20. oktobar
-_____балаже,.или_м3..ве _утојан бацане истовару, због труљења У
ПР > >.
МИП НЕ
ПР "У “>
ПР
МОРЕНО то ИЕ
Беогел ои ивим
Број 291 • Година УП • Лист излази сва ке суботе • Редакција и администрација Драгослава Јовановића 1-Ту • Телефони: 22-210, 21-957
РАЗВИТИ ЈОШ ВИШЕ АКТИВНОСТ по ПРИВРЕДНИМ ПИТАЊИМА
а градској конференцији На-
родног фронта Београда, одржаној 15 јуна, изнесени су резултати добровољног рада у мају месецу и проглашена је најбоља рејонска организација Народног фронта. ПЏоред извештаја о добровољном раду на конференцији се расправљало и о питању јаче активности Народног фронта по неким привредним питањима. Поред свих успеха који су постигнути у предузећима по питању чувања народне имовине, бољег искоришћења машина, фронтовске организације недовољно су се и уско бавиле привредним питањима, Поред свих објективних тешкоћа У предузећима постоје и разне слабости које утичу на успехе. Уколико оваквих слабости има мање утолико је већи допринос подизању наших привредних снага, утолико су стеће резерве које се улажу У нашу изградњу. Зато је борба за искоришћење тих неискоришћених могућности од огромне важности за наш економски развитак.
Ево само неколико примера разипништва "материјала и нерационалног коришћења машина, расипа ња радне снаге и новчаних фондова. У прошлој години државна предузећа учинила су крупан напредак у снабдевању Београда воћем и поврћем. Али, било је случајева да су многи артикли пропали било због неблаговременог спремања амажње о-
матацину, неравномерног довоза на пијацу. Тако су понекад пијаце биле полупразне а доцније прегуне робом која је трулила.
И у грађевинарству има доста појава расипања. Према процени Повереништва грађевина због непажње и неправилног истовара лом цигле на поједтним градилиштима износи 20 до 3090.
Одређивањем квота, односно последње границе у броју запослених радника и службеника учињено је много у правилнијем коришћењу и распореду радне снаге, Али спровођење ових мера слабо се тумачило у синдикалним и фронтовским организацијама, нарочито тамо где је требало да поједини стручњаци оду из администрације у производњу или ван Београда у унутрашњост. Ове мере ће увелико утицати на снижење цене коштања и повећање производње, и имају не само економски заачај већ много значе и за даљу демократизацију наше власти, Због тога је потребно да се њихов значај објасни сваком члаву фронта
Има низ предузећа где су норме нереалне и високо се премашују, где има много изостанака са посла, и то неоправданих, што све штети нашој изградњи. Занемарује се чување новчаних фондова у неким предузећима.
Поред штедње у предузећима уЊ радом треба постићи да штедња постане систем у животу сваког нашег домаћинства и сваког човека наше заједнице. Баш по овом питању мало је учињено у Фрон= товским организацијама. Треба 06јашњавати значај штедње електричне енергије, а исто тако и воде у свим домаћинствима, јер приликом расипања трпе сви грађани.
Отклањање ових наведених слабости зависи од сваког члана Фрронта, Потребно је развити активност сваког члана Народног фронта и на радном месту, и у домаћинству да се бори против оваквих слабости и да систематски штеди. Корисно је ова питања објашњава-
ти путем предавања и сличних форми. Али, васпитање правилног односа према народној имовини је ствар дужег и стрпљивог рада,
За остварење овог задатка треба У пуној мери активирати сваког активисту а нарочито народну инспекцију, радничке савете по пре-
дузећима, фронтовске и синдикал-
"не организације и апарат агитације, ТУ првом реду треба да буду актив-
ни одбори свих масовних организа
ција. =. _ Путем књига жалби и жигосањем рђавих примера расипништва могло би се много више допринети га развијању правилног односа према на„родној имовини, Требало би да при„вредни активи и комисије проучавају поједина питања и предлажу "мерб Које би требало предузети У оквиру основних организација, предузећа, рејона или града. На тај начин био би још успешнији рад на "подизању активности сваког нашег
,
поштеног трудбеника, а тиме и читавог Народног фронта, по овом питању. ..
На основу постигнутих резултата У добровољном раду за најбољу рејонску ортанизацију Народног фронта у мају месецу проглашена је организација Фронта Шестог рејона. Иако је овај рејон по броју чланства један од најмањих у Београду, дао је највећи број радних часова — 115.691. На радове је излазило 38,8 од сто укупног броја чланова Народног фронта. Добровољне бригаде радиле су на реконструкцији Улице Војводе Степе, изградњи Дома културе и дечјих јасала, парка на Лекином Брду и Мокролушког колектора. Поред тота бригаде овог рејона развиле су велику активност у акцији за уређење града.
На другом месту налази се организација Народног фронта Петог рејона. На радовима је, учествовало 16.611 чланова Фронта, а дато је укупно 108.895 радних часова,
Треће место заузео је Трећи рејон, Остали рејони пласирали су се овим редом: Четврто место заузео је Земун, пето Четврти рејон, шесто Први рејон, седмо Седми рејон, осмо Други рејон и девето Девети рејон.
Организације Народног фронта у Раковици и Железнику нису ушле у пласман јер нису поднеле резултате за рад у мају месецу.
ујиев..
повавве пе ин за
првеннвнееноннннвевеуневноне
3 једног од многих димњака на
монтажној згради, бело обоје-
ној, једино обојеној у овој групри зграда поред Миријевског пута, уздиже се сивкаст дим. То се први становници, прва породица, овог још ненастањенот и недовршеног блока зграда, јавља, да се уселила У нове просторије. Кроз отворен, широк прозор, ветар лелуљајући 66лу завезу игра се са лишћем и цветићима смештеним у високој вази на писаћем столу. Горе, на спрату, чује се разногласан жамор. Горе се ради. Јер, унутрашњи радови још нису завршени у читавој згради. Ту радници предузећа „Дуга" боје прозоре и намештају окна. А Миле Гуслов, звиждећи неку веселу мелодију, намешта кит око прозорских окана, пажљиво и вешто. На конференцији своје синдикалне подружнице обећали су му, да ће ту, у том новом насељу, добити стан за породицу.
— ... живим у једној малој собици. Онда, када сам се тамо уселио био сам момак... Сада већ, имам жену и... имам „клинче", — додаје на крају помало и стидљиво и радосно, али са задовољством. Дођите да видите какав је леп изглед одозго!
Ова зграда која се налази на највећој висини те благе падине има леп изглед на читавих 14 зграда које се степенасто пружају испод ње. Оштро црвена боја кровова и бетонске боје зидова јасно се раз-
Крај Миријевског Пута, на по
отпочети нов живот у крају где
; МИ
ППИ
ГРАДСНА КОНФЕРЕНЦИЈА НАРОДНОГ ФРОНТА БЕОГРАДА /“
"иеввечновнонеловевезавеноналтаонене наиван
Цена броју 3 динара •
ТРИНАЕСТ ПРЕДУЗЕЋА БЕОГРАДА
испунило полугодишње планове
ЛИЖИ се крај првог полугођа четврте планске године, Стотине колектива по читавој нашој
земљи, захваљујући широкој примени борбе за већу продуктивност рада, _ равномерном _ испуњавању дневних и месечних планова, доброј организацији посла, већ је извршило своје полугодишње задатке и ради за друго полугође четврте године Петолетке,
Социјалистичко такмичење које је постало сталан систем рада скоро свих наших колектива, а које је добило нарочити замах у данима такмичења пред изборе за Народну скупштину, пред Први мај и у част рођендана друга Тита, знатно је допринело бржем и успешнијем испуњењу планских задатака.
Своје полугодишње задатке испунило је до сада, према непотпуним подацима, тринаест београдских колектива, Међу првима, још крајем маја, планове првог полугођа завршила су предузећа кожне галантерије „29 новембар" и грађевинско предузеће „Сава“. Шеоред ових, полугодишње планове завршила су и предузећа; Електрана _ „Београд“, – „Неимар", „Петар Велебит", „Милорад Петровић“, Млин „9 мај", Комбинат врења и теста, Грађевинско предузеће Петог рејона, Ортопедско предузеће „Рудо“, Опанчарска задруга „Рад", Шета рејонска обућарска задруга и Прва папуџиска задруга,
зе е ама љелчтел аза авазезнах
ивеовеввовововевивевеннелолвнвоновевовеневеонвввевввввввававвнона,
ликује од грађевина неодређених боја фасада, са крововима зеленожутим. Ту ће на површини од 9.500 квадратних метара у најскорије време бити изграђено 142 стана. Ту ће нове породице основати нов живот, у сасвим новом крају, који до пре две |године није имао ничег сем рушевина и корова. Нићи ће ту и нове основне ортанизације, нове радне бригаде Народног фронта... Потећи ће ту све оно велико што носе и што захтевају нови дани...
Ратко Вичанин је пословођа за шест станбених зграда. |
— Ја ћу моје завршити за два месеца, а мислим да ће моћи и други да то исто постигну, Немамо довољно стручне радне снаге, али ипак некако гурамо напред и не заостајемо за планом, Видите ону велику, најдужу зграду тамо доле! Ту ће бити смештене продавнице хлеба, меса и масноће, воћа и поврћа, бифе, млекара, не знам ни сам шта ту неће још бити! Биће брате десет локала! |
Ипак, у тим зградама, испољава се једна очевидна мана. Кухиње су исувише мале, Дужина 2,35 и ширина 2,20 метара! А где ту може стати штедњак, сто и столице и орман за посуђе. Немогуће је напросто имати удобност у кухињи, О смештају софе нема ни говора. А наш радник после рада, највише воли да своје слободно време проведе у кухињи, у топломе, са де
вршини од 9,500 квадратних метара биће у најскори јем времену изграђено 142 ст су до пре две године биле саме рушевине и коров
АНОНИМНИМ ИВАНА МИНИНИМААРИНИРАНВИИВИ МИН АИРРАИРААРРРИПИАНИ АПАРАТИМА ВАРНАВА ИЋ
пи тиНн
5 ЈА АИ И ИУ А И ТИ ТО ТАТА И ТИРА И ТРА ИАУРААААТАРУУУ
•.. нли како се покушава Истим лепком да начини,;нови уговор са Југославијом
имтимиивилеимиввиленамавививмамаромимивамиввивинививиннинмиеивимиввенниееиивимвавевевввендиививинивививимнавннннаилилтввивинминтииав премпавиввнималиннииинивниннививвималемивливемипилимевине питиввеенниниеник авивиииаавмимимиистммививлализлирариоеваитикиилоллвмвлолимивиаливтивиневдвемииивињамалипитиимлалввеннии
|
пивминниенинвнмвимививмилининаатинввипвивмнгиееениванонниеовеииоити пили
ни
ининнЈи.
САДЕ А а
Антуелни проблеми лоналне привреде Београда
За ужу сарадњу између наших трговинских
и произвођачних предузећа
ОЧЕТКОМ недеље одржано је
саветовање руководилаца бео-
градских произвођачких и трговинских предузећа која послују по плану Џ, тј. која се баве производњом и продајом робе за слободно тржиште.
Најважније питање које је и саветовање истакло у први план јесте питање тешње сарадње између локалних произвођачких предузећа, која производе за широку потрошњу и нашег трговинског апарата који данас мора показати знатно више умешности и организаторског смисла него што је био случај пре увођења система производње за слободну продају. Раније, док су готово сва трговинска предузећа добијала контингенте робе из централизованих извора и гарантованих фондова, она су, природно, главну бригу посвећивала реализацији унапред обезбеђених контингената, те је у знатној мери долазила до изражаја њихова улога и способност дистрибутера који се брине за правилну организацију расподеле набављене робе. Данас, међутим, већи број трговинских предузећа послује робом која се производи за слободну продају и ова предузећа су упућена да се самоиницијативно и самостално снабдевају непосредно код произвођача који опет самостално им
завади авва узвира гле аамвмрафалала дала плана ава ва ар зарна мана а ње пл вае ваљан а ка влаа ла лввр о» ће аеаоља а доље ваља вене коза оее ооаљег а а ел озва нос ве заљевававољастаеваљае
Четири велика станбена насеља монтажних зграда БИЋЕ ЗАВРШЕНА ДО КРАЈА ГОДИНЕ
оевовевенаневовнвннинневененевеннвннннвнннннвинннвннннненнннвнавенна
цом, (Но, то овде неће бити могућно. Искуство је највећа школа. Вероватно ће то бити за оне који су радили пројекте ових зграда.
Упоредо са изградњом зграда подиже се и шест нових улица. Шест хиљада метара асвалтираног пута пролазиће између ових зграда и спојити их са Булеваром Црвене армије. А зеленило ће, још ове јесени, бити засађено и с једне ис друге стране тих, пет метара широких улица. Радници, мајстори и пословође предузећа „Пут" настоје да не заостану од њихових супарника из грађевинског предузећа „Авала“, који су, уз помоћ бригада Народног фронта и Народне омладине изградили ове зграде.
Данас, на радилишту је сасвим мирно. Главни радови су завршени. Нема више застава бригада, нити оних борби за кубике и норме. Мирно је. Понегде се чује удар чекића и шкрипа тестере, а понегде ништа.
= з»
Проћи улицама нашега града, не само данас, него и раније и убудуће, значи гледати нове вишеспратнице како се поносно уздижу, као да знају да свака од њих још више украшава и улепшава онај део грагда где је изграђују.
И када, за час, склонимо испред наших очију све оне објекте које сусрећемо улицама главног града, У пуном јеку изградње, оно мноштво зграда различитог стила и величи-
МИ
ана, Ту ће
слободно продају робу произведену за слободно тржиште,
Питање снабдевености београдског тржишта треба, према томе, решавати остварењем најтешње сарадње између локалних произвођача којих само у Београду има на стотине и трговинског апарата. а не, као што неки другови из комерцијалних служби предузећа предлажу, блокирањем произведене робе за слободну продају и додељивањем трговачкој мрежи у граду. С друге стране и произвођачима мора бити јасна улога и задаци наших социјалистичких трговинских предузећа која су у стању да, као претставници потрошача у граду најбоље изразе њихове потребе и жеље, и да се у производњи руководе предлозима и сугестијама трговине, Ради отклањања извесних слабости којих је до сада било у раду и код произвођачких и трговинских предузећа, изнећемо нека искуства и запажања.
Локална привреда у Београду располаже "великим производним могућностима и капацитетима. Иако је градска индустрија ангажована са ако 86% капацитета за производњу по плану 1. те се њена интервенција у производњи робе за слободну продају и снабдевању градске трго-
озавнвнвевекавиваввеневекиневог
не, и сконцентришемо пажњу на блокове монтажних зграда, на њих четири, у четири дела града, питамо се: колико ће ту ове године бити нових станова за наше трудбенике2 '
Карабурма — раднички крај, београдско предграђе са горком прошлошћу и тешким данима, где је од кадије па до писара кварта, то име остајало као спомен његовим становницима, за све оно што је било и што више никада неће доћи, добиће, крајем ове јесени 130 станбених зграда са 482 стана. Ту ће, поред једнособних, да буде 319 двособних и 111 трособних станова. Те зграде подигнуте на 28.336 квадратних метара површине весник су прегнућа и стварања која ће, и даље, у томе крају, рушити старе нездраве страћаре и дизати нове, сунчане. станове опкољене зеленилом. Остаће само име, црно као прошлост — Карабурма. А неко ће, доцније, питати одакле тај назив и ко га је дао овом лепом пределу поред Дунава модерном, уређеном.
На четири разне стране града; на Карабурми, горе поред Миријевског пута, овамо крај Лазаревачког друма и у Црнопоточкој улици подигнуте су као оазе, које међу наереним кућерцима и приземљушама симболишу нов живот наших трудбеника — монтажне зграде модерног типа. На та четири места, на четири разна дела нашег главног града, на укупној површини од 55.300 квадратних метара стављено је под кров 880 станова углавном двособних, т! и четворособних,
А једнога дана, можда још идуће године, ти ће блокови почети да се штире и стварају круг око социјалистичке престонице, уништавајући пред собом, запуштене. тескобне страћаре, множећи се на њиховим рушевинама. И доћи ће дан када се неће знати где је некад била периферија а где центар.
# .• » :
— Дали ће све те зграде бити готове у току ове године7 — упитали смо инжењера Мику Поповића.
— Без и најмање сумње. Све ће бити готове у току ове године и биће насељене!
И док он прича о њиховој потпуној изградњи за време грађевинске сезоне сасвим случајно сетим се димњака који се пуши, тамо на Миријевском путу. У удобним становима, топлим и пријатним дискутоваће људи, на састанцима фронтовских група, како ће и на који начин идуће године, и где отпочети изградњу нових станова, у
винске мреже не осећа у довољној мери, ипак у граду има још увек велики број других предузећа и радионица, државног, задружног, друштвеног и приватног сектора, које могу огромно да допринесу снабдевености трговинске мреже у граду под условом да наш трговински апарат нађе и примени подесне форме сарадње са тим произвођачима.
Пракса показује да највећи број мањих произвођачких радионица У граду ради за разна трговинска предузећа ван Београда, а да наша градска трговинска предузећа ту исту робу која се производи у овим радионицама набављају у Хрватској, Словенији итд. Београдско гвожђарско предузеће купује блокеје за обућу у Хрватској, док градска производна предузећа продају блокеје у унутрашњост. Произвођачи квалитетне козметике продају своју робу трговинским предузећима са подручја АП Војводине, а на+ ша предузгћа купују козметичку робу за градску трговинску мрежу у Зрењанину и Загребу, итд.
Сарадња између наших предузећа треба да буде нарочито чврста и по питању помоћи у набавци сировина за прераду. Београдско гвожђарско предузеће продавало је у слободној продаји разним купциманепроизвођачима лим, од кога су се могли израдити производи којих нема на тржишту. Недавно је тртовинско предузеће „Козара“ пустило У слободну продају крупон и кожу која је неопходно потребна обућарским радионицама. и тиме су се користили највише штекуланти, који ову кожу после препродају. Раније је знатнија количина часовничарских резервних делова била продата слободно кроз продавнице „НаМе“ им ове делове су покуповали опет шпекуланти. а не часовничарске радионице. Слично је било и са столарским алатом, грађом итд.
На питању асортимана наша тртовинска предузећа наилазила су понекад на неразумевање произвођача. Руководиоци неких произвођачких предузећа руководе се искључиво тиме да остваре што већу тржишну добит и производе само оне предмете који им обезбеђују највећу масу тржишне добити. Оваква оријентација не би смела да буде искључива и мора да се нађе Могућности и за израду оних производа широке потрошње који су дневно потребни потрошачима (паста за зубе, четкице за зубе,-чешљеви, метле, четке и др:.
Има, међутим, и неких других проблема које треба решити да би локална производња могла више да допринесе снабдевености трговачке мреже у граду и потпунијем и разноврснијем асортиману робе широке потрошње. Један од најозбиљнијих проблема јесте проблем снабдевања индустриским отпацима које локална предузећа могу прерадити У корисне, финалне производе. У металном предузећу „Пролетер“ лежи више од годину дана преко 20 тона металних отпадака који се и поред многобројних интервенција, ни до данас нису уступили локалној производњи за израду прибора за јело. У граду се осећа несташица у разним врстама четака, а од градске кланице се не може добити длака за израду ових четака. У предузећу „Спорт“, „29 новембар“ и др. постоје знатне количине отпадака квалитетне коже. У предузећу „Иван Милутиновић“ има текстилних отпадака, у предузећу „Филип Кљајић“ има отпадака при преради коже од којих се може производити туткало итд. У Београду има велики број индустриских предузећа републичког и савезног значаја, која располажу великим количинама индустриских отпадака. али њих до сада локална произвођачка предузећа нису могла добити на даљу прераду, иако је један од основних задатака локалне производње управо искоришћавање отпадака и ле калних извора сировина ради израде предмета широке потрошње,
Саветовање које су недавно одржали руководиоци наших градсних произвођачких и трговинских предузећа указало је на све ове проблеме и слабости У њиховом досадаштњем раду, па су извучени одгеварајући закључци и одлуке чије ће спровођљње у живот, нема сумње, допринети (бољој снабдевеноски и задовољењу потреба наших потро-
шача, Р.Ћ
с
ме