20. oktobar
Поводом резултата анкете 0 избору позива за које ће се определити београд-
ски матуранти
РОЗ месец дана на факултети-
ма Београдског универзитета
отпочеће уписи нових студената, У вези са тим уписима, који треба да буду одраз слободног 0предељења младих људи за струку која им највише лежи, поставља се и овога пута проблем: ускладити личне наклоности будућих студената са потребама које истиче наша социјалистичка изградња. Резултати анкете, која је на крају године спроведена у свим гимназијама, показују, међутим, да се знатан број свршених матураната београдских средњих школа једнострано оријентисао и да се определио за релативно мали број факултета,
У саставу Београдског универзитета раде осамнаест фанултета, на којима се изграђују 52 различите врсте висококвалификованих стручњака. У плану је да се отвори нов саобраћајни факултет, први ове врсте у земљи. Сем тога, при Београдском универзитету раде и многобројне специјалне високе и више школе, училишта, институти и академије. У протеклој години стипендије је примало око 11.000 студената, а у наредној ће се години њихов број повећати. О свему овоме, будући студенти треба ла поразмисле. Тим више, што анкетне таблице показују огромно застрањигвање и што је боље да се студенти сами определе но да у последњем часу насумце хватају место на било коме фа-
култету. Какву слику откривају таблице у београдским гимназијамаг Од укупног броја матураната за Медицинску велику шволу пријавило се 30 од сто; Економски факултет 0,8 од сто; Правни 3 од сто; Пољопривредни и шумарски 2 од сто; Ветеринарски и грађевински 1 од сто; Филозофски 13 ол сто; Природно математички 9 од сто; Машински 6 од сто; Електротехнички 8 од сто; Архитектонски и Технолошки 5 од сто; Рударски 0,9 од сто и за Геолошки 0,6 од сто. Ова се једностраност и неравномерност види још боље ако се размотри оријентација матураната београдских гимназија на поједине отсеке и групе унутар факултета. Тако се, на пример, од укупног броја београдских матураната, који су се пријавили за упис на Филозофски факултет, 62 од сто пријавило на групу историје уметности и групу за западно-европске језике. Исто тако, од укупног броја пријављених за Електротехнички факултет око 90 од сто, пријавило се за отсек радио-технике, а само 10 од сто за отсек електричне снаге. Занимљиво је да се ниједан матурант из Београда није пријавио за студије класичне филологије, иако у граду постоји јелина класична гимназија на територији НР Србије. Исто тако, ни један се београдски матурант није пријавио за стулије геодезилте, на с Грађевинском Факултету. На Медицинску велику школу, међутим, само се из Београда ппијавило више студената него што ће Мелицинска велика школа моћи да прими нових студената из читаве НР Србије. '
Још је завремена да се свршени матуранти београдских гимназија обавесте детаљније о врстама факултета, отсецима и групама сваког од њих. Да добију увид у програме рада, да стекну претставу 0 дужностима које би испуњавали по завршеним студијама. Тога одговорног питања они треба да се прихвате што пре. При томе, сарадњу, помоћ и упутства треба да ИМ пруже пре свега факултетске власти и њени органи, а сврсисходно је да се овим проблемом позабаве и организације Народног фронта, Народне омладине и синдиката.
Р. Н.
Једна сцена са приредбе америчке уметничке групе „Тамбурица“ на Летњој позорници на Калемегдану
СА ЛЕТЊИХ ПОЗОРНИЦА
Две приредбе америчке уметничке групе „Тамбурица“
РЕД пуним гледалиштем Лет-
ње _ позорнице, талентовани
студенти Ђукен-универзитета из Питсбурга, југословенског порекла, извели су свој занимљив музички, играчки и певачки програм, с којим су у Америци постигли велике успехе. Састав ове групе разликује се битно од наших културно-уметничких друштава, мада се по карактеру самог репертоара у многоме приближава нашим друштвима. Успех који су код нас постигли делимично лежи баш у тој разлици,
Код њих нема секција по којима би се специјално неговале поједине гране уметности; нема, дакле, колективног продубљивања једне уметничке гране, које у свом процесу значи и васпитање и култивирање колектива. Само најталентованији од сто педесет њих, који се сваке године пријављују за групу, могу да буду примљени у „Тамбурицу“, дакле они који су већ формирани музички — и инструментално и вокално, а који имају да науче неколико националних игара. Ова разлика, разумљиво, произилази из различитости функције ове врсте делатности у условима нашег револуционарног културног преображаја — где је оријентисана на уздизање најширих народних слојева, и у условима америчког начина живота — где је намењена забави, Далеко од неког упоређивања, треба констатовати у чему се ове разлике показују као предност над нашим сличним ансамблима, а у чему као мане,
Чланови „Тамбурице“ и играју и певају и свирају. То им омогућава, иако их је двадесет и четири, врло разноврстан програм и, што је велика предност над нашим друштвима, лаку покретљивост. Само у нашим хоровима има по сто људи, па би за покретање једног целог друштва била потребна читава возна композиција, Друга предност је организација приредбе, она унутарња, структурална. Код нас руководства друштава гледају да спреме што боље свој репертоар, али у каквим ће узајамним односима бити тачке, какав ће призор пружати са сцене и колико ће која трајати, а колико паузе, о томе се, скоро, и не води рачуна. Код „Тамбурице“, напротив, ово је избачено у први план, Тачке се сливају једна у другу, призор је увек занимљив, жив, динамичан, д темпо претставе ненарушив. Њихов велики недостатак, то је први део програма, који би требало да претставља наше игре и песме. Али они нису криви, а није крив ни њихов учитељ, Рус, који ни сам нема претставу о нашим ношњама, а камоли играма. Чудно је да, и поред врло талентованих музичара, каква је њихова виолинисткиња са беспрекорном техником десне руке, флаутисткиња, хармоникашица и сви тамбураши, они изводе једану
музичком смислу безвредан комад »У посавској шуми“, Настрану наивност његовог садржаја. Са натуралистичким ефектима цвркутања, детињег плача и другим, овај „комад“ нам је показао да се избор програма у „Тамбурици“ врши са недовољно укуса. У другом делу програма, који је неупоредиво 60ољи од првог, они су извели, поред мексиканских и америчких, и руске игре,
...и једна наша,
МОЖДА не би било згоднијег примера за осведочење у чему је разлика између америчке и наших група, то јест у чему је она предност а у чему недостатак, од оног који смо имали у уторак, 25 овог месеца, на Калемегданској летњој позорници, Тога дана, пред скоро две хиљаде људи, и члановима групе „Тамбурица“, извеле су фолклорне секције „Абрашевића“, „Бранка Цветковића“, „Бракуса“, „Тесле“ и „Гргдимира“ народне игре из Србије, Хрватске и Македоније. Шта је требало да буде битно у тој приредби Свакако једна врста демонстрације нашег играчког фолклора и могућности за његову стилизацију и сценску обраду. Ова битност произилази из намере да се америчким студентима нашег порекла омогући да понесу што јасније утиске о играма југословенских народа, како би по повратку у Америку извршили какве-такве коректуре у постављању наших игара. Иначе, то је било, по свом карактеру, једно уобичајено вече народних игара, које је, нажалост, по квалитету испод просека сличних приредби. Пре свега, на брзу руку направљен програм, није остављао утисак једне целине, утисак приредбе. Што се тиче јединства (целине) једне вечери, она није ни иначе постала особина многих ранијих приредби, само је овог пута тај недостатак дошао до изражаја. .
Унутар програма, то јест редоследа тачака, није било никакве градације. За добро изведеном, занимљивом игром, следила би горе изведена мање занимљива игра, За успелим „македонским ором“ у темпераментном _ извођењу „Бранка Цветковића“ следио је у другом делу сплет македонских народних игара. у неуједначеном извођењу „Градимира“. Поред непропорционалне дужине према осталим тачкама, овај сплет је имао многа понављања мотива из претходног ора, који су се без мере опет понављали унутар сплета. А то је трајало прилично дуго, да не постане досадно. Даље, између тачака било је непотребних пауза, Чак се догодило да је „Градимир“ наступио пет минута после најављивања конферансијеа. За време игре играчима су падали појаси, каишеви и шубаре, што је заједно са очигледним грешкама у игри појединаца, давало приредби анархичан тон. УЗ овакву лошу импровизацију и извођење програма треба додати, неупотребљиви, покварени клавир, неспретно гашење ипаљење светла, па чаки оркестар Министарства железница са дистонираним виолинама. Нека за све ово понесе свој део кривице Савез КПД Србије,
Д. Д.
У ПРЕГЛЕД ЗНИЧАЈИША СПОЉАОЧУОЛАТТАНН АОГАБАЈ
Неуспех дипломатске акције за обустављање рата у Нореји
ИЊЕНИ покушаји да се сукоб у Кореји расправи мирним ди. пломатским путем завршени су с неуспехом. · Као што је познато дипломатских посредовања прихватила се енглеска влада а такође и претседник индиске владе Пандит Нехру који је лично посредовао код Стаљина и Ачесона,
Прошле недеље су У Москви, Лондону и Њу Делхију учињена званична саопштења 0 природи тих дипломатских посредовања,
Најпре су објављене личне поруке које је Пандит Нехру упутио Стаљину и Ачесону и одговори које је од њих добио. У својим порукама Пандит Нехру се залагао да се решење корејском конфликту тражи кроз Савет безбедности и то на тај начин што би се пријемом претставника нове Кине. „Савет безбедности извео из садашњег ћорсокака и оспособио за пуноважна решења". По гледишту претседника индиске владе, пријем кинеских претставника навео би Совјетски Савез да прекине бојкот Савета безбедности и других органа ОУН, што би створило повољну атмосферу за расправљање корејског оружаног сукоба. Стаљин је прихватио Нехруов предлог и поздравио га, док је Ачесонов одговор био негативан.
У вези дипломатских разговора вођених у Москви између британског амбасадора сер Девида Келиа и заменика совјетског министра спољних послова Андреја Гро мика учињена су два званична саопштења, једно у Москви и једно у Лондону, Та два саопштења нису у свему подударна. Према совјетском саопштењу, које је објавио ТАСС, британски амбасадор није могао Громику да учини конкретне предлоге за мирно решење корејског питања, позивајући се на то да је његова влада везана одлукама Савета безбедности, а да према тим одлукама претходно треба да се обуставе непријатељства и успостави статус кво, тојест да се севернокорејске трупе повуку преко 38 упоредника. Због тога британска влада сматра да би подношење конкретних предлога у садашњој фази било нецелисходно, односно преурањено. Према саопштењу ТАСС-а, Громико је на идућем састанку саопштио британском амбасадору да совјетска влада сматра да је најбољи начин за
Ср ел Л— >
Сценарио: Бен Барзман Режија: Едвард Дмитрик Музика: Бењамин Франкел» Сниматељ: Пенингтон Ричардс У главним улогама: Сем Уонемекер Леа Падовани В Кетлин Рајан
РАТА „раја“ отворена су они“ ма, који притиснути немаштином У годинама после Првог светског рата, узалуд траже по Европи ма ка+кво запослење, И трбухом за крухом похрлиле су гомиле ка обетованој земљи. Тамо их је дочекао кип слободе у великом пристаништу и „џоб"-посао. Нису ни слутили да ће њихов долазак утицати на наднице оних који су стигли тамо раније нису ни слутили да повећавају огромну армију гладних, која је спремна да за кору хлеба прими и најтежи и најопаснији посао. Они стварају и пуне туђе џепове огромним профитима. Висе на стотину метара изнад земље са о пасношћу да се сваког тренутка стрмоглаве, да би овој обетованој
„ДАЈ НАМ ДАНАС“
земљи дали што монументалније споменике њене моћи, Дижу облакодере и прекрасне палате, сањајући о свом сопственом дому, који мо“ гу да саграде само онда ако буду затрпани бетоном и то тек када комисија утврди да смрт није наступила“ њиховом кривицом. А чим доба просперитета прође, лутају улицама гладни и прозебли, траже“ ћи и не налазећи рад. При томе они, којима је понос јачи од глади, умиру, а слабији, презирући сами себе, пружају своју руку пролазнику за милостињу. Ето слике „Елдорада", „раја на земљи", „Обећане земље“ !
Рађен по роману МШиетра ди Донато „Христос од бетона" сценарио Бен Барзмана био је солидна основа за снимање једног доброг уметничког филма. „Дај нам данас" је филм о животу грађевинских рад“ ника Италијана, који у Новом све-
козеиА . Јреступник
НОМАД увече, кад сам се враћала
кући, осећала сам како из зидова и асфалта још бије јара. Али је и ветрић већ био дунуо од Авале и хватао се у коштац с јулском врелином, разгаљивао човека.
Радила сам читав дан. Пењући се уз степенице на први спрат, где станујем, баш мислим како ћу се ноћас угодно одмарати.
Палим светлост, свлачим се, просто улећем у купатило ла бих се расхладила. Певушећи прилазим постељи, коју сам летос нарочито примакла прозору, јер, знате, ја сам се већ сасвим определила за фронт оних који се, послушавши са• вет доктора из „20 октобра“, уопште више не боје промаје. Али, какав ужас!
По мојој белој, чистој, уштирканој лостељи неко је посуо изгужване трамвајске карте, беле, зелене, плаве, Па ту су и љуске од црног лука и парче масних новина, и целофанска хартија у коју су завијене мрве од колача! Шта је тог Кажва је то непристојностт Ја не допуштам да се ико игра са чистоћом мога стана. Мени је он неприкосновен, На то имам права, ја сам радан човек.
Занима ме пре свега ко је све то урадио. Можда је неко провалио унутра док сам била отсутна2 Не „није, јер имам Вертхајмову браву, Гледам је, завиру= Јјем у њу са свих страна, Потпуно исправна. Па ипак, тај дар-мар није могао пасти с неба.
Шта сам могла друго него да скупим чаршав, да га истресем. Скоро читав чав сабирала сам хартијице по свим угловима, јер их је моје око, мавикло на ред, отврило и под креветом, и иза пећи, и на орману о књигама. После тог свеоп' рани
Одговорни уредник Драгутин Шолајић,
Улица Драгослава Јовановића 1-ТУ • Те-
лефон 20-443 " Чеховни рачун 103-903222
= Поштански фах 752 • Штампарија
„ВОРБА“ — Београд Кардељева 31, Ру: кописи се не враћају,
штег чишћења морала сам још једном да се окупам. Заспала сам са осветничким мислима.
Али тек ујутру кад сам се пробудила, сва сам ускипела правим осветничким гневом. Искористивши прилику док сам спавала, мој непријатељ поновио је своје недело. У току ноћи просто ми је засуо собу новим прегрштима трамвајских карата и — замислите цинизма — биоскопским улазницама за синоћњу претставу. Видим чак и неке рачуне за робу купљену у бакалници, Читам: „Суве сарделе... 47, ринглице... 38, свега динара...“ Ко ли по овој врућини купује
тако преслане ствари Свакако неко У
чијем стану по цео дан има воде, Али ово питање за мене је, уосталом, потпуно без значаја. Нека купује ко шта хоће. Не тиче ме се, Ја уствари жудим да сазнам једино ко ми то све овамо баца, ке се то игра с мојом чистоћом, с мојим миром,
Још једном пробам браву на вратима. Не, ту је све како ваља. Ђубре је могло бити убачено само кроз прозор. Гледам напоље, надносим се над улицу, Али први спрат је први спрат, пода мном је мали понор. Ко је тај који је тако висок и има тако дугачку руку да би мотао да почини неваљалство, У Београду нема таквог човека. Доиста, да није ватрогасацо Али што би се неки ватрогасац уопште бавио таквим пословима, по» готову кад ја немам непријатеља међу ватрогасцима. Ја чак никаквог ватрогасца уопште не познајем.
Имала сам воље да ловим преступника, Али морала сам да журим на посао, Мако ради ваздуха обично по читав дан држим отворен прозор, овог пута сам га затворила, Увече је унутра било веома спарно, Мало свежег даха ушло је тек кад сам широм отворила прозорска крила. Но соба је бар била чиста какву сам је оставила. Могла сам одмах да почи-
нем, да се предам одмору у својој по-,
стељи, одмору који сам, верујте ми на реч доиста заслужила,
#
Пред зору је лупио мој прозор. Пробудила сам се у прави час, јер сам, отварајући очи, видела како неко нада мном баш истреса своје прљаве хартијице, Опет ми је соба била пуна отпадака и пунила се све више. Али кривац је некуда брзо нестао. У соби сам била сама. Једино је дувао ветар...
Ветар... У глави ми нешто сину. Погледам боље кроз прозор. Ветар је уносио хартијице. Дабоме, он. Ето преступника, ухватила сам га. Али шта ја то го» ворим2 Ко може још ухватити ветарт и шта је он7 — Обично струјање, меша• ње хладних и топлих маса ваздуха: Како ћу ја још с ветром да се обрачунавамтј Био ми је потребан неко жив, неко као онај мој ватрогасац из претпо» ставки, неко ксга бих ухватила за јаку, неко коме бих могла да подвикнем: „Хеј, што ми убацујеш у собу хартијице!• Беспомоћне сам гледала кроз прозор у тај ветар који је дизао са трта сваку хартијицу коју нађе и завлачио се сву. да, у сваки буџак, као да их је намерно тражио да их донесе у собу мени и мојим суседима Утом стигоше први трамваји и тролејбуси. Изиђоше многи људи. Неки бацише карте на улицу, право у
руке ветру, који их жељно захвати, Он“
ми донесе у собу и масну новину коју је — лепо сам видела — час пре тога бацио неки младић у сивом капуту. У мени одмах сазре одлука. Обукох се надвојенатроје, па трчи низ улицу, Као што сам желела, ухватих једног правог, живог преступника,
— Зашто сте бацили масну хартију“
— па шта, ко сте вит И шта се то вас тиче
Прогунђао је још нешто и отишао, журило му се ваљда, з
ма делу сам ухватила и младу жену.
повезану црвеном марамом, и старог тосподина у жирадо-шеширу, и отмену тог
спу која је имала чипкане рукавице. Одбише ме сви као насртљивицу која се меша у чисто њихове, ситне, интимне ствари.
Али ја нисам престала да се бавим својим ловом на прекршитеље обичног грађанског реда да се отпаци бацају у корпе за отпатке. Сваког дана их ухватим на хиљаде. А =— да вам се пожалим = у“ хватила сам јуче и једно лице од кога се томе нисам надала; себе саму сам ухватила! Замислите, бацала сам и ја хртијице на улицу, иако од њих и те како страдам увек кад има ветра, а и иначе се врло живо залажем за лепши изглед престонице,
Душица Вукомановић
МАЛИ РЕЧНИК
ЕНТРОПИЈА — Део енергије који се више не може претворити у механичку енергију, дакле у Рад, Енергија расејана и лишена вредности.
СУФИЦИЕНЦИЈА — Довољност, достижност, дораслост, Супротно — инсуфициенција — што значи недораслост, недостижност,. На пример, триговара се нашој критици да болује од неке врсте органске инсуфициенције, о
ПЛАСТИЧАН — Стваралачки, творачки; који делује лепотом. линија и обли» каживо описгн; приказан као да је жив, живописан.
ВИЗУЕЛАН — Видни, који се може видети, који се тиче вида. На пример, само комбиновањем брзог снимања детаља паралелно са давањем целине могао се и визуелно створити исти утисак неличанствености који је давала музика.
ВИЗУЕЛНО ПАМЋЕЊЕ оно које се поглавито остања ма претставе добијене чулом вида. ; _ЕСЕЈ — Назив за краћу расправу, неком. научном, уметничком, књижевном или јавном питању, која је писана течно, лако разумљиво строго књижевно и нимало површно; оглед покушај,
ЕСЕЈИСТ ~ писац краћих расправа огледа, есеја, ас нић а
'
ту безуспешно покушавају да себи саграде и нови дом.
Режисер Едвард Дмитрик, служећи се очигледном методом италијанског филмског неореализма И бирајући своје глумце, добрим делом међу Италијанима, са много смисла за филмску драматургију, користећи сценарио са режисерском инвентивношћу, створио је филм који (може се без претерива-
ња рећи) после „Хамлета“ претставља најбоље остварење енглеске кинематографије, приказано
нашој публици од ослобођења до данас. У филму „Дај нам данас" има местимично и натуралистичких елемената (смрт Ђеремија) али они у целини не умањују вредност Дмитриковог дела.
Реалистичности филма „Дај нам данас" доприноси знатно и напор режисера да нам људске карактере пружи у свој њиховој пуноћи, приказујући и добре и лоше стране њихове, не падајући у погрешку да људе слика црно-бело. Ђеремио је и добар муж и добар друг, али притешњен околностима, он је човек који се колеба, греши и враћа добро злим, сумња и лута, али ипак налази у себи довољно снаге да поправи своје погрешке. Сем Уонемекер остварио је улогу Њеремиа са извесним филмским дилетантизмом (сада га први пут видимо на плат“ ну) али ипак убедљиво и са пуно талента. Анунцијата је добра и одана жена чији су једини недостаци сујеверје и фикс идеја о својој сопственој кући. Лез Падовани је
својом убедљивом глумом — допри- ·
нела да лик Анунцијате делује непосредно и поред извесне дозе мистичности коју јој. је наметнуо сценарио. Једина недовољно објашњена личност овога филма је Ђереминина пријатељица Кетлин, али кривица за то не лежи на глумици Кетлин Рајан, која је креирала ту улогу са пуно труда, већ на писцу сценариа а делом и на режији. Глумци за остале улоге су вешто одабрани.
Филм „Дај нам данас" за енглеску кинематографију претставља приличан успех. Нашим режисерима и писцима сценариа, приликом стварања нових филмова са тематиком из живота радних људи предратне Југославије, студија овог филма може да пружи свакако знатну помоћ,
Б. В.
решење корејског сукоба да се одмах сазове Савет безбедности уз неопходно _ учешће претставника НР Кине и да тако комплетиран Савет безбедности узме у разматрање сва питања у вези са сукобом у Кореји, као што је питање обуставе непријатељства и питање успостављања статус квоа..
У Лондону нису били задовољни с овим ТАСС-овим саопштењем, јер су сматрали да оно не даје верну слику британских настојања Због тога је претседник владе Атли дао у Парламенту једну изјаву у којој је прецизирао британско становиште према сукобу у Кореји. То становиште формулисано је у једном меморандуму који је дипломатским путем достављен совјетској влади. Према том становишту, обустављање напада и повлачење севернокорејских тру па преко 38 упоредника претставља претходан услов да би се уопште могло у Савет безбедности приступити расправљању других питања у вези с Корејом. Слељ ствено томе питање пријема претставника НР Кине у Савет безбедности не може да служи као услов за обустављање рата у К»> реји. То је независно питање о коме може само независно да се расправља, Оваквим формулисањем свог становишта енглеска влада напустила је идеју тражења компромиса између америчког и совјетског става, јер је у потпуности прихватила некомпромисан амерички став. Даљи дипломатски разговори У Москви постали су излишни.
Пандит Нехру је такође изјавио да не жели даље да посредује, јер је његов предлог о пријему кинеских претставника у Савет безбедности као први корак на путу споразумевања, категорично одбачен од америчке владе а затим и од британске владе. Ачесон је чак У предлогу Нехруа видео „охрабрење агресије".
За сада нису у току никакви нови дипломатски кораци за мирно решење корејског сукоба, ма да се наглашава да „врата дипломатском споразуму нису затворена". У недостатку тог споразума, сукоб у Кореји и даље се расправ ља ватреним оружјем на бојном пољу,
Врење у комунистичким партијама у Немачкој
ОКОМ целе прошле недеље У Т источном сектору Берлина за
седавао је Конгрес Јединствене социјалистичке партије Немачке, то јест партије која је настала спајањем бивше немачке комунистичке партије са Социјалдемократском и која данас има руководећу улогу у источном делу Немачке које је под совјетском оку.“ пацијом.
Конгрес је интересантан. казао пуну подређеност садашњег руководства Јединствене социјалистичке партије Коминформу, односно Кремљу. Угушивање незадовољства које таква политика руководства изазива у Немачкој, била је главна тема Конгреса То незадовољство дошло је много отвореније до израза у западној Немачкој него у источној, што је разум“ љиво кад се имају у виду околности под којима је истогна Немачка управљана. Цео конгрес био је у ствари сконцентрисан на критику руководства КП Западне Немачке које је оглашено једино кривим за тешке неуспехе којевсуу последње две године трпели кому-
више погледа био н је пре свега по-
је циљ имала та критика видело се из резолуције Конгреса: КП Западне Немачке укинута је као засебна организација и постала саставни део Јединствене социјалистичке партије, тојест директно стављена под команду партиског руководства Источне Немачке.
Истовремено са одржавањем Кон греса Јединствене социјалистичке партије у источном сектору Берлина, у близини Диселдорфа У Западној Немачкој одржана је широка конференција западнонемачких комуниста који се налазе у опозицији према информбироовском руководству кп Немачке. Конференцији су такође присуствовали претставници левих социјалиста и других марксистичких трупа у Западној Немачкој. Конференција је сазвана у циљу да се с обзиром на тешко стање У коме се налази раднички покрет У Западној Немачкој укаже на потребу · стварава једне независне радничке партије. У ту сврху на крају конфере"ције образован је Савет десеторице који ће даље руководити акцијом за оснивање нове партије. У Савет су изабрани познати комунисти у Западној Немачкој, као што су Јозеф Шапе, бивтти главни уредник органа КП за Рурску Област „Фрајесфолк", Георг Фишер, бивши члан цК Ко мунистичке партије Баварске, Волфганг Гезе и други. Решено је такође да се покрене часопис који ће се звати „Слободна трибина" "и кроз који ће се пропагирати закључци донети на заједничкој кон-
ференцији у Диселдорфу. =
нисти у Западној Немачкој. Какав