20. oktobar

_дравллног решења, | органу —

оу

“~

1 , ОСЛЕ доношења Закона о државним службеницима, ради ____ заштите њихових права, омогућено је службенику, чије је право повређено, да се противу првостепеног, по његовом мишљењу неможе жалити админиативно-оперативном руководству. В , ако сматра да је и после друго. епенот решења његово право о-

_ стало и даље повређено, он је у могућности да се жали суду, тра-

жећи тиме заштиту својих права, својих интереса, штитећи уједно на тај вачин и своју грађанску част. _ Већина предмета који су били на авању Окружног суда за град рад, потврђују да првостепена и другостепна решења појединих установа и предузећа, као и административних руководстава, нису била правилна, већ, на против, неправилно решена, донета без доваљног испитивања свих битних чињеница одлучујућих за правилну одлуку. Зар није чудо да Народни одбор Шестог рејона доноси одлуку да се отказује служба Властимиру Јојкићу, који се налази на отвореном боловању. Он се жали персоналном повереништву ИОНО-а града Београда, које после два месеца, оснажује отказ Јојкићу, Важно је навести то да решење Јојкићу није било, уопште, саопштено, па он, рада тога, није ни поднео жалбу. Јојкић је и пред судом показао 60" лесничку листу по којој је, још увек, био на боловању, а законом је предвиђено да се оном службенику који се налази на боловању, не може отказати служба.

Руководство Дирекције државних железница показало је очиту небригу и непажњу према своме човеку. Та је Дирекција донела решење по коме је престала служба Душану Кријеваћу, раднику, јер га је лекарска комисија при железничкој управи прогласила неспособним за своју дужност. Међутим, лекарска комисија Завода за социјално осигурање утврдила је да је он способан за рад и на основу тога вратила га на посао. Али, од првог марта па до 22 октобра Кријевић нлаје примао плату, јер је био разрешен дужности. Тако је радник после више година рада, скоро осам месеци остао на улици, зато што је руководство прерано донело одлуку 0 престанку службе. Душан Кријевић био је приморан да тужи државу суду за накнаду штете.

Неки руководиоци установа и предузећа верују да ће допринети остварењу соцалјализма ако на несавестан и безобзиран начин штите своје фондове и захтевају од службника да исплате извесно оштећење за које опи нису криви. Пример: управник откупне станице у Панчеву, Милан Караварски, тражио је од Дирекцаје за воће и поврће у Београду, камион за превоз кромпира из сељачке радне задруте у Опову. Место да упуте камион одређеног дана, Дирекција шаље кола три дана доцније и то у предвечерје дана. Када је камион приспео у Панчево, Караварски је телефоном обавестио задругу да долази и да спреме робу, нашто му је службеник задруге одговорло; „Све је у реду". Када је камион стигао било је већ касно. Пре тога, утоварено је два камиона кромпира за Ранапоз, и робе више није било. А радници нису хтели више да раде. Тако се камион вратио празан у Београд. Дирекција је штету од 4.920 динара ставлла на терет. Караварског. Ову одлуку оснажило је и Повереништво трговине и снабдевања Управе за откуп и пијачне трговине ИОНО-а, не упуштајући се у проверавања до кога је стварна кривица. Ту није дошло до изражаја само кршење законитости, самовоље, већ и нечовечност и небрига према човеку.

Насупрот оваквам случајевима догађа се да поједини службеници, криви за извесну штету, коју су проузроковали немарним односом

тата

Кршење Закона

о државним службеницима

према државној имовини, покушавају да окриве неког другог. Догодило се да је Паја Мићовић, набављач завода „Александар Ранковић", примио тридесет девет туба плат= на; . што: је требало камионом да превезе у Земун. Али, како је било већ касно, решио је да остави камион (са · робом у ауто-сервису У Београду. Како је хтео да што пре стигне кући, он је, уместо да отпрати камион, оставио шоферу да робу сам одвезе у сервис. Сутрадан, недостајала је једна туба платна у вредности од 11.662 динара. Решено је да Мићовић исплатл вредност нестале робе, Он тужи пре дузеће и сматра да је шофер крив за укрдени материјал, пошто се он примио да сам спроведе робу без њета.

Има појава несавесности неодговорности, изитравања прописа, самоавоље појединих службеника према предузећу где раде. Један од таквих случајева био је када је Радомир Кузмановић, службеник ЈУСПАД-а", узимајући болесничку листу, по којој је добио пет дана поштеде, остаје пет месеци код куће осећајући се болесним. Он не извештава предузеће, сматрајући да оно зна и да према томе не треба ништа да чини, и када предузеће неће да му исплати новац за тих пет месеци, он подности тужбу суду, тражећи да му се исплати обустављена плата.

Таквих случајева има још многз.

Јасно је да су све те појаве последица недовољног,познавања законских прописа. Потребн је да се и руководства предузећа и сами службеници што боље упознају бар са Законом о државним службеницима, Сам познавањем Закона, проверавањем и испитивањем чињеница које доводе до случајева кршења законитости у радним односима, отклониће се сви ти неправилни поступци и заштитиће се права наших службеника, Сем тога, појачаће се будност, како руководства према заштити народне имовине, тако и самих службеника према несавесним службеницима у пословању. А то значи да ће бити мање грешака, мање судских расправа, мање осуђиваних и оптуживаних,

УАИЧВРЋ

Машина за прање судова која замењује у осмочасовном радном времену радну

снагу шесторице радника

НОВИ ПРОНОВОДИ НАШЕ ИНДУСТРИЈЕ

Машине за прање судова

низу нових производа који свакодневно стижу из наших радних колектива, налазе се и машине за прање судова. Крајем прошле године, октобра месеца, израђени су у предузећу „Југострој“, У Раковици, први примерци који отада са успехом функционишу. Пошто су у Пројектантском заводу Србије пажљиво простудирани страни типови ових машина, израђен је нов нацрт, по коме је у „Југостроју“ отпочела производња. Машина је врло једноставна и са њом се лако рукује. Преко два помоћна гвоздена стола, судови се са једне стране стављају прљави, а на другој страни се ваде опрани и осушени врелом паром. Тањири се пе-

Четкице

Опште је позната ствар да је врло тешко доћи до четкице за зубе. Врло ретко, појави се мала количина у продавницама неког трговинског предузећа, и они који су имали срећу да у том тренутку буду на улици, изгубе доста времена, чекајући да би дошли до њих. У задње време појавиле су се неке дрвене четкице, које би по величини и форми требало да буду за зубе, али због тога што су дрвене и што им је длака сиво-црне боје, ни мало не одговарају намени. Решавајући ово болно путање, руководиоци локалне индустрије дошли су на идеју да се дршке за

ру на тај начин што се послажу У решеткасту фијоку, која се увлачи у машину. После једног и по минута, апарат се отвара, јер је процес прања и сушења завршен. Ова корисна и практична машина замењујев у осмочасовном времену радну снагу шесторице радника. Свакако, то је од велике користи за нашу привреду и било би веома добро када би се производња наставила. Број израђених машина значајан је, његова несумњива предност доказана је потпуно. Али, потреба за њима је још увек велика. Велики број кухиња војних и цивилних установа, које имају велике капацитете, ресторана и дечјих домова остао је без ове практичне новине,

за зубе

четкица могу правити од пластичних маса, а да се длака, која је досад била врло лоша, може поправити и улепшати, уколико се процес њеног

чишћења _ усаврши. У предузећу „Пластика“ израђени с<у узорци дршкица, на које се у предузећу

„Звезда“ усађује длака. Пошто су

са узорци показали добри, одобрени“

су, и оба ова предузећа отпочела су производњу. Велики број четкица за зубе, око педесет хиљада комада, појавиће се ускоро на тржишту, и грађани ће без велике муке и губљења времена доћи до њих,

СНАБДЕВАЊЕ

НАБДЕВАЊЕ Београђана воћем и С поврћем је још увек проблем чи“

је садашње решење не задовоља“ ва, Јер, неоспорна је чињеница, бео“ градска пијаце и продавнице често пута су тако снабдевене да грађани не могу да подмире своје потребе.

За ову годину Повербништво трго: вине ни снабдевања планирало је ла У Београд буде увезено 13.080 вагона поврћа и 4.005 вагона воћа. Но ова ко. личина по свој прилици неће бити довољна да подмири све потребе потрошача, јер је план прошлих година до. казао да потребе стално расту, и да је због тога количине увоза неопходно повећати. При састављању овога плана Повереништво трговине н снабдевања допустило је да годишња количина поврћа на једног становника Београда У овој години буде за 17 килограма мања него прошле, а воћа за скоро 4 ки лограма.

СЛАБОСТИ; РЂАВА ЕВИДЕНЦИЈА И НЕПОТПУНО УГОВАРАЊЕ За увоз ових количина воћа ни поврћа организован је, у ближој и даљој 0 колини града, откуп, уговарањем испо“рука са државним добрима, сељачким радним задругама и приватним прдизвођачима. Према подацима Повереништва трговине и снабдевања, план откупа поврћа је извршен са 99 од сто, а воћа са 74 од сто. Међутим, подаци рејонских предузећа за снабдевање 80ћем и поврћем не потврђују ово, јер је према њима план откупа воћа пре“ машен, У сваком случају, ово је доказ слабости евиденције у рејонским пре: дузећима, која не извештавају тачно о правом стању откупљивања. Потребно је нагласити да су предузећа направи. ла грешку и у томе што су уговоре вакључивала већином са државним до“ брима и сељачким радним задругама, а врло мало са осталим произвођачима, чиме су омогућила да њихова конкуренција и тежња за одржавањем високих цена на тржиштима, буде већа.

И сами уговори предузећа за снабде“ вање воћем и поврћем нису сачињени тако да поједином предузећу осигурају увоз уговорених количина. Дешава“ ло се да се у уговорима не пазначе ни

врсте производа ни рок испоруке, што

може само да нанесе штету предузећу и његовом плану довоза на тржишта, Такав је случај са предузећем за снабдевање воћем и поврћем Четвртог ре“ јона, која је закључила један уговор на 120.000 килограма робе, без назна“ ке производа ни рока нспоруке.

А здрав и срећан живот наше деце, улаже се на све стране много труда. Отварају се ра-

зне дечје установе у којима се контролише њихово здравље, дечји вртићи, где деца проводе у пријатној средини веселе часове, дечја купатила, ресторани, дечја обданишта, У којима предшколска деца – налазе пуно разоноде, дечје јаслице, у којима они најмлађи, до три године старости, под надзором неговатељица и лекара, проводе часове за време којих њихове мајке раде по разним установама и предузећима.

851 дете борави у дечјим јаслицама

У нашем граду отворене су досег да 22 дечје јаслице. Све су смештене у адаптираним зградама и про“ сторијама, које су преуређене тако да најбоље одговоре својој Само једне, централне дечје јаслице на Карабурми, специјално су зидане за ту сврху и у њима деца, поред широких могућности за разоноду, имају одличне услове за одмор, за контролу здравља и за целокупну нету.

У свим до сада постојећим јаслицама у Београду, борави од седам ујутру до три сата поподне 851 дете. Ту деца добијају оброке, који су спремљени према лекарским рецептима. Води се рачуна да храна буде разнолика и лако сварљива. Сваког дана, деца добијају четири оброка. Између оброка, старија деца проводе време у игри, под надзором неговатељица (свака неговатељица пази

намени. '

За бољи сиво нарлљлађих

ИЗГРАЂУЈЕ

СЕ ДЕВЕТ

НОВИХ ДЕЧЈИХ ЈАСАЛА

на петоро деце), а они најмлађи бебе, спавају. Разноразне играчке, мала столице, сточићи, лутке, меде, разне слике, све то окружава децу и стоји им на расположењу за игру и забаву. У свим јаслицама поред свакодневне контроле лекара, један главни лекарски помоћник борави сво време са децом, контролише њихово здравље, апетит, спавање. Ако са неко од деце разболи, смешта се у изолациону собу, која постоји У свим јаслицама.

Сваког дана, око три сата, јаслице опусте — малишане мајке одводе кућама, да их сутра поново доведу

· ту, где су се они већ упознали, на-

викли, нашли други дом.

Што лепша и светлија средина...

Особље у јаслама, неговатељице, управник, куварице, сви они труде се да у њиховим јаслицама деци буде што угодније. У тим својим настојањима најбоље успева , особље јасала број 2, број 3, број 6, број 9 и број 11. У њиховим јаслицама деци је створена пријатна средина, пуна цвећа, пуна играчака и пуна топле материнске пажње. Не може са рећи да и по осталим јаслицама

није тако, али има, ту и тамо, мањих пропуста. У неким деца не наилазе на потребну топлину у опхођењу, средина у којој бораве нема оне светле и радосне боје потребне најмлађима. Тако у јаслицама Министарства лаке индустрије, у Кнеза Милоша 43, иако су отворене већ неколико месеци, деца немају довољно играчака, зидови просторија су хладни, без слика, собе су без цвећа. Требало би, свакако, настојати да се и у свим јаслицама створи за децу лепа и светла средина,

Још девет дечјих јаслица за још 700 деце

Постојећи капацитет дечјих јаслица ни издалека не задовољава потребе. Велики број жена укључених у привреду још није у стању да смести своје дете у неке јаслице. Збот тога је ове године предвиђено да се у Београду сазида још девет дечјих јаслица. У сваком рејону сазидаће се по једне, које ће моћи да приме осамдесеторо деце, а у Петом рејону ће се сазидати двоје јаслице, једне за осамдесеторо а друте за шездесеторо деце. По свим рејонима већ се отпочело са изградњом нових јаслица. Предвиђа се да до краја го-

На новим линијама нашег путничког ваздушног саобраћаја.

Од Веограда до Сплита

динв све буде завршено. Ове рејонске јаслице биће најмодерније уређенев са свим потребним просторијама за пријатан и здрав боравак деце. Приликом прављења пројекта водило се рачуна о свим, што ширим могућностима да се деци обезбеди што удобнији живот. Тако је предвиђено да деца живе по групама. Свака група деце, њих 18—20, имаће своје засебне просторије за јело, спавање и пријем, имаће своју баштицу, своје просторије за итрање, своје посебно особље. Овакав начин живота деце у јаслицама бољи је од досадашњет. Ако се неко дете из једне групе разболи, изоловаће се само та група, неће морати да се спроведе карантин за целе јаслице.

Изградњом ових нових, модерних јаслица, још седам стотина деце Ђеограда, моћи ће за време, док им мајке раде, да нађу у јаслама сву потребну негу.

Припрема се нов кадар неговатељица

Упоредо са овим подиже се и нов кадар неговатељица, које ће преузети на себе бригу о деци. При Изврштном одбору града Београда ради годишња школа за дечје неговатељице, коју похађа око педесет ученица. Поред тога, стално ради четворомесечни курс за оспоробљавање кадра, који ће кренути по јаслицама да се стара о деци. И ученице Школе и оне са курса, већ сада практично знање стичу радом по јаслицама.

ВОЋЕМ И ПОВРЋЕМ

може да буде боље

НЕДОВОЉНО ОРГАНИЗОВАНА ОТКУПНА МРЕЖА

Највећа слабост откупљивања бео. градских предузећа за снабдевање во. ћем и поврћем на терену је слаба от. купна мрежа. Сада се откуп врти пре, ко 84 откупне станице, које нису добро организоване — многе немају своје руководиоце, а све раде са врло маллм бројем набављача. Још горе је када предузеће уопште нема своје откупне станице, што је случај са предузећем Трећег рејона. Колико је важна добро организована мрежа откупних станица са потребним бројем набављача, дока“ зује и чињеница да многа предузећа нису била у стању да откупе извесне количине поврћа и воћа, које су про» извођачи продавали сами. Београдске пијаца и продавнице биле би много боље снабдевене када би ова мрежа би“ ла јача и боље организована, Једна од пајвећих грешака предузећа ва снабде» вање воћем и поврћем је њихова прак. са да откупљују робу од произвбђача на самим пијацама, пе би ли како-тако испунили свој план откупа. Тиме пре, дувећа чине две грешке: откупљују од приватних произвођача робу коју они сами не могу да продају и потпомажу одржавање цене које, при слабој снабдевености пијаце, приватни пронз“ вођачи диктирају.

Откупљивању воћа н поврћа много смета и пеправилан став месних власти према службеницима откуппих стани“ ца. Дешава се да месни одбори взабра“ пе откуппим стаџицама било какав да“ љи рад, сторнирају већ уговорене ко“ личине и слично. Драстичан случај де“ сио се у Новопазарском срезу, где је предузећима забрањен било какав от“ куп, иако срез нема ни било каквих иввозних вадатака.

НЕДОВОЉНА БРИГА О РЕ. ЖИСКИМ ТРОШКОВИМА

Београдска предузећа за снабдевање воћем и поврћем послују са великим губицима, које, нажалост, сматрају не» опходним. Но када би предузећа води“ ла више рачуна о превеликим режи“ ским трошковима, који изузимају не само зараду него стварају губитке, 0“ вих свакако, не би било, илл бин их било много мање. У првом тромесечју ове године предузеће „Космај" имало је преко три милиона динара губитка, предузеће Четвртог рејона близу два милиона и Шестог рејопа преко милпон динара губитка. Када би рад на дово“ ву воћа и поврћа био обимнији п ови тубици били би смањени. Ову претпо“ ставку подупире и пример предузећа . Шестог рејона, које је једног дана на. пијаце свога рејона изпело само 380 килограма робе. Питање је да ли овакд мала количина може да донесе зараду која би подмирила макар најмањи део режиских трошкова.

ТЕШКОЋЕ ОКО ТРАНСПОРТА

Равномеран довоз воћа и поврћа на Београдске пијаце много зависи од до“ брих трапспортиих могућности. _ Када би предузећа могла да располажу транспортним средствима у време када су им она занста потребна, своје задатке снабдевања Београда извршавала би много боље. Овако су принуђена да св за кампоне обраћају Градском аутомобилском предузећу п рејонским транспортним предузећима, изузев неколи“ ко мешовитих предузећа за спабдевање воћем ни поврћем, која имају нешто сопствених камиона.

У РАД ЈЕ НУЖНО УНЕТИ ВИШЕ РЕДА И АКТИВНОСТИ

Побољшање снабдевања Београда ве» вано је, између осталог, за органе Ми нистарства државних набавки Србије месних власти и са отклањањем слабо“ сти унутар самих предузећа. Месне власти не би смеле да остану при са“ дашњем свом ставу према предузећи“ ма, јер тим наносе крупну штету само потрошачима Београда. Потребно је да буде повећан и план откупа вођа 88 ову годину, потребно је извршити ко ректуру уговора п створити пх одређе“ нијим, повећати контролу рада откуп“ них станица,

и арилиаеааиља ииааиае

„еоеосвеовоовоофооефеоео ово

Угледали смо и први град испод нас. Које је то место, питали су путници. Али, нико није знао да одговори, А од посаде никога није било. Пошто смо га прешли, опет смо

се вратили над исто место, сви смо рекли готово у исто време. Брда и куће бивале су нам све ближе. Пет минута до девет! Тачни смо!

На Аеродрому дочекало нас је мноштво жена и деце из

али сада много ниже. Сињ! —

који ће ускоро полетети

улазе у звион, ка мору п-5А вакодневно, у раним јутарњим часовима, у Кра разним правцима наше земље, узлеће са Земунског аеродрома једанаест путничких авио“ на. ла тим ваздушним путевима они просечпо пређу 5.400 километара у току дана, превозећи око 500 путника, пребацујући робе и пакета око 1.400 килограма. Тако је, отварањем нових ваздушних пруга, омогућено нашим трудбеницима да се брзо пребацују у све крајеве наше земље и пре стижу на одмор.

Од Београда...

! АДА смо се растали са Београдом, јутро је било доста КБ свеже, а небо прооблачно. На часовнику је тачно 7.30

Још једна кривина, нагиб челичне птице, и Београд: малих, ситних кућа, као на макети, остао је за нама. Када смо изгубили из вида стада по. пољима, чобане и сељанчице, и када је пространство, испод нас добило једнолики

2

изглед и боју, У авиону. се развио разговор и раствориле свеже јутарње новине.

У купеу, испред „нас, седи постарија Сплићанка и Сплићанин. Но иако еу старији људи, они су пуни расположења и духа.

— Ама, Иве, не бија луд, видјећеш, да ће ти мало ко вироват да си бија јутрос у Београд, а прид подне стига у Спљет! у

— Знате, шјора Филе, оно ми се неће моћи зготовит добар објед, ал ће се ипак наћи мало рибе и која помадора, одговорио је оним пријатним сплитским жаргоном,

А и други су причали, Ту је, међу нама, и Марко Батуљ, из села Бителића, код Сиња, који се са женом, трогодишњом Маријом и са два сина близанца, од по годину дана, враћа у свој родни крај. Тамо ће провести одмор, па ће, како је исељеник, поново на посао у сељачку радну задруту, у близини Сомбора. Њих све петоро путује за 8.240 динара.

Испод нас: поља, равнице, на којима се мешају боје преоране иловаче са зеленом травом и засејаним ораницама — све то потсећа на изглед једног глатког, префињеног шареног тепиха. П

Налазимо се на висини од 2.800 метара.

Наједном, почели смо да залазимо у облаке, у почетку ређе, а после све веће и гушће, Над нама, испод нас и испред нас завладала је белина. Крило авиона секло је ретку белу масу, док га је маглена прашина, услед брзине, немилосрдно шибала, Сунчева светлост, која се појачавала кроз ово белило облака, успавала је неке од путника. Из авиона нисмо више ништа видели. Пловили смо, као брод кроз маглу,,. ~

Брзина, тачност, сигурност...

. И излогу билетарнице ЈАТ-а у Београду међу лепо укра " шеним фотографијама из нашег ваздушног саобраћаја стоје исписане речи; „Брзина, тачност, сигурност". Безбедност ле-~

тења зависи од одржавања везе између авиона у лету и метеоролошке службе на земљи. Пилот, пре него што ће кренути авионом, узима метеоролошки билтен и последњи извештај службе о кретању ваздушних струја над нашом земљом. У ваздушном кругу, са пречником од педесет километара, авион, за време лета, стално је телефонски повезан са аеродромом и на тај начин одржава везу и добија сва потребна обавештења. Доцније, на путу, он преко радиотелеграфије добија метеоролошке извештаје, нарочито ако му долази у сусрет нека изненадна струја, или ма какво невреме. А када се нађе у масама тамних облака и када се не види више земља, ганометар, вечито будан чувар свих ваздушних бродова и пилота, затворен у малој кући и 38-

" копан у земљи тамо, негде далеко на неком аеродрому, води

га кроз ту немирну ћЋуд ветра и ваздушног талога. И кроз маглу, кишу и олују, када се веродром уопште не види, ганометар, кога покорно слушају пилоти у таквим случајевима, као слепог путника, упућује га доле, ка слетишту.

Према метеоролошком извештају обезбеђује се путницима и угодност путовања. Зато се нарочито, поред дру“ гих ствари, избегава веће оптерећење авиона робом. Ујутру ји увече ваздух је најмирнији, а путовања најугоднија. Зато наше цивилно ваздухопловство и користи те дневне часове за превоз путника. Ето, о свим тим ситницама путници, обични путници, не знају ништа, И када се већ говори скраћеницом, онда се може рећи: брзина, тачност, сигурност и — удобност.

г. . до Сплита 4

Маштниста, Мића Јовановић, често је међу путницима. Како немамо стјуарта, он се појави, обиђе купее, поразговара се мало са нама, и опет оде у машинско одељење, Од њега смо обавештавани, летећи кроз ову белу пустињу, када смо где, да се налазимо над Зворником, Варешом, да смо мимоишли Бугојно.,. ~

Хоризонт се почео нагло рашчишћавати и нашли смо се "под топлим сунцем, а изнад крашких планина,

Сиња, која долазе и загледају овај „ваздушни воз" и чудне, неустрашиве госте, који излазе из њега, Путници који про“ дужују за Загреб, истим авионом, траже од нас јутарње новине 'и питају за новости из Кореје и, спортисти, наравно, из Риа, Кратак одмор у ресторану, а затим, аутобусом 98 Сплит. Од Београда до Сиња путује се сат и по авионом. А од Сиња до Сплита сат и по — и мало више. Путници су мало разочарани. Очекивали су да ће видети море „и дипи Сплит" из авиона, али,..

Предвиђа се подизање модерног аеродрома код Дивуље док је сињски само привремен. Међутим, ни Градски, НИ Обласни народни одбор Сплита не поклања за то довољно интересовања. Они се нису интересовали ни за стварање ваздушне везе између Београда и Сплита, индустрискот центра Далмације, као што су то тражили грађани 'Титогра“ да. Зато је и веза, ваздушним путем, Београд — Сплит углав“ ном дело ЈАТ-а, њиховог залагања,

Аутобус нас вози за Сплит. Пролазимо поред старог града Клиса, са сурим, стрмим стенама, из кога су Немци поеље капитулације Италије, давали оружан отпор, а били снабде“ вани муницијом и храном помоћу авиона, '

А у Сплиту није више као „увек". Као увек јесте, ве“ село је, живо, пуно оног јужњачког. Али он се данас шири и велики број нових зграда потсећа на улице нашег гла»“ ног града, на нови тип градова социјалистичке Југославије И данас, пошто нам покаже нову обалу, нову зграду Обле“ сног одбора, велико „моло“ које се гради, где ће пристајат“ највећи светски бродови, и осталу станбену изградњу, Спли“ ћанин ће вам исто тако радо показати и провести вас кроз унај стари део града, довести вас до Диоклецијанових отром“ них грађевина и, као узгред, одвести вас у малу улицу „Пусти ме проћи", где један пролазник мора да стане узе зид, да би пропустио другог. А на врх Марјана, као поздрар бродовима и морнарима, који воле сваку песму о њему, И проносе је по свим лукама света, изнад марјанске заставе, високо, горе, над њим, стоје огромна светлећа црвена сло. ва; Тито,

Б, Војводић