20. oktobar

РАЗГОВОРИ

| 0) ОНУ И НЕСАНИЦИ

ан је једна нормална, физиолошка потреба 3за човека исто као и код свак“ живог

бића. Тај прекид у раду, тај одмор, физички и интелектуални, после свакодневне животне активности је неопходан. Нормално трајање сна није увек подједнако код свих нормалних бића. Нормална дужина сна је индивидуална, променљива; неко осећа потребу да дуже или краће спава; обично са старошћу се и мање спава. Али у сваком случају просечно треба спавати ожам часова. Ако би човек радио непрекидно, ако би био стално у будном стању, онда би се брзо натомилати у организму распадне супстанце и токсини (отрови); ови штетни и токсични продукти могу онда да изазову 03биљну _ интоксикацију – (тровање), па чак и да изазову и смрт То је доказан опитима на животињама; на пр. пси зато подлежу брже услед несанице, него услед гладовања. Некад у Кини било је уведено као казна смртно мучење састојало у спречавању сна непрекидним голицањем стопала.

Један научник је утврдиз да не само животиње, већ и биљке спавају, а неке биљке чак заузимају и прави став одмора

Онда је јасно разумљиво зашто дуго и често седење ноћу или претерани интелектуални рад, недовољан одмор могу бити фактори ин-

Ма се

токсикације и поремећене нервне равнотеже. Ова врста тровања, штетности по организам може да има одјека често и на можлане

функције; зато се честз запажају код интелектуалаца — који претеРУЈУ У седењу ноћу или који мање спарају радећи претерано — такве појаве као што су: губитак памћења, умањена пажња, ослабљена моћ концентрације и размишљања.

Према томе, спавање је потребнзЈ, да би се свакодневни физиолошки умор — физички и интелектуални — отклонио потпуно и ла би наш организам надокнатио своју истрошеност у току лана Али као и све функције живих бића, нормалан-механизам сна може бити поремећен разним околностима — и онда настаје несаница.

Узроци, поводи несанице могу бити многобројни:

Пре свега. сан је променљив пре-_ ма лобу старости. Дете спава 10—12 часова Зато кад мало лете не спава, а нису у питању рашћење зуба, треба се онла бојати појаве неке болести: акутне дечје болести, поремећај црева (ентеритис) и др.

Старап напротив мање спава; код њега и најмањи спољни надражај, или најмања брига изазива несаницу. Жена, у многоме осетљивија него човек, наклоњена је више нервним поремећајима, па и несаници.

То је уосталом слични и код неуропата, код свих тзв. нервозних особа.

Опет несаница је обична појава (симптом) код многих болести срца, бубрега, реуматизма, рака итд. У овим случајевима битно :» пре света дечити узрочну болест.

Али сада поменимо само и задржимо се више на тзв. нервозну несаницу. Таква несаница је најчешћа. Она се запажа нарочито у градовима и често код оних који се премарају физички и интелектуално — и код оних који још много једу. Али често и најбезначајнији Узрок може бити повол несанипи код нервозних особа. Овахва особа реатгира и на-најмању атмостерску, временску промену и на најмању бригу (неприлику. секирапију). Неприлике, несклалности у послу, незадовољене страсти ма које врсте (несрећне љубави на пр) делују и на сан као прави отров: 7 њиховој свести фиксирају се тада и извесно претставе, слике које постају отровне фикс-идеје.

Уклањање, лечење несанипе. “опште, различито је према узроку Пре света треба ублажити или отклонити узрок, оно што је изазвало несаницу. Али као опште правило увек кад је то могуће боље је избећи употребу и злоупотребу тзв лекова за спавање, јер и они могу бити токсични, могу још више да појачају · постојећу интоксикатију организма. О томе како треба ублажити и отклонити најчешће несани-

цу, други пут, Др в т.

Одговорни уредник Драгутин Шолајић. Улица Драгослава Јовановића 1ту • Телефомн 20-443 " Чековни рачун 103-90 60386 — Поштански фах 752 • Штампарија „БОРБА" — Београд, Карлељева 371. Гукопиги се те праћају,

«

'#171607,

. УГО, цео сат, стајао је Петар Јанковић и гледао рус шење својих успомена, уграђених чврсто у предмете поред којих је сваког дана, деценијама, проносио своја расположења, успехе или неуспехе, веће и мање зараде. Ти чврсто уграђени предмети усред града

тешили су својом непомичношћу и у нередовним времени-

ма: ковитлац ће стати, завитлано слећи, све ће опет бити тихо, обично, као и пре.

Доћи ће опет време када ће он, трговац галантериском робом са радњом у центру Београда, као и пре, звецкајући кључевима у џепу, раним јутром, док први зраци букте у прозорима горњих опратова, спуштати се пешке од Славије према Калемегдану. у

Та јутарња шетња главном је његов најмилији део дана. Ишао је ивичњаком осојне стране, да би могао видети несметано целу дуж сунчане стране улице, и уживао. Равна линија тек озеленелих поткресаних крошњи пружа се у покорном дрвореду као спољна декорација трговачким излозима; влажна свежина диже се са опраног плочника, којим ће касније, кад први трамваји разнесу безличну масу радника по фабрикама, поврветити грађани: чиновници и продавци, а затим — купци.

Играјући се свежњем малих кључева своје галантериске радње у центру престоног града Београда, Петар Јанковић газио је лагано ивичњаком главне улице и осећао његову чврстину под ногама, као што је, нарочито у овако пролећна сунчана јутра, испаван и окупан, осећао чврстину свога положаја.

Ово је најлепша улица: са свих страна стиже у њу роба и најлепши њени примерци-слажу се у излоте. Улице су, заправо, и подигнуте ради излога; јер, трговачки излози су огледало живота, У њима су сви изуми, сва наука, уметност и лепота — све се то ставља у излоге и проџаје, једном речју: излози су циљ живота! Због ове робе у су свекожика кретања, све радости и туге, Цео живот и рад креће се у правцу трговачких излога, и цео живот им рад ту постиже свој завршни смисао: продају и куповину. И у том завршном чину нађу се сви људи очи у очи, један према другом, тачно на пару измерени, подељени трговачком дијагоналом у две скупине: с једне стране тезге стоје продавци, а с друге купци.

Ова дугачка улица што тече са Славије и што се, као

артеријом престонице био

река при ушћу, проширује у главни трг, У Теразије, да

би из тог елипсастог језера, под другим именом и ужим коритом, отицала даље, све до Калемегдана, места где понире трговачки изглед града, пуна је излога и робе, трговина и радња, дакле, пуна живота. Ето, само зато је ова улица мила Петру Јанковићу, трговцу галантериском робом. са радњом у центру града.

Рано свако јутро он њоме прошета. Рано ранити научио је још као Привредников питомац — шегрт и касније као калфа, који је први пред радњом сачекивао свога шефа и још касније кала је отворио мали дућан — сваштарницу У Сарајевској улици.

та радња у Сарајевској улици, пуна дугмади и шарених врпца, отворена је давно, пре двадесет и шест година. Било је то мемљиво подрумче, без прозора до улице, пред којом су као барјак трговачког почетништва, виселе разапете кошуље и гаће од жутца. Биле су то давне и тешке године теретног успињавања горе, уз Балканску улицу. 38 пењање уз такву стрмину потребна је вештина; он ју је имао, и попео се горе у џентар. Кућа њетове друге жене била је више Славије, и тако се он свако јутро, уживајући, спуштао Улицом краља Милана на Теразије, па Кнез Михамловом на Калемегдан. затим, опет на Теразије да прел

„Москвом" попије црну кафу.

И ту, седећи за округлим сточићем пред најелитнијом кафаном престонице, на опраном плочнику искоцканом жутим циглицама, пио. је кафу и био задовољан: сад, кад

устане од стола, он неће поћи низа страну, у трговачку периферију, него ће поћи равном линијом центра и откључати своју радњу у чијим излозима блистају, елегантно поређане, тврда прса скупих кошуља им оковратника, кравата и пиџама. Пред вратима га чекају помоћници и шегрти. „Добро јутро, госин шефе", рећи ће му они учтиво и покорно, као што је и он некад говорио, чекајући побожно да се изврши обред власничког отварања трговине, па да онда он, калфа, подигне тешку роло-решетку у висину.

Све то: и тешло пењање у ред" угледних трговаца,. и дивно крцкање кључа у брави сопственот великог дућана, и ово угодно, мирно осећање сигурности, прихода, куће, угледа, па чак и жалости кад је умрла ћерка Смиља — све је то чврсто уграђено у слику Теразија. Па он је ту свакодневно, скоро увек за истим столом, навикао да гледа ниску отраду баштице насред трга. !

А сада стоји ту, на Теразијама, већ цео сат испред кафане чији су столови и столице покривени праштином која се слеже са трга — радилишта и гледа како се руше све његове успомене.

«г.. Дигли су дрвене коцке, срушили железну ограду баштице и почели, усред Веограда, насред Теразија, немилосрдно да копају и рију. А када је пнеуматички чекић, пакосно цвилећи, загризао углачану цементну ограду водоскока, Петар Јанковић окренуо је главу:

— водоскок руше! о

Окренуо је главу да не види то рушење. Осетио се немоћан и јадан, скоро исто као шестог априла четрдесетпрве кад је угледао рушевине своје рођене трговине. Окренуо је главу и пошао кући ојађен и бесан. Викао је на жену:

— Зашто они. ти тамо комунисти, наше Теразије ко пају и ријут Преуређују, као да ће вековатиј Разумешт

— Ма разумем, не вичи — умиривала га жена.

— Ништа ти не. разумепи Свидело им се — цај да ме;

излозима

кавитет

Милка Жицина пр

центар центра! Разумеш лит И законе тако

њамо Теразије 5 је један за друтим. М све то на брзи-

доносе, један за друтим,

, на јуриш! ка но ЛЕК дана опет је дошао на Теразије. Не баш

нарочито на Теразије, него њега туда води његова јутарња шетња. Али се преко трга није могло проћи без застајкивања: а пролази су постали узани, загушени гомилама земље, скинутог асфалта, разбијених плоча цемента. А многи људи, на стотине, ради, крампа, лопата, ископава, товари земљу у камионе, колица, вози, превози, истоварује, све бучи, режи, јечи, ломи, кида и — смеје се. Рупшти и смеје се! Ено, гдеје био водоскок зјапи рупа, са баштице товаре земљу на камионе... А где су ивичњаци" Па они су дитли све ивичњаке! На шта ће ово да личит Где је тротоар а где коловозт Па шта раде ови људи

— Па шта они ово радет — упитао је лругог дана посматрача до себе, старчића који се обема рукама наслонио на свој штап и посматрао радну врећу.

Пошто није добио одговор, поновио је питање:

— А докле иде тротоарт Ја ово ништа не разумем!

Тада старчић подиже свој штап и поче да црта ивице гротоара, прелазе за пешаке, и одједном задржа штап:

— Ено мога унука! Данас раде медицинари. Прва го-

цина,

Деда је махао“ штапом, сав озарен, поздрављајући унука: у

— Ено онај у плавој кошуљи што вози колица. Гле, како трчи! Мишо! Мишо!

Али Миша није чуо. Он трчи, вози колица и пази да

се не судари с другима. — Журе се деца, — објаснио је деда спуштајући штап, — Првога маја има да буде све готово!

— Сав овај кршт — зграну се Петар Јанковић, поћу- |

тао мало и изјавио: — Немогуће! Обрукаће се!

Био је задовољан. Обрукаће се, ситурво. Па ово су раз- .

валине!

Прешао је преко тих развалина на другу страну трта и опет заподео разговор:

— Ко ће све ово да заврши до првогат Зар студентм медицине7 , и

— А, не, — одговарала је жена са мрежом пуног млада лука. — Тамо горе су студенти технике. Друге године. Јуче је радила моја ћерка. Она је прва година... И

Жена оде преко разрованог трга, пажљиво заобилазећи влажне рпе жутице. А. бивши власник галантериске радње, гледајући радни мравињак, стаде да размишља:

„Доктори! Инжењери! Крампају, копају и возе колица усред ·

главног града! Па то је, ипак, необичној“

Та мисао га данима заокупљала. Он је сељачко дете и цени физички рад, да уствари раде само сељаци. И помало презирао сву ту охолу ·школовану господу: адвокате и професоре, локторе и учењаке, са којима се он, и кад је имао највише новаца и трговачког угледа, ипак није могао изравњати., То су људи који имају углед по свом образовању, мако немају новаца, Сећа се шта је то значило кад дође лекар у село или инжењер да премери дуго спорене границе земљишног власништва!

Жакви ли ће бити ови овде кад заврше своју науку им буду све сами доктори, професори, инжењерит Каквит

Ишао је по неравном терену, заобилазио рпе, скањао се теретним камионима, и сваки дан припиткивао нове групе омладинаца: у [

— Шта сте вит

— Ми смо чиновници Министарства грађевина. .

— Министарства рударства.

— ...спољне трговине,

— Ми: Ми смо синдикална подружница Југопетрола. Пени радници, подружница „Загреб“. Ветеринарски

акулет,..

Не, то неће бити као школована господа његовог доба.

Стајао је дуго и посматрао младу девојку како тешко диже маљ и лупа по великом комаду цементне плоче. Дуто и невешто је ударала, дуто и упорно, а кад је плоча пућла, девојка је узвикнула:

— Разбила сам! ћ

Њено лице букнуло је радосним смехом, детињим, срећним. Тешко дишући, зајапурена, исправила се и тражила очима коме да се похвали. Но сви њени другови били су заузети својим послом. Њен поглед пада на најближет посматрача: У

— Ето! — рече она. у = се

Старом Јанковићу се учини даје то девојка саотнитила баш њему. Насмејано, радосно, несташтно, Тако ралосно утрчала је некад његова ћерка Смиља у радњу:

— Тата, положила сам!

да је жива, и његова ћерка би сада била студент... То је било весело, мило дете. Била би сад оволика иста, као и ова мила девојка. МИ она би умела овако да се радује. И она би овако невешто лупала по цементном комалу.

Петар Јанковић се помаче и рече девојци:

— Тако се тешко разбија. Под велики комад подметнути мали. Лакше ће се разбити кад сав терет не лежи на земљи. Ево овако!

Приштао је и држалицом маља одитао један комад, ногом под њега подгурнуо мањи; . .

— Де сад! Али лакше, што журити толико . — Знате, чико. журимо. Све мора бити готово до првог маја. ,

Девојка је наставила да ситни грумење, а он се измакао и посматрао је издаље. Аха! Сад лакше пуца. Неискусна је у раду та девојка, не жали се, запиње из све снаге.

Окренуо се, посматрао цео трг м утврдио да крш ипак брзо нестаје. Сад је цео трг све мање личио на рушевине а све више на радилиште... Па; ако.сви. буду радили као Смиља... тојест као ова девојка, можда ће и свршити до рока. Свмо, зашто мећу тако кратке рокове! Ето, то им не ваља! Није то — меница,-Па и меница се може продужити.

— шта је, заморио си сет — титао је једнот младића у штиптарском оделу. — Шта грабиш на врх лопате! Нису то резанци да их набадаш на врх кашике! Гле како ради она девојка у белој Блузи, погледај ено она тамо што ситни комаде! : 1 Пио је и кафу код „Касине" стојећи код прозора ода• кле се.виде људи како раде на тргу и размишљао: Ето, 'тај младић што је слаб на послу тек је ститао у град. Покрети су му троми, неизрађени, још се није „пролупао“. Па.и он, Петар Јанковић, био је невешт и тром, спетљан и туњав, кад је дошао у град да шегртује. Па се и он извештио. А у то његово доба није било овакве омладине. овакве на јавним радовима. ·

Ето, он уствари сад први пут види стотине људи који раде као један. Весело и жестоко, господарски и оштро; То он воли. Кад радиш, ради да све пуца! И са срџбом се сети да радници. које је он најмљивао, никад нису радили с вољом. 73

И чим се сетио прошлог животе, он се разјадив, пошао кући, Са пакосном клонулости рекао је жени: ћ

— Све ће они урадити о року! Хоће, видећепи

— Млади су, — потврдила је стара жена. ји

Муж је дуто ћутао, вз затим наставио да размитиља гласно, збуњен: %

— Ето, и ја сам жестоко радио некад! Али ја сам радио за себеј Разумешт А онит Раде као да су сви теразиски дућани њихови! Разумеш лит а . (

— Разумем, де, — умиривала га је старица постављајући тањире за вечеру. А 7" у 'л 3 :

Али то мужа још више разбесни: У .

— Разумем, разумем! Шта ти разумешт Не разумеш ти ништа! у '

Мај 1947 године |

изузимајући тртовину, он је сматрао

~

у

у

+

= и – | – – | – = | – [= = | – | – = (–] | – | = = ја о – – – – = на = ко |] – | = – С = С = |] – = – | ј--] – – – |] по п у | =] – – ~ Ен – ЕУ – = = == = – | | та – = = [= == = = |] ј ји == = – = = | = =

= == = = | = = = = = = ==

= = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = | = – = = = = = = = = = = = = = = = =

;

== = == та == = | с пина = та | [-] | = њи == њи с = -] |] = == | = а == | „та = | нем у виа 4 = = => г= с сме = во == па == == а == | Ели ужа ст= ома с== === га сжо = = ил вз

Глиторић

пп 21 2 __ПОБЕДА ГЛИГОРИЋА

на турниру "у Мар дел Плати

У Мар дел Плати (Артентина) завршен је традиционални међународни ша-

ховеки турнир, који Аргентинска

шаховска федерација у овом купалишту приређује редовно сваке године. Суделаовало је укупмо 18 играча од којих, су 14 јужноамерички мајстори, Европа је била заступљена јутословенским врхунским шахистима Глигорићем, Пирцом и др Трифуновићем, затим француским прваком Росолимом. победио. је југословенски првак Светозар Глигорић и тиме поново је посведочио да спада у ред најбољих мајстора У свету.

Аргентинска штампа доноси интервјуе са Глигорићем, истичући да је њетова победа на турниру потпуно заслужена, као и то да је он први инострани мајстор који је досад успео да на турниру у Мар дел Плати однесе прву награду. У почетку турнира Глигорић је играо опрезно и неколико партија је ремизирао, јер није био довољно упознат са стилом итре јужновмеричких мајстора. Затим је пооштрио свој начин игре и ређао победе једну 3а другом. После деветог кола нашао се на челу табеле и одржао своје воћство до краја такмичења. Аргентински листови истичу феноменалан талент младог југословенског првака, његову енергију, продорност, ванредио познавање теорије и друге одличне квалитете. Листи својих досадашњих међународних "успеха Глиторић је додао једну нову сјајну страницу. Иако му досад још није званично призната титула. великог мајстора, Глигорић је потпуно заслужује.

Остала два југословенска претставника на турниру у Мар дел Плати, Пирц и др. Трифуновић, нису у табели заузели оно место које се очекивало. Пирц је лелио четврто и пето место, а Трифуновић девето до једанаесто. И овога пута Пирц је почео турнир сразмерно слабо и налазио се у средини табеле, а затим се узастопним победама уздигад високо напред, Да је турнир потрајао још које коло, могуће, је да би пири доспед и до другог места. Код Трифуновића је, међутим, обрнут случај. првој половини турнира у Мар дел Плати, слично као и на прошлогодишњем штамтионату ФНРЈ, Трифуновић се налазио на водећем месту и очекивало се да ће постићи велики успех. из првих осам партија у Мар дел Плати он је начинио читавих шест поена. Међутим У другој половини такмичења · Трифуновић је претрпео прави слом и из девет партија поститао је свега три поена, Овако нагло опадање снаге у току турнира ретка је појава у аналима међународнот шаха, а објашњење би се мотло наћи само у слабој издржљивости и индиспозицији.

Благодарећи нарочито победи Глигорића, гостовање југословенских мајстора у Јужној Америци допринело је У знатној мери угледу нашег шаха у вим лалеким земљама. О томе сведочи чињеница да.се Светском шаховском савезу пријавио низ јужиоамеричких држава за учешће на шаховској олимпијади, која ће се крајем лета одржати У Јутославији. Да су југословенски врхунски играчи на турниру у Мар дел Платм оставили одличан утисак, потврђују такође позиви да суделују и на другим турнирима, који ће ускоро би приређени у Јужној Америци. ;

Шаманонат Београда 13 учешће стрених мајстора

|рнадски шаховски одбор Београда припрема турнир за овогодишње првенство града, који би се одртево маја месеца уз учешће неколицине иностраних мајстора. Из иностранства су · позвани као. гости претставници Швајцарске, Аустрије, Холандије. Белгије и' Француске; Досад су се пријавили за учешће француски првак Росолимо, холандски мајстор Принс и белгиски Мајстор Блау Ол београдских мајстора очекује се да ће сулеловати Милић, Матановић, С. Вуховић. С..Нелељковић, Јаношевић и Ђаја., надаље мајсторски кандидат Караклајић. Упућен је позив и љубљанском мајстору Пупу. Најбоље пласирани беотрадски играч добиће титулу првака. Турнир ће пати прилике младим играчима ла опробају своју снагу и да допуне искусСТВОУ сусретима са истакнутим мајсторима из иностранства.

у Зимовнику

(Рад Оливере

Вукашиновић)

пафте и обојених метала у провинцији Синкјанг доказ су само да се

аи пипака

ПРСЕЋЕД ЗЛАМАЈИЦА

_ БИОЉНО ОВАЦА ПИ")

СОВЈЕТСКО-НИ МЕШОВИТА. ДРУ

Сав теко Елени уговор,

УНА

закључен у Москви 14 фепр вреј био је исход дугих разговора _ између Мао це Тунга и руководилаца Совјетског Савеза. Преговори су трајали више од. осам недеља. За време преговора у Москви су позиване и деле гације појединих кинеских провинција, између осталих и провинције Синкјанг. Још док су преговори вођени, Вишински је сматрао за потребно да демантује гласове који су се ширили да Совјетски Савез намерава да извесне кинеске покрајине, међу њима Манџурију и Синкјанг, одвоји од Кине. чјекало се да догађаји покажу каквим се смеровима руководила се вјетска политика приликом склапа• ња совјетско-кинеског уговора. и догађаји су почели да пока-«

зују.

Пре кратког времена Москва је званично саопштила да је са кинеском владом закључен споразум о формирању два совјетско-кинеска мешовита друштва у провинцији Синкјангу. Оба друштва, према саопштењу ТАСС-а — образована су

| „у пиљу ноти ја пи алне и = неске национ ЗА

чања економске сарадње

СССР и НР Кине",

Једно совјетско-кинеско мешовито друштво има за задатак да ис• тражује и производи нафту и плин у провинцији Синкјангу, а друго ће истраживати и производити обојене метале,

Провинција Синкјанг граничи се на северу са совјетским | азиским територијама и чувена је по свом природном богатству. Испод површине ове ретко насељене покрајине крију се огромне резерве нафте. 0Она такође има угаљ, гвоздену руду, злато, волфрам, бакар и друго. пре три године у западном Синкјангу пронађен је и уранијум од кога се, као што је познато, прави атомска бомба. Сва ова природна блага досад су врло мало искоришћавана.

Совјетска влада одувек је показивала велико интересовање за ову кинеску провинцију. Она се у више махова мешала у честе унутрашње трзавице које су постојале у Синкјангу у циљу да ову покрајину стави под своју контролу и осигура експлоатисање њеног природног 60гатства. Интересантно је само да се приликом потписивања уговора са Чанг Кај Шеком 1945 године, совјетска влада обавезала да се неће мешати у унутрашње ствари правинције Синкјант,

Те обавезе она потребно да даје влади народно-де= мократске Кине. Шта више, очи• гледно је да је споразум о мешовитим друштвима у Синкјангу на прављен још приликом вођења преговора у Москви и да је тај споразум, који није ушао у текст уговора, био совјетски услов. за пружање финансиске помоћи НР Кини коју предвиђа уговор.

шта „за совјетске руководиоце у пракси значе мешовита друштва искусиле су на својој кожи све земље народних демократија. Мешовита друштва за експлоатацију

није сматрала за

совјетска политика према Народпој Републици Кини руководи и стим оним хегемонистичким циље-• вима које је тако видно испољила у односима са новим демократским

цржавама у Европи.

Да се совјетска брига за „унапређење сарадње" с Кином неће ограничитп само на провинпију Синкјант, види се и по томе, што је у треће мешовито _друовог пута у интересу .„помагања развоја кинеске – националне авијације". Целокупан цивилни ваздухопловни саобраћа! у Кини монопол овог метовитот

међувремену освовано већ и спвјетско-кинеско штво,

пофтаје друштва.

НАСТОЈАЊА ДА СЕ ОЈАЧА АНТНРНОСГ 0У4

ЕНЕРАЛНИ секретар у Орга-

низацији Уједињених нација Тритве Ли предузео је нову акцију за омогућавање успешног функционисања _ органа ове најважније светске организације. претставништва _ Кине пореметио је умногоме целокупан рад Организације Уједињених #3ција. Кинески народ, најмногобројнији на свету, није стварно претстављен у Организацији. У органима Уједињених нација још увек се формално налазе делегати куоминтаншкот режима који више не претставља кинески народ, а питање пријема претставништва нове, демократске Кине још није решено.

Сем тога совјетски делегати, под изговором бојксотовања куоминтаншких претставника, одбијају учешће-у раду појединих органа Уједињених нација.

Тригве Ли је лао иницијативу да се сазове ванредно заседање Савета безбедности на коме би учествовали министри спољних послова држава које су заступљене у Савету (тојест и министри свих пет великих сила) и на коме би се за• седању расправљало о свима најважнијим актуелним проблемима.

Поред окончања спора око прет= ставништва Кине, Тригве Ли преде лаже поново покретање расправљања проблема општег разоружања, контроле атомске енергије и дру“ га; Ову иницијативу генералног се= кретара подржава и претседник ово“ годишње Гепералне скупштине ОУН Карлов Ромуло,

Спор око

ЗАЛАДНА НЕМАЧКА ПОЗВАНА У ЕВРОЧОНИ САВЕТ

РОШЛЕ недеље у Страсбургу

је одржана скупштина тако званог Европског савета, тојест саветодавног стела групе западно. европских земаља, Са скупштине је званично упућен позив западнонемачкој влади у Бону да приступн Европском савету. Тражење бонске владе ла уједно буде примљена и у Министарски комитет скупштине одбијен је с мотивацијом да За“ падна Немачка још не испуњава

услове које Статут предвиђа. Исти позив упућеп је и влапи — Сарске Области.

Канцелар запално-пемачке влале

пр Аденауер У једној изјаве трет“ ставнипима штампе поново је м/та: као захтев па Мемачка Пуле трети“ рана кво равноправни партнер У организацији западно-епропских пр" жава,

МЕ