20. oktobar
И пина СМИТ БРДА
После смотре брата: у свим основним организацијама, у недељу, 9 априла, одржавају се У читавом Београду рејонске смотре добровољних радних бри гада које ће радити на изградњи.и уређивању Београда.
На смотрама по основним орПБ ИИНа изабрани су шта-
бови бригада, руководства чете и четни десетари. Већ те смотре означиле су први почетак „обимних припрема за овотодишње велике акције Народног "фронта. |
Рејонске смотре треба да својом масовношћу означе још више не само спремност чланова Фронта за учешће у овогодитшњим акцијама, за напоре и залатања, већ и снагу Народног фронта којом се решавају сви најтежи задаци у нашој земљи.
Већ за време предизборне кампање почели су радови мањег обима у неким ортанизацијама Народног фронта. Обављен је и упис. Непотпуна фра од близу 60.000 уписаних људи у добровољне бригаде већ показује да ће број људи који ће учествовати у д НИМ | акцијама бити знатно већи нето прошле године,
Сви активисти основних ортанизација дужни су да што боље припреме рејонске смотре и обезбеде излазак свих уписаних чланова бритада, а и што већег броја Фронтоваца. Смотре не треба схватити само као неку „политичку манифестацију, већ и као притрему свих снага за овотодишње задатке. На смотрама ће наши људи чути шта ће се подићи и изградити у току ове године, шта се захтева од сваког члана Фронта и зашто су потребни тако појачани напори и жртве у изградњи.
Грађани Београда већ су прошле године у добровољним ак= цијама премашили све резултате поститнуте у добровољном раду после ослобођења. У мнотоме је премашен план добровољног рада, а вредност радова износи око 80 милиона динара.
И овогодишње смотре треба да означе почетак свестране активности Народног фронта на помоћи у изградњи и уређењу Београда и да покажу шта су све у стању да учине наши људи када знају зашто улажу на-
ГОДИШЊА, СКУПШТИНА месног синдикалног ВЕЋА
(АПРИЛ 180
ДРИНА ПИРА ве А
„
| Број 21 • Година по . оЛ пије к Малавија а
БЕОГРАД
МРпиниоленинининининнинилитммннивимивмииниинининимиимммвменииитиивипипипевети
ОСЛЕ зелекокаа предузима-
но је низ мера за уређење на-
шег главног града. Поред о~
; билне грађевинске делатно сти какву имамо у Београду нарочито задње две године, ИОНО Београда и Извршни одбори Народних одбора рејона, уз помоћ фронтовских организација извршили су чишћење града од рушевина насталих ратним разарањима, Фронтовци су ивали празне плацеве, изграђивали и обрађивали паркове и дечја изгралишта, организовано је било неколико пута чи. шћење града од заосталог сметишта и др. Па мпак Београд је још увек неуређен, са недовољно чистим и пуних отпадака улицама, са гомилама ђубришта које се нередовно' односи, град са мало паркова и зеленила, без довољног броја најпотребнијих с" јавних _ објеката, што све у знатној мери доприноси да наш главни град) изгледа прилично запуштено, а што се свакако одражава и на животне услове њетсвих становника. И поред мнотих новоподигнутих зграда, и поред знатних средстава које за изградњу Београда одређује наша Влада, ипак за уређење града није још учињено све што се мотло, Многи грађани виде и' осећају да се наш град не може улешшати и подићи само изградњом нових зграда, већ и широком бритом и свакодневним трудом органа с На-
родне власти и градског становништва за успешан рад низа комуналних служби.
Извршни одбор Народног фронта Београда и ИОНО Београда донели су одлуку да покрену широку акцију за уређење и културнији изглед града. За разлику од раније предузиманих сличних мера ова акција треба да траје све дотле док Београд заиста уредимо и ДОК и одговарајући органи Народних одбора и најшире масе Београђана не буду чврсто усвојили навику да и убудуће обезбеђују културнији изглед и живот свота града. У току акције која ће трајати свакако више месеци предузимаће се низ радова: редовно прање и чишћење улица и изношење смећа, кречење и оправка фасада на зградама, привремено уређење неких тргова на којима се још за две до три године неће подизати дефинитивне зграде (Трг Димитрија Туцовића, Трг Републике, Трг код „Мостара" и др.), затим уређење железничких станица, уређење излога трговачких радњи, уређење наптих ресторана, изградња _фискултурних терена и дечјих игралишта на празним плацевима, уређење школских дворишта и фабричких кругова, затрављивање или затварање постојећих травњака, подизање јавних клозета, чекаоница, павиљона за штамту,павиљона за продају сладоледа и др.
"Резолуција о наредним задацима синдикалних орзанизацита Београда у 1950 зодини
Београду је првог и другог априза одржана тодишња "екупттина Месног
синдикалног већа. На скупштини је Мирко Ванић; претседник Месног син-
дикалног већа, поднео извештај о раду у 1949 тодини. У реферату је лата
испрпна анализа успеха п недостатака! синдикалних организација Београда, о.њиховом раду у току треће године Петолетке, После извештаја развила се жива дискусија, у којој су синдикални активисти износили своје проблеме и ужациРЕЧА на начине како бп се постављена питања што успешније решавала. |
Н а основу поднетог извештаја и
на основу свестране дискусије, скупштина је донела резолуцију 9 наредним задацима синдикалних организација Београда у 1950 го-
1, Скупштина. констатује. да су синдикалне организације Београда У 1949 године знатно ојачале, како у политичком тако и у организационом погледу и да су са успехом извршиле широку политичку мобилизацију трудбеника Београда У борби за извршење задатака, Џетогодишњег плана.
2. Да је, захваљујући идеолошкополитичком раду синдикалних организација, свест радничке класе јон више порасла, што је дошло до изражаја у даљем учвршћењу „морално-политичког јединства свих
трудбеника Београда и њиховој непоколебљивој оданости нашој Партији, Централном комитету и другу Титу. Скупштина констатује да су успеси које су трудбеници Београда постигли у изградњи социјализма јаш више подитли поуздање и веру наших радних људи у своје сопствене-снаге и њихову решеност да до краја истрају у борби за. посоцијализма у нашој, земљи, за њену независност и за победу принципа марксизма-лењинизма У међународном радничком покрету.
3 Скупштина констатује: да су се синдикална руководства: почев од Месног већа, месних одбора, па до управних одбора подружница знатно уздигла и оспособила за правилно руковођење синдикалним радом, што Се огледа у свестраној. зе ности синдиката, како у успешн извршењу плана производње, како и у идејно-политичком | уздизању чланства, бризи о животним и. ним условима трудбеника,. ортани~ |
зационом учвршћењу синдикалних.
Маја и тако даље. п
Скунитина је окове уочила и слабости и пропусте у раду Месног већа, као и осталих синдикалних_ руководстава.
1. Ови пропусти се састоје у још, увек недовољној самосталности ме-, сних одбора и синдикалних по-. дружница и недостатку самоиницијативе код синдикалних форума У управних одбора подружница, како у политичком раду, решавању свих других питања ко јима се баве синдикати,
тако и у.
2. Скупштина је такође. "констатовала да У Раду Месног већа и осталих руководстава синдикалних ортанизација, као и појединих функ-
ционера, још увек није отклоњен У
потпуности уски практицизам и та-
козвана „привредна. линија" у њи. ховом свакодневном раду. Још увек
се често губи из вида да је главни задатак синдиката политичка мобилизација радничке класе на извршењу планских задатака и развијање масовне иницијвтиве трудбеника у решавању свих животних питања. Мсто таксе, још увек постоји низ појава бирократског прилажења и решавања. појединих за= датака, што је У многоме отежало и правилан рад синдикалних ор-
_ганизација (окружнице, дописивања
итд.). 3. Надаље је констатовано да синликалне групе, као, најпогоднија
форма окупљања синдикалног,члан,
ства још увек нису активне и 588. немају правилан“ салржај рада, што је пропуст и: слабост: како Месног већа, тако и месних. одбора.
ЈЕ.
На. основу горњих констатација, скупштина доноси, следеће одлуке; 1 Основни задатак синдикалних организација јесте даљи свестрани-
у ји . идејно-политички и агитациони
У Пројбктантском бироу МОНО-а
Беог рада изђаћен '% према провкну а
Бад „на мобилизацији трудбеника Београда у извршењу планских задатака У 1950 години. У ту сврху. треба организовати. широко објашњавање радним масама услова. под којима наши народи извршавају планске задатке у четвртој планској: години и даље раскринкавати контрареволуционарну кампању Коминформа на челу са владом СССР-а, каз и „раскринкавати. непријатељске поступке реакционарних елемената са Запада, према нашој. земљи. У политичком раду синдикалних организација развијати што већу иницијативу и оријентисати организације да саме уочавају искрсле политичке и „друге проблеме у предузећима и установама и да на њих на време реатују. Створити таква синдикална руководства која ће самостално рештавати питања у предузећима и установама. 2. У циљу што активнијет учења радничке класе у целокупном политичком животу нашег града и даљег јачања морално-политичког је динства свих трудбеника Београда, још више активизирати чланове синдиката у организацијама Народ-
нот фронта,увлачити иху рад на-
родних власти кроз најразнаврсније
' форме — чину А ИЦИЈ у са-
ПСА ИЗ ЛО ПО НА И]
ИМ
"расте број становника, а да се не
_врата на телефонским говорница-
тшљену акцију потребно
ИЕ
У ( '
Т излави сва ке ПИвакА • Пена. броју 3 ЛИтАОк • Редак Драгослава Јова новића 1/1у • подиаНеи. фах 752 г у Телефон; о КА 1 у у
Њ 7
по' свим деловима града, уређење постојећих и изградња нових паркова, постављање рекламних | стубова и других објеката, уклањање рупа у коловозу и тротоару, калдрмисање: нових улица, осветљавање града. уређење фирми, кућних ограда, кречење и редовно чишћење степеништа и улаза станбених зграда дворишта, кречење и уређење установа и предузећа итд. итд.
Да бисмо спровели овако замије пре свега да организације Народног фронта, Народне омладине, синдикалне и друге масовне организа-
ције покрену најшире слојеве београдскот становништва, а да градски и рејонски _ Народни одбори преко свога апарата и предузећа организационо и.материјално обезбеде извођење акције. Фронтовске и омладинске бригаде су у протеклим годинама уложиле мното радних часова на градилиштима У свим крајевима града, По некад су ти напори били недовољно искоришћени мелед лоше организације рада на самом градилишту, а негде м збот недовољне заинтересованости чланова бригада за изградњу одређеног грађевинскот објекта. У овој години Фронтовске бригаде ће углавном учествовати у радовима на уређењу града и то првенствено оног краја града у коме станују њихови чланови.
Народни фронт и остале масовне организације у оквиру ове. акције треба да спроведу и низ ваститних мера; да развију бригу и жељу својих чланова за лепши и културнији изглед Београда
С обзиром да у „Београду натло
повећавају истим темпом и аредства за удобан живот у овако великом граду — потребно је напоредо са благовременим мерема „и старањем Народних одбора — и помоћ и разумевање · грађана за разне комуналне проблеме а пре
„свега за одржавање чистоће у гра-
ду. Отпаци и испљувци по улицама, изгажени травњаци, полупана
- ма, отсечена. кожа са биоскопских
_ра према
фотеља — доказ су крајњег немасвоме граду и отштој својини, Задатак масовних _ организација ће бити да широко покрену своје чланаве против таквих поступака, да преваспитају људе
"који их чине због заосталости, а да
житошу оне који их намерно. чине,
Да би разни предлози у току акције могли да се остварују Извршни одбор Наредног одбора Београда предвидео је Финансиска средства и приличне количине грађевинског материјала за извођења радова.
Основне _ организације Народног фронта у наредним месецима, а поготову. док акција не узме маха, треба да борбу: за уређење града у целини схвате као главни задатак, јер се борба за уређење града може у потпуности прихватити. _ као
„ борба. за Јитртеање ЖИВОТНИХ У-
рхитек те Јована је повија план централне Прице број 1; Пекара ће бити снабдевена најсавременијим техничким уређајем ипроизводиће 50.000 кил
ЦЕНТРАЛНА ПЕКАРА _ У. МЕ ЗЕМУНУ
· слова: београдског
учешће у њој, кренути 'и разна стручна удруже-
/
смислу Правилника о избору органа народне инспекције, Извршни Од“ бор Г релеког одбора Народног фронта Београда одлучно је да се из. „бори | група народних инспектора у свима основним организацијама на територија Беаграда обаве у временском размаку од 24 априла до 6 умаја о. т. У том временском учал ну, одредиће рејонски одбори Народног
- Уочи избора __ ЗА ОРГАНЕ НАРОДНЕ ИНСПЕКЦИЈЕ
фронта дане за изборе у појединим основним организацијама на својим тв.
риторијама.
Преко Теразија прође дневно хиљаде и хиљаде људи, ' аутомобила и других саобраћајних „средстава. Из дана у дан Београд све више добија изглед великог града. Његове улице се проширују, подижу тргови, изграђују вишеспратнице, уређују паркови, травњаци. дрвореди.
становништва.
Извршни одбор · фронта и · ИОНО Београда) утврдиће низ. организа-
ционих мера за спровођење акције, али као најглавније остаје штироко усталасавање грађана Београда за Сем тога треба по-
ња, затим удружења занатлија и сл. да укључивањем својих чланова у ову акцију са своје стране допринесу остваривању разних пред-
"пога,
( Почетак ове акције биће обележен рејонским смотрама фромтовских бригада које ће се одржати у недељу 9 априла.
Сваки рејон ће разрадити програм радова и других мера за уређење и културнији изглед свога подручја, потстичући широко иницијативу својих организација и чланова, развијајући жељу код
њих да што више допринесу У о-
вој акцији, „да са своје стране учине. да Београд „буде, што лепши град,. јер. је и љубав. становника према сваме:граду утолико већа уколико је у њему живот летши.
: Зата Јовановић
парне пекаре у Земуну, У Улици Огњена ограма хлеба дневно
ВИ органи народне власти У
· ФНРЈ, од највишег до најнижег, изборни су и одговорни народу. Изабрани су од народа и сви 42 гани државне управе. Нема ни не државне функције, велике ни мале, која на тај 'начин не би стаја-. ла под контролом народа. Међутим, овај доследно спроведени систем изборности државних органа није заравтеристичан за нашу демократију, иако је тај систем, такав какав је, жеља недостижна информбироовских земаља које мисле да граде социјализам, а нас оптужују, због издаје и због рестаурације капитализма. Оно што нашу демократију карактерише, што је издиже изнад свих других политичких система у свету и што је чини заиста сопијалистичком демократијом, јесте онај низ облика кроз које мародне масе свакодневно и непосредно сарађују и контролишу ред органа нарздне власти и државне управе и рад административног и привредног апарата. Као први том низу стоји велики реализатор наше социјалистичке демократије Народни фронт, затим савети икомисије грађана при Народним одборима, зборови бирача, народна инспекција итд. Ни једна држава на свету данас нема такву идеолошку, правну и практично-политичку демократску основицу као Јутослешвуић ја, иако морамо уложити још достај напора док сви ови специфични демократски облици покажу потпун у= чинак. То одвиси о темпу развитка,
своја грађанска и политичка права.
Између свих горе именованих демократских облика, народна инспекција најшире обухвата народне масе, она им је најдоступнија.. У, њену надлежност спадају најразноврснија питања, од свакздневних личних питања радних људи до крупних државних питања. По овлаштењима каја су јај дата, она може најдубље продирати у државми механизам и тамо уносити критику и предлоге народних маса. Зато народна инспекција, заслужује да буде нарочито негована. Радни људи треба да је схвате и усвоје на
"само као одбрану своје личности м геводих законом зајемчених права и
иштереса против ма чије самовоље, него и као најпотпунији израз својих грађанских и политичких пра-= ва, далеко потпунији него што је на пример право да бирају народне посланике и одборнике, Користећи народну инспекцију, у радном човеку, расти ће свест да је слободан грађанин у слободној земљи, да је др“ жавотворац и градитељ социјализ“ ма. Више нег) кроз ма који друки демократски облик, кроз народну инспекцију врши се најпотпунија мабимлизација народних маса против бирократизма и против било којег скретања са линије изградње социјализма. Органе народне инспекције (групе нарздних инспектора) бирају на годину дана основне организација Народног фронта, и то посебним избарима. Према томе, групе народних инспектора нису неки. помоћни органи одбора Народног фронта каф што су разне комисије, управе и активи. Оне зато нису ни одговорне пред одборима Народног фронта, Пошто су непосредно. биране од Фронтовскога чланства исто као м сдбори основних организација, групе у том погледу имају раван положај са њима. Народна инспекција је самосталан изборни ортан у ок-= виру Народног фронта. Између група народних инспектора и чланства основних организација · нема дакле посредника. Групе народних инспектора су органи основних. :ор= ганизација као таквих,. оне су „оре гани чланства и њему непосредно полажу рачун о своме раду. Из чи“ њенице да су групе биране од члане ства основне организације и, да су њему одговорне, следи, да оне, марак ју бити чврсто наслоњене, на св основне организације,
као риба у води, да - морају бити о
сетљив пријемник и преносник сва кот оправданог незадовољства и
тужбе и сваког корисног тренс за побољшање рада. државних :
на, који виде или чују или зоре се достави.
Кроз прву годину постојања уста нове народне инспекције (од аттрави ла 1949) било је уског тумачена њеног значаја. њених задатака М њене надлежности, ка»: да рад на» родне инспекције не сме излази из оквира државне контролне слуз жбе и као да су групе на инспектора само помоћни. контролних комисија; или само 1 хов проширени“ апарат. Резо јом Секретаријата Савезног 5 Народног фронта, која је ових објављена, исправљено је ово тумачење. Према ја еву луције, „народну У треба схватити само каз неки м пекциско-контролни орган маса, # зан само за контролне комисије. 3
мо у томе да она проналази недостатке, да их сигнализира
МАСТАБАН МА 2 СТРАНН а