20. oktobar
И |
После дугог припремања, прегледања дали је сваки завртањ на своме месту,
подмазивања удешавања, машина је спремна за пут, за вучу терета.
6
СМОТРА УСПЕХА БУДУЋИХ БОРАЦА НАШЕ · АРМИЈЕ
У ОЧИ рођендана маршала Тита, у свим рејонима Београда, састали су се омладинци, слушаоци центра предвојничке обуке, да сумирају резултате постигнуте кроз такмичење у част Првог маја и педесетосмог рођендана друга Тита. Они су, спремајући се за службу у Југословенској армији, за војнички и политички спремне борце и чуваре социјалистичке домовине, кроз пет месеци такмичења наставних центара поздравили са великим успесима ' свога учитеља и команданта, са новим достигнућима у изучавању и упознавању оружја и живота наше Армије. На смотрама које су имале свечани карактер, извршена су преузимања прелазних застава, додељивања награда, дељења значки, похваљивани најбољи слушаоци наставних центара и њихови предавачи. Хиљаде њих, једног истог поподнева, у разним деловима града, одредили су себи као задатак још веЋи, упорнији, и истрајнији, рад на савлађивању предмета из предвојничке обуке.
то»
Сала ЏМрве женске гимназије заузета је вечерас за слушаоце центра предвојничке обуке у Другом рејону. Много је прошло времена када су, последњи пут, били заједно. Читавих пет месеци прошло је од тада. То су били месеци свестраног упознавања оружја, наставе гађања, изучавање историје развоја наше Армије, кроз многобројна предавања, практичне вежбе и још много другог. А све се то изучавало, кроз текмичење центра са цен-
· тром, омладинца са омладинцем. Нашу омладину карактерише смелост и одважност, преданост послу који прихвата. Ту, прислоњени на столицама, седе они исти омладинци који су данас пребацивали норме у предузећима, а који су нам направили изненађење на првомајској паради, наступајући у великом дефилеу. као праве јединице разних родова пешадиског и машинског оружја. Вечерас, они нису у плавим униформама, оделима радних бригада. Вечерашњи празник скроман је, обичан, али велики по резултатима.
Делегат Југословенске армије говорио је о њиховим успесима и честитао им је, Затим, читајући њихова имена делио „значке на којима је писало „Најбољем у предвојничкој обуци“. И сто тридесет најбољих добило је значке — одликовање и
успомену из предвојничког живота. Похваљено је 43 омладинца, 11 командира наставних центара и 9 командира водова.
Али застава; То је било важно. Коме ће бити додељена прелазна застава рејона7
До сада је седми наставни центар држао заставу. Дата му је била крајем децембра прошле године. Обра-
зложење је гласило: за дисциплинованост, за добар и темељит рад, за уредност у послу и залагање, за труд... Да ли је "о. за ових неколико месеци, успео да надмаши њихове резултатег Ко би то могао бити7 И када је капетан Никола Аврамовић узео листу којом се, као документом, додељивала прелазна застава, још непознатом центру, завладала је потпуна тишина.
— Не. није изненађење, другови! Ономе коме ће се доделити ова застава данас, то је предвојнички центар који се марљиво спремао, свесрдно се залагао кроз такмичење, и који није имао ниједан изостанак, а то је довољно да би се схватило колика је била тежња за успехом тих младих будућих бораца. Заставу. зато, додељујемо тринаестом центру као најбољем!
Аплауз, који се тада разлегао салом, био је одраз незадрживог одушевљења, Командир седмог центра изишао је пред скуп омладинаца да преда заставу коју су они до сада држали. '
—... Ја честитам њима на великом успеху. али ми ћемо се борити да је опет вратимо у наш центар!
Тринаести центар, који је основан негде јануара месеца, изненадио је успесима. Њега сачињавају омладинци који су прошле године дошли у Београд, у саставу радних бригада, и доцније укључили се у привреду.
Примајући заставу њихов командир је изнео тајну њиховог успеха:
— Можда ће те се питати како то да нисмо имали ниједан неоправдани изостанак7 Другови, то је била наша парола! Тако смо почели свој рад и тако смо успели!
„на власти су зборови бирача. Зборо
ИЗ ЗАКОНА О НАРОДНИМ ОДБОРИМА
Учешће народа у вршељу власти и у раду народних одбора
ЕДНА од битних карактеристика
народне власти је учешће широ-
ких народних маса у њеноме раду. Између осталог, народне масе уче ствују и контролишу рад н локалних органа државне власти — народних од бора. Учешће н контролу рада народних одбора народ врши у разним формама које су предвиђене Законом о народним одборима. Један од најчешћих формп учешћа народа у раду орга-
ви бирача предвиђени су у члану 98 Закона о народним одборима.
Зборови бирача сазивају фе ради расматрања питања која се односе на живот места, града, рејона или насеља и на рад њиховог народног одбора. На зборовима бирача могу се расправљаТи и питања из надлежности виших државних органа. Збдрове бирача савива, према потреби, а најмање један“ пут у два месеца, Извршни одбор Народног одбора. Збор бирача одржаће се кад то закаже једна петина бирача у месту, односно у одговарајућој изборној јединици, предлажући народном одбору дневни ред, Збором ру-“ ководи претседништво које бира збор бирача.
Према члану 101 Закона о народним одборима: право учешћа у раду вбора бирача имају сви бирачи места, односно јединице у којој се држи збор би“ рача. На збору бирача водни се за писниК.
Савети и комисије грађана
Члан 103 предвиђа и регулише начин рада савета грађана:
У циљу успешног извршавања локалних и општих задатака и непосредног учешћа грађана у локалној управи образују се при извршним одборима савети грађана. У ове савете делегирају своје претставнике масовне народне организације, установе и предузећа ко» ја се налазе на подручју народног од: бора. Чланови савета могу бити н поједини грађани које именује извршни одбор.
Савет грађана припрема п предлаже извршном одбору и надлежном поверенику доношење решења и предузимање мера и. учествује у извршавању одређених задатака и послова.
На челу сваког савета грађвна стоји повереник _ одговарајуће гране управе или друго лице које одреди извршни одбор.
Према члану 104: извршни одборл могу образовати комисије грађана, којима се поверава извођење појединих послова, на подручју привреде, култу: ре ин комуналне изградње.
Чланове комисије именује извршни одбор из реда одборвика и грађана.
За извршење ових задатака компсије грађана могу образовати групе грађана по установама, предузећима и сл. 7
Нов мивот._
нолентива Ложионице Земун
./ свако доба дана и ноћи крећу се из Ложионице Земун возови у правцу Винковаца И Славонског Брода. У свако доба дана и ноћи стижу из тих места
возови у Ложионицу Земун. |
Ено, Тамо на колосеку, пишти и избацује пару једна локомотива. За њом се отегао ред натоварених вагона, Радници ужурбано обилазе око локомотиве, прегледају да ли је све у реду. Близу је 18 часова. Воз 32 спреман је да крене пут Славонског Брода. Његови вагони носе 1.600 тона терета. Машиновођа Бора Цветановић прима од надзорника локомотива локомотивски лист, Пење се у локомотиву, где већ спреман чека ложач Панта Јонић, Тачно 18 часова. Лалагно, уз писак,
тешко дахћући, креће локомотива. Шкрипе точкови
дугог низа вагона. Воз је пошао...
Путоваће тако до Славонског Брода, тамо ће се ложач и машиновођа одморити и онда ће се вратити поново у Ложионицу Земун. Они ће отићи да се одмарају, а тај исти воз прихватиће њихови партнери и поново ће локомотива -вући терет до Славонског Брода или Винковаца. И опет натраг, и тако непрестано. Дан за даном путује локомотива вукући непрестано терете. А тај њен свакодневни пут омогућују људи Ложионице својим даноноћним самопрегорним радом.
Припрема локомотива — основни посао колектива Ложионице
У раду једне Ложионице основна ствар — центар око кога се све окреће — јесте локомотива. За њу се набавља гориво, мазиво, за њу се оправљају разни делови, за њу се обезбеђују огромне количине воде. Читав један колектив има задатак да се стара о исправности локомотива, како би оне могле што успешније да обављају своју задатак вуче.
У Ложионици се ради у свако доба дана и ноћи. Једни возови одлазе, други долазе. Кад једна локомотива дође са пута мора да прође кроз низ припрема преко којих се оспособљава за понован пут. Тек приспела локомотива откачи се од вагона које је довукла и иде на колосек где се чисти ватра. У току свог пута локомотива је. прогутала огромне количине угља, који је у њој оставио трагове — пепео и шљаку, Да би се ватра могла поново разбуктати мора се најпре очистити. Радници пажљиво избацују шљаку и пепео, остављају само жеравице на које се набацује нов угаљ. После чишћења ватре, локомотива одлази да узме воду. Одатле одлази да се снабде угљем. Када је локомотива „намирена", иде на окретницу, где се окреће у оном правцу у ком треба да крене на следеће путовање. Са окретнице иде на оправку. Машиновођа који је довезао локомотиву у Ложионицу, написао је чим се вратио са пута, шта све треба на њој оправити. Радници радионице врше све те наведене оправке, Када су оправке и све припреме завршене долазе машиновођа и ложач који сада треба да путују. Они долазе сат и по пре него што треба да крене воз. Машиновођа прегледа доњи строј, полуге, контролише да ли мазалица. правилно разводи мазиво, ложач прегледа ватру. И тек после детаљног прегледа, када се утврди да је локомотива до-
бро „намирена" и да је све у реду, воз може да крене на пут.
Ј
Н необичном пажњом прегледају своју машину
Радници у Ложисници Земуна са
паром", сав терет није могао да се превезе, иако је свакодневно на пут кретао велики број возова. Дани и ноћи без одмора донели су резултате. Колектив Ложионице Земун проглашен је за најбољи колектив ове врсте у земљи.
Награда Савезне владе и почасно звање најбољег, дало је овом колективу у новој години нове снаге за још веће напоре, Размишљало се како и на који начин успешније обављати огромне задатке. Мадшиновође су се саветовале међусобно, проучавале пругу, планирале могућности превођења већег терета "одједном. И, 18 априла, када су размишљања најбољих у колективу сазрела, на радном саветовању свих трудбеника Ложионице, десет најбољих локомотивских бригада дало је обавезу да,ће вући знатно теже возове него до сада,
Први „тешки воз"...
На дан 25 априла у 0.00 часова из земунске Ложионице кренуо је први „тешки воз" од 1.663 тоне, са маштиновођом Недељком Васиљевићем и ложачем Мишом Гашпаром.
До тада су пут Славонског Брода и Винковаца кретали возови тешки 1.300 тона, а из Винковаца и Брода за Земун ишли су возови тешки 1.400 тона. Од 26 априла тим пругама почели су да се крећу „тешки возови" од 1.700 и 2.100 тона. Постављен је нов рекорд у опте рећењу возова.
Покренуло се све у Ложионици Земун. Машиновође су надмашивале један другог. Обаран је рекорд за рекордом. Почело се са 1.700 тона, па 2.039, 2.707, 3.068 тона. Машиновођа Цветановић са ложачем Јонићем повукао је воз тежак 3.115 тона. Али и тај рекорд је брзо оборен. Машиновођа Бора Вуковић и ложач Љубомир Антић повукли су воз тежак 5.016 тона.
Нов покрет се шири
Брзо се овај покрет машиновођа Ложионице Земун прочуо по целој земљи, Машиновође и ложачи других ложионица кренули су примером својих другова из Земуна. И нашим пругама, по читавој земљи, почели су да се крећу све тежи и тежи возови.
Данас већ машиновође Ложионице Земун не иду више за рекордом. Они су покренули нов покрет — покрет борбе за већу продуктивност, покрет чија ће примена обезбедити испуњење Петогодишњег плана свих железничких колектива за четири године. Они су срушили постојећу норму, а сада се боре да се, сви до једнога, укључе у то ново такмичење, да се нов покрет омасови. И у тој борби су успели, Већ сада у Ложионици Земун нема ни једног машиновође који вози воз испод 1.700 тона.
Поред тога што обезбеђују превоз далеко већих количина терета него до сада, машиновође Земуна — ини-
" цијатори новог покрета — постижу изванредне уштеде,
Данас на пругама саобраћа у току 24 часа пет возова мање. Посао се обавља уместо са 25 само са 15 локомотива. Дневно се уштеди 80 тона угља, што износи око 60.000 динара. Дванаест ложача и дванаест машиновођа отишло је на годишњи одмор. 5
Иницијатори покрета — понос колектива
У живот Ложионице Земун ушло је много промена. Тешки возови постали су саставни део новог живота, рада у који се улаже више напора и више полета него до сада. И сада локомотива пре него што пође на пут мора да прође кроз све фазе припрема. Али, сада се спрема „тежак воз", то је већ нешто друго, и ношени том мишљу, сви радници, и они у радионици међу којима се као најбољи истичу бравар Јосип Мушунг, стругар Драгутин Лесквар, варилац Ђорђе Петровић, и они који раде на чишћењу ватре, на припремању угља, сви они обављају свој посао некако друкчије. У суштини њиховог посла нема много промена. Локомотиву и сада, као и пре, треба „намирити", нахранити угљем и водом, и оправити. Једина разлика у послу, пре и сад, јесте у томе што се сада локомотива храни угљем бољег квалитета, да би се одржавала боља ватра, потребна због теже вуче.
Поред ових малих промена у раду наступила је велика промена у'животу људи из Ложионице. Они увек и у часовима одмора и за време рада разговарају о успесима које постижу њихове машиновође, о значају покрета који су они покренули, Из њихових разговора избија понос што су машиновође Бора Вуковић, Фрање Бајсер, Недељко Васиљевић и други припадници њиховог колектива, разбуктали, први у земљи, ватру новог великог покрета железничара.
Ј. Т.
пинова вани наново лавина иниви номинована вино наново
окољ српског становништва, масовна хапшења и стрељања — то су били знаци стварања ве-
Нако су радили илегални
штачке границе на ушћу Саве у Дунав. Тиме су обележили усташе са немачким окупаторима свој долазак у Земун 1941 године. Усташе су хтеле да Земун буде бедем шовинистичке мржње између Срба и Хрвата. Граница је постављена баш код Београда,
У Земуну су се тада налазиле одабране усташке јединице, један одред такозване црне легије састављене од нарочито бираних крволока. Усташе су много полагале на Земун и зато су и тежиле да што јачим терором осигурају своју. власт.
У том Земуну, препуном немачке и усташке вој> ске, полиције, гестаповаца, многих шпијуна, обучаваних у усташким центрима, за читаво време рата, стално се ширио и јачао народноослободилачкив покрет. у џ .
' Озлоглашени полициски функционери нису били никада за време рата сигурни за своје животе Познате су многобројне акције У току 1941 године био је шеф политичког отсека усташа озлоглашени Валтер Филиповић. Једног дана он је хватао у току 1942 године Јакова Кобуровића, секретара једне партиске организације. Кобуровића су почели да хватају на усвињској пијаци“, јер је имао летке код себе. Он је бежао, затим је рањен и ухваћен и убијен у полицији. После тога, усред бела дана убио је Валтера Филиповића један припадник ослободилачког покрета, на Калварији. у
На терор се одговарало оружаним акцијама. Тако бе убијен један немачки мајор код Коњичке школе, 1941 године. Идуће године, код Тошиног Бунара, код самог подвожњака, убијен, је још један немачки мајор По злу познати Мартин Волф, изасланик Павелића за Источни Срем, убијен је такође насред улице. Неки Божић, радник „Икаруса“. који је свршио тестаповску школу Осијеку, тек што је дошао да примени своје знање међу радницима „Икаруса“, убијен је после два дана. Злогласног Валтера Филиповића заменио је још гори Берислав Сеферовић, чувен по шасовмим хатшењима и стрељањима. Сеферовић је
4
народноослободилачки одб
убијен маја 1944 године. пред самом зградом Команде ваздухоплрвства, где је стајала дупла немачка стража. Током 1943 и 1944 године ослободили су земунски илегалци 14 црвеноармејаца из немачких логора, чували их и упутили у одреде.
За време окупације убили су земунски партизани тридесет и два полициска функционера.
ж ж ж
Још од почетка окупације Партија је формирала по улицама и предузећима такозване одборе фонда: Они су имали да се старају о прикупљању материјала и других потреба за борце. То су били уствари одбори Народноослободилачког фронта, који су окупљали све праве родољубе и објашњавали им значај и циљеве покрета. "
Током 1942 године дошла је од Окружног Народноослободилачког одбора из Срема директива за формирање илегалних народноослободилачких одбора у Земуну. У јесен 1942 године створени су такви одбори који су уствари израсли из одбора фонда. Земун је био подељен на седам рејона, Сваки рејон имао је свој одбор. У свим одборима било је обухваћено 70 одборника Народноослободилачки одбори. као клица нове власти, радили су под тешким условима, ослањајући се на подршку нардда. Требало је прикупљати одећу, обућу, санитетски материјал оружје и друге потребе
„за партизанске одреде у Срему.
Одмах после формирања народноослободилачких одбора осећа се знатно веће прикупљање помоћи у свим потребама. Одбори су радили у строгој илегалности, а код појединих људи постојале су такозване „ба: зе“ за склањање оружја и осталог материјала. Током 1942 године народноослободилачки одбори ослањали су се на око 1.500 симпатизера и помагача покрета, Та-
ри у Земуну
кве базе постојале су на пример, у Прегревици број 2, код Круне Петровић, где су долазили и склањали се многи илегалци из Земуна, а и они који су из Београда прелазили за сремске одреде. Било је „база“ и на многим другим местима.
Народноослободилачки одбори имали су веома одговорне задатке. Многи Земунци отишли су у народноослободилачку војску, и оставили своје породице Било је доста, незбринутих породица и деце. Од новца који се добијао од прилога одбор је делио и новчану помоћ породицама, Тако је само током 1943 године подељено око 300.000 куна незбринутим породицама.
Одбор за Срез земунски затражио је једном податке о породицама бораца и захтевао да се јави како живе деца. Још тада. и поред тешких услова показује се велика брига за децу. Из Земуна је одговорено да се деца слабо хране: Срески одбор је после тога послао 3:000 кгр брашна, 5.000 комада јаја и око 100 кгр масти за децу. Све ово пребачено је у Земун и тада је настала расподела. Појединим породицама одбори су давали нарочите бонове на основу којих су се подизале намирнице. Брашно се обично давало код пекара „Трајковића, у Бежаниској улици. У. овој пекари сакупљао се и остали материјал, као и оружје Јаја су дељена у Скопљанској улици опет на бонове“ Бонови су потписивани са уговореним именом или шифром. Током рата породице бораца често су добијале на тај'начин помоћ у храни, дрвима и новцу
Састанци одбора обично су се одржавали лвапут месечно и то у недељу, То је био најповољнији дан, када људи не раде и када међусобне посете не могу да падну у очи полициским лостављачима Одборници су долазили у размаку на неколико минута на место састанка, да се не би приметило окупљање људи; Уку-
Х
ћани су радили по дворишту и будно чували одбор“ нике за време седница и јављали када наилази по“ лиција. Седнице су биле дуге, од седам ујутро па по некад чак до једног сата после подне. На седницама је требало детаљно продискутовати о начину прикупљања материјала, о потребама бораца, о новим ди“ рективама, о организовању пребацивања робе и слич“ ним проблемима. Све је то захтевало да се промишље“ но организује и зато су седнице биле тако дуге.
Народноослободилачки одбори су поред прикупљања материјала вршили и друге функције. Они су уз помоћ одбора фонда политички радили са грађанима, мобилисали људе и групе у одреде. А нарочити канал под руководством једног члана комитета Пар“ тије пребацивао је људе у одреде.
Услед тога што су народноослободилачки одбори мо“ рали да раде у строгој илегалности, одборници нису могли бити бирани. Али у одборе су улазили људи проверени кроз тешке године окупације, који су очу“ вали свој морални лик и показали своју оданост по“ крету. У одборе су улазили људи уз које је био ве“ зан највећи број припадника покрета: Партија је ство“ рила те одборе, она је челичила људе у њима, и они су били везани најчвршћим везама за партиску орга“ низацију у Земуну. У марту 1944 године формира се већ и Градски народноослободилачки одбор од 18 чла“ нова:
Тако је Земун дочекао ослобођење 22 октобра 194' године са готовим органима власти. Већ 26 октобра изабран је први пут Народноослободилачки одбор по ослобођењу, Избор се вршио на конференцији грабана предлагањем кандидата, који су примани једно“ гласно акламацијом, Многи присутни грађани препо“ знали су у предложеним одборницима своје другове из илегалног рада, а неки су тада и први пут дозн њихова права имена. р
Такав је био развитак.органа нове власти у 36" муну, усред центра фашистичких разбојника који су пустошили по Срему, а отпор народа у самом граду нису успели ни да сломе ни да застраше. и
· Ф.
А
Тако то иде непрестано, тако тече свакодневни по. сао у Ложионици. Тако је текло до скоро, без икаквих промена, увек исто.
Нов покрет и нови рекорди _Један догађај, априла месеца ове године, променио је ток живота Ложионице. На пут су почели да крећу „тешки возови". Ложионица је почела да обавља своје задатке са мање људи, са мање материјала, са мање локомотива и мањим бројем возова.
Још су у сећању свим људима Ложионице Земун прошлогодишњи напори. Још су у сећању дани без одмора, ноћи без сна. Локомотиве су непрестано биле „под
| Џ ј