20. oktobar

· пете зими – пољане атвизе

О вајање Хајнана „значајан успех Народноослободи_лачке армије Кине.

! СВАЈАЊЕМ _ острва Хајнан Народноослободилачка армија Кине постигла је изванредно

значајан успех.

Важност и величина тог успеха може да се оцени по ово неколико _ чињеница;

После ослобођења целокупне су“ „воземне територије Кине, куоминтаншком режиму остало је још само два три важнија острва од којих је највеће Формоза, на коју је пренето и седиште Чанг Кај Шекове владе, После Формозе. највеће ми стратегиски најважније је острво Хајнан, Остаци куоминтаншког режима осећали су се ситурни на овим острвима, јер се у њиховим рукама још увек налази велики део кинеске ратне флоте м војне авијације и веровали. су због тога да су у стању да угуше У зачетку сваки покушај инвазије на острва, То је било мишљење и многих страних војних посматрача. Острво Хајнан као највише изложено удару било је нарочито јако утврђено. На њему се налазило 150.000 | најбољих | куоминтеншких трупа. Ратни бродови и авијација стално су чували прилазе острву. Удаљено од најближе кинеске обале само осамнаест морских миља, оно је било најважнија база куоминтаншкој авијацији за бомбардевање _ ослобођених _ градова и концентрације народноослободилач“ ких трупа дуж обале. '

Инвазија острва од стране народноослободилачких трупа извршена је у малим моторним бродићима „џункама", без заштите из Баздуха и помоћи флоте. Број искрцаних трупа био је десет пута мањи од броја његових бранилаца. Сем тога куоминтаншка команда довела је бродовима са Формозе појачања гарнизону на острву и мостобране ипвазионих трупа непрестано подвргавала _ жестоком бомбардовању из ваздуха. Па ипак острво је заузето у року од

седам дана,

Брзој _ ликвидацији куомиптаншке одбране много је допринело само становништво острва које је

прискочило у помоћ искрцаним трупама, јер је у њима гледало 0слободиоце од реакционарног Чанг Кај Шековог режима. Чим је почело искрцавање јаки партизански одреди образовани од острвског становништва слетели су с планина и с леђа напали куоминтаншку одбрану, рушећи војна постројења а нарочито аеродроме. Народноослободилачка армија Кине овенчана је још једном великом победом. Освајање Хајнана инострани посматрачи тумаче као увод у велику поморску офанзиву против Формозе, последње, уточиште куоминтаншког режима.

Пут Тригве Лиа у Европу

ЕНЕРАЛНИ секретар Органи-

зације Уједињених нација Тригве Ли допутовао је у Европу. Пред свој полазак из Њујорка Тритве Ли је изјавио новинарима да његов пут има циљ истраживање средстава и начина за ожив-

љавање активности Организације Уједињених нација, Кало што је познато, функционисање ове нај-

веће светске организације за очување и учвршћење мира осетно је укочено због спора који је настао око претставништва Кине у ОУН. У разним телима ове организације још увек седе делегати куоминтаншког режима, јер извесне западне силе, позивајући се на формалистичке аргументе, спречавају пријем претставника НР Кине, Југословенски делегат у Савету безбедности др Алеш Беблер први је указао на кобне последице такве политике која ОУН лишава учешћа претставника по броју највећег народа на свету, и енергично је захтевао да се најхит«г није донесе одлука о пријему делегата народне кинеске владе. ДР Беблер је такође изложио оштрој критици бојкот Организације Уједињених нација који тим поводом спроводе свјетски претставници, а који не олакшава већ напротив отежава решење овог питања у корист нове Кине. Слично гледиште заузео је и генерални секретар Тригве Ли. Он је изјавио да би решење питања кинеског претставништва У духу др Беблерових предлога створило повољну базу за расправљање свих горућих светских проблема, као што су окончање „хладног рата", контрола атомске енергије, разоружање, 0живљавање међународне трговине и друга. Тригве Ли ће Европи водити разговоре о тим питањима са одговорним факторима главних европских држава.

Коњске трке

_ трна „Владислав Рибник

југословенсни Трајл-стејнс

А свим тркалиштима се посебна

пажња _ посвећује _ испитивању

трогодих чистокрвних трла, и зато три класне трке _ трогодаца 'Трајл-стејкс, _ Дерби и Сент-Деџер стоје У средишту пажње стручњака и љубитеља трка. Трајл-стејкс је претходни испит трогодаца, Дерби — главни, званични испит, а Сент-Леџер накнадни испит. Пласман грла у те три трке одлучује и о општој рант-листи коња; по правилу, победник у Дербију сматра се за најбољег коња у својој генерацији, з' његове победе у претходном и накнадном испитивању само су потврда високе класификације коју је добио победом У Дербију.

Доста се ретко дешава да те све три класне трке добије исти коњ; али кад се то деси — онда је несумњиво да је победник заиста далеко најбоље грло у својој генерацији, као што је био случај са Фантастом, Греј Хоупом, Лагуном, Гранитом, Кондором или Јадраном. Прошле године у све три класне трке трогодаца победио је други коњ: у трци „Владислав Рибникар" (како се од прошла године зове југословенски трајлстејкс) Вил Вестер, У Дербију — Робот, у Сент-Леџеру — Витез Марко.

Статистичке сличице

ОЛИКИ је стомак Београда7 О овоме се може добити приближна слика ако видимо количине 6 основних артикала које Београд гута. Тако је 1945 год, Београд прогутао око 40.000 тона поврћа, воћа, млека, млечних производа, живине и јаја. Ова се количина попе.

ла 1949 године на око 160.000 тона

односно 16.000 вагона, што претставља једну „композицијицу" дугачку 120 километара. Таман као од Београда до Крагујевца.

ЕОГРАД за годину дана утроши

прилично воде за пиће, домаће потребе, прање улица и друге потребе. У 1949 години та количина износила је око 24 милиона кубних метара воде, што отприлике одговара количини воде у једном језеру великом као ТУ, У и УГ рејон заједно са просечном дубином од 1 метра. ж

А нашу децу отворени су посе-

бни ресторани, којих у Београду има 41. Кроз њих месечно пролазе стотине хиљада деце, у њима се попију хиљаде литара млека и читава брда пецива, колача, бонбона и других укусних ствари. Тако је само за прва 4 месеца у овим ресторанима услужено преко милион и осам стотина хиљада деце, која су попила око 116 хиљада литара млека а појела око 4,800.000 комада пецива и колача, преко 18 хиљада килограма бонбона, преко 20 хиљада килограма разних сире-, ва, своро 10 хиљада килограма, компота и још пуно других ствари.

Разумљиво је зато да ће трка „Влади-= слав Рибникар" бити у центру пажње гледалаца у недељу, на шестом пролећном састанку на Савезном | хиподрому код Цареве Ћуприје, У њу је уписано, са истим оптерећењем (58 кг), девет засад заиста најбољих трогодаца: Аполон,

Атила, Адрија, Винету, Вишња, Загорка, Кицош, Лагунац и Цивил. На стази од

1600 метара водиће се несумњиво узбудљива борба, у првом реду између фаворита Лагунца и његових сталних такмаца — Цивила и Кицоша; то, међутим, не значи да се и од осталих — нарочито од Аполона — не може очекивати да угрозе Лагунчеву победу. ј

„јубиларна трка"

На програму је још једна велика трка — „јубиларна трка" за четворогода и старија чистокрвна грла, на стази од 2.400 метара, Први пут у овој тодини излази на нане тркалиште Јадран П, једно од најбољих грла које смо уопште

имали. Јадран, други у трци „Буканир"'

и трци „Пелцмоде-прајс", а први у хандикапу „Интригант“ и у трци „Бернадот" на тркалишту у Фрајденау, у Бечу, бориће се у „Јубиларној трци" за прво место са својим старим ривалом, Си МЏастисом, који је 1948 године био други, одмах иза њега, и у Трајл-стејксу и у Дербију, и који је у великом хандикапу „Фрајденау" у Бечу победио Оберста, најбољег петогоца на бечком тркалишту у прошлој тодини. Јадран је оптерећен са 65, а Си МЏастис са 61 кл, Поред њих _ двојице, велику пажњу привлачи и Вил Вестер (59 кг), који такође трчи после дуже паузе, и који је проштла године са Роботом био наш најбољи трогодац. За трку су уписани и Афродита (55,55 кг), најбоља троготка У прошлој години, као и Десанка (54 кг) и Корана (51) — знатно мање оптерећене нега други учесници у трци.

Трећа галопска трка на програму је

трка „Ждралин" за полукрвна грла од.

% и 4 године, за коју су уписани: Самум (67 кт, Ајша (62), Вук (61), Везир (54), Марадик (54 Селим (52) и Ратка (50). Стаза је дуга 1600 метара. Самум, који је у прошлој и овој години узастопно победио у седам трка за полукрвна грла, фаворит је, иако је знатно више. оптерећен него остали. Марадик и Везир, који носе релативно мали терет, имају доста изгледа да му овог пута угрозе победу.

Касачке трке су овот пута мање занимљиве него обично. За трку „Вадито" уписани су: Глина, Даринкана, Хајтош (сви са 1600 м) Алиса, Зоркан, Мароса (сви са 1660 м), Гондо и Велка (са 1700 м). Прогноза: Глина, Алиса; изненађење: Даринкана. За касачки хандикап уписани су: Кркица (1800 м), Јела (1860), хипољ, Мокарска П, Велебит (сви са 1880) и Журан (1980). Прогноза: Журан, Јела; изненађење: Хипољ. За касачки хандикап за старија грла уписани су: Вилчек, Истра, Јелша (сви са 2.000 м) Радина (2020), Иван (2040), Глот и Орловат (2080). Прогноза: Јелша, Радина; изненађење: Глог.

Резултати недељних трка

Трка „Шејтан" (арапска грла); 1 Илдерим ШЛл, 2 Каф, 3 Јафта; касачки хандикап: 1 Вилчек 2 Златан, 3 Цуле; хандикап „Први мај": 1 Винету, 2 Ластавица, 3 Нептун; касачка трка „Загреб": 1 Лепши, 2 Јелен, 3 Боро; трка „ Сутјеска": 1 Експлоушн, 2 Вихор, 3 Витез Марко; утешна касачка трка: 1 Радина, 2 Микајло, 3 Хајтош.

Успео јахачки турнир

Првог и другог маја одржан је на Савезном хиподрому, у организацији Са+веза за коњички спорт Југославије, успео јахачки турнир: Учествовали су припадници Југословенске армије и Наролна милиције, чланови клубова за коњички спорт из Загреба, Вршца и Кикинде, и чланови сељачке радне задруга мз Инђије. Оба дана такмичењима присуствовао велики број гледалаца.

обе саме

Синклер Луис: „Краљевска крв".

Познати амерички књижевник, писац „Бебита", „Др Араусмита" и других реалистичких романа, обрађује у „Краљевској крви", објављеној у Америци 1947 године, проблем расне дискриминација према Црнцима. На жив реалистичан начин Луис описује у овој књизи и сва она осећања која спопадају човека кад сазна да има црначке крви у себи: осећања стрепњи, страха, неизвесности и бојазни од малтретирања, али и осећања пркоса и борбености.,

Хомер: „Одисеја".

Овај познати еп из грчке књижевности, који ево већ тридесет пет година нија издаван у Србији, садржи песме о Одисејевим узбудљивим лутањима мМорем после разарања Троје и његовим невољама које је препатио | прогањан мржњом богова Посеидона и Хелиоса. То епско ткиво песнички је одраз стварних догађаја раног времена грчког морепловства. Едуард Багрицки: „Песма

о Опанасу".

Совјетски писац Багрицки, за чију је биографију један његов пријатељ рекао; „Започета у закуцима живота и пред крчмама у 'Ремесљеној улици, у Одеси, и на концу осјењена црвеним заставама Револуције и ликовима коњаника (који су били на његовом погребу) таквих истих бораца за Револуцију какав је. био и сам песник", обрађује у „Песми о Опанасу" тему из периода грађанског рата у Украјини.

Марин Држић: „Мевела од Станца".

Ово. дело, штампано први пут заједно са пастирским играма „Тиреном" и „Венером и Адонисом" 1551 године, писано је за један дубровачки пир. Као и 'у другим комедијама Држић је и овде У ноћним пустоловинама младића, који су св искрали из својих кућа, приказао један исечак из живота ондашњег Дубровника. ЕЦ

Пт 421 РА

Међународни шаховски турнир у Београду

сали Дома културе Трећег рејона у

Београду отворен је 2 маја на све-

чан начин турнир за овогодишње интернационално _ првенство Београда. Суделује укупно 16 играча међу којима су седморица инострани мајстори и то Касталди (Италија), Иго (Француска), Тордион и Гроб (Швајцарска), Принс (Холандија), Келер (Аустрија и Дункелблум (Белгија). Београдски учесници су мајстори Матановић, Милић, С. Вуковић, Јаношевић, Божић, С. Недељковић, Ђаја и мајсторски кандидат Караклајић, Од наших мајстора изван Београда су“ делује Бора Тот. (Нови Сад), 1

Очекује се да ће борба за прво место бити веома жива с обзиром да нема изразитог фаворита. Од југословенских мајстора као конкуренти за прво место углавном долазе у обзир Матановић, Милић, Јаношевић, С. Вуковић и Тот. На петом шампионату ФНРЈ Матановић је постигао висок пласман и делио је четврто место, а истакао се такође приликом радио-меча са САД. Милић је прошлогодишњи првак Београда и један од стубова наше државне репрезентације. Јаношевић је недавно на мешовитом турниру у Скопљу освојио прво место. С. Вуковић је показао врло добру форму као члан наше државне репрезентације у мечевима са Швајцарском и Аустријом. Новосадски мајстор Бора Тот је пре две године победио на међународном турниру у Београду у заједници са мађарским мајстором Флорианом. Од мајстора из иностранства који суделују на турниру у Београду, нарочито велики углед у међународном шаховском животу уживају Принс (Холанди+ ја) и Гроб (Швајцарска). Принса сматрају данас у Холандији најјачим после бившег светског првака Евеа, Принс, а такође и швајцарски мајстор Гроб, суделовали су на великом броју међународних турнира и имају пеома велико

искуство. Несумњиво ова двојица страних мајстора долазе у обзир као кандидати за прво место. Италијански првак Касталди, белгиски првак Дункелблум и млади француски мајстор Иго одлични су теоретичари и јаки комбинаторни играчи. Великом упорношћу истиче се швајцарски првак Тордион, који је недавно у мечу Југославија — Швајцарска ремизирао обе партије са 'великим мајстором др Видмаром. Бечки мајстор Келер такође је играч високог ранга. На интернационалном турниру у Београду углавном је репрезентована сред-. ња група наших мајстора, јер не учествују наши врхунски играчи Глигорић, Пири, др Трифуновић, Рабар, Видмар млађи и Пуц. У мечу против Швајцарске и Аустрије група „средњих" мајсто-

ра одлично се показала и допринела је

да се постигну две значајне међународне победе. Верује се да ће ти наши мајстори и овом приликом посведочити

свој квалитет, па и поред врло јаке кон-.

куренције одличних шахиста из иностранства. , 1 Такмичење се одржава по колима од 16 до 21 часа поподне. Наставак прекинутих партија је идућег дана пре подне од 9,30 до 11.30 часова. Љубитељи шаха у лепом броју посећују турнир и с напетом пажњом ток борбе посматрају. на великим демонстрационим табламв. Турнир ће трајати до 24 маја. Не. само наша, већ и инострана шаховска јав-

ност овом такмичењу поклања пуну пажњу. Отварање линије ради напада

р. извођењу комбинација примењују се разни елементи, међу којима је и отварање линија. При извође-

ЖЕ Ж

# 2, 677 у: У а а

4' 1 пи

=) + 5 ; 4 Раја 7 ЈЕ

Одговорни уредник Драгутин Шолајић, Улица Драгослава Товановића Ту " Те-

лефон 20-433 " Мекопни рачун 103-9060386 — Поштански фах 752

штампарија

„Ћорба" — Београд, Карлељева 31. Рукописи се не враћају,

њу напада је често пута од битне важности дати некој фигури пуно дејство, па и по цену неке жртве. У почетку партије у извесним отварањима дају се пешаци и тако настају гамбити. У средишњици, нарочито када се ради о матном нападу, могу да се"ради отварања линија чине и веће жртве. Пример имамо у следећој позицији из турнирске праксе" ;

Црни на потезу | | Бели је у свом задњем потезу вукао

"1. Ддз — 63 да би изнудио измену кра-

љица (дама). Тако је он ишао само на руку своме противнику, који је саставио занимљив план за спровођење матног напада. Да би отворио дијатоналу ловцу са аб, црни ће жртвовати краљицу, Комбинација је текла овако: 1. .... 65:54!; 2, дбз : ад, ц4 — ц3 +: 3, Ке — д,, фг фид +; 4. Тх:фђ ТФВ:ф! мат. ·

У завршници објављеној прошлога пута бели на потезу вукао. је проблемски потез 1. Лдз — е4. На одговор 1. ...Тев : е4 следи 2. х2 — хз +. Кг4 — г3; 3. Тдл фа мат. На 1. ,.Лб7:е4 бели наставља 2. ха — хз +, Кгд — гз; 3, Лда — е1 мат.

ТИЛ

ећ три дана је на Цетињу узбуна. Војска камионима

В пролази улицама. Официри су под шлемовима и из-

лаза из кућа само у пратњи војника. Не зна се тачно

шта се све дешава ван Цетиња, али је сигурно да је у Црној

Гори избио устанак. То признају и Талијани, а Цетињани то

и сами знају. Говори се да је синоћ неко пред судом бацио бомбу на официре, убио тројицу и ранио николицину. '

У гостионици Мила Крнете, која је пострани главне улице, отворена су широм врата, а у гостионици нигде никога. Само празне столице и столови,

Јул је; негде око три сата по подне, Над Цетињем сја сунце, капци на прозорима су затворени, улице и баште су пусте, све се склонило у хладовину и дрема. Само се. војници, омамљени сунцем, лењо вуку и крстаре улицама,

и у Крнетиној гостионици је мирно. Ручак је завршен, кухиња је сад празна и — закључана. На столњацима, још несакупљеним, виде се остаци хране по којима се може познати шта се кувало 'за ручак. Може се то осетити и по мирису: кавана се сва осећа на бравији лој и. узалуд зрачи; мирис избија из кухиње, кроз прозор на који се и даје храна.

У углу „У једном удубљењу, једва приметан у први мах; лежи опружен на клупи, ограђен са две столице, момак ноћне смене. Он слава, на отворена уста слећу му муве, беже кад их отера руком и опет се враћају и падају на

исто место,

Отворена су и врата кој

ником воде у влажно и тамно ата шу, дрема и други момак, који је

бас са ЕМарЕ јер је невичан послу. У двовишту У а

камених зидова, пријатније му је да седи, а ЗРОј о За

и да отуд, кроз ходник, осматра и ослушкује хоће

навратити у гостионицу. :

На- другом троношцу, до степеница које из дворишта воде на горњи бој, седи погрбљен ђед са спрата изнад Крнетине гостионице. У црногорском је оделу; са капом зату реном. на теме. Досадило му да код куће слуша децу а пиште, на сметњи је снаси која пере рубље, не може д спава, а и неће, јер чува сан за ноћ, У руци му је ТанЕа гранчица, њоме гони неколико кокоши које сваког дана НЕ лећу на оно мало жита што се, прострто на поњави, су на сунцу.

· — иш!... иш,.. погами!... — Од досаде ђед једнако запиткује момка-и сам са собом разговара, јер момак, заморен и отупео од врућине, дрема и не одговара,

— Кажу — вели опет чича — да они и мачке једу. шта велишг : Џ

— да!... — одзива се момак преко воље, помера се на троношцу и главу наслања на зид иза себе. «

=— Јес, богами! причао ми, има и десет година, један Херцеговац што је навраћао послом на Цетиње. Одлазио је, рече, трговином све до у италију... Миш... што сте наврле! Тамо вас!... Вели ухвате они мачку на бадњи дан та је огуле к'о зеца и испеку, прости ми боже, баш к'о да је пециво за Божић спремано. Шта велишт

Момак седи на троношцу, ћути и зева,

— А мени се учини да нешто рече... Већ жабе сам и ја видео да једу. Ономадне један донесе двије, изгули их из оне кора па их спусти у казан. Вели, хоће чорбу из њих да начини. Боже ми прости к'о да нису крштени.

__Одозго, са спрата, чуо •"е прасак разбијеног стакла, врисак и плач детета. И кокоши се узврпољиле у дворишту, дитле главу и ослушкују.

— Ето, само штету чине — мрмља.ђед и нагиње се ка момку. Ма рек'о би' — продужује оћ — и не крсте се они К'о мит... А што ти све ћутиш па ћутиш, — љути се ђед на момка. — Све нешто мислиш, а ништа да измудрујеш.

У гостионицу је ушао војник, Момак га је приметио, сачекао је да види хоће ли војник изићи, најзад се дигао, узео са рафа боцу зачепљену клипом кукуруза, налио војнику чашу ракије и новац спремио у фијоку за банком.

У кухињу су у то стигли куварица и кувар, Талијан, који кува за официре. У котарици су донели меса и зелени. Чује се како у кухињи звецка посуђе, куварица точи воду из славине, а У ходник и двориште продире дим од хартије којом у кухињи потстичу ватру.

Ђед гледа искоса момка, који опет седа на троножац.

— Служиш их! — вели он.

— Служим! — одговара момак зловољно и пркосно. То ми је занат.

Ђавољег заната! — љути.се.чича. — Ко) те, научи да њима служишт7 Не би вала ниједан Црногорац ни нашем тако служио нако о слави за трпезом. Оно, нашло се и у нас неке погани; пас им се меса најео! Опрости ми, младићу, не било на.те примјењено,

“У гостионицу, је опет ушао војник и момак је пошао да га послужи. : .

— 'Траже ракију — пита га чича кад се вратио.

— Ракију! ј

— Слаба је. Водом је много крсте, а и'оној погани Крнети се прохтјело да се мимо других оботати,.., Јеси ли чуо — пита чича момка — за оно синећ пред судом7.

Момак одмахује главом и опет се намешта као да ће да дрема. Уствари, он од јуче и не мисли на друто, али мисао никако не може да доведе до краја. Официри су си“ ноћ пили до касно у ноћ, мамурам је, ' глава га боли, од ручка се једнако бори са сном, а чича га заокупио питањима и не да му ни да спава ни да мисли. |

_ Момак је млад, У кошуљи је, заврнуо је рукаве због врућина, па му се виде беличасте танке мишице и жиле под кожом. Голобрад је, рекло би се да је ђаче, да му о врату није везана црна лептираста машна, а за појас једним крвјем задевена бела конобарска салвета, Пре четири месеца дешао је на Цетиње са војском и ту га је затекла окупација. да се врати у Београдт Онде су Немци. Да се не врати7

Остао је. Претпрошле недеље нестало му је новаца па се запослио овде, код Крнете. А шта саду У Црној Гори је избио устанак, а и у Србији, кажу. Овде на Цетињу нико га не познаје; сви га, чини му се, гледају с неповерењем, а путовати се сад већ никуд не може. Бар да га овај чича остави на миру, чини му се да би можда нашао неко решење, У глави му се мотају свакојаке мисли, час је задовољан собом и оним што замишља, али га онда чича тргне из мисли па види да још увек седи у дворишту, да су на њему црне конобарске излизане чакшире, те одмах губи поуздање у себе, у глави почиње да му зуји и сав се озноји од стида... Ето, опет је један Талијан у гостионици и тра-“ жи. да пије. М А

Младић се с муком диже, Талијан је нервозан, жури му се, нема времена ни шлем да скине с тлаве,

— Види што им се жури. да не мисле по чему путоватиг — 'вели чича и намигује десним оком. — Вазда иду у гомили, к'о да им није баш сербез ићи улицама, и вичу к'о да су манити. Ја мислим то је од големе силе, а да није ваљда од страха кад су онолика царевина. Шта теби зборе... ти по сву ноћ с њима бесједишт :

= Ништа! — одговара момак мрзовољна, — Од мене само пиће траже. Устанак је, кажу, у Црној Гори.

— Устанак! Ма шта вели! То и оне кокоши онђе знају — љути се чича. — То ја тебе и не питам. Него шта 'веле, хоће ли скоро ићи или мисле с војском некуд ударити. На коју ће страну, а... 7 |

— не знам. Ништа не веле. Само псују по талијански.

— А неће ваљда по нашки кад не умију, нити ће пјеват кад им није до пјесме. Их! Зар зато с њима збориш. Вала, мислио сам да су у Београду паметнији, м дијете би се у нас бољем досјетило! »

_____Сунце је већ прешло већи део неба. Зашло је иза зида "и сија још само по крововима кућа. У дворишту се. почео хватати мрак, кокоши се прибиле уза зид и куњају поспане, Горе на спрату умирило се дете, а на прострто жито; пала је семка. Чича стењући устаје. згрће жито на гомилу, стреса га У џак х узима троножац испод себе. [7 . ____- Вала да си чему, и ти би био ђе треба са својим друштвом! — вели он ј а невеам врата. још сврха степеница и љутито затвара Старији момак,'што је спавао у гостионици, разбудио ужи с. гледа на сат, на зиду и на сенке, које су се

2: Поа До и зевајући зове кроз собу.

Обојица с" Не спавај упријеме 360 ; Ена а 43 једног ормана у углу износе столњаке,

епећу тањирима, звецкају ножевима и намештају столове.

С 'времена на време по неко назрати, испија ракију

и одлази, Старији момак провирује главом у кухињу, ра-

а мимо кухиње, уским ходна једном тро-

СВАКОДНЕВНА СЛИКА НА БЕОГРАДСКИМ ПИЈАЦАМА: ипрнинаннпннннннининннннннниннниннннининннннинннинининаавинининндНли

ПРВО ПОВРЋЕ

#41

ститује се да ли је готова вечера, а из кухиње се чује како цврчи маст и осећа се мирис пржена меса.

Предвече су момци поставили столове, обукли су белеш конобарске блузе, сели су и одмарају се, очекујући госте п на вечеру. |: 5

Старији момак је плав, већ двадесет година ради по каванама и гостионицама, ожењен је и има децу, сув је, пи избледео и отупео. .

У — Ти си из Београда, каже ко зна по који пут.

— Јесам! — одговара овај. ,

— Служио сам тамо — вели старији и уздише, — А

ти шта си радиот : = =

“ ш — пита он млађег моМКа м =

— Учио сам школу. — Зарт 6 Обојица онда неко време ћут

е и машу салветама го- и

нећи муве од себе. 5 . — Је ли! — прекида тишину млађи. — Јеси ли ти чуои за оно синоћ пред судомт = "јат ин... не! Што питаш" 5 =

— ништа, питам. онако — повлачи се млађи, па обојица и

опет. ћуте и мисле своје мисли, | 5 Напољу се већ смркава и пале се прве светиљке. 5

Најзад .у гостионицу улазе официри. Седморица су, Ун зеленим униформама, са широким гајтанима на рукавима, ш Шлемове, рукавице и кратке бичеве остављају на столицу и до себе, седају за сто и настављају разговор отпочет јошт нетде на улици.

Пред вратима су остала два војника да чувају стражу, Официри св праве да не примећују момке у гостионици, за бављају се као да су сами, па момци, који од разговора џ разумеју само псовке, гледају она два војника који једнако Еј

шетају пред гостионицом. = — Ракију! — поручује најзад један за читаво друштво. 1 Хајде, крени се! , = Младић се трза из мисли и одлази на банак. Е У кавану улазе и други официри, поздрављају сет седају за столове и поручују пиће. Испрва се мало говори — ш

у сећању је још јучерашњи дан. чује се како звецкају чаше, | поручује се час, ракија, час пиво, а поруџбине падају сувом и отсечно као команде у војсци. Официри су нервозни и јед нако псују момке што брже не служе.

— Хајде, мичи се!... је ли ти туткало на стопалама! који сваке ве-

Црни, рошави капетан, Наполитанац, чери предњачи и забавља друштво, окреће се за МОМКОМ т који одлази за банак, — Иш,,,. изи!,.. виче за њим, маше т

рукама као да.кокоши гони, узима са стола чашу, баца је и

и погађа: момка у ногу кад овај излази на врата.

= 'упп...! пожури...! .

Официри за столом се смеју. Деловало је већ пиће Миа расположење се поправило. Момци трче од стола до стола и долазе у кухињу и враћају се, ознојили се, лице им се све б оросило и зној им тече низ врат, Друштво које служи млађи т момак одједном као да је побеснело и не да му ни да дахне

— пси! Побити их треба! — пеује он док пролази

уским ходником, а лице му се све искривило Као од грча Старији га гледа у чуду, застаје за час, клима главом н па му прстом даје знак да ћути и показује му Талијана, КУ“ и вара у кухињи, који може да чује сваку реч. “ Момак се враћа у гостионицу крцат тањирима и броји ш

караке од врата ходника до стола. — Један... два... три,.,и — до шест. = — вечера! — командују официри. = полако одлази у кухињу:

Младић се већ уморио и = Отуда доноси хлеб и ставља га на сто, Онда се враћа, доноси # предјело и једнако броји кораке од врата до стола да бит преварио сан каји га хвата за очм, 5

— Шест — вели он и нехотице гласно кад ставља наш

сто чаше са вином. : = — шта кажешт — пита га рошави капетан и гледа гат

зачуђено. . . = — Седам, будало! — Дебели плави официр који разумеш нешто српски, полије вином из чаше момка по лицу. — пробуди се! Умеш ли да бројиш. Младић брише рукама лице и одлази у кухињу. Поглед му пада на врата собе у којој спава кувар, т Врата су отворена, а: светлост упаљена. Кувар је улазио ут собу и заборавио да затвори врата; у соби се види његова униформа окачена о клин и ствари смештене на полицу. Врата кухиње су затворена и младић брзо упада_ У собу. Са полице узима кувареву црвену талијанску бомбу која онде стоји као украс, меће је у џеп, затвара собу и полако одлази у кухињу. – Тамо је све у пари. Од узима чинију са чорбом, У ходнику зубима откида осигурач и бомбу опрезно спушта на

дно чиније. — Но ти ћеш ме упамтити! — мисли они тледе ш

плавог официра док чинију спушта крај њега на сто. додаје а

затим кутлачу и измиче се до врата, ма • •

• =

Сат и по доцније пред Крнетином гостионицом тресу сет ми брекћу аутомобили. Упаљени фарови осветљавају уливу и КЕапци на прозорима кућа су затворени, а улица је наиз- у глед пуста. · За трећом капијом, десно од Крнетинџе каване, стоји У помрчини старији конобар, кота су у оној гужви Талијани заборавили да ухапсе. Сав узбуђен он прича како је Једва извукао главу; занео се и заборавио на опасност која му Јо за увек прети. “ = Ето, овако ми је стркотина пролетела крај главе НА показује он руком. — Окренем се и видим да је погодила ш боцу ранује на полици. оно = ицири7т — пита га неко. ! – СЕ и момак и показује руком као да главе м

сече. 5 . Камион се померио на улици. Фарови су прошарали ш па кући. Људи иза капије ућутали су се, повукли се дубље ж у двориште, а камион је још два пут брекнуо, задрхтал су светлости са фарова, па се опет умириле, мотор се угасио, и на улици је тишина. Ерих Кот