинга видимо ла се плава линија стално пење — број учесника на тренинзима све је већи.
— Основна линија нашег друштва је поред давања могућности за развој постојећим секцијама, форсирање нових и заосталих спортских грана, као што су: мачевање, рагби, куглање итд. — каже претседник друштва.
На годишњој скупштини друштва говорио је и секретар градске фискултурне организације. Он се у своме говору веома похвално изразио о раду „Славије“ и узео га за при-
мер осталим друштвима Београда.
У току прошле,
„Ово је ипак мало одвише; још мало па ће ми ова женска рећи ти“, промрмљао је кроз зубе и журно отишао у ходник. ;
ваниннпинновишнавиинваненан ан инат аи савио
У МЕЧУ ЈУГОСЛАВИЈА — САД
Глигорић ће играти са Решевским
еч са шаховском репрезентацијом САД несумњиво је досад најзначајније међународно так мичење југословенске мајсторске екипе. Амерички шах има сјајне традиције и дао је у прошлости ванредне мајсторе као што су били Морфи, Пилсбери, Капабланка, Маршал и други, Екипа САД у периоду између два светска рата сматрана је за најбољу на свету. Она је побеђивала на шаховским олимпијадама, а њени најбољи мајстори, као Маршал, Решевски, Фајн и Кеждн
заузимали су висока места на највећим.
међународним турнирима, Светска шаховска јавност посматра меч САД — Ју= гославија као утакмицу, на. којој ће се показати вредност југословенског шаха и добити јаснија слика односа снага
најчувенијих данашњих мајсторских е» кипа света. 2 Према узајамним обавештењима у двокружном радио-мечу на десет табли и+ граће ови парови: 1.
Решевски — Глигорић, 2. Фајн — Пирц, 3. Кежди — Три-
Глигорић у разговору са претседником ФИДЕ др Фолке Рогардом. У средини секретар ФИДЕ Нилсен
фуновић, 4. Хоровиц — Рабар, 5. Денкер — Видмар млађи, 6. Штајнер — пПуц, 7. Дејк — Милић, 8. Кевиц — Костић, 9. Берн — Матановић и 10. Пинкус — Ивков. У првом кругу чланови америчке екипе добиће на непарним таблама беле фигуре, док ће у другом колу играти с обрнутом бојом фигура.
Прва табла изазива специјалну пажњу, јер се ту сусрећу кандидат за титулу светског првака Решевски и млади југословенски шампион Глигорић. Решевски је 12 година старији од Глигорића. Своју шаховску каријеру почео је врло рано и већ као малишан од шест година побеђивао је чувене шахисте и држао симултане утакмице. Ишао је на турнеје по Европи и Америци, тако да је као чудо-дечак постао чувен у свету. У шаховским и другим часописима и листовима излазиле су:слике, које су приказивале Решевскот како игра шаха са славним филмским старом Чарли Чапли= ном. На предратним међународним турнирима Решевски је увек заузимао једно од првих места, а пре две године на меч-турниру за светско првенство био је Ботвинику најтежи противник, што се уосталом види из тока њихових партија. Колико је Решевски самопоуздан у себе сведочи чињеница, да је он прев годину дана предложио Ботвинику да између себе одиграју меч за првенство света.
Наши шахисти очекују па ће Глигорић У радио-мечу Решевском бити равноправан партнер. И наш државни првак рано је почео шаховску каријеру и у својој 16 години постао је већ мајстор. На чигориновом спомен-турниру у Москви крајем 1947 године Глигорић је у нешто повољнијој завршници ремизирао са данашњим светским прваком Ботвиником. та партија је по свом садржају и занимљивим комбинацијама (била једна од најузбудљивијих на Чигориновом спомен турниру.
"Даје наш првак у одличној форми доказ је не само надмоћна победа на
знана иивеввелиививвививрннемииввевеевеиививвивиииввининевеееавевиввиваваиевивеввввававававевиравввивливРвввививвеввиввввваонваввввивонипивевивиниве Б варици: „Мици, дајте овој. жени кромпира! Збогом, :
Шпелца, журим се“.
буђ и мемлу.
Мипи на њу.
Госпођина сукња зашуштала је поред Шпелце, скупоцени мирис допирао је из.марамице којом је Елза притиснула уста, кад је од Шпелце осетила задах на
Мици, охола девојка, донела је неколико кромпирића: „Ево вам и немојте никада више да досађујете госпођи! Шта мислите, да ја доносим кромпир са пијаце зато да га после делимо: Што не радите:“
Шпелци се није покренула рука да узме кромпир. Држала се за кваку да се не би срушила.
„Па узмите, но! Не могу да чекам“, навалила је.
Штелца одједном осети у себи грозну одвратност.
у шампионату ФНРЈ, већ и његово успело гостовање У Шведској средином овога месеца. У Стокхолму је Глигорић с одличним успехом одиграо две симултане продукције, а затим је победио на двокружном брзопотезном турниру испред Штолца, Шталберга, Лундина Даниелсона и других најчувенијих шведских мајстора. Шведска штампа у опширним написима истицала је ванредну итру Ју тословенског државног првака. Вечерњи лист „Експресен" донео је заједничку слику Глигорића. и претседника Међународне шаховске федерације др Фолке
-Рогарда под насловом: „Партизан-шахи=
ста у посети Стокхолму". За сва насту= пања југословенског првака владало Ј У Стокхолму велико интересовање, тако да је сала увек била препуна љуб шаха. 2
Непосредно по повратку из шведске Глигорић је узео учешћа на брзопотез= ном шампионату Београда за 1950 годину, ва коме је у финалу суделовало пет мај• стора, три мајсторска кандидата, осам играча прве, пет друге и један треће категорије. Победио је Глигорић са 62,5 поена испред мајстора Вуковића са 54,5, мајстора Матановића са 54, првокатегорника Павловића са 53, мајстора Ивко• ва са 52,5 поена итд. На овом турниру Тлигорић је такође показао високе квалитета игре, па је другопласираног у табели мајстора Вуковића оставио иза себ6в за читавих осам поена разлике. Данас је у свету мало мајстора који се са Глигорићем могу такмичити у брзопотезном шаху.
Сусрет у радио-мечу Решевски — Тли• горић спада међу велике догађаје у шаховском свету. Обојица су одлични тео« ретичари и јаки у комбинационим заплетима. У стратегији средишњице можда Решевски има више искуства, али је зато наш државни првак — како се чини — бољи у завршници. ИМ један и други су обдарени дубоким схватањем пози+ ције, одлучношћу, способношћу да се успешно боре и у нејтежим положајима. Обе партије између Решевскот и Глигорића биће праћене с највећим интересовањем међу свим шахистима света.
ПЛАН ПРИ ИЗВОЂЕЊУ КОМБИНАЦИЈА
Често шахиста дође у надмоћнији положај, али не зна како да настави. Он осећа да у тој ситуацији мора да постоји нека победоносна комбинација, али није у стању да је у току борбе запвзи, Дотађа се и најбољим шахистима да у партији не изнађу пут добитку, јер је комбинација која води добитку скривена.
Пример положаја са скривеном комбинацијом је следгћи:
оиа ж
У
2
7
Бели вуче и добија
Бели је са нападом већ далеко отишао и постигао је очигледну надмоћност. Ловац на ца контролише извесна поља У противничком рокадном положају и црни краљ нема отступнице. Комбинација се, према томе, може састојати у насилном отварању вертикале пред црним краљем, коју ће затим да заузме бели топ Да би са та вертикала отворила, потребне су жртве. Бели ће свој завршни напад ова• ко спровести:
1 Де4д—еб! (Прети мат на гд), Сфв;еб; 2, Сха—т16+1 х7:т6; 3. ТФз—х34+, Кхв— 18; 4. Лу4:ев—, Кгв—ф8; 5. Тх3з— мат.
више) последњих година је запажено стварање многобројних врста гонокока који постају отпорни трема сулфамидима (срећом постоји пенипилин који још победоносно савлаЂује болест код већине случајева) _ Треба опет знати да може да се деси, произвољним и неправилним узимањем неког лека у извесним приликама, да се изазову место жељених повољних, сасвим супротни „нежељени ефекти, Обичанси најчешћи пример овакве врсте лечења "пружа нам такорећи домаћа употреба бикарбоне соде, кад се то чини без реда и смисла, кад треба и кад не треба. Зар сваки од нас није "видео да је неки од наших познаника узима пре оброка, зато што има „горушицу“, „печење у стомаку“ или „киселину у стомаку“, док је други узимају после оброка „ра"ди варења“ и „због слабог варења“, услед недовољне стомачне секреције (киселине). И у једном и у другом случају то је груба заблуда, У супротности и у опреци са најосновнијим познавањем физиологије ва"рења. Од таквог неразумног узимања лека болесник неће имати никакве користи, И кад се у томе разочара, онда ће сам прећи на друђги, па можда и на трећи лек — по казивању, по некој неоправданој и произвољној традицији. У многим случајевима сви ће ови лекови би"ти некорисни. Обично после ових многих и непотребних лутања, правилно лечење од стране лекара постаје теже, теже у успостављању % физиолошке равнотеже, некад јако и без потребе поремећене. " Др. в. Т.
гу да схвате да лекари у лечењу имају увек у виду не само болест већ и болесника, а код болесника
"| једна тегоба, један симптом може да буде знак разних болести. Зато; је обична појава да се многи лекови
% неоправдано узимају. мимо лекара, па се чак и злоупотребљавају. А основно је у интересу здравља да се
СЛАЊАЈУЋИ се о влажни зид дотерурала је с тавана у ходник, Сува, испод наборане коже на рукама видели су се зглобови, као да то није
рука живог бића. већ део костура зарђалог од старости. Мицала се као сенка, па ипак, степе-
нице, пуне црвоточине, шкрипале су под њеним ногама. Кад је ступила из ходника у густу маглу, сва се стресла. Мутне, изнемогле очи постале су влажне, љу-“ ди који су журили улицом, чинили су јој се као црне пете које беже по измаглици. Увила се чвршће у црну, извешталу мараму да би сакрила шиљасте лактове који су гледали из подераних рукава. и упутила се улицом. Куда Кад би се отворила земља, па да нестане У Њој, чинило би јој се као изванредна срећа. Сва се "задубила у ту мисао. Понекад, услед, несвестице од глади, заталаса јој се калдрма испод ногу, а руку јој обухватило осећање: можда заиста тонем. А када јој се калдрма под ногама смирила, и она наставила да мили по њој, још су је по леђима жмарци подилазили.
Куда: ПА педала је по зидовима високе куће, Руком се морала придржати за зид. иначе би јој мркла_
свест при погледу у вис. Ево је већ та кућа, — Десет година ту сам била собарица и двадесет година куварица. Госпођица Елза, коју сам љуљала, била је добра — а Руди, сад је он господар — колико сам његових
младалачких несташлука морала прикривати од госпо~ .
ђе маме — богзна, да ли би се сада на мене смиловао7 “Пред кућом се зауставио ауто. Угојен господин "извукао се из скупоцених покривача, и, сав утонуо У крзно, говорио са шофером. 6 : ћ „Руди је“, познала га је старица. Крви, колико је још било у напаћеном телу, сва јој је појурила у лице. Ослањајући се о зид пошла је к њему љ
„Господине Руди!“ ословила га је и сва уздрхтала. .
"Господин се дсврнуо и срдито је погледао.
„Господине Руди!“ поновила је и испод мараме по- ба
дигла руде према њему,
А
„Уопште ме више не познаје“, помислила је. „Још увек је плаховит и охол“. .
Шофер је приступио жени и дао јој једну круну. Затим се одвезао.
Куда2 Кад би се отворила земља и прогутала је опет. јој се пробудила жеља. Али неће. И земља, не мари за старог човека. Млади умиру тек онако, жене, људи — и за њима плачу. Стара жена — сама — 0. ем једна сува грана није тако сувишна као што смо ми. Толико смо их послуживале, толико их уљуљкивале,
— ој, још и многе друге ствари захтевали су од нас, .
док смо биле младе — а сада смо суве гране. И још горе. Сувој грани смилује се снег и одломи је. За нас не мари ни зима, ни земља — нико.
Уза саме зилове милела је улицом. Људи су жури-
ли поред ње, Жива река живота врвела је градом. -
Нико је није погледао, И ако се неко мимогред обазро на њу, читала му је у очима; „Шта излазиш на улицу да нам сметаш7 Боље би било да си остала код куће.“
Код куће! Ко има кућу, нека остане код куће. Мој дом! Људи не знају какб се живи у таванској изби, хладној и влажној. где су голи, сиви зидови, где нема ни постеље. Морала сам да је продам, то своје последње богатство. и т
Кудат Просјачким стазвма — први пут у животу. Не могу. — Па ипак морам, кад не могу да умрем.
Зазвонио је трамвај. Морала се придржати за те-
лефонски стуб, тако ју је вукло под точкове. Затим је одмилела даље, као стари ивер који се љуља на по-
„ вршини воде.
Елза — био јој је циљ и нада. Било је далеко до лепе куће у којој је живела она, богаташева жена, Управо на степеницама је већ чула госпођин глас.
Она је, глас јој звони тако као на дан венчања. Још је сва млада. д пау ае · "На средини степеница чула је тај глас, који ју је
| чудесном снагом вукао горе. Госпођа је стајала на врху
степеница, обучена за излазак. ( „Госпођо Елза!“ уздахнула је/старица и сва срећна
_ „гледала У те очи, које су сијале и данас као некада
у дечјим колицима и испод невестинског 'вела на венчању. ; па у
„А шта хоћете7“ ; | |
„Госпођо. зар ме више не познајете Вашу Шпелцу7
„Шпелца“ зачудила се госпођа. „Страшно сте остарели.“ 3
„Госпођо, од недаћа морам скапати. Немам ништа. Сва уштеђевица, све што сам год имала. све је отишло,; и данас немам ни трунке брашна. ни једног кромпирића и: ни једне паре. Зато сам дошла да ми по-
_могнете“
„Ах, боже мој, и ти просјаци! То је страшно!“ нељубазно је промрмљала госпођа и затим наредила ку-“
Рука јој се, сама од себе, пружила за даром, а мисао: да га прими и тресне Мици о главу. А када га је већ узела, у њој није било више снаге. Сузе су јој за-
. мрачиле очи, муцала је према Мици која ју је гурала
од врата: „И ја сам била млада, и ја сам била лепа, лепша од тебе, а ипак нисам била таква, Ако дочекаш моје године...“ | НЕ __„Досадна баба“, промрмљала је Мици и затворила за Шпелцом. у Старици су се прети растворили, кромпирићи су се котрљали низ степенице, ток — ток = ток. У ходнику се појавио настојник. . у 5 · „Шта је тој“ Погледао је кромпириће, осврнуо се на степенице и дрекнуо на Шпелцу: џ аи Такви сте ви просјаци! Бацате дароне. Гуи се ; | Мо Шпелца се једва вукла степеницама. Колена су јој клецала тако да се није ни усудила сагнути се и покупити кромпириће, а: „Испали су ми“, покушала је да умири настој-
ника.
„Напоље!“ отворио је врата и показао јој на улицу. Шпелца је отишла, настојник је покупио кромпириће и бацио их на ђубриште. Старица није више ишла уза зид. Удови су јој се тресли. Нешто је у њој почело да ври и да се диже, горко као зелена жуч. Шта ју је брига за гурњаву! Шиљастим лактовима пробијала се кроз гомилу, док није застала као прикована пред из-
логом. Висили су бутови и у њему и препуне зделе
кобасице мирисале су кроз стакло. Наслонила је чело уз окно, суви прсти њених руку грабили су за јелима и гребли по стаклу. Кад би само имала снаге. да пробије стакло сувим челом, кал би га могла пробити прстима! Ако не виде — свеједно, ако ме не виде —свеједно — крадљивица — свеједно. Жуч у мени ври. |
Шпелца је ударила челом. Стакло је зазвечало. Низ чело потекла је крв, људи су повикали, из трговине су истрчали службеници.
Шпелца се осврнула на људе, млаз крви облио јој
==
миља ита
сналажљивошћу и.
~
је земљано лице. Гледала их је избуљеним очима, у 2 гомили се разлегао праскави смех, старица се сурвала Е: уза зид и занемела. 7 Два стражара су јој. приступила. = ____ Франц С. ФИНЖГАР = а ОИ И ит ЦЕНА 3 ДИНАРА иу пне ЧЕ
Београд 28 јануар 1950 године " Одговорни уредник Драгутин.
Шолајић. Улица Драгос лаваа Јовановића, 117 • Телефон
20495
• Чековни рачун 103—90 60386 • Поштански фах 752: • штампарија.
„Борба“ = Београд, Ка рдељева 34. Рукописи се не ВРа
кају. |
па и нвив-с_ 5 _-
А | #14