20. oktobar

Како се одуговлачи са завршним радовима по станбеним зградама

РЕКО пута Правног факултета,

на Булевару Црвене армије,

___на простору између улица

Браће Недића и Проте Матеје на-

_лази се велика шестоспратна стан-

_ (бена зграда. То је зграда Мини-

старства електропривреде коју је

градило _ грађевинско — предузеће „Славија",

Још пре пет-шест месеци, док нису били изведени сви радови у згради, почеле су у њу да се усељавају мноте породице. Упоредо са усељавањем, грађевинско предузеће „Славија" изводило је завршне Радове,

Међутим, ни данас, иако су скоро сви станови, од укупно 93 колико их има, насељени, грађевинско предузеће „Славија" још није завршило све радове.

Ходници и степеништа велике зграде, која има четири улаза, још нису окречени ни омалани, изузев првог дела зграде, Степеништа нису потпуно завршена, прозори по ходницима су замазани, зидови су исписани. На степеништима и по ходницима нема свугде осветљења, Поред свега тога, ниједан од чети“ ри улаза није уређен, На згради није завршена ниједна капија, а зидови улаза су још немалтерисани. У подрумима зграде изводе се завршни радови. Тавани и перионице за веш још немају врата, а прозори су неофарбани Двориште зграде је сво изровано и опо се тек сада уређује, и то прилично споро, јер ради мали број радника Поред радова у дворишту неколико радника ради на уређењу продавница у приземљу зграде. И ту ралови иду споро јер на уређењу просторија будућих продавница ради мали број радника.

У становима ове велике зграде углавном су сада, после неколико месеци од усељења многих породица. скоро сви радови завршени. Остало је постављање још неколико прагова и учвршћење врата. Десетак станова до недавно није имало каде за своја купатила, јер предузеће „Славија" није до сада могло да их набави, Међутим, каде су стигле и већ неколико дана стоје по ходницима зграде, уместо да су одмах инсталиране по купатилима.

Грађевинско предузеће „Славија" не би смело да има овакав немаран однос према објекту чија му је изградња поверена и да неколико месеци одуговлачи са завршавањем преосталих ситних радова. Када је већ читава зграда скоро завршена и. у њој живи око стотину породица, требало би што пре завршити све преостале радове, који не изискују много времена,

Зи ИРРРИИМРРАИММИРААИИАРАНИИМАРАНИРРИИИРААНАИААРАРАИРАРААИИРРА пп пвиитевивва ве

У ОКВИРУ АКЦИЈЕ ЗА УРЕЂЕЊЕ ГРАДА

Побољшаће се одмор на речним кугатилима

НОВИ ПРОИЗВОДИ У ПРЕДУЗЕЋУ „ЛАВИД ПАЈИЋ“

РАДИ СЕ НА ИЗРАДИ машине за прање и

глачање рубља

марту ове године отпочео је

колектив металскот предузе-

ћа „Давид Пајић" да ради на освајању машина за прање и петлање веша. Те машине, које изванредно брзо перу, суше и глачају рубље, и које замењују велики број радне снаге, нису се код нас никада до сада производиле.

Пројектанти Министарства индустрије Србије направили су, на основу проучавања страних машина, водећи рачуна о сировинама којима ми располажемо, пројект за комплетну гарнитуру машине за прање и глачање рубља. Та гарнитура састоји се из четири дела: машина за прање, затим за цеђење (центрифута), комора за сушење и машина за глачање. Све ове машине покрећу се помоћу паре.

Прототипско одељење предузећа „Давид Пајић" узело је на себе задатак да направи прототипе тих машина. До сада је направљен прототип машине за цеђење рубља. На том послу, поред бравара Миленка Марковића, шефа прототипског одељења, радили су најистакнутији трудбеници предузећа „Давид Пајић". Стојан Марковић, Миливој Самарџић, Димитрије Лукић, радници чија је велика заслуга брзо и успешно освајање нових машина, налазе се међу тринаесторицом трудбеника овог предузећа, који су већ завршили своје петогодишње планове.

Половина задатка је готова, два прототипа су освојена. Остаје . још посао на освајању машине за глачање. и перионице, Радници — који раде на том послу узели су обавезу да га до 20 августа потпуно заврше. На јесењем сајму у Загребу, поред низа других машина, које су плод радних победа наших људи, биће приказана и ова нова машина за прање и пеглање рубља. Трудбеаници „Давида Пајића" решили су да до сајма сами направе парни котао и све потребне инсталације, како би се посетиоцима сајма могао приказати рад ове машине.

Ове машине за прање и петлање рубља предвиђене су за капацитет од 40 килограма рубља. Та количина се у њима за 20 минута опере и за 10 исцеди. Сушење траје 15 минута, а глачање пола сата. На машинама ће радити само три раднице, једна ће је хранити а две ће радити на глачању.

Предвиђа се да сериска производња отпочне идуће године. Већ догодине у нашим хотелима, по домовима ученика, интернатима, болницама, одмаралиштима, рубље ће се прати машинама произведеним У нашој земљи, од наших сировина, сопственим снагама.

Нарошта пажња посветиће се бољем културном и забавном животу

РЕЂЕЊЕ београдских речинх ку“

патила садржи у себи читав низ

разнородних проблема за чије је повљно решења нужно ангажовати разне секторе; трговински, угоститељски, здравствено-хигијенски, културни и друге. (во долази отуда што у време врућина, (које су у Београду, с обзи: ром на његов положај, велике) зпатан број грађана проводи све своје сло» бодно време на нашим рекама, кори: стећи свежину воде, слободан ваздух а сунце. Тим људима, који на речпим обалама налазе освежење и окрепље. ње за свој даљи успешан рад, треба пружити у време њиховог боравка на купатилима све оно што ће употпупнити њихов одмор, разоноду и окрепље“ те. Једновремено све то мноштво тре ба заштитити од појединаца — прекр: шитеља реда, хигијене и јавног мора: за. _ Патање решења читавог низа ових проблема побренуо је Градски комнитет КПС, н на многим купатилима већ #6 приступа побољшању услова,

ж

Шта конкретпо треба урадити побољшање стања на купатилима.

Пре свега, нужно је обезбедити не. опходну хигијену, како у кабинама, на терасама, песку, у сапитарним просто: Ријама, тако (нв то у највећој мери) у купалишним ресторанима п бифенма. Обезбеднти довољан број столова, сто. анца н клупа, како се за седење не бл користиле корпе за отпатке, као што је то до скора било случај, Ових корпи потребан је велики број, да би биле. приступачне на свим деловима ку“ "патила, д

Уколико се овим условима ва пра: вилно пословање купатила додају де: журнп чамци за безбедност на води и "пина ситиица (као што су чамци и ко стима ва изнајмљивање, Д'реглије за излете и тако даље) може св сматр“ти да је материјална сснопа донекте "вадопољена,

Само, то не значи да је у потпуности "органпзован одмор на «води. Пе, уу9 ико, што је нужпо обезбедити и кул турно-забавне услове.

Шта у том правцу треба урадити“

Прв свега, купалишне просторе о. авучити п препоспти емисије радио. Београда или' музике са плоча. Купа тила већег капаџитета требало би снаб“

за

“

детн дрвеним или бе:онским подијумима, на којима би се увече могло нграти, а где би, суботом и недељом у. вече, културно-уметничха друштва и групе могле давати своје _ програма. Поред тога, нужно је обезбедити спрегне кноске за продају илампе, дувана и безалкохолних тчића (ва купатилима на којима нема ресторана н бифеа). Сређенијем животу па пзажама допринеће много и агитаџионе табле на којима би се, поред упозорења на ред (утврђен ва сва купатила, а и за свако посебно) нстиџале објаве за разне прпредбе у граду, као и програми радпоемисија, Могуће је, исто тако, пл на свим _ кулатилима часовнике,

За забаву омладине требало. би уре: дити куглане, стололе ва пинг-понг п терене за играње одбојке, а за најмлађе клаџкалице и љуљатке. Забаву на самој води с употпуниће тобогани и трамбулине, А

У циљу одржавања реда на просторима купатила било би нужно обезбвдити службу милиционера, која би требало да се стара да отстрани све оне што долазе у непристојним костимића п недостојно се понашију.

Што се дивљих плажа тиче, које су услед бројности хупача неопходне, на њима

пасипити сунчтане

треба подићи бараке за остав. љање одела, а обалу счнстити и урег дити.

У оквиру побољшања услова па ву патилима (што се одвија у духу пелике акције за уређење грала) управник купалишта ЦДЈА заказао је такмиче: ње свим купатилима и предложио је да се образује комисија која треба да утврди садашње стање ње после обављања разних мера 88 уређење.

Свим овим пословима треба присту“

ни касније ста.

питв што пре, јер је сезона купања у току, а радове који су већ почели треба убрзати до крајље чогуће мере, како би се нашим радним људима омо. гућио што потпунији одмор и што бо ље освежење на обалама наших двеју

река,

ГРАЂАНИ У ОДБРАНУ СВОЈЕ ОТАЏБИНЕ

УСПЕШАН РАД КУРСЕВА ПРОТИВАВИОНСКЕ ЗАШТИТЕ

Машина за цеђење рубља (центрифуга)у

ЕЋ дуже времена у Београду раде одбори противавионске заштите на територији сва-

ке основне организације Народног фронта и у оквиру рејона. Ови одбори организују разне курсеве ради оспособљавања грегђана за вршење разних служби противавионске за“ штите, за одбрану земље у случају потребе. Према Уредби о противаБионској заштити предвиђено је 0бавезно учешће у овој служби. Ипок сви кугсеви који су до сада организовани били су на добровољној бази, а одзив грађана био је велики.

Санитетски курсеви били су ор“ ганизовани не само при основним организацијама већ и у предузећима и установама. Велику помоћ пружио је Црвени крст. Поред гезретске наставе курсисти су ишли и на праксу. Најбоље су успели они курсеви где су гомогле и синдикалне организације и руководство пре“ дузећа и устансва, У таквим предузећима сви слушаоци курсева изашли су на испите И положили са одличним успехом. Најбоље су ц срганизовани курсеви у Претог, ништву владе ФНРЈ, Главној · дирекцији Савезпе индустрије стакла, Главној дирекцији Савезне текстилне индустрије и Народној библиотеци, где су сви уписани слушаоци ишли на испите и положили са одличним успехом. У неким основним организацијама Народног Фронта полагање испита се понекад пргтварало у читаве мале свечаности, Слушаоци су награђивали своје преда“ ваче за њихов добар рад разним поклонима. То се догодило у Четрнаестој, Шеснаестој, Двадесет четвртој и Двадесет петој основној организацији Петог рејона и Трећој, Седамнаестој, Осамнаестој и –Деветнаестој организацији Шестог рејона, као и у Главној дирекцији Севезне текстилне индустрије, Знање које су стекли курсисти добро ће послужити не само за време рата већ и у миру, приликом повреда у

НАШИ НАЈМЛАЂИ НА ЛЕТОВАЊУ

,„0626 пријаине ровове ране ла“

ПИШУ. ДЕЦА ИЗ ПИОНИРСКО! ГРАДА

Играмо и трчимо по цео дан пише другу Миле Клепо, начелник чете

ОРЕ, на пропланку Кошутњака, о» Г кружени са свих страна хладовитом шумом, живи један малени трад, маленнх кућица и улица, са своја 262 малена становника. Пре десе. так дана најбољи пнонири Босне н Херцеговине, Македоније, Словеније, Црпе Горе, Хрватске и Србије дошли су весело у тај град, да остану у њему месеп дана на летовању. Окупљенп у одреду „Братство—Јединство“ проводе најмлађи из свих крајева наше земље радосне и светле дане.

ПОШТАР ПИОНИРСКОГ ГРАДА

Јутро је тек помолило своје лице кроз густе крошње дрвећа Кошутња. ка. Град' се будио. Граја и радосни узвици његових малих стаповника мешала се са цвркутом и песмом птица. Брзо се све утитало. Пред постројеним одредом — целокупним становништвом града — високо горе на јарбо лу, валепршала се застава. Отпочео је нов дан.

" Журним кораком из зграде поште изишао је један дечак. ( рамену му је висила велика црна, кожна торба. Поштар Пионпрског града, Драгољуб Рудовић, пионир пз Приштине, журио је шумом да однесе доле у град писма својих малих другова п другари“ па. Џуна је торба писама. Шта пите у њима, и коме су упућена7

СВАКИ ДАН ЈЕ И РАДОСТИ На полеђпни једпог писма које је у

пућено у рудпик Љубију пите: таље Ангелина Граопић. пнонпрски град.

„Драга мама и тата писало је У писму, како је овде лепо. Замислите

усред шуме неколико малих кућа, по: ређаних као у граду, а уместо улипа ставе. Ти се мама сигурпо брипет ка» ко ми је. Ево испричаћу ти како проводим дане. Устајемо у пола седам, У седам и петнаест се лепо постројимо н онда се диже застава на јарболу, ко» ји се налази усред, града. У осам сати

ПУН ИГРЕ

доручкујемо а после тога до десет са“ ти 'играмд разне друштвене игре. Од

десет до једанаест сви се растрчимо по граду, љуљамо се, клацкамо, игра“ мо лопте. Од једанаест сати до ручка свако ради шта хоће, Обично тада сви пишемо писма, У дванаест сати руча“ мо, имамо фину храну, добијамо ко После ручка до четири морамо да спавамо. То нам се баш много не свиђа, али смо већ навикли. У четири ужинамо, а онда играмо лопте, вежбамо се, тетамо и трчимо по шуми. Дечаци играју шах, а имају ни футбалске утакмице. Тако до седам. У седам и петнаест је спуштање заставе, Затим идемо на вечеру, а после ве чере у биоскоп или правимо логорску ватру. Да знат мама како је то тек жепо, Замисли упалимо ватре по тумн, окупимо се око њих па играмо и певамо. У девет сати идемо на спава. ње..."

лико хоћемо.

„ИМА НАС ИЗ СВИХ КРАЈЕВА..." Е

Пуно је писама у кожној торби. Упућена су у разне крајеве, у градове, села и засеоке широм наше вемље.

Другу Милутину Троскоту, село Ба њевци, Далмација. „Драги Миле, пи: сало је у писму, мени је овде добро. много ми је драго да сам доша, Имам већ пуно другова. Играмо футбалске утакмице. Жао мп је што п ти нисв овде, Да видиш тп какав је ово град. Не умем ти ни описати, Играмо и тр. чимо по пео дан. Добро једемо ни то колико Ја сам већ издебља, преко два килограма... Поздрави мп Ивицу Савић, Драгутина Шарлију 8 Вјекослава Крппна, а тебе ропдравва твој Миле Клепо, начелник чете."

У близини Титограда, у селу Голубовцу, живи

хоћет,

сељанка — вадругарка, Син њен, Новица Вујачић, ученик тре-

ћег разреда гимназије, отишао је у Београд у Пнонирски град, на летова“ ње. Њему није први пут да је у Беотраду, од сина.

па ипак она једва чека писмо

„Драга мама, пише Новица, како ми је овде лепо. Другова имам колико хоћеш. Већ сам се са свима упознао, Има нас из свих крајева. И из Македоније, п из Словеније, одасвуд. Овде смо сви заједно, знаш нат одред носи име „Братство и једниство". Дани брзо пролазе, ево већ је прошло петнаест дана како сам отишао, а мислим да сам тек данас стигао, Има тако пуно ствари да се види..."

ПИОНИРСКИ 803 — НАЈВЕЋА РАДОСТ

„Тукај се мн допада... пише мала Хермина Јук из Марибора својој дру“ тарипи Милици Габријен., Срећно сам приспела, ин се тукај добро почутим. Деламо излете по гозду, ин се возимо с пнионирским влакомиа“

„Драга Руменка, пите мала Цветанка Секуловска из Прилепа, вамо је много убаво. Вамо је се тума. Ја се возев на ппонирскиот воз. Ја бив в Београд, в воолошката градина п во војничкиот музеј... Бефме па излет и се возефме нојће на пионирскиот воз, заједно со нашите _ раководителки Н воспитачи,.. Прими много поздрави от твојата другарка Цветанка н те молам побрго пити..."

ж

Журн мали поштар Пнонпрског града. Пуна је његова торба. Треба што пре однети та писма долв у град на вели. ку пошту, да што пре стигну мамама п татама, друговима и другарпцама, да чују како је њима весело и лепо у њи" ховом дечјем граду.

Окупљени у одреду „Братство-Јединство проводе пионири из свих крајева

радосне и светле дане

=

предузећу или на разним фФронтовским радним акцијама.

У другу врсту службе противавионске заштите за коју су образовани курсеви спада хемиска заштита, Курсеви хемиске заштите почели су крајем прошле године у неким основним организацијама Фронта, Предавања су била веома занимљива. а за време извођења практичних радова учионице су личиле на мале хемиске лабораторије, Слуша оци су учили о дејству разних бојних отрова, о заштити од отрова и практично научили ношење маски и заштитних одела.

Поред курсева који су добро радили било је и таквих воји су трајали ван предвиђеног рока и где је на испите долазио мањи број слушалаца и често са слабијим знањем, Ово је последица слабе бриге и по> моћи чланова одбора противавионске заштите који за- цело – време грајања курса нису обилазилл предавања и благоврзмено стклањали разне недостатке. Слабо организовави курсеви били су у Министар. ству грађевина ФРЕЈ, Главној ди“ ревцији дрвне индустрије, Главној дирекцији за откуч жита и стоке'и у гредузећу „Стаљинград".

Курсеви протизавионске заштите бил" санитетских, хемиске заштита или других служби биће и даље ортанизовани у основним оргамизацизама Народног фтсета и у предузећима и установама, Београђани имају из прошлости велико искуство како пролази град у коме није добро организована протлакавионска за штига. Због тога за овакве кузсеве постоји велико метересовање, и Ф'онтовске организације треба да упишу што в>ћи број људи. У то мз могу најбоље п:уоћи и масови« оотанизације у предузећима — синдикати, На курсу противавионске заштите

ОКС Је ТЕ ЈИГ

А могло би једноставније и правилније

УКОВОДИОЦИ основних школа

и претшколских установа има-

ЈУ читав низ послова у вези са а и педагошким проблемима, Зато им финансиско пословање одузима много драгоценог времена, Ово долази отуда што основне школе и претшколске установе, које су

на буџету рејонских народних од-

бора, са великим тегобама извршу“ ју свој буџет због бирократске орга• низације тога посла.

Илустрације ради може се навести како основне школе извршују свој буџет. Ако школа намерава да КУ" пи метлу, четку или какав други предмет, потребан за одржавање хигијене, управитељ је принуђен да напише званични акт и да га поша“ ље Моверенику просвете рејона. Повереништво просвете добијени акт заведе и шаље га ЏШовереништву финансија истога рејона, где се по“ ново заводи. Шовереништво финансија одобрава издатак и даје кре“ дитно писмо. Управитељ тада набави метлу или четку, узме рачун, 34" веде га, и шаље га Шовереништву финансија, које правда издатак. Че• сто се дешава да се роба, коју шко“ ла намерава да купи. прода у току обављања, ових административних послова.

Извршни одбор Народног одбора Београда стоји на становишту да је потребно да управитељи сами извр“ шују свој буџет, самостално, Међу“ тим, то је спроведено само у Првом рејону. Карактеристично је да би“ рократски начин овога пословања као да не осећају извршни одбори рејона, У Петом рејону, на пример извршни одбор је донео одлуку 5% управитељи сами извршују свој 67" џет. Међутим, после месец дана, пб“ вереник финансија је позвао упр““ витеље школа и убеђивао их је л% они неће бити способни да то чине Још се необичнији случај десио н“ седници Извршног одбора треће" рејона, Повереник финансија ј, приликом дискусија по овом ПИ“ њу, рекао: „За рад са децом — 688" ка вам част, али ви сте несп за финансиска питања“, Ово пок“ зује какав је однос рејонских #> родних одбора према просв радницима и како се он коси са Ре

золуцијом Трећег пленума Ћи Е