20. oktobar
у“
28 ЈУЛ 1950. >
Број 297 • Година УП • Лист излази сваке суботе Редакција и администрација Драгослава Јовановића 1-1
аи
"а
• Цена броју 3 динара • У • Телефон: 22-210, 21-957.
Из Седамнаесте основне орланизације Петог рејона
ПОСЛЕ ОЛЛУКЕ ИЗВРШНОГ _
ОДБОРА ФРОНТА
(Ола Градског одбора Народног фронта о реорганизацији
рада У основним организацијама и рејонским одборима Народног фронта, већ се налазе на дискуслји пред многобројним чланством У свим деловима Београда. Ту ће они заједнички доћи до закључака да се упрости и сведе на једноставан рад досадашњи компликовани и преживео систем рада у основним организацијама, шта све треба одбациати, а шта задржати као позитивно и потребно,
Да је та реорганизација неопходна и неизбежна, и да је тај досадашњи рад био постао сувишан и шаблонски, најбоље потврђује пример Седамнаесте основне организације Петог рејона. Код њих се потреба упрошћавања рада појавила као неизбежан моменат, као природна појава у развоју основне организације. Према томе, није ни чудо када су, пре неколико месеци, чланови Фронта Седамнаесте основне организације, приступили, постепено, неосетно, реорганизацији рада.
Њихова евиденција до пре четири месеца, претстављала је, као и у другим основним организацијама, компликовани посао. Био је за то потребан читав један апарат · од седам људа, који је бележио сваки најмањи податак и учинак. У по следње време, пре него што су донете одлуке Извршног одбора .Народ ног фронта, пре два месеца, на томе послу ради свега један активиста —на врло упрошћеној евиденцији.
Како је до тога дошлог
Прошла јесен била је испуњена интензивним политичким радом у основној организацији. Кроз зимски период групе су толико јачале да је на првим конференцијама, за пре узимање обавеза, било врло мало.оних, незнатан број, који су дала одређен број часова. Напротив, она огромна већина која се није обавезала неким часовима, показала се, кроз досадашње акције као носилац целокупних радних победа и изградње, Достигнута политичка свест чланова Фронта диктирала је укидање личних обавеза и њене евиденције. То је и учињено пре два месеца.
Ево, како је то изгледало и како данас изгледа!
Претеча борби за неурачунавање датих обавеза био је Ђока Арсеновић, који је, већ две године увек одбијао да му се бележи добровољни рад у часовима. Узалуд су евидентичари основне организације настојали да га убаце у те архивске спи» скове. Он је то вешто избегавао, нестајао са радилишта баш онда када су га тражили. Даринка Лукићи Боривоје Костић, а таквих има на де сетине у основној организацији, у“ век су први када треба нешто да се уреди — и први против убележавања датих часова. Они сматрају да то руши и крњи њихову фронтовску личност и понос члана.
И после укидања личне евиденције, све акције, све што је требало остварити, било је само резултат пелитичке свести чланова Фронта. Та политичка свест, после укидања личних обавеза, најбоље се одражавала на радилишту,. Ето, прошле недеље, на раду у Панчевачком Ри“ ту, присуствовало је преко обавезе, преко одређеног броја, 40 од сто чланова. То је потврдило да лична евиденција није више битна код чланова Фронта, да је њихова политичка спремност достигла велику висину, да схватају наш нов друштвени живот. Значи, осећање дужности према колективнам прегну“ ћима, не живи више код њих кроз радне часове, већ кроз акцију и свесност потребе.
Нико више не позива чланове сврронта на рад. Изгубила се та фор“ ма агитације. Политичка рад удо пуњен је очигледном агитацијом и графиконима о извршењу укупног плана. Ако треба ићи на неко ради“ лиште онда се истиче само позив на огласној табли. :
Дакле, принцип добровољности без присиљавања, испуњен живим политичким радом одлику“ је ову организацију. Самолницијатива, која је данас особина сваког појединца Седамнаесте основне организације читав колектив. Контрола над радом чланства постала је излишна. Постоји само сарадња, међусобна
„помоћ и заједничка брига за успе-
шно извршење започетог дела. И
данас, на изградњи Дома, културе
Петог рејона, без изостанка, раде 40 стручњака одбацивши самовољно е“ виденцију часова. Јављају се зида“ ри, столари и остали квалификова“ ни мајстори не тражећи да.им <е бележи време проведено на радили“ шту. Машински техничар "Ђока Станковић предложио је да оправи ваљак и да свакодневно ради на
обједињује.
Фнмљ су бећ раније фошелњ до заклујлка. фа пељеба мења босафапиња сисшељлљ рада
њему у радовима на подизању улица и стаза у парку код Шесте мушке гимназије. Али под једним у“
словом — „да ми не уписујете часове". Такав изгледа радни полет у Седамнаестој основној организацији после њиховог самоиницијативног укидања личних обавеза и обимне евиденције. Никакве промене нису настале. Тамичарски дух заменила је мисао о бржој изградњи објекта, његовом лепшем изгледу и уживањима које ће им пружитл.
У фијоци одбора основне организације леже хиљаде разних формулара са разним огласима и рубрикама, који су остали неисписани л неупућени рејонском одбору Народног фронта, иако је он увек упорно тражио да му се доставе. Какав из гледа данас извештај основне организације рејонском одбору Фронта, пре стварања упрошћене најпотребније евиденције која још ни одлуком Фронта није одређена; Ево примера:
Рад у Панчевачком Рату 23 јула 1950 године.
Радио 71 члан Фронта. Окопано и оплевљено 25.248 квадратних метара површине. Потпис секретара.
У свему постоји један закључак,
да руководство основних организа. |
ција има у групама добре и активне чланове Фронта као руководиоце, чија основа у раду јесте стална идеолошко-политичка активност.
Такав политички рад, који је довео до високе свести и самоиници“ јативе, активног учешћа у добро“ вољном раду чланова Фронта Седамнаесте _ основне – организације, парализовао је штаб бригаде и ру: ководство чета, створио их сувишним и непотребним. Већ кроз читаву овогодишњу сезону изградње, штаб се осећа као сувишно тело, као прираштај на једном здравом организму. Сви су изгледи да ће на путу ка реорганизацији у основним организацијама штаб бригаде бити први расформиран. Он је постао кочница за рад и његова је једина функција што извештава рејонскиа одбор о постигнутим резултатима.
Као и друге основне организације и они су билл претрпани директивама одбора народне власти и претворени у његов орган. Разносили су позиве за порез, контролисали ко је уплатио а ко није, издавали разне потврде да би грађани могли купити неку ствар и тако даље.
Директиве које су добијале од рејонског одбора Фронта биле су обично без довољне политичке помоћи. Догађало се да их рејонски одбор позаве на рад у Панчевачки Рит, на пример, у петак или суботу, па их тако онемогући да спроведу агитацију чак ни преко група.
Фронтовци воле да носе значку као признање свога рада. Сматрају да је неопходно. Али није потребно неколико значки, истог облика, са малом разликом по изгледу, за различити број датих часова. У Седамнаестој основној организацији значка није била кочница за свестрани рад. Они који носе значку за преко 300 часова истицали су се својим радом и на другим секторима фронтовске активности.
Мишљење чланова- одбора. је. да, би идеолошко-васпитни и агитационопропагандни актив требало објединити, а неке, као привредни, потпу, но одбацити.
саобраћај плана.
Синоћ је свечано почела тродневна вршетка аутопута и његовог предавања, саобраћају. У Загребу, на. Савској цести, одржан је велики митинг грађана Загреба, који су учествовали на градњи своје деорадних бригада са прошлогодишњих радова и бригада са садашњег
нице аутопута, омладинских
студентског насеља, међу којима су биле и бригаде страних омладинаца Јуче је у Загребу свечано отворена и ,
Аутопут „Братство-јединство“
Прослава отварања. Аутопута у Београду
Сутра на Тргу Републике у 8 часова одр"жаће се велики митинг грађана Београда и градитеља у част завршетка и пуштања у највећег објекта
полази
стим,
Петогодишњег
изложба о изградњи аутопута, мерних напора у раду на завршетку великог Ма Плана.
р во сва-
Данас се дуж трасе одржавају прославе, Гото
ка деоница, где још увек има омладинских бригада, слави победоносни ЗРриТаћ великог посећују задругари оближњих задруга, пријатељске поклоне и славе заједно са младим гтрадитељима, инжењерима, техничарима, Загреба је кренула колона градитеља, бетонским широким путем дине није било, јер је био само замисао
Вечерас се и у Београду, у павиљону на Калемегдану отвара изложба посвећена градњи аутопута. Ове ноћи ће се колона задржати на траси, а сутра
љрињиаиитциисљеттараињинињинов нови то васиони
убедљив докуменат неиз-
подухвата. Слављенике деле им своје
са целим народом, из иде у Београд чвркога пре четири го-
већ раним јутром стиже у Београд Доћи ће право на
прослава за-
градилишта
из Новог Београда. На слици: Дома културе
Завршен пут поред зграде Студентског насеља им
Трг Републике, где ће се у Ућ'м часова одржати последњи · свечани митинг градитеља и народа, „Братство јединство" Савет за саобраћај ФНРЈ приређује градитељима — претставницима скоро колектива градње аутопута ручак, а увече им и извршни одбор Народног одбора Београда приређује пријем.
посвећен _ зутопуту
полумилионског
тате зњели)
Немаран однос директора неких предузећа
према радничким колективним становима
УВИШНО би било понављати све оно што су наши руководиоци Партије и Владе гово“ рили о важности и потреби бриге и пажње коју треба указивати, на сваком кораку, нашим трудбеницима. Они су носиоци борбе за извршење Плана, за социјалистичку изградњу земље и Београда. Зато је потребно, баш њима, омогућити пристојан живот, здрав и хигијенски стан, а уколико су ти услови слаби, настојати, на сваки могући начин, поправити их и побољшати. Велика инспекција Контролне комисије · ИОНО-а града Београда, у којој је узело учешћа преко седам стотина контролних органа и народних инспектора, прикупила је
„податке „на_терену. о-условима-рада "трудбеника и њиховог начина жи-
вота — нарочито у колективним станбеним зградама. Руководства многих предузећа,
пене ЛАММАМАМАМАМАЛАААААМАААНАММАММАМААМИИМАМИПИЛММАВАМАМАММММААМРААРАВАРАППППМИПНАМАРМРМРРАРРЕР АРАПА
За упис народног зајма ПРИПРЕМАЈУ СЕ ТРУДБЕНИЦИ ИНДУСТРИЈЕ МОТОРА
у току читавог. првог полугођа ' ове године, трудбеници Индустрије мотора у Раковици радили су углавном на припреми за сериску производњу трактора точкаша и на довршавању сериске производње камиона, Још прошле године освојио је овај колектив прототип трактора, првог трактора створеног у нашој земљи. Ове године вршене су све припреме за њихову сериску производњу. Те
"припреме су врло обимне и захте-
вају много напора, времена и свестраног залагања читавог колектива. После тешке шестомесечне борбе на томе послу, све припремне радње су завршене, и септембра месеца изаћи ће из предузећа прва серија нових — наших трактора.
#
Недавно донет Закон о управљању државним привредним предузећима окупио је трудбенике Индустрије мотора на велики митинг. На њему су радници одушевљено поздравили Закон, који им даје право управљања њиховим предузећем. Поред подвлачења значаја нове форме управљања, трудбеници су на митингу говорили ио значају новог народног зајма. Навикнути да унек и у свакој акцији буду међу првима, и овде су они. најистакнутији, најпрекаљенији радници Индустрије мотора, објашњавали свим члановима колектива шта значи нов зајам, шта он доноси њима и сваком радном човеку наше земље. Претставници појединих одељења позивали су друга одељења да се такмиче; ко ће више уписати зајма, ко пре, и у ком одељењу ће бити већи број радника — уписника. Одељења су ово прихватила. И онда је спонтано пао предлог да се такмичење не ограничи само на колектив, већ да се позове још неко предузеће. Брзо је донета одлука да се на такмичење у упису народног зајма позове колектив фабрике тешких машина алатљика „Иво Лола Рибар". Да би се прихваћен предлог такмичења што боље реализовао, да би колектив — позивач био и колектив — победник, управни одбор синдикалне подружнице почео је одмах после митинга да извршава све организационе припреме за упис народног зајма. Културно-просветна комисија. добила је задатак да сву“ да по предузећу истакне · пароле које говоре о"зајму и његовом значају и 'да преко разгласне“ станице;
)
непрестано објашњава значај зајма, потсећа трудбенике на њихову обвезу, на такмичење.
У оквиру припрема оформљена је комисија за упис. У ту комисију изабрани су најистакнутији радници, инжењери и службеници. Они ће за време уписа зајма ићи од једног радног места до другог, да радници не би напуштали посао и губили време. а
Све припреме за упис народног зајма знатно су се осетиле у колевтиву. Људи често, по одељењима, излазећи са посла, за време ручка, разговарају о народном зајму.
'
(Рад. М, Ћирића)
• и -
фу
ум ;
а + . = мОбмнииннимииинимееимиилимивнеинвњимииниае мами мени инлииненнинининннминиининининнивининнинмиимнимминиминимивинвивемивнимнивиннииневивимимилинимвввнвввиивиен"
,
Заинтересовало их је такмичење, хоће да се унапред све добро припреми, како би Индустрија мотора у целини и у овој акцији заузела достојно место. Трудбеници Индустрије мотора већ сада, свим тим свакодневним разговорима, свим при премама које спроводе, показују чврсту вољу да у овом такмичењу победе. Трудбеници Железника су прахватили позив — значи, трудиће
. се да на дан уписа зајма и по бро-
"љ
ју радника и по величини уписане
суме, стигну и преститну колектив
Индустрије мотора.
= ДИЗАЛИНА НА САВИ сумииитиибикт
4 уме
" правком могу оспособити.
нарочито металне, текстилне и грађевинске гране, подигла су станбене зграде, монтажне бараке, дрвене бараке и обезбедиле поједине просторије бивших кавана и локала, за колективни смештај радни“ ка-самаца.
Мали је број предузећа и синдикалних организација које су посветиле пажњу удобном смештају радника-самаца. Те просторије, су лепе, светле, чисте у њима се често риба патос, постељина се обично два пута месечно пресвлачи, инсталирани су умиваоници и тушеви, а где их нема постоје лавори са бокалима. Понегде, могу се видети и ормани за смештај одела, столови са столицама и тако даље. Примери таквих, уредних, културних, хигијенских просторија јесу: станови ученика у привреди предузећа „Кланица", грађевинског предузећа „27 јули", предузећа Нови Београд, који има око 300 радника смештених у Колективне станове. Затим, колективни станови фабрике „Партизанка", предузећа Градско млекарство, Предузећа за геолошка истраживања, фабрике хартије „Београд", „Корушке", комбината „Стеван Дукић", Електричне централе, ученика предузећа „Змај" и других.
Тако у предузећу „Стаљинград“ имамо типичан пример запостављања радника-самаца. Колективни станови су изразито нечисти. Десет радника спава на креветима без сламарица, док у становима, у Улици 29 новембар број 21, радници леже на бетону, без кревета, у про“ сторији где се чисти кромпир. У истој улици број 16, у малој мрачној собици, где је под од бетона, станује десет радника. Станови су обично без клозета, а тамо где их има, потпуно су запуштени, Оправка ових станова врши се споро и без довољног ангажовања руковод“ ства предузећа и синдикалне организације. Финансиска средства постоје и одобрена су. Да би небрига била још и већа, у самом кругу предузећа, лежи неупотребљивих око 60 кревета, који се малом 0оТо потврђује и удопуњује чињеницу да се о радницима, који леже без кревета на бетону, а поред кревета који би се могли оспособити, не води довољно рачуна не само од стране управе предузећа и синдикалне подружнице, већ и од партиске организације. Ранији директор предузећа, као и садашњи, Бранко Го“ лубовић, сносе највећу одговорност за овакав однос према колективним становима својих трудбеника.
Слични примери су и у још не ким колективним становима на територији Другог рејона. То су станови Индустрије за прераду црева, „Октобарске слободе“, грађевинског предузећа „Пионир“, Градског телефона и циглане „Македонија“.
У колективним баракама грађевинског предузећа „Београд“ под није рибан сигурно три месеца. Сав је испроваљиван. У висини од једнор метра, у омладинским баракама логора „Будо Томовић“, зидови су испрскани и загађени — чисте се брезовом метлом (!). Станови пиваре „7 јули", такође, нехигијенски су. Радници немају ормана за остављање одела и веша, већ их држе под јастуком. Карактеристичан је пример Железничког грађевинског пре~
" дузећа број 8, где је директор друг
Кокановић, у чијим становима радници немају чаршава, док их у матацину има 86 још неупотребљених. Директор грађевинског предузећа „Авала", Милан Карапанџић, није се уоглште заинтересовао до сада за животне услове својих радника. Ра-
дници овог предузећа имају 18 соба, са 234 кревета, у којима је засада смештено свега 142 радника. Поред примера нечистоће, које смо навели у горњим случајевима, за ове станове може се навести да имају укупно 4 лавора за целокупан број радника. У становима грађевинскот предузећа „Сава“, где је директор Зарија Зарић, станују по три радника у једној соби и сваки од њих плаћа по 250 динара за свој лежај. У становима предузећа „Трудбеник“ рад= ници уопште немају јастука. Одела висе по зидовима или су пребачена преко кревета.
Изразита је нечистоћа радничких колективних станова на територији Петог рејона. И ходници и собе су запуштени и прљави, прозори такоч ђе, нема водовода, ни умиваоника, вити купатила, што је нарочито по требно за грађевинске и транспорте не раднике и раднике индустрија цигле.
У Седмом рејону, у предузећу „Пролетер“, у радничким становима хигијенски услови су врло слаби, Радници свавају у прљавим оделим ма, па је услед тога и постељина пре љава. Чланови синдикалне подруж= нице и руководство предузећа, није потпомогло нити допринело да сетај колектив самаца поучи културнијем начину живота. Прљавштина и запуштеност примећује се и у становима Комбината шећера и врећа „Димитрије Туцовић“, где станује 86 радника. У грађевинском предузећу „Рад“, у Железнику, 200 радника станује у три бараке. Радници после свога рада сами одржавају чистоћу, перу веш и пресвлаче кревете, Али, све је то недовољно. Бараке су врло слабо осветљене. Колек» тивни станови стругаре „Златибор“, немају 80 од сто креветског веша, Ту нема: лавора, ормана, канти за воду, столова, столица и пљуваоница, док су прозори полупани. Зато радници, по завршетку посла, нису У могућности ни заслужно да се од“ море. Директор овог предузећа је Ђуро Кецман. У стругари „Макиш" појавила се и гамад.
Услед одласка чистачица са рад= них места у већини колективних, станова чистоћу треба да одржавају па и станбену дисциплину сами радници. Слабост у културном и хигијенском изгледу станова, последи=, ца је недовољног васпитног и кул= турног рада синдикалних организа“ ција са радницима, чему треба убу= дуће посветити највећу. пажњу.
Синдикална и партиска руководе“ ства морају се озбиљно позабавити овим случајевима и одмах ступити у борбу за побољшање животних у“ слова радних људи. Сигурно да 58 томе много допринети и раднички савети у предузећима. Потребно ја. залазити у њихове колективне станове, тамо одржавати састанке и разговарати са радницима, саслу= шати њихова мишљења и захтеве и на сваки начин настојати да се њихове унутрашње прилике среда и живот добије нормалан ток. ,
Веома је чудно да ни рејонска по вереништва ни Повереништво рада! Извршног одбора града Београда, чији је најпречи задатак заштита и брига о радницима, препуштају ове тако животно питање небрижљи= вим директорима предузећа. Ако са овоме дода да су услови хитијенскотехничке заштите на раду веома; слаби, у доста предузећа, као и лоч ше стање у многим домовима уче ника у привреди, поставља се питач ње да ли су повереници рада и њи= хов апарат, свесни своје одговорно“ сти. Џитање се може поставити и месним синдикалним руководствима: да ли су они организација радника или несавесних директора%