20. oktobar
Студија главе (рад Ксеније гаршанин, ученице Прве мешовите гимназије)
Олиладински,
фестивал
НУЛТУРНО-УМЕТНИЧКОГ РАДА НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ ___БЕОГРАДА
припремама за фестивал НО
Србије одржан је у Београ-
ду градски фестивал. После вишемесечних припрема, организовани су од 14 до 21 маја завршни наступи победника и награђених. Овогодишњи фестивал претставља до сада највећу манифестацију делатности омладине Београда на културном пољу.
Народна омладина у Београду постигла је у протеклој години значајне резултате. Усмеравајући свој рад на извршавању задатака који су планом постављени, она је умногоме допринела васпитању младих грађана Београгл У духу социјализма. И саме припреме за фестивал значиле су велики прилог оваквом васпитању.
срестивал Народне омладине У Београду показао је да је учињен крупан корак напред у области културно - уметничке _ делатности. Следећи подаци најбоље говоре о томе. У 1949 години број учесника у припреми за градску смотру износио је око 3.000, а ове године активно је радило у припремама за фестивал преко 7.000 омладинаца. Док је прошле године постојало 35 такмичарских група, ове године број фестивалских јединица доститао је 80. Од 11 хорова у 1949 години њихов број је ове године порастао на 33. Од 17 драмских секција број се повећао на 50. Прошле тодине било је 24 фолклорне секције, док их је ове године 58. Од 17 рецитатора, колико је учествовало на смотри прошле године, број се повећао на 240 и то у 47 рецитаторских кружока. Прошле године на смотри су иступиле три музичке секције, а на овотодишњем фестивалу с учествовало је 9 секција. На такмичењу најбољих чланова литерарних секција младих писаца — почетника наступило је 47 чланова НО који су прочитали 120 песама и прозних радова. У оквиру фестивала отворена је изложба ликовних ралова, на којој је излагало 34 члана НО из осам ликовних секција.
Хорови Прве и Друге мешовите гимназије. из Земуна и Првог економскот техникума претставили су се као квалитетно јаки колективи са могућностима и за већа достигнућа. Драмска група омладинског КУД Првог рејона „Жикица ЈовановиућШпанац", која је извела „Зону Замфирову", прераста оквире дилетантске секције. Симфониски оркестар омладинског КУД Другог рејона обухвата 60 чланова НО. Мако постоји тек пет — шест месеци, он је постигао приличне резултате у нетовању симфониске музике.
Велику улогу у овогодишњем фестивалу имали су наши културним јавни радници, уметници и стручњаци, који су својим залагањем знатно допринели успеху фестивала.
Најбољим колективима и појединпима додељене су високе награде. Тако је симфониски оркестар Друтог рејона награђен са 50.000 динара, хор Прве и Друге мешовите гимназије из Земуна са 80 хорских униформи, а хор Првог економског техникума са 60 хорских униформи. Драмска секција Првог рејона за извођење „Зоне Замфирове" награЂена је са 30.000 динара. Награђено је и 15 других секција са наградама у висни од 80.000 до 15.000 ди"нара и 58 појелинаца са наградама У висини од 4.000 до 500 динара.
ВА . . | , ђ ,
, у
Из делатности Градског.
РА
Савеза културно-просветних друштава.
За НИВМММИЈИМИЛИММААРАМАМАМММИММАМИИРММАММАМИПМААААРАМ Араван
Шестомесечно танмичење
ЕСТОМЕСЕЧНО такмичење, ко-
је је почело првога јануара, спроводи се у последње време далеко живље него у прва два месеца. Проблем сарадње масовних организација са рејонским савезима КПД углавном је решен и захваљујући свестраној активности _ постигнути су такви резултати који премашују све досадашње успехе у погледу народног просвећивања у Београду, постигнутих у истим . временским периодима.
У току марта и априла описмењено је у Београду 354 неписмена са 111 аналфабетских течајева, коликс их је радило у ова два месеца. Од 2.261 неписменог, колико је било 30 априла у Београду, обухваћено је овим течајевима 1.136 течајаца, који се још увек описмењавају. У јануару и фебруару, радило је, међутим, свега 78 течајева, који су обухватили око седам стотина неписмених, дд којих је свега 139 научило
да чита и пише. Из овог упоређења ·
види се да се у последња два месеца питању описмењавања посветила много већа пажња него раније. Треба нарочито истаћи да су Месно синдикално веће и синдикалне подружнице, којима је раније указивано преко штампе да недовољно посвећују пажње описмењавању радника, и АФЖ, много допринели живљем и успешнијем току такмичења које је у протекла два месеца
- нагло коракнуло унапред
Од свих рејона највише се истакао Шести рејон, у коме је од 513 неписмених обухваћено на деветнаест течајева и индивидуалним радом, који нарочито успешно упражњава АФЖ | Шестог рејона, 318 неписмених што износи 61,86 од сто.
и и
кула -аросвешних фррињава
~ , и
За четитш месеца одржано је на нартдним универзитетлма | вшае предавања него у целој
" пропећо) години -
Од тога је описмењено 140 неписмених, што износи више него што је било у целом Београду у прва два месеца такмичења. Захваљујући 0вим резултатима Шести рејон је на пленуму Градског савеза КПД, који је одржан у среду, 24 о, м., добио прелазну заставицу. Из реферата који је том приликом поднет види се да су најслабији рејони у борби против неписмености били Четврти и нарочито Пети, а Други рејон најслабији у односу на просветне течајеве. Библиотеке и читаонице окупиле су У марту и априлу 12.634 члана који су прочитали 63.625 књига, "што значи да је број чланова у односу на прва два месеца такмичења по» растао за 1.836 и да је број прочитаних књига већи за 8.031. С обзиром
· да су настали топлији дани, када се мање чита него зими, ово је далеко већи успех но што саме цифре показују. Овоме су нарочито. допринели агитација за популаризацију библиотека, предавања' и књижевне вечери одржани унутар библиотека Укупно је у протекла два месеца одржано шеснаест.вечери и тридесет и три изложбе књига. Једино су слабије резултате показали Први и Седми рејон. Највеће успехе имао је Трећи рејон због чега је на поменутом пленуму добио прелазну заставу. Чланови секције за библи-
.
отеке и читаонице обилазили су редовно синдикалне библиотеке и пружали им стручну помоћ. Од шеснаест семинара за библиотекаре, колико је одржано у Београду, Трећи рејон је организовао три семинара које је завршило дванаест полазника. Сем тога, при Трећем рејону одржано је пет предавања и књижевних вечери и пет изложби књига.
Народни универзитети _ постигли су најкрупније резултате. Рад управа народних универзитета током протекла два месеца нагло је живахнуо, тако да је за четири месеца такмичења премашен број предавања из целе 1949 године. Управе народних универзитета посветиле су велику пажњу предузећима и радилиштима, где је од деведесет и осам предавања, колико је било у протеклом двомесечју, одржано седамдесет једно. Овај број предавања, којима је присуствовало 16.984 посетиоца, скоро је трипут већи од онога из прва два месеца такмичења. Народни универзитети су недовољно радили у Другом, Четвртом и нарочито Осмом рејону (Земун). Најбољи рејон у броју одржаних предавања био је Седми. У њему је било педесет три предавања од којих четрдесет четири по предузећима и радилиштима. Њима је присуствовало 9.700 људи, што је до сада највећи број посетилаца. Сем тога, у Седмом рејону ради око двадесет курсева страних језика са 260 полазника, док у целом Београду има седамдесет пет хурсева са 1.222 полазника. На пленуму је Седми рејон-похваљен за рад народног универзитета и добио је прелазну заставу. Пред завршетак гимназиске наставе
МИНА раван
Растанак са школском клупом
НОГИ озбиљни и зрели људи сачували су, упркос
ратним пустошењима, једну фотографију. На њој су лица свечана, тела усправљена, а у средини разредни старешина. Најчешће, при дну. један из разреда држи таблицу на којој стоји ознака УШ/1 или МШ а. На полеђини, не ретко, налазе се потписи свих другова и професора. Те слике, врло често маме приче које се казују синовима или унуцима. Оне су докуме- |
нат из младости,
У Прву женску гимназију наишли смо баш у тренутку када су две омладинке усплахирено подносиле на потпис секретару школе налог за фотографа. Једна од њих двеју отрчала је са налогом, а друга је похитала.
на час историје.
После часа среле смо се поново. Имала је уплакане
очи,
— Опраштале смо се, рекла је, са нашом наставницом из историје, Да јој не замерамо, рекла нам је, ако нас некипут није схватала, ако је била несртпљива или
пристрасна. И рекла нам је још и то
не полази увек за руком да све своје бриге оставе пред
улазом у разред...
— Тако то увек бива, причала је другарица дирек-
тор. Саживим се са људима, упознаш заволиш их, а онда они пођу својим
јим позивом. Са многима од мојих ученица, сигурна сам,
моћи ћу да се поносим...
У Осмом разреду водио се полугласан разговор 0 матури. Сви су били на скупу, у светлој учионици, са
чијих се прозора видео читав један
катедром омања скупина преписивала је упутства за матурално полагање. Неке су омладинке прелиставале бележнице, Свега две или три немарно су пролазиле учионицом, као да јој премеравају површину.
Све до једне наставиће школовање. Осми разреди престали су, у наше дане, да важе као пропусница (која је некада била у моди) са којима су често и недо-
тупавне кћери амбициозних трговаца
улазиле у „друштво“ као жене „од знања и културе". Посветићу се медицини, техници, професури, говориле су осмошколке, које су тако мирно сачекивале да
звоно огласи почетак следећег часа.
Озбиљност, ведрина и туга често иду у корак, нарочито кад је човек млад. И кад се најмање могло надати да ће тај мирни разред одједном живахнути догодило се да се из једног угла изнебука зачуо кикот. на ученица испод своје скамије извадила мали предмет од целулоида — дечју лутку, шарено оденуту. 3
— Опростимо се, девојке, са својом младошћу, ша-_ љиво је узвикнула свима, које су се за тили час слегле
око ње...
Х
Дан као и сви други, па ипак није. Он јеи веселији и тужнији од свих оних што их ученик проводи у школској клупи, лицем у лице са професором, очију упртих у таблу, са потајном зебњом због лекције. Овај не носи са собом ни страх пред испитивањем, ни уобичајену веселовт и несташлуке. Нема у њему ни оне монотоније која се покаткад провлачила, или
се бар тако чинило. То је задњи дан
ци проводе у гимназиским скамијама. На посебан га начин проживљавају и пионири, тринаестогодишњаци, који завршавају треће разреде, Ко-
седи
да и професорима
им мане и врлине, путевима, за сво-
крај Београда. За
и индустријалаца,
о је јед-
ненаучене
што га осмошкол-
лико ће од њих рећи збогом професорима, послужите-
Матура — важан и
љима, свима са којима су долазили у додир за ове три године гимназиског живота. Многи од њих опростиће се са разредом и са најбољим пријатељем и другарицом. Догодине — ићи ће у неку другу школу,
— Ићи ћу у средње-техничку школу, она ме занима. Завршићу је за четири године и бићу свој човек рекла је четрнаестогодишња ких родитеља, који су остали у Глини.
Она ће, са још десетак другарица из свога разреда, с јесени поћи у средњу стручну школу. Тако јасан, отсечен и логичан одговор, не чуди данас никога, чак и кад га даје скоро дете. Бити свој човек значи радити у заједници, за њу и за себе.
Ови дани узбудљиви су и за све остале средњоштколце. Ускоро ће школске зграде опустети. Немирне скупине неће, као обично, у 9.30 часова, о великом одмо-
Ана Бијелић, кћи сељач-
испит — очекује ученице осмог разреда. Због тога су оне већ престале да похађају наставу, иако школска година, за друге разреде, још није завршена, Једна група ученица излази из школе,
озбиљан свршене
ру преплавити ходнике и дворишта. Нити ће се по завршеним предавањима омладинци као бујица слити међу мирне пролазнике на улици.
Крај школске године је близу, са последњим даном у овом месецу она се завршава. '
М. Р.
КАКО ДА ПРОТУМАЧИМО...
РЕСЦАМ 13
срраниХ“ х (6 РА “3
— Ко зна да ли ће ми ово бити довољно да разумем програм2 ј
6
ВЕСТИИЗ КУЛТУРНОГ ЖИВОТА
Пре недељу дана у Београд бу стигле слике славних француских сликара Деветнаестог века, Курбеа, Делакроа, Русоа п Милеа, укупно тридесет и четири рада. Међу дванаест Курбеових уља налазе се његова чувена платна „Портрет Прудона и „Љубавниши у пољу" пи „Портрет уметниковог оџа“. Делакроа је заступљен са два пиртежа пи пет слика од којих његова чувена композиција „Јеврејска свадба у Алжиру“, „Арабљански ко» медијати“ и „Тигрица у игри са мла: лим тигром". Ол Курбеових радова у Београду се сад налази његова веома позната слика „Хомер и пастири“ и један мали пејзаж. Миле је заступљен са једним портретом, једном композицијом и више пртежа, а Русо са једним пејзажом.
Слике су биле изложене у музејима у Лувру п Туру и биће изложене по: четком илућет месепа у Београду.
ж
Коларчевом одржава _ се
народном други је
Ол јуче на универзитету,
његове деце",
публички фестивал | културно-уметничких друштава Србије. Од београдских друштава учествују: друштво „Абра» тевић", „Стеван Бракус“ пи „Бранко Цветковић“, а из НР Србије дванаест најбољих друттава.
· За четири дана, колико ће фестивал трајати, 2.500 извођача приказаће сво» Ја доститнућа у разним гранама културно-уметничке делатности.
У оквиру фестивала радови ликовних секција биће изложени у палати „Ки: » : кп', закључно до 3 јуна.
ж
Испити на свнм факултетима Бео: градског универзитета обавиће се то ком јуна месеца.
За последња три месеца кроз Град: ску библиотеку прошло је 27.894 лиџа. а узето је на читање 19.605 књига. махом из области лепе и омладинске кње жевности, Публику у Градској библиотеци махом сачињавају студенти. и ђаци.
Сцена из „Црвенкапе»
Усџела
турнеја Градског
позоришша лушака. по Србији
А иницијативу Повереништва за културу и уметност ИОНО-а
„Градско позориште лутака органи-
зовало је од 9 до 21 о. м: турнеју по ужој Србији. Са претставама „Деда и: репа" и „Црвенкапа" оно је извршило значајан корак у по пуларизацији ове врсте уметности, са првом нарочито код сеоских пионира, са другом код градских. ·
На гостовању у Нишу, Зајечару, Бору, Неготину и Кладову ансамбл позоришта од седамнаест чланова дао је за дванаест дана двадесет и четири претставе којима је прису“ ствовало осам хиљада гледалаца. То је био замашан напор ансамбла који је у неговању ове уметности нашао времена да васпитно делује и изван територије Београда на нашу сеоску и градску омладину. Пријем на који је наишло Позориште лутака, најбоље показује ко“ лико се осећа потреба у поменутим градовима за оваквим позориштима. У Нишу је дато седам претстава, од којих су две биле бесплатне. Једном од ових позориште се оду“ жило срдачном пријему и гостопримству у Фабрици за прераду кожа и гуме „Радоје Дакић".
Ученици у привреди при интерна“ ту ове; фабрике, били су нарочито предусретљиви. Они су гостима нудили своје постеље, украшавали им собу цвећем и доносили воду које у непосредној близини није било. Дирнути оволиком пажњом, чланови позоришта дали су за њих бесплатну претставу „Деде и репе", после које су се ученици распитивали о луткама, разгледали их и тражили да им се објасни тајна њиховог оживљавања. Поред осталих град“ ских пионира и грађана Позориште лутака видели су у свом дому и припадници наше Армије,
Гостовање у Нишу имало је нарочити потстицај за тамошње Позориште лутака, које је у оснивању, и чији су чланови већ раније долазили у Београд да се упознају са техником израде лутака, начином израде сценског декора и организацијом осталог позоришног рада, а који су овом приликом видели и покретну позорницу гостију и упознали се са њеним могућностима. Ово ће нарочито користити нишком позоришту лутака при каснијем 0" биласку сеоских пионира из своје области. И поред седам претстава У Нишу нису задовољене потребе и
невине тиму
ОДОСТА се греши и у обли-
цима овога тлагола. — Да не
бисмо развлачили, навешћемо примере из ђачких радова и из говора који је тако чест с овим грешкама. Тако имам избележених реченица ученичких у којима има свакаквих грешака у облицима овога глагола.
Да одмах истакнемо: правилан је само облик јахати. Кад се пак зна како гласи тај облик (неодређени # облик), биће јасно како треба да 5 гласе и други облици тота глагола. 5 Али је учење језика у породици 5 тако јако, да ми у школи каткад Е с великим напорима успемо да иЕ скоренимо понеку грешку и да # заведемо облик који је једино и# | справан. Многи су ученици имали 5 у задацима: „Тада је он појашио 5 коња и удаљио се... Ми ћемо јаЕ шити.. Он је морао дуго јашити... 5 Ја узјашцих коња... Је ли овај коњ # јашен досад:" и слично. Слично 5 · ћемо чути врло често. — Каткад = ћемо чути и друге облике. Тако: ја# шати, јашао, јашах, јашаћ, |ашан # и слично. А све су то неправилни 5 облици. То су чак и врло крупне 5 грешке, грешке које се не прашта5 ју никоме. Имате крајева у који: ма ни нешколован свет никад неће |Н у овоме погрешити. Друти пак : крајеви, и по многим _— градовима, 5 5 з =
мана нв иакавиновавика вани ниси сввене нирвани
имају погрешне, неправилне и ружне облике...
Одиста има некаквих разлога који наводе да се тако погрешно говори. Ту је најпре садашње време. Од јахати је тај облик: ја јашем, ти јашеш, он јаше, ми јашемо, ви јашеете, они јашу. Али на другој страни имамо глатол машити и машити се, а тако и други од овога изведени глаголи: домашити, зама» шити, измашити и слично. Сви ти глаголи имају: ја се машим, домашим, премашим,..., они се маше, домаше, премаше и слично. У неким са крајевима место узјахати коже и машити се. Тако: Узјаши коња + Маши се коњу или Маши се на коња. Већ видимо да је овде значење дохватити се. Али је ова сличност значења могла приближити и 06лике ових глатола. А кад томе додамо да у садашњем времену од јахати имамо јашем итд. дакле место х из неодређеног облика овде имамо ш (јахати — јашем) јасно је да се то могло пренети и на лруге облике. Тако смо добили и неодре ђени облик јашити (према машити
5 л
инв ннмииинениниилимиминвининнкиниииинимвириинемииминивнивви минимум мини виа нииннмиримивиенививанииви неми еивемимциинвиивиитими мети
ЈАШИТИ ИЛИ ЈАХАТИ 2
ИВАНАВИНВУАННИННВНАРАРИННРАМАМВРМАМАНММевевимииевевееевимииниимивеивииломинививмимонинивимиемоивиимим венемиминивевинимимивимименириммииммилетигуиилимимевиугеимммимимивенинмвмимм
жеље свих осам хиљада пионира, који су хтели да виде „живе лутке", Од њих је свега две хиљаде уживало у игри лутака. Дакле, ниш“ ко позориште лутака има довољно разлога да убрза своје оснивање, јер на њега чека много заинтересованих младих грађана Ниша,
У зајечарском народном позоришту дате су три претставе „Деде и репе" и две „Црвенкапе", Међу хи љаду и пет стотина посетилаца запажени су нарочито и по броју и по. дисциплини пионири из околних се. ла, који су били одушевљени „Де дом и репом", својим другом са села лутком унуком, његовим дедом задругаром који је поштен као и њи, хови родитељи и борбом коју они воде против штеточине кулака и других инсеката непријатеља усева.
Гостовање у Бору, „које је било.
најнапорније, јер су за један дан дате три претставе „Деде и. репе", имало је, као и у Нишу, значај пропагирања ове уметности и непосредног импулса за оснивање борског позоришта лутака. Београдски у“ метници дали су им свој текст „Црвенкапе" и музичку пратњу, помогли им у неким организационим пи“
тањима и указали им на бвалитете '
које треба тражити при аудицији за пријем глумаца У ансамбл. Тамошњем позоришту претстоји велика иницијатива у уздизању кадрова аниматора, који ће поред Бора по сећивати и околна села, јер су и' овде многи сеоски пионири преваљивали по десет километара да виде Позориште лутака из Београда.
Када су у Неготину једног јутра освануле неуобичајене плакате о го" стовању' београдског Позоришта лутака, могле су се видети групе пионира окупљених пред плакатама који су гласно коментарисали овај необичан догађај, договарајући се како ће доћи на претставу, Због великог интересовања нетотинских пионира, дато је уместо пет, шест претстава, што је био приличан напор за ансамбл. Са Клаловом, у коме су дате три претставе, завршена је ова значајна турнеја позоришта лутака, која је, с једне стране; пробудило велики интерес наших најмлађих за овакво позориште и, с друге стране, помогло припремама за оснивање сличних позоришта на која градске и сеоске пионире не би требало оставити да дуго чекају.
се, потом према јашем). Кад се већ има један погрешан или уопште један особит облик, од њега се лако граде сили према њему се лако граде други облици, разуме се — и потрешни. Тако смо и добили све оне неправилне облике: јашити, јашио, јаштих, јашен и слично.
Треба запамтити: облици глагола јахати гласе правилно само: Јашем,
јашезш ..., јашу; јахао сам, јахао си .., јахали су; јахах. јахаше со јахаху (пређашње несвршено вре-
ме), јахах, јаха ~... јахаше (пређашње свршено време, као од сложених, које је и обичније;: узјахах, узјаха. узјахасмо, узјавасте, узјахаше); јахаћу-, јахаћеш ..., јахаће; јаши, јашимо, јашите; јашући; ја хан; јахао; јахавши; јахао сам, јахао си ..., јахали су; бејах јахао, бејаше јахао ..., бејаху јахали; јахао бих, јахао би... јахали бисмо, јахали бисте, јахали би (не: јашио. би, ми би јашили нити: ја би јахао, ви би јахали); будем јахао, будеш јахао ..., буду јахали, и слично.
Тако ћемо имати само: мој брат јаше коња, ми смо појахали коње, они су јашући (не: јашећи — нити: јахајући-) разговарали, узјахавши коње они се удаљише с пута, пројашите поред нас (не: пројахајте), овај је коњ јахан, ја бих овог коња пројахао, појахаћемо коње и оплутовати, бисте ли и ви појаха-
2 (не. би ли и ви појашили); и тако даље.
Ако се запамти да неодређени облик гласи јахати, а садашње време јашем, сви се други облици према њима управљају. Тако бисмо имали: јахати, јахах, узјахах (тређашње свршено време), јахао, јахан. јахавши, дакле као у неодређеном облику (неодређени облик, пређашње несвршено и пређашње свршено време, радни придев, трпни придев, глаголски прилог прошли); јашем,
Јаши, јашући (садашње време, заповедни начин, глаголски _ прилог садашњи). Како се други облици
граде од ових које смо споменули, лако ће бити одредити како — где треба рећи. | Треба споменути да су и глатолске именице од овога глагола само: јахање, узјахивање, – одјахивање, пројахивање, прејахивање и слично, а не; јашење. узјашивање или узјаивање, одјашивање или одјаивање, прејашивање, прејашанвање или прејаивање и слично. ЕЛ.
мини о РИМ МР РРА РРА РРА ИМАМА
пиниит
Градског “
МР МРРРУАРРРРР И РИ
=== ~ – МР = ~___ ан