20. oktobar

УМЕДЕЉљЉНИ лис

ПАЈВЕЋА ИЗБОРНА ПОБЕДА

АДНИ људи Београда и читаве наше земље обележили су, изласком на биралишта, 26 марта, још једну победу наших на. рода. Учествујући у социјалистичком такмичењу на свим ло-

Број 280 • Гедима УП • Лист малази сваке еуботе • Цена броју 3 динара • Ре- 3:

дакција,. и администрација Драгослава

Јовановића 1/ту •

Поштански фах 752

• Телефон: 22-210,, 21-957,

Т"НАРОДН

љима друштвеног, привредног и културног живота, по фабрикама, р“дницима, селима, у научним институтима, једном речју. на

сваком радном месту, наш народ се

још у току тих предизборних при.

према изјаснио, за шта ће гласати на дан 26 марта.

Резултати избора у читавој нашој земљи показују велику победу Народног фронта. Својим слободним гласом народ је потврдио линију досадашњег развитка наше земље, и свесно, одлучно изјавио да ће и даље наставити да иде путем, којим га је и досад Партија водила, Избори 26 марта претстављају, свакако, највећу политичк“ победу Народног фронта и стварно су показали морално-политичко јединство и снагу читавог рад-

ног народа.

Београду је дан народне по-

беде протекао у празничном расположењу. Од раног јутра пред биралиштима су били дуги редови, а многе фронтовске групе излазиле су колективно на гласање. По читавом граду чула се песма, изграла су се кола и било је опште народно весеље. Град је пружидо импозантну слику, искићен државним и партиским заставама.

Према још непотпуним подацима, укупно у свим изборним срезо.вима Београда гласало је 342.377 или 97,94 од сто бирача. За Савезно веће гласало је 316.829 или 92,54 од сто бирача за кандидате Народног фронта. У кутију без листе гласало је 25.506 или 7,46 од сто бирача у читавом Београду. За Веће народа гласало је: 319.192 или 93,23 од сто бирача за кандидате Народног фронта. У кутију без листе 23.141 или 6,77 од сто.

Укупни резултати у Београду и велика изборна победа могу се најбоље видети, ако се упореде са резултатима избора за Уставотворну скупштину _РНРЕЈ... 1945. године "и избора за градски и рејонске народне одборе 1947 године. На изборима 1945 године гласало је у Београду укупно 201.712 или 92,20 бирача, на овим изборима за 5,74 од сто више. На изборима за народне одборе 1947 године гласало је укупно 204.770 или 92,26 од сто бирача. У времену од првих избора 1945 године до данас огромно је порастао број становника Београда, тако да је на изборима 26 марта гласало 140.665 бирача више нето пре четири године. Кутија без листе добила је у сразмери са бројем становника ове године огромно мање него 1945 године, када је у кутију без листе гласало 18,76 од сто бирача. ,

Ова упоређења са ранијим изборима показују да је на изборима 26 марта у Београду — извојевана највећа изборна победа до данас. То не показује само број гласова датих за Народни фронт, већ и читава предизборна кампања, која је претстављала до сада највећу народну политичку и радну мобилизацију за остваривање нових задзтака у изградњи социјализма. У свим рејонима учествовало је преко 96 од сто бирача. а за Народни фронт гласало је у свим рејонима Београда преко 90 од сто грађана.

Победа на изборима показује да се однос снага у нашој земљи јако изменио, да је порасла политичка и организациона снага Народног фронта и утицај Комунистичке партије на масе. Исто тако, на 0вим изборима показало се диференцирање оних елемената, којису на ранијим изборима гласали у кутију без листе. Део таквих елемената укључио се у конструктиван рад на изградњи земље, а само најокорелији непријатељи свих боја гласали су на овим изборима у »ћораву" кутију.

Непријатељски елементи имали су извесну „линију на овим изборима. истина, неорганизовану, али која се могла јасно уочити. Непријатељски елементи ширили су вести да треба гласати у кутију без

листе, а било је такође и позивања на апстиненцију. На истој линији са реакционарним. елементима, који су и пре четири године гласали У кутију. без листе, нашли су се и земље Коминформа, које су у суШштини у својој „предизборној кампањи" за наше изборе позивали на апстиненцију и ометање избора.

з: ЗБОРИ су показали. високу политичку свест и морално-

политичко јединство наших наро да. Читава изборна кампања и са-

ми избори спровођени су у данима тешким и судбоносним за читав даљи развитак наше земље. И поред те тешке ситуације за нашу земљу и кампање и притисака са свих страна. радне масе Југославије изразиле су на изборима решеност да се упорно и истрајно боре за програм Партије, и за унутрашњу и спољну политику Партије и Владе.

Протекли избори имају велики значај за даљу мобилизацију свих народних снага у изградњи социјализма. У изборној кампањи изношене су пред масе отворено и искрено наши успеси и тешкоће на које се наилази у борби за изградњу социјализма. Избори су значили даље окупљање маса на спровођењу јединственог општенародног програма. А читава изборна кампа_ ња служила је за изношење пред народ нових задатака које треба

остварити--на "основу" стечених ис--

кустава и још ширег маса.

окупљања

Изборна победа има великог значаја за учвршћење међународног положаја наше земље. Борба за нацисналну независност, коју је наш народ досад водио, учврстила је и подигла углед Југославије у читавом свету, у међународном радничком покрету. Изборна победа утолико је значајнија што у демократском јавном мњењу подиже углед Југославије и задаје ударац како реакционарним круговима на Западу, тако и клеветницима из земаља Коминформа, који се налазе на истој линији — на линији противника изградње социјализма у нашој земљи. Баш тешки услови у којима се налази наша земља изложена притиску и блокади, показују величину изборне победе 26 марта.

Поред свега овога читава изборна кампања и сами избори показали су политичку и организациону снату Народног фронта и осталих масовних организација, што треба да допринесе даљем јачању политичке активности тих организација и

4

У #84. П И # |: "

ОГ ФРОНТА

њиховом још јачем учвршћењу. Политичка активност народа достигла је у овим изборима до сада невиђени . замах; и овакав темпо политичког рада треба одржати и даље у осталим акцијама. У из. борној кампањи Народни фронт је стекао богато искуство у политичком раду које треба користити У даљој делатности.

· Али, на изборима се могла виде-

ти и једна поука за. све организа-

ције Народног фронта. У Београду постоји још доста људи који су политички везани за Народни фронт,

а нису организационо обухваћени разним формама рада. Ово треба постићи у даљем раду Народног

фронта. Исто тако постоји и изве. стан број грађана који нису чланови. Народног фронта, а за чије обухватање нису се бориле довољно основне организације. Због тога је потребно, поред борбе против непријатељских елемената и њиховог чишћења из редова Народног фронта, појачати настојања за даље проширење редова Народног фронта и за организационо учвршћење ове општенародне организације,

ж

ЕДИНСТВО које су показали грађани Београда на изборима, извор је наше снаге и гарантија За остваривање даљих задатака. Никад наш народ није био

тако уједињен на једном. програ-

му, и никад своје јединство није можда јаче манифестовао као на изборима који претстављају још једну велику победу нашег народа на његовом историском путу.

-' ПРЕД БИРАЧНИМ МЕСТОМ БРОЈ 18

а

Мо

пина аи па ванила кана ниче мн насловна отљиасплаљаавонљаљаа навела авва

зен тоиненинави сене

На бирачко место број 18 у Седмом рејону дошао је ујутро 26 марта да гласа маршал Тито.у пратњи члана По. бироа ЦК КПЈ Едварда Кардеља и секретара Политбироа ЦК КП Србије Петра Стамболића. Долазак маршала Тита н' биралиште присутни грађани одушевљено су поздравили.

= + Пе " А А ТИ ТИ ИАТА И ИАТА АТА АИ А А А А А А АТА А АЕ

иеиииреновнвивиии

ДЕ

"мини бини аланина инв мвевн невини навече ананас и аи о не аивоања новина вековни вевовевеннснинотоенетовномнвоонна шнноининненовова нова

Пред годишњу скупштину МЕСНОГ СИНДИНАЛНОГ ВЕЋА

АНАС после подне у великој сали Синдикалног дома почиње рад годишња скутиштина Месног синдикалнот већа Бео града. На овој скупштини, којој ће присуствовати синдикални функционери и активисти из свих београдских колектива, анализираће се рад чланова синдиката Београда у протеклој 1949 години, и поставиће се задаци за рад у четвртој години Петогодишњет плана.

Синдикалне организације Београда постигле су у 1949 години, под руководством Партије, значајне резултате, како на извршењу планских задатака и политичко-идеолошком раду, тако и на пољу свестране бриге о људима. Кроз постизање ових успеха синдикалне организације су знатно ојачале и организационо се учврстиле,

Са све већим развитком наше привреде повећава се број предузећа и установа, а упоредо "расте и број чланова синдиката: -Данас“у Београду постоји 1.099 подружница, што значи да је у односу на 1948 годину број повећан за 87. У 1949 години постигнути су прилични успеси у обухватању једног дела радника који су били ван синдикалних орга-

РЕЗУЛТАТИ ИЗБОРА

за Народну сеупштину ФНРЈ 7 Београду

Резултати избора, према телефонским извештајима, које је добила Савезна изборна комисија, су следећи:

За Савезно веће

За Веће народа

Укупно Заканд. У кутију Укупно Заканд. У кутију

Изборни срез гласало Н.Ф. , 076 ГРАД БЕОГРАД |! — 42.347 92,15 ГРАД БЕОГРАД П — 46.120 90,74 ГРАД БЕОГРАД ШП 26.148 92,04 ГРАД БЕОГРАД |У 28.405 93,86 ГРАД БЕОГРАД М — 25.982 91,08 ГРАД БЕОГРАД УМ! 25.221 90,86 ГРАД БЕОГРАД УП 42.178 91,46 ГРАД БЕОГРАД УШ 31.537 '92,46 ГРАД БЕОГРАД 1|Х 35.314 94,11 ГРАД БЕОГРАД Х — 11.844 96,56 ГРАД БЕОГРАД Х! 20.857 96,70

без листе гласало листу без листе Н. Ф.

%/ о "е

7,85 42,34" 92,87 7,13 9,26 46.120 91,59 8,41 7,96 26.150 92,69 7,31 6,14 28.410 94,33 5,67 8,92 25.984 91,57 8,43 9,14 25.224 91,65 8,35 8,54 42155 -92,56 7,44 7,54 31.514 93,19 6,81 5,89 35.312 94,76 5,24 3,44 17.847 97,14 2,86 3,30 20.858 96,93 3,07

У 1949 години број синдикалних подружница порастао је за 87.

За успехе у 1949 год. 53 београдска колектива добило је од Савезне владе и Централног одбора ЈСЈ, заставице, похвалнице и награде у износу од 3.760.000: динара. У социјалистичком такмичењу учествовало је 87.575 трудбеника. . Међу њима 9.880 радника понело је назив ударника, новатора и рационализатора. Шеснаест најистакнутијих радника за вршило је своје Петогодишње планове.

низација "У 1948 години проценат неорганизованих радника и службеника износио је 7,6 од сто, а крајем 1949 године тај проценат је смањен на 6,9 од сто.

Окупљени у своје синдикалне организације трудбеници Београда, у општој (борби за извршење треће године Џетогодишњег плана, борби која је била проткана великим тешкоћама наметнутим, како са истока тако и са запада, дали су крупан допринос. До 29 новембра 1949 године, 25 предузећа испунило је своје годишње планове. За успешно извршење плана у првом полугођу 1949 године десет колектива добило је заставице Савезне владе и Централногт одбора ССЈ, пет колектива је писмено похваљено и награђено сумом од 1,135.000 динара, а за успехе постигнуте у другом полугођу 1949 године заставице Савезне владе и Централног одбора ССЈ добило је 15 колектива, док је похваљено и награђено сумом од 2,325.000 динара 23 београдска колектива.

Читаве 1949 године у свим београдским колективима било је веома живо развијено . социјалистичко такмичење. У том такмичењу учествовало је 87.575 радника и службеника. Нарочито добри резултати такмичења постигнути су у част Другог конгреса синдиката Србије, када је, у појачаном. такмичењу, учествовало 90.000 радника. Кроз ово такмичење осетио се снажан полет наших трудбеника, који се нарочито испољио у ширењу покрета за високу продуктивност рада. Крајем 1949 године било је у 43 београдска предузећа 411 бригада са. 3.070. радника, који су се борили за високу продуктивност рада.

Улажући све своје снаге да на своме послу постигну што. боље резултате, у борби за извршење, задатака треће године Петолетке, из редова најбољих радника израстали су нови ударници,. новатори“и рационализатори. У 1949 години 9.880 рад-

ника понело је назив ударника, но- .

ватора и рационализатора. ' У“ току проттле године; усвојено је:42 круп-

на новатарска и рационализаторска ·.

предлота, од којих је 39 примењено у производњи,.а њихова ·годишња уштеда износи 35,609.925 динара. Огромну улогу на постизању „успеха у борби за. план 'и.,на побољшању процеса производње | одиграла су производна „саветовања, којих“ је: у 1948 години одржано 7.453, а у 1949 години · 18.572.

Испуњавајући. успешно своје задатке, 16 најбољих трудбеника Београда завршило је у прошлој години своје. петогодишње планове. Њиховим примером кренули су многи

· Жрудбеници, и данас. је. број , оних

који већ раде за другу. Петолетку знатно већи. ·

Да би се нашим радним људима обезбедила што боља исхрана, поред проширења броја мензи растао је у 1949 години број економија. У. почетку 1949 године било је 50 'економија са '5.900 хектара земљишта, а крајем исте годике!93 економије са 8.996-хектара земљишта, које су допунски снабдевале 108.000 радника и службеника. .Са ових економија у 1949 години подељено је радницима

и службеницима 5.280. тона ' разног

»

поврћа, 248 и по тона масти, 761 тона меса, '237.000 литара млека, 860 килограма меда и.;друтгог.

Брига Партије и народне власти испољила се и на осталим пољима, На годишњи одмор отишло је у 1949 години, до новембра месеца, 138.212 радника и службеника, док јеу 1948 години: годишњи одмор користило свега 97.698 радника и слу-= жбеника: У радничка одмаралишта упућено је прошле године 8.704 најбоља радника и службеника, у најлепша климатска места, од којих је 1.372 радника одмор користило бесплатно, на терет синдикалних организација. У прошлој години није запостављена ни брига о ученицима у привреди.

У току 1949 године синдикалне организације развијале су знатну активност на решавању проблема социјалног | осигурања, здравствене службе и заштите рада. Уређиване су просторије и предузимано је низ других хигијенско-техничких мера. Тако је фермирано 126 курсева прве помоћи, ' на којима је. оспособљено 3.110 лица, а поред тога по предузећима је набављено и комплетирано око 1.620 ручних апотека.

Поред. решавања свих ових проблема синдикалне организације Београда посветиле су у прошлој години велику пажњу агитационо-про пагандном и културно-прсоветном · раду. Основни задатак који је стајао пред синдикалним организацијама на пољу агитационо-пропаганд-= пог рада била је мобилизација рад- : ника и службеника на извршењу · планских задатака. Рад на идеолошко-политичком и културно-про- ; светном уздизању наших трудбеника развијале су синдикалне организације' упоредо са борбом за план. Уздизању политичке свести члано ' ва синдиката знатно су допринеле многобројне политичке конференције и предавања, којих је у току 1949 године одржано 16.548. На њима је присуствовало око 695.000 радника и службеника. У прошлој години веома значајну улогу одигра ли су активи агитатора. Они су обухватили 9.500 агитатора, међу којима је био велики број ударника, новатора и рационализатора. Очигледна агитација, уведена у 450 по-» дружница, коришћена је за извршење планских задатака. У 52 подружнице користила се звучна агитација, путем разгласних станица.

У Београду данас има 1.619. неписмених, а на свега 36 течајева обухваћено је 489 лица. Овим течајевима није посвећена довољна пажња. Они су се распадали, тако да је - испите .поглагало..веома.. мали број. Поред недовољне пажње за организовање ових течајева, није посвећена довољна пажња ни арганизацији виших просветних течајева за оне раднике, који су савладали. основну "неписменост. ;У школској. 1948/49: години у школама за опште образовање радника и намештеника завршило је 684 радника и 743 на-

_мештеника. · 60

Културно-уметнички рад по београдским синдикалним организаци-

"јама: одвијао се кроз 29 културно"уметничких. друштава и 46 култур| но-уметничких група. У свим дру-

штвима данас.ради 145 секција, са

преко 4.000 активних и 12.000, пома„жућих чланова. Та културнођумет-

ничка друштва постигла'су значајне

"резултате. 'На Другом, републичком

фестивалу од укупно 29 културноуметничких друштава учествовало је њих 28, са 122 секције, у којима је било обухваћено 3.330 активних '"чланова; ИН На годишњој скупштини Месног синдикалног већа, поред анализе досадашњих успеха, даће 'се кроз дискусију и критику низ предлога и сугестија за будући још бољи рад

„синдикалних организација, тако да

ће ова годишња скупштина значити нови допринос у борби радничке класе Београда за извршење задатака четврте године Петогодишњегт плана. · че