20. oktobar
'
„оправдано. У с" Београду има
датварање домова
ученика у привреди
који не одговарају хигијенским условима
низу мера, које народна власт предузима у циљу за вз и што лепшег и бољег живота ученика у привреди јесте и контрола домова од стране санитарних инспекција. Она је у последње врее нарочито пооштрена јер је за“ пажено да су многа предузећа дивље и непријављено отварала домове за своје ученике, У многоме ти домови не одговарају хигијенским условима, а истовремено потпуно су неподесни и не могу да послуже у ту сврху. палио Дешава се да неко предузеће због немарности · директора, или било којег другог одговорног службеника, држи месецима своје ученике У прљавштини, у просторијама које немају никаквог санитарног уређења ни инвентара. Због несавесности таквих појединаца, деца која су дошла углавном из села, немају услова и могућности да стекну навике и васпитање какво им је потребно, да би једнога дана били достојни грађани своје социјалистичке отаџбине, Поред тога, живећи под таквим условима, ученици не могу да одговоре обавезама које имају према школи и својој омладинској организацији. О не ком културном животу, библиотеци и томе слично, у таквим домовима нема ни помена. Деца су, у слободном времену, препуштена улици, јер на многим местима осим спаваоница и нема других просто-
| рија.
Руководећи се свешћу и жељом да домови у којима живе будући носиоци привреде, треба да одговарају условима, у границама наших данашњих — могућности, санитарне инспекције врше обилазак домова ученика. Тамо, где има услова да се стање поправи, постављају се пред управе домова и предузећа рокови за отклањање недостатака.
Међутим, има домова којима нема помоћи. У таквим случајевима органи санитарне инспекције нареЂују управама предузећа да их затворе. То се недавно догодило и са домом ученика у Улици Војводе Добрњца број га.
Дом припада Дирекцији индустрије и занатства Другог рејона и био је смештен у просторијама негдашње каване „Сунце“. У рабатним, неокреченим собама, са ме стимично обијеним зидовима, биле су смештене: спаваоница ученижа, соба и канцеларија управника дома и магацин. Прозора уопште није била, а светлост је долазила од једноструких. излога и стаклених каванских врата. Иако је У дому становало педесет ученика, било је само двадесет и пет постеља. Ормани, као и сав остали инвентар, били су неисправни. За у" мивање ученика служио је ходник са импровизираним умиваоницима, а бокала и лавора није ни било. Ученици су користили 'нужник на дворишту, заједно са осталим приватним станарима. Собе за рад учење, као и амбуланте, такође, није било.
Затварање овог дома потпуно је још неколико таквих домова, које би требало затворити. О стању у некима писало је и у нашем листу.
Неопходно је да се чланови санитарних инспекција у свом даљем раду руководе строгошћу и: беском“ промисношћу у оваквим и сличним случајевима. То је њихова дужност не само као свесних службеника, него и добрих патриота. Ученици, који долазе У предузећа да би створили нов кадар добрих стручњака потребни својој земљи, нису дузини да трпе због несавесности по-
јединаца.
АНТИМАЛАРИЧНА АКЦИЈА
Пренањем из авиона уништавају се комарци
ЕЛИКЕ мочварне површине У
околини Београда биле су до
недавна легла комараца и маларије, Београд је био познат као град у коме је било много комараца и који су за време летњих дана и после киша постајали неподношљиви., Крајеви са највише комараца биле су мочварне површине у околини Саве и Дунава: Панчевачки Рит, Бара Венеција, Макиш, Ада Кожара (на ушћу Саве и Дунава), Ада Циганлија; затим: Кошутњак, Маринкова Бара и други крајеви, чије је тле било подложно поплавама. Захваљујући настојањима народних власти, многе од ових мочвара су нестале, а са њима и легла комараца. Панчевачки Рит, који је био простор на коме је, свакако, било највише комараца, сада је, захваљујући залагању фронтоваца и помоћи народних власти, претворен у плодан комплекс земљишта, у економију Београда. Исти је случај и са Макишом. Међутим, сви ови напори нису били довољни да се легла комараца у околини Београда униште. Кошутњак, Ада Кожара, Ада Ци ганлија и још неки крајеви још увек су претстављали „извор“ комараца. Ројеви су се појављивали нарочито после киша и претстављали праву напаст за грађане. На овај начин, парализоване су све мере које су биле предузиманге У циљу уништавања и спречавања ширења маларије у Београду.
Да би се потпуно уништила легла комараца и маларије у околини Београда, Министарство здра“
"вља НР Србије покренуло је анти-
маларичну акцију. Циљ ове акције је да ефикасним средствима, у што краћем времену, уништи комарце и остале штетне инсекте у Београду и околини. Акцију спроводе специјално обучене санитарне екипе, које су снабдевене прскалицама солуције раствора Ди-Ди-Ти-а.
Прскање се спроводи помоћу авио-
на (за веће површине) и ручним прекањем, које врше ове санитарне екипе. Прва прскања (такозвана резидуална) солуцијом Ди-Ди-Тиа у Београду, помоћу авиона, извршена су 18 и 19 јула. Текућином су посути велики комплекси поред обала Саве и Дунава, у Кошутњаку и Топчидеру. Ова акција пока“ зала је одличне резултате, Готово сва легла комараца и осталих инсеката уништена су. Благовременим обавештавањем грађана, и предузимањем заштитних мера, отклоњена је опасност. уништавања
· пчела.
Прскање авионом врши се на следећи начин: на авионима дома“ ће конструкције „Тројка", монтиране су прскалице напуњене солуцијом Ди-Ди-Тиа. За време повољ“ них атмосферских прилика, то јест када нема ветра, прекају се одређене површине и за врло кратко време комарци су на тим простори ма уништени. У крајевима, у који-
БЕОГРАДСКЕ СЛИНЕ
2 22
а на Топличином Венцу отпо-
парк
“ ма лог Већ два-три месеца како су код ице. Становници овога краја свако“
чели ови на подизању бензинске стан
дневну Јев питају, Оли еви крај овог објевта у сталној излили ти ати на У б
Је И ај обунин ПАЕЕ ла а ет ном и заврши, јер овакав какав је, не
да се овај објект, давно започет,
служи као
украс граду
у Београду
ма има доста мочвара, прскање се изводи неколико пута. Ово се чини стога што постоји опасност да се после великих киша поново појаве комарци. ,
Поред уништавања комараца и легла маларије авионима врши се и прскање обичним прскалицама. На
овај начин, уништавају се инсекти.
У околини станбених и осталих просторија. Захваљујући добрим резултатима које је постигла антималарична акција, број маларичних обољења у Београду сведен је на минимум.
У исто време, Министарство здравља НР Србије спроводи ову акцију и у осталим крајевима наше Републике. Санитарне екипе, које спроводе антималаричну акцију, нарочито су постигле добре резул-
Тратом критике и предлога
ПРИЛАЗИ речним купатилима на савским и дунавским обалама већим делом су неуређени — пуни прашине, шљаке и разног другог набацаног материјала.
Због великих јавних радова, који се изводе у читавом Београду, и на којима је заузета скоро сва радна снага — омладинске бригаде и стручни радници, оправка прилаза речним купатилима остала је запостављена, Повереништво за комуналне послове Извршног одбора Народног одбора требало је да се блатовремено заинтересује за рашчишћавање тих терена, још док није почела сезона купања, и да одвоја известан број радника, јер у то време нису извођени радови у пуном обиму. Ма да мало касно, Повереништво за комуналне послове ће, у току идућег месеца, почети са уређивањем тих прилаза. У међувремену као привремена мера, вршиће се редовно поливање да би се бар уне-
Рад и стање угоститељске мреже у Београду не задовољава,
Не задовољава из више разлога, Шрво, број угоститељских објеката У односу на раније године (1948) знатно се смањио. Друго, хигијенски услови не одговарају санитарним прописима, асортиман јела је слаб, цене нису свуда исте и читав низ других недостатака. Слабом раду у многоме доприноси и неравномеран распоред угоститељских објеката по рејонима, Највећи број ових објеката (ресторана и бифеа) концентрисан је у ХЖрећем и Шестом рејону. Ово се нарочито односи на ресторане који издају храну. Од 259 угоститељских објеката, колико их данас има у Београду, свега пет имају роштиље и мезелуке. Ових пет ресторана налазе сеу центру града, тако да периферија, поред тога што оскудева у летњим баштама (што је уосталом карактеристика за целу угоститељску мрежу Београда) нема ни ресторана са мезелуцима, изузев једнога на Душановцу, Највећи ресторани налазе се у Ужем центру, на Теразијама, и ближој околини, У исто време, на простору између Трга Димитрија Туцовића и Теразија нема ни једног ресторана, изузев „Таковског грма“. Исти је случај и са простором између Калемегдана и Теразија. Овакав распоред изазива појаву да су ресторани: — „Москва“, „Балкан“, „Душанов град“ и још неки пре-
тате у Врању, Лесковцу, Шапцу и другим местима.
колико ублажила прашлна,
пуни, Тако се често дешава да труд-
_—— ЈЕДАН ПРЕДЛОГ Бивша пијаца „Цветни трг“ — летња угоститељска башта |
беници, нарочито у вечерњим часовима, не могу наћи места по ресторанима и знатан број остаје без овог кратког и пријатног одмора и освежења, Међутим, ако се погледа број и распоред угоститељских објеката у Улици Маршала Тита пред рат, видеће се, да је поред већег броја бифеа било и већих ресторана, као што су: „Славија“, „Три сељака“, „Рудничанин“ и други, који су у извесној мери растерећивали угоститељске радње на Теразијама.
У циљу растерећења ресторана и осталих угоститељских објеката на Теразијама и њиховог равномерног распореда у центру града, Комитет за туризам и угоститељство Владе НР Србије предложио је Мовереништву за туризам и угоститељство Извршног одбора Народног одбора Београда да се простор, на коме је раније била пијаца „Цветни трг“, са малим изменама и преправкама, претвори у привремену летњу башту, која би, према прорачуну, могла да прими до две хиљаде посетилаца. Адаптирање и претварање ове пијаце у угоститељски објект изнело би око милион динара.
Усвајањем овог предлога угоститељска мрежа Београда добила би једам објект више, а грађани једно место у центру града где би се могли пријатно одморити после напорног рада. Стога би било потребно да надлежни органи овоме предлогу посвете више пажње и што пре га реше,
Акција ља уређење града У Шестом рејону
„Сви ћемо радити кад Је у питању улепшавање нашега града“
УДНО је то како се при помену некога краја
Београда створи пред очима једна одређена
слика, која, врло често, нема никакве везе са стварношћу. У сећању људн, нарочито када се говори о насељима удаљенијим од центра, искрсавају тесне, блатњаве, неосветљене суличице, накривљене ниске куће, запуштене баште, И док, дуго невиђен крај пружа у сећању једну слику, дотле социјалистичка изградња корача напред, мења некада блатњаве непоплочане улице периферије у широке, асфалтиране булеваре, вапуштене плацеве у зелене дечје вртиће, неукроћене потоке у каналисане воде, страћаре у новоградње, ненетована стрништа у зелене н пветне оазе.
Ономе, ко скоро није видео Душановац; ономе, ко се сећа његових ненивелисаних, прекривених густим блатом улица, прашине и прљавштине, кад оде тамо, чиниће се да је зашао у пекн нов, непознат крај.
"ово «
Само је два месеца протекло од стварања Коорди“
национог одбора за. уређење града у“ Шестом рејону.
За то, доста кратко време, грађани Душановџа изме“ нили су његов стари, запуштени лик, На састанцима по основним организацијама они су прелазили из улице У улицу, од објекта до објекта, расматрајући шта би све могло да се измени, да буде лепше, чистије, уређеније. Чланови фронта Девете основне организације нивелнсали су плац на углу Прешернове пи Љубе Недића улипе и направили тротоаре у Улици Стевана Првовенчаног. У Ђурђевској улици, коју обухвата Дванаеста основна организација, срушене су бараке, које су биле ругло тога краја. У Деветнаестој основној организацији налази се Чемерничка улица, која је, после најмање кише, била непроходна. Чланови Фронта су, излазећи у ве» ликом броју на радове, учинили да становници ове улице више не стрепе од киша. У натој штампи често је писано о подизању канцелариских зграда у Струми“ чкој улици. Канцелариске зграде су завршене, али су свуда око њих, остале гомиле шута, песка и другог материјала. Чланови Фронта Осамнаесте основне организације нису дозволили да то тако н остане. И укла клањање отпадака после грађења спадало је у уређење трада. А они су дали обавезу да уреде свој крај. Ше-• снаеста основна организација отворила је дечји вртић, Двадесета подиже свој Дом културе, а Четрнаеста је прво почела од своје куће.
Канцеларија ове основне организације – привлачи погледе грађана и својим спољним и унутрашњим из: гледом. Поред слика најбољих на раду, истакнутих на видном месту, ту је скромна, лепо уређена библиотека, орман у коме свака секција има фијоку са својпм материјалом. Још би се много могло говорити 0 уређењу ове просторије, о реду н чистоћи који ту владају, 0 људима који се о свему томе старају.
Шпрока Пеке Павловића улиџа, која окомито води ка Маринковој Шумп, била је дуго непроходна. Средином је била стара, турска калдрма, а са стране блато. Године 1948 калдрма је постављена са стране, а сре" дина је добила коцку. Али, грађани овога краја стално
__
Чланови Фронта Шестог рејона чине све да њихов крај буде што лешши На слици: радови на регулацији Душановачког Потока
теже ка бољем. Турска калдрма није скоро никаква ва
штита од блата. Зато се сада договарају да са стране поставе асфалт и прошире тротоаре за пешаке.
Одборник ове организације, Милован – Станковић прича:
— Сазваћемо конференцију и саопштити грађани. ма чије су баште сувише истурене, да повуку своје плотове, како би тротоар добио потребну шприну. Унапред знам да се нико неће противити кад је у питању улепшавање нашег краја.
Стрма Пеке Павловића улица наставља се у још стрмију — Заплањску. На њеном крају је широки про“ планак са игралиштем футбалског клуба „Душановац". Мало даље, зелени се густа шума. Некада је ту бло виноград, а сада дечји вртић Четрнаесте основне организације, сав у зеленилу, са клаџкалицама, љуљашкама и два реда школских клупа. Испред дечјег вртића, одељена оградом, сала за приредбе под ведрим небом. И клупе, н бину, и столове са стране, све су то сами чланови ове основне организације створили.
ж вв »
Стално се и без предаха уређује Душановац. Али то не би било тако да чланови Фронта свесрдно не раде на његовом уређењу. У мају је просечно око 1.400 чланова Фронта излазило дневно на комуналне радове, у јуну 1.100, а сада, када је велики број трудбеника на осуству, око 500 до 600.
Промичу дапн. Фронтовци чине све да њихов крај буде што лепши, а народне власти им у томе помажу. Ускоро ће и Душановачки Поток, који је недавно, на изглед тако миран, помамно набујао п носио све испред себе, бити укроћен. Летње бујице неће вите платити Душановчане.
Сећање на стари, запуштени Душановап постепено чили, а из њега ниче нови, све уређенији, културнијп, лепши — Шести рејон Београда. а Р. ПРОТИЋ
_ Ноја 5 ког од окота;
детапо Па (таи м Маг аде! РЈаН татђа 1950 воле
ве: Боззебћо (Атдепнпа) — Ста Коввото (ЕГгапсизка).
1. 42—94, 7—15: 2. 8Е1—143, БЕВ—16; 3. 62—#3, е1—е6б; 4. тиф—р2, 118—е7; 5. 0—909, 0—0: 6. с2—е4, ат—46 (Ста! ве офибо га вћефета ва рокгефит 5теф ет о м коте ребак пе вбој; Као ч вјопемаја па 45, уеб па 46.); 7. вр1—е8, рав—ев; 8. р41—е2, Гев—ћ5; 9. 1с1—Е5, ев—е57 (Ргемгапјепо. Ро феогј; оуај рогех тпобе 5е јеган +ек ата 9. 558—е6; 10. Та1—а1.); 10, 44:65, 46:25; 1. Љб:16, 7:16. (Ста +абе ребакот да Ђ1 розје 12. 523—45 товао игтпаб! 1оуас па аЊа Фа ти рт (от резак е5 озћапе завнбеп, осеујапо је Ча скп! %ец Ча 5абима Тоуаби! раг,); 12. 863—45, Гет—88; 13. Тат—41, с1—е6; 14. 545—23, 1,28—е67; 15. 513—ћ4. 868—аб; 16. рЕ2—ћЗ, 1,е6:04; 17. 3:45, 1,264—47; 18. 5с3—е4, 5ав—ђ4.
АгнепИт5к! тајејог Несјог Ноззено 40-
Таг/ зада Терот Котбјпасјот м гтебауајибе ргетивауо. 19. та1:48!! Тав:48; 20. Бе4:164+, Кев—ћ8;
21. рег—е1! Стта ргедаје, јег па 21. рћ5:е2
асјаз 22. 12е1—ћ6 ва пеодђгарјут тпаТота. Ролофај розје 18 робеха, стпова: ита сте тиали тии
_МАМ_К
и кожу
А,
57
У
_
ЖОАО АИК 0
5
Митра:
бут у # „ Ран |
Рагшја зуедоб! да Агкеп!псј обго |етаји 1 одибпо Котбишгаји. Џ Атвепшт ве зуаке кофшпе !2даје гпафап Бгој 6фтиСстћ Ккијбка, фако За 51 | баћ ни Чођго цротлаћ ва (#еолјот, Вјакодагеб) (оте, Као | тповођкојинип #Фагиштта, Фатовиј! гпај-
5фол 51 ттпоно паргедоуац ! тажујо ве пек] пагоба јигпоатемски 581 8апоувке јете. Обекије зе да бе па обтр а ч риЂгоупткм агбепНизка ера БИ теац ЈауотШта 2а ргуо тезго.
ЗАПОСЕДНУТЕ КАЛЕМЕГДАНСКЕ КЛУПЕ.
ЕЋ дуже времена омладинске рад“
не бригаде преуређују стазе Калемегдана, За кратко време он је У многоме изменио изглед.
Ове промене интересују ме, као и сваког _ Београђанина који воли _ свој град, и поподне прошетам да видим
како радови напредују да се надишем ваздуха и одморим у сенци дрвета. Међутим, одморити се не могу. Све су клупе увек заузете и претворене у кревете. На њима (и на Малом и на Велнком Калемегдану) људи, жене и деца спавају свој поподневни сан. Код неких су начињена права – домаћинства: ципеле под клупом, чарапе се суше на наслону, а поред клупе мрежа с парадајзом ни флаша с водом.
Пришао сам једном од чувара парка и упозорио та на ово. Одговорно ми је:
— Па, људима се задремало, спавају, шта им ја могур
Ако им „не може" чувар, не могу им ни ја, алн ипак сматрам да неко може да заведе ред.
Јусуф ТУРКМАНОВИЋ
Зорицин или Зоричин
НОГИ се наши ученици, аидру-
ти уопште узев описмењени
људи, колебају или чак стално греше у грађењу присвојних придева од властитих именица типа Зорицин, Милицин, Катицин, Марицин и слично, Међутим, има читавих врло пространих области у којима и прост неписмен свет никад неће погрешити, тојест никад неће рећи Зорицин и слично него само Зоричин, Маричин и слично. Тако наставници српског језика
и они који држе часове на разним | курсевима просто не могу сузбити |
свакакве грешке, Чује се да се понекад каже чак и мајцин, што је сасвим према оној гласовној тромени те именице: мајка — мајкемајци, а како се у примерима као Зорица врши друга промена. у грађењу придева од таквих именица, то се и овде покаткад уопштава па имамо: Зорицин, мајцин. Разуме се, ни једно ни друго није добро,
Грађење присвојних придева од оба типа таквих еница је на исти начим, Тако и'од именица ко је се свршавају на -ка и на -ца имамо исту промену, Дакле: мајка — мајчин Зорипа — о ричин, Јасно је из овога да према гласу К и Цц у основи именице имамо у придеву у оба случаја исти глас — ч.
Али, природно је, од овога има
ан =
подоста изузетака. Језик не иде свуда једним само једним путем. Тако чујемо да се каже и мајкин. Мајка тепа дететету па каже „мајкино дете“. И дете Ће се обратити речју мајкице ма да је правилно само мајчице, Сли+ чно даље имамо опет у тепању, У особитом расположењу бакице, секице, кокице, гускице, ћуркице и како све још не тепамо! А све су то именице сродне по облику с именицом мајка и слично. Само треба споменути да се те именице ипак некако издвајају: све се узимају у тепању, одмила. И у њима се не врши никаква гласовна промена, па имамо само: баки, коки, секи, куки и слично а потом и ћурки, гуски, коцки и слично. Кад би се вршила промена, имали бисмо сасвим необичан и каткад двосмислен облик баци, коци, сеци и слично, Тако ће и придеви бити: бакин, кокин, секизђ гускин, ћуркин и слично. Споменимо још да и у многим другим властитим именицама које казују називе места имамо каткад ову гласовну промену дакле: Америци, Африци и слично, али: Камчатки, Бојки и сличво, а потом и присвојни придев ће бити Камчаткин, Бојкин и
слично, ЕЛ.
3
ЕЈ
а
ЗЕВ аснр ЕВвИ ал -
ај + маше ЛУ
А а а и |