20. oktobar

= >

+

ПРВЕНСТВО БЕОГРАДА У ФУТБАЛУ

почиње у недељу

Са утакмице Црвена звезда — Металац: узбудљив моменат пред голом Металца

СОЛИНСКА ЦЕСТА |

ћ ~ АНО изјутра Ана је тихо изишла из собе. Свеж морски ваздух запахнуо је њено лице, а слани

| мирис мора пригио је до уске. кривудаве улице

| која је мирисапла па зејтин и рибу, на мнепреветрене собе и старе ствари. Прошла је ред ни-

ских тамкосивих кућица са малим прозорима и изишла, преко малог моста, на шлролику бучну пијацу. Осетила је

мирис јабука и наранџи, опор мирис блитве и зелени, благ и опојан мирис цвећа, који се прекидао у каменој капији и претварао у хладан воњ камена. Одмах затим њу је запахнуо накисели задах ознојених пролазника, па мириси тек>

стила, коже, хлеба и берберница...

На самом прилазу Солинској цести лаки ветар дизао је, у малим облацима, на сунцу испечену прашину. Ама је журила валовитом цестом која ге пред њом ширила.

б Пред једноспратном зградом на крају дуге улице скупљао се свет. Многи људи стајали су у мањим групама, договарали се тајанствено и опрезно, освртали се, прелазили из једног скупа у други, приближавали се једни другима... У нејасном, тихом жагору прикривало се нестрпљење и негодовање, подрхтавала неодлучност и страх.

Сви они, Јевреји, — избеглице, недавно су побегли пред „немачким окупатором, крили се и обмањивали све док се нису пробили до крајњих граница своје државе — до мора.

У то. време, јула 1941, Сплит је већ примио неколико хиљада Јевреја који су у првим тренуцима радости са захвалношћу говорили о италијанским. окупаторима. Али, убрзо освануше на угловима кућа, у излозима радњи им кафанама императивне афише и наредбе: да су Јевреји непожељни гости, да им се забрањује посећивање плаже, кафана, трговина... избеглице су разумеле да су „полициоти" "почели. Са стрепњом су очекивали шта ће они идућег дана предузети

Пре но што ће ући у суморие, тамне ходнике италијанске окупационе полиције, и оно неколико минута пре саслушања, људи су се још увек договарали и саветовали; шта треба рећи, шта треба пријавити, како треба поступити па да их оставе на миру, по страни, да буду незапажени

Ана је стала између два острвца ових људи. Она овде није имала никога блиског; само је понеког познавала. Осећала се неугодно, хтела некоме да каже по коју реч, да би прикрила своју одвојеност, али чим би се приближила некој групи одмах би осетила нечији прекоран поглед и повукла се на своје осамљено место.

у Ови људи у групама одазивали су се наређењима са великих афиша које су претиле глобом и тамницом. Ти

људи имали су прави идентитет; своје право име и порекло своју аветињски омражену јеврејску веру, а Ана је носила

У џепу лични позив подвучен са три дебеле црвене црте,

јер је још првог дана поднела неистините податке, измишљено име. И тако сада више није спадала међу ове, па није могла ни да очекује њихову помоћ, или њихове савете.

Ипак је стајала поред њих да би чула разговор позна-

ника и да би се отела својим мислима. , Није она први пут чекала пред дугачком зградом на Солинској цести. Била је овде и раније, онда када је долазила са својом децом да пријави ново име и нову расу. За-

'тим је поново долазила да би „полициоти" проверили њена

"фабрикована документа.

Кад је избило осам часова Ана је ушла у зграду. За„хваћена познатим мирисом карбола и мемле, мирисом који = потсећа на тамницу, она је за тренутак стала да размисли. т Најзад одлучно уђе у полутамни ходник. Пред низом мр= ких, ониских врата били су окупљени људи и чекали на = „ред. Она прође дугим ходником тражећи означени број. Са = високог прозора у дну ходника допирала је сунчева свет= лост и обасјавала последња врата, а над њима број шест: = политички отсек.

— Шта да радим ако ме је неко пријавио Ана узе огледалце и пажљиво осмотри своје лиме и

= косу. Светле очи, прав нос, мршави, препланули образи... = Не запажа ли се корен тамне косе Не! Она је ревносно | скидала кестењасту боју са своје косе. Толико је слушала = О плавом нордиском типу! И по стоти пут закључи да њен = изглед не одаје семитску расу, да је успела да потисме

= све што потсећа на бујност, на јужњачки темпераменат, и

“ "да се претворила у неупадљиву, безбојну жену са шкртим

= тестовима и моностоним говором. Да, зато ће она и даље = мепоколебљиво тврдити и лагати...

=. Она мало заглади плаву ланену сукњу, закопча жакет,

= увуче груди, да би изгледала мршавија, и уђе у собу број 6.

= За великим столом ипрепуним аката седео је дебео, цр= момањаст човек маслинасте боје лица, кукастог носа, там= "них, оштрих очију испод пљоснате полућеле. Дебеле, испуп= чене усне и ниско забачено чело ПО РУНИТИО Ану на фаши-

ш стичке карикатуре Јеврсјина. „Овај ваљг не истражује

= припадност јеврејској раси“ Та њега би Немци у Београду = "без оклевања обесили!' — помисли она.

5 Дебели човек говорио је нешто двојици људи који су

седели за малим, претрпаним столовима и претурали по актима. Обојица устадоше. Меканим и хитрим керацима приђоше. његовом столу и стадоше понизно слушати. '

— Дакле, то је шеф! — закључи Ана.

Одједном погледаше у Ану. Сунце осветли тамна лица, = затегнут поглед црних очију, мало поткресане бркове, бујну = косу као угаљ црних коврџа и сива олињала одела. Њина = су лица некако истоветна, као да су близанци. Ана се за= тледа,у широк млаз сунца који је Кроз затворен трезор

= нехотице јој паде на ум: „Два сива мачора око црне свиње".

— Ви сте Српкиња — упита шеф. .

— Да: — рече она једноставно и природно, знајући да је доказивање сумњиво.

— Ви се бавите политикомг — оштре очи се раширише "испитивачки.

— не!

Ани се учини да је ова осамљена реч штура, те вазмисли шта'би још: требало рећи, Али шеф већ говори;

— Слушајте- Ви не смете нигде, ни на ком месту то= ворити о политици, бавити се политиком, пренесити неке = вести! Јесте ли разумели Ви ћете се сада овде заклети и = потписати изјаву да се нећете мешати ни у какве политичке = "организације, Ја сам вас на време опоменуо. А ако се не = будете држали тога, — шеф показа тестом везане руке, = ухапсићу вас. ' = Бујица речи није уплашила Ану. Шеф је млатарао ру= ама и говорио сувише гласно, али то су биле само претње = и претпоставке. А Ани је било важно да сада оде, да се = сада ништа не деси, да отрчи својој деци, да је сада пусте = на миру. Она није мислила даље. = — Ја ћу потписати. И заклеђу се! — рече она безбеј= Ним гласом. = | Трчећим кораком изишла

прошла 'преко трга, па кроз Перистил, преко пијаце и кроз

је на Солинску цесту и брзо

=

=

= дугу кривудаву улицу. Више није осећала мирисе. сва ње-' = Најзад,

на чула била су усредсређена на брзо корачање. = из далека угледа своју децу ма прозору, две мале главе, = разбарушене главе и смеђе косе, руке које машу... = _. .Док им је спремала доручак, десетогодишњи син испи= тивао је мајку. Он је пажљиво слушао њене речи, озвиљно = одговарао и саветовао... = ___._- Ти са њим разговараш као са татицом! А мени 'ниЕ шта не причаш! — рекла је љубоморно шестогодишња де= војчица, у = Ана се смејала. причала је и ћерци једну причу. За-

2 'боравила је непријатно јутро, спремала собу и отишла са

Е децом ла аи“ У АЕ Ратаи пива аи бииа Пепа тининиикатли таи ват Ра

ПИ. (4 Одговорни уредник Драгутин Шолајић. Улица Драгослава Јо- 5 ановића УУ •" Телефон 20-443 • Чековни рачун 103-90 60386 за Поштански фах 2 " Штампарија „Борба" — Београд, 5Кардељева 31, Рукописи се не враћају,

„осветљавао' треперљиву прашину. Погледа у ове људе, и.

·

=

=

=

=

=

|]

=

15

=

=.

=

Е:

=

=

=

па

=

га

та.

'

позив. Опет су на њему биле три црвене црте. Она је на позиву разабрала: соба број шест — дакле политички отсек. = Седела је на столици и дрхтала. Сузе су јој текле иза отворених очију. Страх је савладао. Деца још спавају. Гле- = дала је непрекидно румена лица своје деце и осећала да би : јој данас било тешко да се пред њима претвара. Г]

Брзо се обукла и лагано, нечујно изашла. ,

„Шта ће децат Зашто ме опет зову:" „Ове две мисли: преплићу се у њеној глави, не може да их авлада, да на-2 стави ток других мисли, чак ни онда кад покушава да их= сузбије речима.“ Не знам шта ће деца без мене! , Она се опет а отворена, јер изнад речи и мисли стоји копрена страха, и пита: „Зашто ме зову Шта ће деца Њена питања остају 2 нерешљиви проблем, лавиринт без излала. =

Солинска цеста сад изгледа стрмија и дужа. Ана иде лагано, не види ништа око себе, узалуд покушава да се при- = бере: „Шта сам урадилат" :

Одједном се сети како је говорила о Русима, Да, про- = шлот месеца, када су Немци напали Совјетски Савез, при- 5 чала је о људима из совјетског посланства, хвалећи се да их пезнаје и да зна како су они храбри, борбени, силни...

— Неко ме је пријавио! — закључи она ушавши у згра- = ду полиције. Брзо пређе дугим ходником са жељом да што 8 пре дозна зашто је зову; отвори врата и уђе у собу број 6. =

— Шефа нема! Чекајте! — рече један од оних бли- а. занаца.

Ана приђе прозору, окрену леђа овим људима као да ЕШ је хтела да се одвоји од садржине ове собе и да искључи. = | своје присуство. Гледала је доле на Солинску цесту. Иду: ! људи,“ заустављају се, разговарају. „Шта раде еви људи7 = | Куда журе Деца ме чекају! На столу је остало некувано: 2 млеко, а хлеб нисам купила! Ако се не вратим, шта ће ра- и

=

а = ж, а -,.

= = = = = = = =

дидр децаг Деца ме чекају!" — мислила је Ана као у грозници. У себи је суморна тишина. Чује се само шкрабање = пера. — шта ли пишугт Неке пресудет Мене ће, свакако, осу“ = Стрељати7 ; = Ана је себе замишљала пред великим зидом, видела = пред собом неке страшне људе... И пред њене очи изиђе = њема крв, њен живот... оба њена детета. ш

Једва је савладала тешки терет чекања. Сада је тра- 2 жила по својим мислима оно што највише воли и најзад = нашла: сећање на прошлост. Њој постаде топлије, Слике = стадоше да се одмотавају, као на филму: новорођени син, = дечји смех, прве речи, први кораци... сва драж и лепота малих људи. Године пролазе, нижу се давне радости, испу- = њене жеље, лаки успеси... И расту као шарено, мири- 8. шљаво, цвеће. Она слуша речи и песме, заборавља муке и одрицање, болести и стрепње... У њој су само сећања. на радости, ~

Неко уђе у канцеларију. Она се пренула. Чула тање;

— Када ће доћит

— Не знамо, — одговарају оба сива мачка.

Ана пенове прекину поглед испред себе. Сећала се по- = следњет виђења са мужем. На трпезариском столу препун = ранац, а поред њега перорез, револвер, лампа, цигарете, Он = ставља ствари у џеп, а она гледа његову стаситу појаву, њетове младо, блиско лице, и држи обе његове руке. „ТИ а. ћеш ,.. доћи!" „Сигурно|" — смеши се он и нежно опрашта: =

дити.

„Чувај себе и децу!“ ,

= Почео је рат, а са њим ова трка, бекство, прогањање. =

Само је тражила путеве спасавања и сваког јутра, сваке вечери говорила себи: „Ово још није крај. Морамо даље, = много. даље", 'Одлучила је још првог дана: „Морамо се спа- 2 сти. Он верује у. мене и не смем да га разочарам." Та сем одлука и сада устремила пред Аном, опомињала је да не сустане, већ настави. =

Већ је једанаест. Сада ее Ана више не плаши. Дрхта- =

ње, сузе и узбуђење... све је прошло. Она је спремна. = У њеј се поново накупило снаге за борбу, за претварање, = за обмањивање. . “

Откуцава подне. Врата се отварају, шеф улази. У ње- а тевим маљавим дебелим рукама већ је њен позив. Он вади“ , меке спискове м гледа у њих, упоређује. Посматра ову жену = пред његовим столом, гледа њене безизразне, тупе очи,2 премерава њену неугледну личност, најзад развуче своје ве- =. лике, меснате усне; 1 ш

— Овај позив је погрешно достављен, Хахаха, Па ви = сте још јуче потписали изјаву о политичкој апстиненцији. = Овде то није- било забележено. Дакле, омашка.

Равнодушни, рапави глас дебељка престаје,

— да, јуче сам петписала — изусти Ана, а крв јој свом.= силином јурну у образе. Она хтеде да пође, да полети сво- = јој деци, али шеф још говори. Он је расположен за разго- =. вој, не види њено нестрпљење, спремност њеног тела да ко- 2 ракне; не види ни срећу на њеном лицу, радост коју више = и не крије. у , =

— Помављам: држите се добро, не брбљајте! Ми, фа- = штисти, знамо све. Ми смо сила! — Шеф подиже руке саз великим светлуцавим каменом на средњем прсту. — Ми се"= и несле смрти једним скоком дижемо из гроба и живимо = „изнова. Ми,.., Но, шта ви мислите о фашистимат Реците“= слободно шта мислите о италијанској империји, о вашим будућим владарима7т | ма

— Ја не дајем никакве изјаве. Ја не смем да говорим, = чак ни да мислим о политици и рату. Овде сам се заклела; “= и потписала да ћу се држати строго ваших наређења, Зар: није Ка тосподине7 ' 6 , 5 =

на гордо диже главу посматрајући згранут 6 оба сива мачка. Поносито се ни Па се ме Ју очи заблисташе дубоком топлином. У тренутку је потиснута :. | она безбојна, суздржљива жена, каква је ушла у ову собу; = 'и на њеном месту стоји она некадашња, сигурна и природ--= Е- из5а ЗОВУ и подругљиво поздрави главом и хитро изи-

е.

: = ли. Ј н | папа гтии први пви оте пааи а Е

5

РОШЛО је више месеци откако су одигране последње првенствене утакмице између београдских друштава. Већи-

на је овај период искористила за усавршавање и побољшање техничког знања и уигравања тимова. Многобројна међусобна такмичења београдских друштава и гостовања већег броја београдских тимова у унутрашњости, допринела су да екипе одрже форму и подигну свој ниво и квалитет. |

За разлику од досадашњих првенствених такмичења, која су почињала у јесен, а у складу са одлукама Фискултурног савеза Југослави-' је, првенство Београда почеће у свим спортовима у току априла и маја месеца. Да би се избегло стагнирање, па чак и опадање квалитета у појединим спортским гранама, Градски одбор ФИСАС-а донео је одлуку да се такмичења већине спортских гранп, где за то постоје услови, одрже по систему лига. Лигашка такмичења која су се као систем показала веома корисна за подизање наших спортова, добила су ове године широке размере на тај начин што су поред футбала обухваћене и остале спортске гране (кошарка, одбојка, стони тенис, бокс и друге). Кроз многобројне првенствене утакмице и борбу за што бољи пласман, београдска друштва подићи ће свој квалитет. У појединим спортским гранама такмичења су већ почела, док се у другима завршавају задње припреме. .

ФУТБАЛ — У недељу, 2 априла, почињу такмичења футбалских екипа са територије Београда и Земуна. На првенству Београда учествоваће 41 екипа. Друштва су “рема јачини квалитета подељена на Београдску лигу и разреде, којих има три.

Најквалитетније екипе концентрисане су у Београдској лиги. Путем квалификационих такмичења, која су почела у октобру месецу прошле године, издвојене су екипе, које су у току такмичења показале најбољи квалитет и од којих је формирана лига. Београдска футбалска лига има десет чланова и то: Же лезничар, Градитељ, Јединство, Чукарички, Графичар, Жарково, Икарус, Раковица, Напредак и Душановац. Као што смо напред поменули, остали футбалски тимови пољељени су у разреде. У разредима је обу“

+

= схваћена, укупно, 31 екипа. Исто та-

ко, формираће се футба ма лига подмлатка у којој ће учествовати сви тимови подмлатка са територије Београда. Поред ових друштава им друштава која се такмиче у Савез-

ној лиги, известан број (Београд, Раднички, Милиционар и Славија) такмичи се у Српској футбалској лиги, | И

БОКС — У току априла почеће такмичење боксерске лиге Београда. Путем квалификационих сусрета за лига такмичења пласирала су се следећа друштва: Поштар, Јединство (Београд), Локомотива (Земун), Шумадија, Нови Београд и Херој. Све екипе су у току зиме одржавале редовно тренинге и сусрете, тако да ће на такмичења изаћи спремне.

Да би се подигао квалитет млађих боксера, боксерски одбор при Градском одбору ФИСАС-а донео је одлуку да у току месеца априла организује почетничко првенство Београда по свим категоријама. Право учествовања имаће сви млађи боксери, који су регистровани код Градског одбора ФИСАС-а, односно код Боксерског савеза Србије.

КОШАРКА — Пре почетка такмичења за првенство Београда најквалитетније с екипе београдских друштава, које се не такмиче у оквиру републичке и Савезне кошаркашке лиге, учествују и предквалификационим такмичењима за улазак у Српску лигу. На овим такмичењима учествују четири екипе са територије Београда и Земуна и то: Јединство и Локомотива (обе из Земуна), Графичар и Палилулац (Београд). У досадашњим такмичењима постигнути су следећи резултати: Локомотива — Палилулац 63:21; Јединство — Графичар 35:34; Локомотива — Графичар 36:14; Јединство — "' Палилулац 20:0 (пар форфе). Прве две екипе са ових такмичења играју са претставни-

ак у републичку лигу. Према игнутим резултатима највише изгледа за улазак у квалификациона такмичења имају Јединство и Локомотива.

6 Војводине квалификације за

Лиррниј у, Мар дел Плати. 7111 21 75

пе нова влада коју је обра-

| зовао Софоклес Венизелос

изазвала је велико разоча-

рење и незадовољство свих поли-

тичких кругова који се залажу за демократизацију Грчке.

Већ сам начин на који је образована нова влада показао је да су реакционарни фактори у Грчкој решени да не поштују вољу народа изражену на изборима од 6 марта.

Као што је познато резултат тих избора упркос владиног терора и изборних фалсификата значио је одлучну осуду монархофашистичког режима и претстављао тежак

" пораз за Цалдарисове Популисте, највећу монархофашистичку странку и главног кривца за крвави грађански рат.

Народ је на изборима у претежној већини дао поверење умереним странкама, такозваним странкама центра, међу којима је најважнија Национална прогресивна унија чији је вођ генерал Пластирас који је водио опозицију према влади Цалдариса.

Сутрадан после избора, странке центра — Пластирасова Протгресивна унија, Венизелосова Либерална странка и Папандреова Социјалистичка странка — споразумеле су се да заједно образују владу и да претседник те коалиционе владе буде генерал Пластирас. Вођи ових трију странака саставили су и објавили програм предложене коалиционе владе. Програм је у унутрашњој политици садржавао давање широке амнестије и демократизацију државне управе, а у спољној очување мира и успостављање добрих пријатељских односа са мирољубивим суседима.

Споразум странака центра. и њихов програм радосно је поздравила

[о писању грчке штам-

целокупна напредна грчка јавност. Образовање _ коалиционе владе са тенералом Пластирасом на челу

сматрано је за најлогичнију последицу избора и као први крупан корак у нормализовању политичке ситуације у Грчкој. Али баш зато што би коалициона влада то значила реакционарни кругови све су предузели и засад успели да образовање такве владе спрече.

Пошто вођа Популиста Цалдарис није успео да образује своју владу, краљ Павле је поверио мандат Венизелосу као шефу странке друге по величини у новом парламенту. Према поменутом споразуму странака центрума, који је Венизелос лично потписао, он је био обавезан да тражи од краља образовање коалиционе владе под претседништвом генерала Пластираса. Међутим, изложен снажном притиску од горе и маневрима Цалдарисових Популиста он је пристао да образује владу искључиво од чланова своје странке. У новом парламенту, међутим, либерална странка има само 51 посланика. То значи да после излаје споразума и програма центра, Вевизелосова влада може да рачуна само на подршку Цалдарисових присталица тј. оних истих елемената чију је фашистичку политику народ осудио на изборима.

Трчка напредна јавност отворено жигоше Вепзелосову _ владу као послушно оруђе у рукама мопархофашистичке реакције за настављање њене досалашње унутрашње и спољне политике која је нанела толике несреће грчком народу.

На какав је пријем наишло образовање оваква влале показује чињеница ла је 14 либералних посланика, међу њима и неколико бивших министара, дало изјаву да ће

РАЉЕВСКО питање, тојест

питање повратка на престо краља Леополда. довело је Белгију У најтежу кризу од рата. То питање не само да је из основа пореметило целокупан политички живот земље већ је довело у опасност и само национално јединство Белгије. Валонци, који са Фламанцима чине белгиску нацију, изјављују да ће се пре издвојити из државне заједнице него што, ће признати Леополда за краља.

Леополдов повратак као што је позната тражи Хриштћанско-социјалистичка странка која је највећа У парламенту. Иако се спор не води око монархије већ само око краља Леополда, ипак у питању није само личност овог краља. Хришћанскосоцијалистичка странка је изразито клерикална и десничарска. Повратком Леополда на престо, чије је држање за време рата било квислиншко, она хоће да осигура себи подршку од горе за своје недемократске подухвате. Борба за и против Леополда уствари је борба између белгиске реакције и демократије. Мада су краљеве присталице добиле већину на референдуму, реакција није успела да врати Леополда на престо јер је наишла на необично снажан и сложан отпор демократских снага.

Вођ Хришћанско-социјалистичке странке · Ајскенс који је после распада »оалиционе владе, чији је он био етседник, добио мандат да образује нову владу са изричитим задатком да у парламенту спроведе одлуку о краљевом повратку, није успео у своме подухвату. Ниједна друга странка није хтела да узме

на себе ту одговорност. Исте суд-

пред завршетком

вих дана се завршава међународни турнир у Мар дел Плати (Аргентина), на коме између 18 играча суделују и наши врхунски шахисти Глигорић, др Трифуновић и Пирц. Од ове тројице југословенских мајстора нарочито се истакао Светозар Глигорић који се налази на челу табеле. Артентински листови у својим извештајима о турниру доносе да је југословенски првак у ванредној форми и верују да ће он постићи коначну победу на овом великом међународном такмичењу. Глигорић се и овога пута показао као сјајан шаховски борац, самопоуздан и одважан. Његова шаховска снага лежи, пре свега, у великом таленту, у одличној теориској спреми, у борбености и чврстој вољи да постигне победу, као и у објективној оцени положаја. У Глигорићевој јасној и лако разумљивој игри осећа се стил шампиона. · Трифуновић и Пирц налазе се у горњем делу табеле, али нису заузели место које-би њиховој вредности одговарало, Трифуновић је од-

лично играо у првој половини тур“ нира и после деветот кола налазио се заједно са Глигорићем у воћству. Међутим, после узастопних пораза У једанаестом и дванаестом колу са Михлом и Росетом, Трифуновић је нагло пао у табели и услед тога су га претекли поједини аргентински мајстори. Као на прошлогодишњем шампионату ФНРЈ, тако и овога пута Трифуновић је малаксао У другој половини “урнира, што значи да се он брзо замара.

Пирц је у прва три кола начинио два и по поена, тако да је његов добар старт много обећавао. Међутим, у четвртом колу он је неочекивано претрпео пораз у сусрету са прваком Чилеа Кастиљом, који се убраја међу најслабије на турниру. Тај неуспех Пирца је очевидно депримирао и у даљем току такмичења он је изгубио још две партије, У финишу Пирц може да донекле поправи свој положај у табели. Аргентински мајстори показали су се у Мар дел Плати као играчи високог квалитета, а особито Пилник, Росето, Гимар и Болбоћан, Сви

азшњ

и“ УК]

Ке

ПРЕГЛЕД ЧАЛМА СПОЉНИ ОРАТМАНА АОАВАЈА

НЕЗАДОВОЉСТВО У ГРЧКОЈ ·_ СА НОВОМ ВЛАДОМ

Белгисра демоЕратија у борби протиб реарције

гласати против владе јер она не одговара расположењу либералних бирача. Истиче се и могућност об. твореног расцепа Либералне странке. Према последњим вестима из Грчке талас народног нерасположе. ња према новој влади све се више шири.

Венизелосова влада треба 14апри. ла да се претстави парламенту.

>" >

Аденауерови условц за сародњу са западним силома

Страсбурту је почело засе--

дање такозване Европске саветодавне скупштине тј. организације коју састављају претставници западно-евролпских земаља окупљених У Западном пакту. Главно питање на дневном реду је пријем Западне Немачке за члана ове Скуп штине и уопште питање

падном Немачком.

Индискрецијом с немачке стране У штампи је објављена поверљива нота коју је канцелар западно-немачке владе др Аденауер упутио владама западних сила по питању учишћа Немачке у Европском савету. Аденауер је поставио три услова: 1) да Западна Немачка не мора да тражи да буде примљена у Европску саветодавну скупштину, већ да писмено буде позвана да јој приступи; 2) да западне силе писмено гарантују да споразум о Сарској области између Француске и сарске владе има само привремени карактер и да неће прејудицирати коначно решење тог питања приликом закључења мировног уговора, и % да Западна Немачка буде примљена не само у Саветодавну скупштину _ већ и у Министарски комитет Европског савета, који је извршни орган Скупштине.

О проблему Немачке расправљаће и конференпија министара спољних послова САД. Велике Британије и Француске која ће се средином априла одржати у Лонлану. На овој конференцији, како се саопштава, расправљаће се и о питању укидања ратног стања с Немачком.

Питање мировног уговора с Немачком као целином спада у надлежност Савета министара спољних послова све четири велике силе, Међутим, тај Савет се већ скоро две године не састаје збот неслатања између Совјетског Савеза м западних сила око основних принципа на којима мировни уговор с Немачком треба да буде постављен. Због тога се праве претпоставке да ће конференпија _минпистара трију западних сила узети у испитивање и опортуност закључења једног сепаратног мира са Западном Немачком, Почетком оне недеље вођена је у енглеском парламенту лебата о меБународној ситуацији. У дебати је највише говорено о проблему Немачке, нарочито о формама и условима саралње са Запелном Немачком. Черчил је истицао стратегиску важност Немачке у одзрани Западне Европе и тражио ла се Западној Немачкој под изветђним гаранцијама дозволи наоружање. Мини= стар спољних послова Бевин изјавио је да ће цео немачки проблем бити претресап на претстојећој конФепеннији министара тпију западних сила, али да наоружање Западне Немачке не долази у питање.

бине био је и лруги мандатор круне стари белгиски државиик _ Картон де Вијар, који је лични пријатељ краља Леополда. И он је вратио мандат принцу-регенту са мотивацијом да не може да образује владу која би имала довољно широку подршку за спровођење кроз пар ламент одлуке о краљевом повратку. Белтија је тако већ десет дана без владе.

Мандат за решење _ кризе има сада један од првака Либералне странке бивши министар у коалиционој влади Албер Девез.

Девез је изјавио да он има мисију да потражи компромисно реттење краљевог питања које би било прихватљиво за све главне странке. Тај компромис састојао би се у томе што би се краљ Леополд вратио у Белгију под условом да у одређеном кратком времену абдицира у корист свог сина. На тој бази Девез води преговоре не само са претставницима политичких странака већ и са вођама радничких синдиката. Ако ни он не усле да образује владу, сматра се да ће парламент бити распуштен и расписани нови избори.

Неуспеху клерикалаца да остваре свој план знатно је допринело и одлучно држање белгиских радника. Кад је мандат за образовање владе добио вођа клерикалаца Ајскенс радници су одмах објавили 24-часовни генерални штрајк. Штрајк је потпуно успео и у њему су сложно учествовали и социјалистичи и комунистички синдикати. Вођи синди• ката су изјавили да је све спремно за нови генерални штрајк ако раз“ вој кризе добије неповољан обрт.

сарадње _ западно-европских земаља са За-.

| | | |

су одлични теоретичари, а благода“ рећи честом учествовању на турни“ рима у добром су тренингу, Пилник, Росето и Гимар су оштри и преду“ зимљиви играчи, веома јаки у На"

паду.

Некадашњи аустриски

првак.

Елисказес, који је пре две године,

победио у Мар дел Плати

испред“

Шталберга и Најдорфа, због суву“

ше опрезне игре

није се показао

као конкурент Глигорићу за 1980

место, Турнир у Мар дел Плати дао

знатан број врло добрих партија, 0 имају и теориску вредност, У том погледу. нарочито мајстор који су примењивали теориске #09"

којих поједине

предњаче југословенски

је.

вости, а уз то успешно побољшава“, ли старе варијанте. Учешће ЈУГО словенских мајстора на турниру 7! Мар дел Плати, нарочито после ТЛУ

горићевих успеха, изазвало Је

свим земљама Јужне Америке жив интересовање за југословенски ша

.

То се види и из низа пријава јужно

америчких земаља Светској шахов“

ској федерацији ФИДЕ-у за учешће.

на шаховској олимпијади,

која 59

се августа месеца одржати У 27

бровнику.