20. oktobar
ПРОБЛЕМИ ГРАДСКЕ ТРГОВИНЕ
= БОЉА ОРГАНИЗАЦИЈА НАБАВКИ ЗАДОВОЉИЋЕ ПОТРЕБЕ БЕОГРАЂАНА
У ДОБРОЈ И РАЗНОВРСНОЈ РОБИ ба и
унесе само ону робу која ће одговарати с "потребама и захтевима граа. ОРБА за побољшање квалитета производа и повећање асорти-
Наш трговински апарат, досад је добављао робу преко Трговинског стоваришта за промет текстилом и обућом на велико, који је закључивао уговоре са произвођачима. Врло често, дешавало се да та роба није била ни доброг квалитета, нити је задовољавала укус становника главног града. Али, пошто је апарат био зависан и везан за стовариште, морао је да прима и такву робу која је, разуме се, много штетила тртовини. Тако се десило да је, између осталог, пропало и неколико стотина хиљада лепака за муве, који нису били добри, па се нису могли ку= повати.
Да би се побољшало стање у трто· вини и престало са том рђавом праксом, отсад ће трговинска предузећа Београда, закључивати самостално, преко својих набављача, уговоре-са производним предузећима. Довољан број стручних, способних и окретних службеника слаће се на терен, тде Ће, пошто испитају све услове и мотућности за испоруку што боље робе, склапати уговоре. Они ће у фабрикама имати могућности" да разгледају узорке артикала за које се интересују и тек пошто испитају њихов квалитет и да ли одговара потребама грађана, приступиће уговарању. Исто тако, предност оваквог утоварања је и у томе, што су, према досадашњој пракси, прво закључивала уговоре савезна, па републичка у, тек на крају, локална предузећа. Збаг тога су често локална предузећа морала да приме оно што је од ових остајало.
Међутим, у новим условима уговарања тога више неће бити. Од спретности и брзине набављача, зависиће да ли ће бољу робу добити савезмо, републичко или локално предузеће, А пошто је награђивање набављача тесно везано за робу коју набави, — и то не као досад, по количини, већ по квалитету и потребама које постоје, — развиће се широка утакмица: ко ће набавити боље и корисније артикле,
Нов начин награђивања набављача робе потиче отуда што су продавнице трговинских предузећа затрпаване разним непотребним предметима. Њих су набављачи доносили у великим количинама, јер су тако добијали већи проценат. Шта је даљеа бивало са том робом, да ли је она ана или не, и да ли је предузеће пттетило на том, набављача није занимало.
Међутим, кад проценат зараде набављача зависи од тога колико је продато од робе коју је набавио, оп је директније и непосредније заинТересован да узима само ону робу која најбоље одговара.
Због тога је неопходно потребно да набављачи који одлазе на терен,
уговарања, добро знају потреА и укус грађана. Врло је важно водити озбиљну бригу о животном стандарду људи за које се роба набавља. У овоме ће набављачима најбољу помоћ пружити продавци из тртовина, јер су директно повезани са потрошачима. Они најбоље познају укус и потребе грађана и могу да предлажу за набављање робу које до сада није било, а за коју постоји потреба. На тај начин ће се помоћи повећање асортимана робе у продавницама, што ће користити и трговини и грађанима. ;
Корисно би било када би набављачи давали предлоте производним
предузећима о изради извесних артикала који су нарочито потребни градском Прва Ву ИЕ умесна критика е од стра > бављача, могла би добро да користи произвођачима, који би на тај начин упознали укус потрошача. Грађани главног града, као и градева уопште, имају потребу за многим предметима који се на селу не траже, Међутим, до сада се дешавало да у град долази роба која 6оље одговара сеоском становништву и обрнуто. Од способности набављача зависи да ли ће се ова пракса и даље наставити,
У јутарње свитање, високо горе на јарболу залепршала је
ХК
МУЗА 5
застава, весник про летње изградње
ЕЋЋ друга ноћ како Гостиварска бригада п
за Нови Београд. Дугачак пут! То је по
од пола ноћи до пола ноћи,
Испрекидане разговоре прати неуморан ту-
тањ точкова композиције, Још свега два сата м угледаће град који никада нису видели, Једино је, од свију њих, Сафи Идриз бис прошле године на изградњи Новог Београда. И што се више приближују, још невиђеном граду, нестаје сан и дремеж и живост расте у вагонима. Чини се човеку и да точкови брже клопарају и да захуктала машина све брже фркће. А око Сафи Идриза окупили се бригадисти, и он им прича о Новом Београду, па када му нестану речи, он се рукама помогне, да би што боље поткрепио своја објашњења. Млади Идриз, још голобрад. био је на Новом Београду у прошлогодишњој првој смени.
— А. ко зна колико се ту променило откада сам ја пошао, Сутра ће бити година дана како сам био, први пут, на Новом Београду, и сутра бићу опет тамо...
и док им он прича о својој првој републичкој македонској бригади, о изградњи студентског насеља, о бригадама и другарском животу у логору „Јожа Влаховић“, дотле су га Сандра Крстески, Ашим Иљазовић и други другови пажљиво, гутајући сваку реч, слушали. И што се разговор више развијао, то се и мала групица омладинаце све више повећавала. Сећања и успомене из ранијих година изградње почеле су да долећу са свих страна, И све су се више множиле. Неко је причао о првом прохујалом возу на прузи Шамац — Сарајево, неко о изградњи хидроцентрале Маврово, а неко је... само слушао...
Најзад: Земун! Главе, са белим кечићима, накитиле су све отворе вагона. „Долази Нови Београд“ — рекао је неко и речи су пошле од вагона до вагона, од купеа до купеа. Пола ноћи је прошло, Композиција лагано пролази поред студентског насеља, расветљеног у ноћи, поред високих станбених зграда, које су, већ сада, један део будућег града...
— Ето, ту је радила бригада „разбијачи клевета“ — објашњава Идриз — ко зна колико пута ударна! А тамо Јабланичка... Онамо су били Оџачани..,
Тамо, даље, у чађавој ноћи, светлео је поспан полумилионски град.
Сместили су се у пролазној бараци, Ашим Иљезовић ,скинувши с рамена торбу, наместио је под главу и слатко, после напорног путовања, заспао.
У јутарње свитање, високо горе на јарболу, залепршала је застава. Очи бригадиста радосно, са необичним расположењем, гледали су је. ПЏрва застава на Новом Београду! Весник пролећне изградње. То она овог јутра обавештава свима и свакоме: дошла је прва бригада! И, као талас када се прелије, одједном, бели кечићи, у рукама бригадиста, зањихали су се кроз ваздух. Дуго су поздрављали прву заставу, прву подигнуту тробојку, сашивену доле, далеко на југу... Плаво — бело — црвено. И црвена звезда. |
Данас се још не ради. Само што се уређује логор ·
и чисти, дугим зимским сном, снегом и кишама изрован, запуштени круг.
То јутро Сандра Крстески, Сафи Идриз и петнаестотодишњи Алаза Азис изишли су из логора. Пеш» чани длан прекривен росом, пружао се испред њих. За Алаза, који је први пут, пре три дана, напустио село Лаковицу, доброт бабу Изаира и најбољер друга Ћамила, ове зграде изгледале су невероватне, као да их нису градиле руке његових другова, већ људи огромни по величини и неупоредиви по снази.
Са дечачким набораним челом, уздигнуте главе, дуго је гледао у зграду Претседништва владе, у свзки њен спрат и прозор. Све га је интересовало. Крупне очи, овога јутра, засула је радост...
— Здраво, Нови Београде! Ћамиле ми је рекао да те поздравим — рекао је Алаза, док су му очи мирно и замишљено гледале у дуге, лепо поређане грађевине станбеног насеља. А ветар му је задиркивао нову, жуту, шарену мараму, коју му је дала мати при растанку, на лаковичком друму. Он је сада гледао очима ону истиниту причу, коју је слушао од својих старијих другова и која га је вукла, њега петнаестогодишњака, да види Титов Београд.
Дуго им је требало док су обишли зграду Претседништва владе, Сафи Идриз, као „стари“ градитељ Новог Београда, водио их је и имао прву реч:
— Када сам ја био ту, пре годину дана, дизао се први спрат на студентским зградама. А овде, трећи... Видиш, Алаза, сада су све те зграде под кровом.
А Алаза је гледао, настојао да, од свега тога, што више схвати и разуме. Много промена и много слика донео му је први дан. Хтео је све да их сачува. Зато је слушао сваку реч и тежио да му све буде јасно. И-
5
мао је и жељу да све то исприча и мајци Хатими, и бабу Изаиру, јер они, можда, никада неће видети овај град, а мило им је да чују о њему... _ и
Круг око бригаде био је већ чист када су се вратили. Сандра Крстески, ушао је у бараку, изнео агитациону таблу и приковао је пред врата, Такву таблу, само мало већу, има и његова сељачка задруга „Нови живот“ у селу Воковју. Он је командир чете и „добар комуниста“ како кажу два његова друга из истога села и исте задруге. Али је и добар земљорадник.
— Зар би могао били добар комуниста ако није добар радник; — каже Јуфим, земљак Сандров, док је овај намештао таблу.
Табла није нова, али је још добро очувана, Она је ту и прошле године стајала и давала сва обавештења бригадистима. А није тешко погодити које су ту бригаде биле и становале у тој истој дрвеној згради. По зидовима бараке још и сада стоје крупни натписи: „Јуриш Моравци“, „Ура Косметовци“, „Победу за победом, Невесињци'... А у бараци, изнутра, по зидовима и дрвеним креветима, стоје имена многих градитеља, датуми случајно записани и кратке песмице временом неуништене... Случајне успомене, случајно руком записане, непознатих градитеља.
И за малу Миру, петогодишњу девојчицу, данас је почело пролеће, Она је дете Новог Београда. Дете, које већ две године живи са својим родитељима ту, на изградњи, Упознала се са младим Насуфом, Гостиварчанином, косих смеђих очију и истурених румених јагодица, па га јури са прутићем у руци око бараке. И зачас би застали једно према другоме. Моменат оклевања и лукавости:
— Оћеш да ми кажеш твоје име7 — пита је Насуф са звучним акцентом свога краја.
— Нецу! Сад ћес ти да добијес — и опет трчи за њим. Не зна и да ли јури за њим, или за црвеном, као сочна зрела трешња, новом марамом, Због ње га је запазила. Док су се њих двоје, уз општи и весели смех младих Македонаца, јурили око бараке и кроз бараку, на пространом травњаку, поред логора, где су ранијих година бригаде исписивале разне пароле, смрвљеном циглом и кречом, Феми Меме премеравао је својим прутићем простор како би, што боље, расподелио слова
пароле, коју је држао у руци, исписану на парчету па- , пира. Била је то нова парола, још неисписана на Но-
Тек су се сместили, а већ је почео нови живот · испуњен радом на градилишту, заједничким читањем на још млаком пролетњем сунцу, игром и одмором
Боск за " вом Београду, једноставна и данас свакоме јасна и позната: „Изградићемо Нови Београд сопственим снагама“, У логору спуштало се вече. Сунце се заклонило иза високе зграде Претседништва владе, а њена дуга сенка прекрилила је бараке.
Најмлађи, Алаза Азис, пише писмо своме другу Ћамилу Иљизи. Он му је то обећао, Јер, Ћамиле му рече, на растанку, да ће доћи да га смени. И да му пише све што је видео. Сео је, и наслонио се о зид бараке и, пошто је мало размишљао, почео... Нижу се слова, полако, одмерено, неправилна али јасна, писана малом, али мушком руком:
»„.• И да знаш колика је зграда Претседништва. Ето, ту је близу наша барака, па је сваки час гледамо. Док сам је обишао требало ми је толико времена колико за пешачење од наше Лаковице до Кунова... Најбоље ћешт видети сам кад дођеш,... Знаш, поздравио сам... онако, другарски, како си ми рекао... Пишти ти мени па ћу и ја теби опет. Поздравља те твој друг Алаза.“
Мисмо је завршио тек увече, под сијалицом, Сандра му је мастилом написао адресу. ,
Ноћ је. Негде у дну бараке чује се благ звук зурле. у
А сутрат Сутра је први дан битке! Сутра ће прве заставе на радилишту да залепршају.
Вечерас се, на још једном јарболу, залепршала застава. То су Трстеничани јавили да су стигли, Ако, нека се зна! А сутра, ко ће још сутра подићи заставу7 Ко ће поздравити Нови Београд и честитати му треће пролеће његове изградње7 Који ће се јарбол закитити новом заставом и одакле ће она бити7
В. ВОЈВОДИЋ
~
· Долазе омладинске бригаде
еаааВОААЛИАВАААААМАМАААААИААРРААААИОАМоеааввмввмвине
ЗДРАВО, НОВИ БЕОГРАД
ПРЕДУЗЕЋА
Борба за бољи квалитет ти патаренима
И „НУЛТУРА“
отанизовала изложбе квалитета
.
„ПРОЛЕТЕР“
ЕДАН од најважнијих задатака, који се у овој години поставља пред
наше трудбенике, јесте борба
за побољшање квалитета производа. По“
дизање животног стандарда наших радних људп, уско је повезано са питањем квалитета производа, нарочито оних за широку потрошњу, н због тога се овом питању мора, у четвртој години Петолетке, поклонити да»
леко већа пажња него раније.
Ове године многа ната предузећа добпла су велике задатке за произ> водњу артикала за извоз, Извозни артикли морају бити одличног квалитета, јер на међународном тржишту постоји велика конкуренција, и лошије из рађена роба не може да се прода. Обзиром на велики значај извоза за јачање наше индустрије, за подизање нових фабрика, куповлну нових машина и разних, нама неопходних, сировина, питање борбе за бољи квалитет мора се у овој години водити непрестано, упоредо са борбом за план.
свим београдским предузећи-
ма већ се доста учинило у погледу побољшања квалитета. Нарочито добри резултати у том погледу постигнути су у такмичењу у част избора за Народну скупштину. Да би се радници наших предузећа још више заинтересовали за овај проблем, да би се очигледним путем показало како треба, а како не треба производити неке артикле, у неким београдским предузећима организоване су изложбе квалитета. Тако је, на предлог, техничког руководиоца фабрике обуће „Пролетер", Душана Јелаче, у фабричком дворишту направљен један излог, у коме је, путем изложених ципела, приказано како ко ради. У горњи део излога стављене су ципеле добре израде. Крај сваке је назначено чија је израда. У доњем делу изложене су рђаво урађене ципеле. И крај њих су имена оних који су их радили. ·
Ова изложба, иако још мала (ускоро ће се организовати већа), изазвала је велико интересовање радника. Кроз одељења непрестано струје коментари о квалитету. Радник, чије је име било данас забе„лежено у горњем делу излога, поред добро израђене ципеле, труди се да и сутра, и увек, одржи своју израду на потребној висини. А онај, чије је име изложено поред рђаво израђене. ципеле, обраћа већу пажњу својој изради, тежећи да оствари што бољи квалитет, како његово
„име не би више стајало у доњем делу излога.
У предузећу.“ „Пролетер“ рад је организован по бригадама. То је један од важних услова за успешну борбу за квалитет, Унутар бригада, радници једни другима указују на грешке, критикују оне који се немарно односе према квалитету израде, дискутују на који би је начин побољшали, Борба за квалитет је већ толико заоштрена, да, на пример, доплер (радник који прошива ђон) неће да прими ципелу од радника који је, у претходној операцији, прикивању фђона, рђаво урадио свој посао. Овакав начин рада у бритадама већ показује значајне резултате. Квалитет, у односу на 1949 годину, знатно је побољшан нарочито на изради женских ципела. Данас у продаји има лепих и добро израђених женских ципела, које су произвели радници „Пролетера“, На женским сандалама још није довољно учињено, ма да се на томе непрестано ради. Сандале су још увек прилично ружног изгледа, али то има објективних разлога: недостају неки калупи и уређаји. Сада се производе мушке сандале, које су одличне израде, и у поређењу са тротшлогодишњим далеко су боље.
Колико се пажње поклања побољшању израде и материјала ви-
ЗА ЉОЉЈЕ СНАЉДЈЕВЊВАЈЊЈЕ ЛРАЛДА
ЛИЖИ се време довоза свежег воћа и поврћа у наш град. Воће изповрће стизаће у великим
количинама, јер град од пола милиона становника има велике потребе. Да би се довоз правилно спроводио, треба извршити све потребне припреме. Поред обезбеђења тванспортних средстава, од велике је важности за успех овогодишње откуп-
о О ОИ ИАТА ТУН
У ОВОГОДИШЊОЈ СЕЗОНИ ВОЋА И ПОВРЋА
треба обратити више пажње амбалажи
%
не сезоне, припремање све потребне амбалаже. у
У ранијим сезонама откупа воћа и поврћа питање амбалаже, коме обично није посвећивано довољно пажње, претстављало је знатну препреку раду. Предузећа за воће и поврће, и градска и рејонска, нису до сада водила никакву евиденцију о бројном стању своје амбалаже, као и о томе где се она тренутно
налази и у каквом је стању. При
одашиљању робе предузећа нису о ·
браћала пажњу да се амбалажа вра-
ти, тако да се, током сезоне, осећао“ с г Како је.
све више њен недостатак. воће и поврће морало, и поред недостатка погодне амбалаже, да се
шаље у град, ово је стизало изгње- |
чено и врло често искварено, јер је
транспортовано непосредно у ваго-
нима, или у сандуцима, који нису прављени за ту врсту робе. Тако је, на пример, прошле године, парадајз транспортован у великим сандуцима за јабуке, т. зв. „јабучарама", где је, нагомилан један на други, обично стизао на тржиште изгњечен и не-
А
довољно свеж. Било је и случајева.
се воће, нарочито јабуке и кру“
"туби, већ
шке, лопатама товари у вагоне. Због тога је, када би воће стизало у град,
већи део морао да се одбаци, јер се'
у таквом стању није могло изнети на тржиште:
Може се рећи да наша предузећа | за воће и поврће, углавном, имају
довољно амбалаже. Али, да би се њено бројно стање и одржало, треба посветити много већу пажњу, него до сада; евиденцији о уласку и изласку амбалаже, Често се дешава да предузећа, која добијају робу, вредност невраћене амбалаже исплаћују новцем. Међутим, не ради се ту само о вредности амбалаже, о томе да се враћањем вредности на њој не ећ да предузећа, која се баве отку воћа и поврћа, у свако доба тачно знају којим бројем амбалаже располажу.
Колико се до сада мало водило рачуна о амбалажи види се из следећих примера. Предузећу „Космај" недостајало је око 5.000 комада сандука „јабучара", 9.500 комада гајби, око 8.500 комада врећа итд. Значи, евиденција показује једно, а право стање је сасвим друкчије. Треба још једанпут напоменути да предузећа за
воће и поврће морају посветити већу пажњу евиденцији бројног стања амбалаже, и нарочито водити рачуна да се ова враћа и то не у ма каквом стању, већ у онаквом у каквом је послана. То ће допринети да се обрати већа пажња при руковању амбалажом. Уствари, предузећа о томе мало воде рачуна. у = Чести су случајеви да се сандуци не отварају пажљиво већ се разваљују. У предузећу „Будимка" на ишло се на дивљачки поступак при отварању буради са туршијом. Дебео капак једног бурета преломљен је на пола при отварању и тиме постао неупотребљив, уместо да је пажљиво извађен, КЕ. “
С обзиром да постојећа амбалажа Пове-
не може да задовољи реништво државних набавки предузело је мере за израду нове. При прављењу амбалаже требало би водити рачуна да ова буде истих димензија. То је нарочито потребно због тога, што при транспортовању сандука неједнаких димензија, ови лако падају и ломе се, а на тај начин се и воће гњечи и квари. Исто
тако, предузећа за воће и поврће
могла би да стављају добро видљив знак на своју амбалажу, тако да би они, који примају робу, одмах знали коме треба вратити амбалажу.
Поступак са амбалажом при транспортовању такође у многоме утиче на њено одржавање. Сандуци се о-
, при истовару и утовару, бацају са велике висине и трескају, тако да се таквим начином рада већи део амбалаже штети. Природно је да треба радити брзо, да са утоваром не треба одуговлачити, али то не значи да се и у највећој журби не може обратити пажња да се чува и амбалажа и роба која се у њој налази. | -
Због свега тога, у наступајућој сезони довоза воћа и поврћа, питању амбалаже треба посветити велику пажњу. Данас имамо ситуацију да се око 50 од сто амбалаже градских предузећа за воће и поврће не налази код њих, већ код предузећа са којима су пословали. Изгледи за успех овогодишњег откупа били би врло слаби, ако би се остало при оваквој ситуацији. Стога, као што смо већ напоменули, треба нарочито завести строгу евиденцију о кретању амбалаже, о томе да се она на
„време враћа, а не да се њена вред-
ност даје у новцу. Само добро припремљеном амбалажом учиниће се да наш град добија свеже и здраво воће, онако како је са дрвета у-
брано,
ди се и по томе, што се, ако се поједина ципела због рђаве израде врати, одмах одржава саветовање са радницима. На тим саветовањима прегледа се рад, указује се на недостатке, критикују се они, који су се мало заложили. Све то знатно утиче на даљи рад радника.
По до сада постигнутим резултатима види се да ће трудбеници „Пролетера", међу којима се у погледу доброг квалитета истичу нарочито Веселин Грујић, доплер, Ђорђе Митић, који ради на цвикању шпицева, и штеперка Вера Сметко, у овој години израђивати далеко боље ципеле него раније. Изложба квалитета е људе да се на том послу у будуће све више и боље залажу.
И у графичком предузећу „Култура" поклоњена је ове године велика пажња побољшању квалитета.На једној седници радничког са= вета дат је предлог да се, у циљу побољшања квалитета и ширег у= познавања радника са значајем солидна израде, организује изложба добрих књига и књига са грешкама,
У сали предузећа изложено је ока 500, које добрих, које лоше урађених књига, разних издања. Поред изложених књига исписана су имена оних, који су направили разне грешке, а такође и оних, који су свој посао добро обавили,
Изложба је покренула све раднич ке „Културе" на појачано залагање у борби за бољи квалитет, Да би се то питање што успешније решавало, организована су производ“ на саветовања, на којима се диску-ч товало о проблему побољшања ра-=
„да. На тим саветовањима радници
су констатовали да су грешке у рач ду прављене углавном због недо= вољне стручности. Због тога је доч нета одлука да се организују три курса за полуквалификоване рад= нике. Курсеви су већ отпочели <а радом,
Колектив „Културе“ је један од добрих колектива графичке инду= стрије. Он је извршио своју обаве зу у част избора — испуњење тро= месечног плана — шест дана пре рока. Мартовски месечни план ис= пунили су по обиму са 112,22 од сто, а по вредности са 104,38 од сто, Све то гарантује да ће трудбеници „Кул= туре" у свом будућем раду, поред успешног испуњења планских 3а-= датака, успешно решавати и Питање бољег квалитета.
Изложбе које су организоване У предузећима „Пролетер: ми „Кулч тура" знатно ће допринети борби за бољи квалитет. Било би добро и корисно, с обзиром на велику важ= ност овог задатка, да и друга бео“ градска предузећа организују оваке ве и сличне изложбе,
о Такмичење сељачких радних задруга на територији Београда
Ове године имађемо, први пут, такмичење између сељачких радних зедрИТа на. територији града Беоч града. Датуми; сумирања резултата такмичења биће 1 маји 20 огтовер. Ови историски датуми, у чију ће са част такмичити радне задруге, омо гућују. и правилно такмичење у поч љопривреди, јер долазе у она го“ дишња доба када су радови на ораницама, ливадама и воћњацима нај обимнији и у пуном јеку. Задрута ће се такмичити у извршењу пољоч привредних радова, организационом учвршћењу, у припреми материја ла за сезонске радове, изградњу економских дворишта, у гајењу жи~= вине, чишћењу воћака, упису У културно-уметничка друштва се по радних задрута и друром,
релазну заставу додељиваће Град= ски одбор најбољој сељачкој радној задрузи, најбољој бригади у задрум зи даваће рејонски а најч бољој групи сама задруга.
Е!
+