20. oktobar
"Је МА а о ји у
Шеј
Како се ради на. стручном оспособљава њу ученика у грађевинском предуЗећу „Дело“
А врху Кошутњака „градилиште _ 1" – Грађевинског предузећа „Дело“ које изводи
радове на објектима Филмског града.
Овде је на изучавању заната око сто двадесет дечака из свих крајена паше земље. Онн су подељени, према жељи, на групе заната: тесаре, зидаре и ар» мпраче. Ученици су смештени у дому рдмах поред школе.
Стручна школа Грађевинског преду већа „Дело“ има два разреда. После завршетка школе ученици добијају диплому и иду на самосталан рад, као квалификовани радници. Али они ни после две године боравка у школи не могу, при оваквом начину учења заната, постати радници који познају ванат, Из кога разлогар
налази се
| ДОБРА ТЕОРЕТСКА, А СЛАБА
ПРАКТИЧНА СПРЕМА
Сада, у другој години школе, има тридесет и осам тесара, тридесет зиндара и шест армирача. Теоретска настава траје свакодневно по шест часова. Њу ученици са успехом савлађују тако, да је школа, по успеху на крај' прошле годипе, била друга на тернторији Седмог рејона. Невоља је у томе што су ученици остављени да занат науче само теориски. Практично раде веома мало, или пишта. То је случај у првом реду са тесарима ни донекле зидарима, док бетонирпи раде код мајстора и занста уче занат,
— Какво нам је то учење заната кад у другом разреду не знамо честито ни кесер де држимо у рукама, каже Рат" ко Митић,
У септембру месепу је отишло на рад тридесет осам ученика, који су взавршили други разред. За две године учења заната они нису радили прак“ тично, већ само теоретски. На пракси су билн два месеца, по завршетку шкоде, и добили дипломе квалификованих радника. Међутим, по речима самих у ченнка, у ствари нису савладали свој занат. То се показало и на испитима: теоретски део су врло добро знали, а из практичног једва су се провукли.
За практичан рад са ученицима у школи постоје само два инструктора, који не могу да постигну сав посао. На тражење ученика да се распореде код мајстора на рад, Управа предузећа је одговорила да је то немогуће, јер мајстори раде по норми, па их ученици задржавају! Тако се ученицима-зида“ рима 'шаљу као помоћ прнучени н полуквалифнкованпи радници, која им врло мало могу помоћи у – савлађивању заната. Због тога су послови које раде ученици најчешће слабог квалитета.
[
ЈОШ НЕКИ ПРОБЛЕМИ
Стручно оспособљавање ученика је сте главни проблем, али није н једини. Дом у коме станују ученици врло је неуређен. Кревети су намештени, али су собе неуредне, тако да је свуда расута слама, а с под је покривен дебе» лом наслагом блата. Креветско рубље је прљаво, јер се нередовно мења. : креветима има гамади и ништа се није предузимало да се ова уништи. По собама се налазе поломљени кревети, а ствари ученика разбацане су на све стране,
Ни питање наставног особља у школи није решено. Нако су наставници успели својим радом, у времену од де. џцембра 1949 до краја школске године да повисе средњу оцену у школи од 2,30 на 4,03, до сада је питање њихових принадлежности остало отворено, ма да неки имају више од двадесет го» дина службе. Када је наставница Мара Вукмар о томе говорила са директором Грађевинског предузећа „Дело" Богосавом Митровићем, он јој је рекао.
— Ако Вам се не свиђа поднесите оставку...
Можда је овакво гледање на помоћ школи и ученицима од стране Директора предузећа један од главних узврока слабог рада на њиховом стручном
подизању. +
Овакав рад на оспособљавању ученика привреди није јединствен у Т а тенен предузећу „Дело". Прнликом анализе од стране Месног синдикалног свећа пре кратког времена слично стање је нађено и у Грађевинском предузећу „Космај“ у ' Падипској скели — Панчевачки Рит. Слично ста. њв је и на неким градилиштима у Но. вом Београду. :
За боље чување станбених зграда
Немарност нућних савета често омогућава упропашћавање станова
свомраду на решењу станбеног
питања народле власти се осла-
њају и на кућне савете, који треба да претстављају не само везу између станара и органа власти, већ и тела која ће регулисати сва спорна питања и која ће бити покретач свих акција, чији је циљ очување станбеног фонда. Кућни савети према Заколу о чувању станбених зграда, претстављају важан фактор који треба да спречи уништавање и демолирање станбених зграда. Међутим, да ли кућни савети у станбеним колонијама изграђеним после рата, стварно претстављају жива тела, која активно раде и која спречавају и не дозвољавају уништава ње станбених и других уређаја7 Из досадашњет рада може се закључити, да кућни савети не само да не предузимају сфикасне мере за спрзчавање штеточинске делатности појединих станара, већ су у већини случајева успавани и ништа не раде. Има зграда по станбеним колонијама у којима се чланови кућних савета нису састали од усељења ста-
нара.
Приликом обиласка појединих колонија запазили смо чињеницу да је најчешће до уништења станбених инсталација и уређаја дошло услед неактивности и слабог рада кућних савета. У писмима које грађани ша“ љу, у вези анкете, и у којима се износе разни недостаци и грешке у коришћењу народле имовине, поред несавесних станара криве се и кућни савети.
Ево шта један читалац пише:
"У станбеној колонији, у Јованичкој улици на Вождовцу, десио се случај, који прелази сваку меру. Радисе о следећем: станар Десанка Којић скинула је врата са шупе да
би на њима шурила свињу. Разуме се, да се после „шурења'" врата нису могла да поново наместе пи Служе У сврху којој су намењена. Треба поменути и то да је станарка Којић позната по свом штеточинском по“ лашању. -
Верујем да се ова и друге сличне појаве не би догодиле да кућни савети у свему поступају онако како.
јето предвиђено њиховим задацима. Поједини кућни савети, као што је то случај са нашим, сматрају, што је сасвим неправилно, да треба да буду само саветодавна тела."
жх
Павиљони радничке колоније у Улици краља Владимира, на Вождовцу, завршени су пре две године. Данас, захваљујући с једне стране лошим радовима предузећа „Комграп",
а с друге успаваности кућних саве- ·
та, дошло је, услед неблаговременог предузимања заштитних мера, до пуцања зидова.
— Код нас постоји кућни савет, али, није се састао још откако је изабран, — каже једна станарка ове колоније. «
Захваљујући слабом раду кућних савета поједини станари чине разне недозвољене преступе, Тако су, на пример, станари павиљона број 1, Драго Павловић и чланови породице Анђелковић држали угаљ и дрва на тавану, иако су знали да је то забрањено и да постоји могућност да се таваница услед великог терета сруши. Исти је случај и са станаром Милорадом Николићем из павиљона број 2. Стакла на већини улазних врата су полупана,
Писмо ,20 октобру“ поводом анкете о чувању станбениг зграда
ПОВИНА НА ВУНА..
ЈУ прошлом броју Вашег листа, У чланку „Станари кваре станбене зграде на цЦвијићевом булевару", објављена је, између осталих, и изјава настојника 10 павиљона у којој се сва кривица за јадан изглед овог павиљона баца на станаре.
Добро би било да се овде чује и друга страна. Ево неколико станарских речио тома како своју дужност обавља настојник те зграде.
Прописем је предвиђено да настојник сваког јутра бриша степениште, једанпут недељно да их пере, а тротоар испред зграде брише сваког дана. Међутим, настојник то чини кад је за то добре воље, иначе, пада команда да сваки станар чисти испред свога стана. А и када се пере степениште, онда се то чини аљкаво иса вртоглавом брзином тако да је од тог посла већа штета него корист — испљускаЈУ се улазна врата по становима прљавом водом, углови степеништа затрпају прљавштином. Али настојнику и тај посао је био тежак. На недозвољен начин уселио је у вешерницу једну жену, коју је ангажовао да му за 1.000 динара чисти и уређује зграду. Биланс оваквог „подухвата био је следећи: настојнику остаје од плате на тај начин још 1.500 динара (прима 2.500), има, дакле, бесплатно конфоран стан у партеру, бесплатно воду и освет-
љење, 2 тоне угља; а станари немају где да перу веш јер је вешерница заузета; у њој је рђаво намештена пећ тако да су. станови на спратовима пуни дима (а и када се настојник побринуо да димњаци буду очишћениг7)
Нија ни то све. Скоро свим спољним електричним уређајима настојник је дао свој печат, Каже: „несигурни су — боље овако". Па сад изволите увече сиђитеу подрум без бојазни да вас на местима гда су некад стајали прекидачи не дотакна неизолована жица.
И даље. Ходници су неосветљени, звонца на вратима не раде. Настојник то зна да поправи — али „да се плати".
Жућни ред се ретко поштује. Настојник о томе на брине. Њему као да не смета лупа, јако пуштање радио апарата, вечити нереди деце. Опоменуће само онога с ким не стоји добро.
И многе друге ствари стајале би у згрзди боље да се настојник не понаша као хабадахија и тера инат са станарима. Јасно је онда да када треба примити и на себе део кривице, чује се оно: „Држте лопова".
Симо Аћимовић члан кућног савета 10 павиљона
та Ф ле а -7 арени,
ПСЕЋА НАПАСТ
1 РАЂАНИ којп станују на периферији града са страхом се враћају увече кућама. Из многих разграђених дворишта нападају на њих пен н да би се прошло, потребно је повести праву правпату борбу. Обично у тој борби грађани извуку дебљи крај, јер су пен солидарни ин нападају удруже. ним снагама. Пен из станбене колоније у Улици
краља Владимира у томе предњаче. Ово им је могуће због тога што изгледа ужи“ вају и пуну потпору станара. Колонија није ограђена, тако да пси несметано могу да нападају.
Поред станбене колоније ретко се ко
усуђује да прође н по дану. Службе“ ници који одлазе на Душановац и Пашино Брдо морају да обилазе колони“ ју и тако губе много времена.
На жалбе пролазника добијани су дрски одговори. Када је један од про лазника у одбрани ударио каменом пса, нека станарка је одговорила да „пас уједа јер има мале и да зато не треба нападати синроту животињу“. Ка да је Веселинка Врачарић ишла да се жалп да је ујео пас, добила је одговор од станара Матије Чакија да пас није његов, него да је дошао код њега пре неколнко месеци п да га он „само храни". На конференцијама су се грађани тога краја жалили, али до сада нико од власника није хтео ни да привеже пса, Грађани су предлагали да се пси потрују. Но, свакако би било најбоље да ту ствар узме у руке Градска кафнлерија, јер ниједан од тих паса није пелцован, нитп пријављен.
ВВ.
РЕКЛИ ЉУДИ.. |
КОБЗЕРИЈА
ЕЛЕФОН служи, као што је сви:
ма познато, да човеку поквари
расположење. Рецимо, добили сте хрип и хоћете да позовете лекара. 0кренете број п за неколико часака чу. јете пријатни, цвркутави гласић:
— Хало, овде Градски погребни за вод! .
Наравно, знате да је то телефонска грешка, али ипак човека нешто штрец“ не.
Но, Београду, постоји врста У рова. За њега нису ен ни пи апарати, пи жице, али ради 60" прекорно, Иначе, главно својство му је да врши дужност незваничне „обаве“ штајне" агенције. :
Тако се догоди да жене чекају седам дана раније за следовање од тири часа ујутру, јер је „телефон Ј8' вино" прија Милеви да ће се то јутро
по че.
делити следовање, а да га „пема до вољно“, те треба да се пожури. На: равно, она обавести разне прија. Пер.
се, тетка Даре, и онпс ухвате заједнич“ ки ред, престоје по неколико сати
нарочита .
на крају, како се то каже „извисе".
Свакако, да тај телефон може да на: прави понекоме и велику збрку. У то сам имао прилике скоро да се уверим.
Пре четрнаест дана срео сам пријатеља. По занимању је механичар и ра дио је у некој великој радионици. Како је журио, морао сам да појурим да га сустигнем.
= Миле, где јуриш такор — вапитао сам га.
— А, ти си то! Ако имат времена, причам.
Имао сам мало времена, тад са њим. Запитао сам га:
— Како на послуг
Много се журим. пођи самном да ти
па сам по.
— Не радим више. Напустио сам службу!
— Избацили тер Квотар
— Пер Сам сам напустио. Идем У Аргентину!
— Штар ;
Спгурно није при чистој свести.
= Како, молим тер Објасни ми!
— Знаш, Аргентина тражи двадесет
хиљада стручних радника на две го дине. Добро плаћају. Идем мало да ви дим свет ин да се снабдем са „најлон“ робом. Сада сам извадно нека уверења и идем у послапство да свршим ствар,
— Ма, човече, да те неко не фарба
— Јок! Чуо сам то од човека који је добро обавештен, Стопосто сигурно;
— Па кад је тако, путуј... Пружио сам му руку ни растали смо се.
Прекјуче сам га опет срео. Направио се да ме не види, али ја сам му сам притао.
— Па, Миле, кад ћеш на путг
Погледао ме је и промумлао.
— Не путујем.
— Заштор
— Преварилп ме! Никога не траж. Срећа што сам нашао одмах посао. За мало ја сам себе да квотирам!
— Па како да те преварп она „до бро обанештена личност"
Одмахнуо је руком, рекао нешто, што св обично не пише, и отишао.
Р, Једлински
док се у свим тремовима могу да виде закуцани ексери са конопцима за сушење рубља,
Х
У Повереништву за станове Шестог рејона рекли су нам да из радничких колонија до сада није стигао ниједан предлог за спречавање уништавања станова и зграда.
— Већина предлога кућних савета је личне природе, — изјавио је директор предузећа за управљање станбеним зградама Шестог рејона — Овоме много доприноси њихов састав, У већини налазе се људи који сматрају да кућни савети треба да буду тела преко којих ће они да остваре своја тражења и на тај начин побољшају свој комодитет на рачун осталих, Дешавало се, као што је то био случај у раднич“ кој колонији у Јованичкој улици, да су штеточине били чланови кућног савета. Нађу се понеки који добро раде и који својим умесним предлозима _ доприносе решењу станбенот проблема и на тај начин омогућавају добре станбене услове станарима. Али то је ретко. По мом мишљењу, поред несавесности по јединих станара, неактивност кућних савета је један од разлога што долази до уништавања и демолирања станова."
Ово није случај само у Шестом рејону. Свуда, гдегод постоје станбене колоније, слаб рад кућних савета доприноси разузданости и штеточинском понашању грађана, који ослобођени сваке контроле чипе разне преступе и немилосрдно уништавају народну имовину.
Један од основних задатака кућних савета је чување станбеног фонда. Овај задатак може се остварити само ако се кућни савети активирају и путем чешћих састанака објасне грађанима како треба да се понашају према појединим уређајима и од колике је штете несавесан однос појединаца према становима, Једино оваквим радом кућви савети могу да спрече уништава-
ње новосаграђених зграда по станбеним колонијама.
БИ ЗОТЕ ДИВЕ | УУ ај
Десет чланова Изв ршног одбора Седмог рејона ишли су на
Велесајам о трошку
— КЕ, ту ће бити уштеде кад уместо џелог Извршног иде само нас де-
сеторо. а]
УРЕЂЕЊЕ УЛИЦА
Започето — па недобршено
А многим местима У. Београду поправљају се улице. Где је некада била турска калдрма,
сада су лепи асфалтни путеви. Но, дешава се, и то често. да после завршетка радова остану велике количине камена или другог материјала. Често није то само материјал, него и гомиле земље, која је извађЂена приликом радова и коју кише претварају у блато.
Гомиле тога материјала и земље на многим местима ометају колски и пешачки пролаз. Негде камен и земља стоје сложени на плочнику, као, на пример, на почетку Улице Војводе Степе. код Аутокоманде, где иако је оправка завршена пре више од године дана, нико се није сетио да то однесе,
У Улици Боре Станковића, пред зградом број 2. стоји на средини у“ лице гомила камена и омета саобра-
:
Започет а недовршен тротоар у Косовској улици
ћај. Види се да је камен остављен ·
одавно, јер је простор између камења попуњен земљом, из које је изникла трава.
Али, не само да се догађа да остане материјал после завршетка радова, већ и поједина предузећа започну радове на једној улици, заврше их до пола, па онда престану са радом. И онда улица стоји раскопана и полудовршена, што оставља руж“ ну слику и смета пролазницима и возилима.
У Косовској улици, на једном тротоару. уклоњен је асфалт и стављен нови бетон. На та! бетон је требало да се стави понова асфалт. На супротној страни такође је разбијен асфалт, али није уклоњен, и ништа више није урађено, Између пукотина, накупљено је много отпадака, који се тешко чисте, па је због тога улица прљава.
Радове У овој улици изводи грађевинско предузеће „Пут“. На интервенцију Повереништва комуналних послова Друтог рејона да се радови заврше. предузеће је одговорило да треба да се чека још неко време, да се добро слегне бетон. МеђЂутим, многе улице су досада асфалтиране и бетониране и нигде није било потребно да се бетон „слеже“ више од месец дана, А шта је онда са тротоаром на коме нису још уопште започети радови7
По свој прилици Повереништво комуналних послова Другог рејона задовољило се са таквим одговором, па ипак то ниједовољно; требало би на неки начин да интервенише да се ти радови што пре заврше. Тако би улица била потпуно оспособљена за пролаз и не би морали пролазници да се саплићу и падају. Зар то не смета и службенипима Извршног одбора Другог рејона. који, такође, морају свакодневно ла пролазе Косовском улицом. је“ се зграда рејона налази баш на томе месту7
СПОР Пред одлазан ношапнаша у Буенос Анрес
Буенос Амиресу 22 октобра лпочи-
ње прво званично првенство све-
та у кошарци, На основу квалификационих утакмица у свим деловима света, право учешћа на овом првенству стекло је 14 земаља и то; из Европе: Француска, Југославија, Италија и Шпанија; из Јужне Америке: Бразилија, Аргентина, Перу, Чиле, Уругвај и Боливија (уместо Италије која је отказала); из Северне Америке: САД, Канада, Куба и Мексико; из Африке: Египат, Листа учесника биће нешто измењена услед отказивања неких екипа. По својој вредности, прво светско првенство далеко је значајније од свих досадашњих такмичења,
Југославију ће на овом првенству репрезентовати дванаест играча и то; поповић, Гец, Демшар, Соколовић, Ентлер, Калембер, Лоци, Новаковић, Амон, Радоичић, Станковић и Блашковић. Одмах по завршетку такмичења Савезне кошаркашке лите, изабрани играчи почели су са заједничким тренингом, којим је руководила специјална комисија: Бора Јовановић, доцент ДИФ-а, Небојша Поповић, тренер _ Црвене звезде, Јанчи Гердов, тренер Партизача и Бора Станковић, тренер београдског Железничара. Састају се најбоље екипе света
Разговарали смо о претстојећим такмичењима у Буенос Аиресу са савезним капетеном Бором Јовановићем, И он, и остали чланови комисије, као и играчи, придају велики значај – претстојећем првенству света.
— Најбољи претставници кошарке у свету, добивени кроз елиминаторна такмичења — каже савезни капитен састаће се да реше први званични наслов првака света. По припремама за које знамо и према писању · стране штампе, интерес је огроман, као ни 38 једно кошаркашко такмичење до сада.
Американци су супериорнији од Европљана
— шта мислите о начину играња 90сталих екипа7
— Знамо само начин играња ских држава и Египта, са којима смо играли, или које смо гледали, Њихов ниво смо постигли, То ипак не значи да их још увек морамо и можемо побеђивати, Па илак, за годину дана такмичења са њима имали смо доста успеха, Сигурно је да је екипа САД су. периорнија од европских _ репрезентација. Јужноамериканци се озбиљно припремају и покушаће да оспоре ту супериорност, Како сазнајемо из литературе и спортске штампе, северноамеричка кошарка одликује се: изванредном прецизношћу у пуцању, сјајним рефлексом, захваљујући овој особини они долазе до лопте пресецајући јој пут. Јужнозмеричку кошарку одликуја велика брзина и изванредна борбеност, 4
европ-
Узели смо најбоље пуцаче
„= О нашем тимут Састављен је на основу искустава из Лиге, приликом формирања репрезентације узели смо у обзир, пре свега, пуцачке способности и технику. У току припрема овог пута нисмо тежили на освајању шаблона
нападу, Игру у навали, базирамо на ви+ сокој индивидуалној вредности наших репрезентативаца „рачунајући у највећој мери на интуитивност у _ решењу тактичких проблема, У току тренинта тежња је била да играчи стекну — сигурност у пуцању са оних места која им највише леже, У репрезентацији се налазе нови чланови, који су.у својим друштвима били далеко најбољи — по
јединци. Пошто су они навикли да је игра целог њиховог тима усмерена на играње преко њих, било је тешкоћа да се укључе у једну целину у Којој је тешко бриљирати, Млади кандидати, на тренинзима су показали толико воље, дисциплине и напретка, да је то за сваку похвалу.
Јединствени систем такмичења
Такмичење ће се одвијати по систему који до сада није примењиван у Европи. Победници из првих кола дају четири, а побеђени 2 финалиста, први део ће се одржати по куп-систему, с
тим што се испада после друге изгубљене утакмице. То је за нас од великог значаја, јер нам се дају могућности да и поред куп-система упознамо своје противнике.
— Који би жреб највише одговарао нашој екипит
— Засада су познати само — носиоци група: САД, Француска, Мексико и Аргентина, У другој и трећој групи налазе се по три репрезентације. Носилац једне од ових група је Француска. Једна од репрезентација из друге и треће групе игра једну утакмицу са
побеђенима из првог кола. Мислимо да није тешко закључити шта би за нас било повољно.
Изгледи наше екипе
— О нашој репрезентацији италијанска штампа је после купа Маирано писала: „Југословени, откровење турнира“. Верујем да ће Југословени бити откровење и овог шампионата без обзира на пласман — завршио је друг Бора Јовановић. Јесше ли
•..да првог дана државног бициклистичког првенства на писти, нису радили звучници, него су гледаоци, који можда први пут посматрају такмичења ове врсте, били упућени само на штампан програм, из кога су могли једино да сазнају имена везача чији су бројеви често пута нетачно оштампани,
Х
•.- да су Корејанци одлични кошаркаши. На олимпијади у Лондону поститли су лепе успехе победом над Бразилијанцима и Аргентинцима. Штета, што нису у могућности да учествују на Првом светском првенству у Буенос Амиресу. жх
„=... да су судије на бициклистичком првенству државе на писти биле врло
и. + •
слабе. Дешавало се, да су возачи њиховом грешком, возили м по два круга више или мање. Такође дешанало се дасу поједини такмичари возили једну трку два пута.
ж
«=. да је Раковица после сталног воћства освојила прво место у Београдској футбалској лиги. Друго место заузео је чукарички, а треће шановац,
ж
••.-да су југословенски играчи стоног тениса позвани да учествују на отвореном првенству Енглеске, које ће сеодржати од 28 новембра до 2 децембра у Лондону. =
Та ЕТ 2
ЗРАМ5ЗКА РАБПЈА
кетапо и дтивот Кош тедипакодпов ата па Бледи
ве!: Кидегег — Сгп:: 0о'кен
1, е2г—е4, ет—е5; 2. 5Е1—138, 568—с6; 3, уН—р5, ат—аб; 4. ш55—а4, #7—15 (ба оуот Ккаппот датбћипота уамјапвот ЖаНјап Казбаја! је рођедјо Сећочомака Раћтапа па еуторзкот мг и ННуегзшти џи НоЈапа |! 1947 код. а Вешапас О'кен је гепиагао ва буајсатзкт тајзвогот Втаџот.ј; 5, 42—44! (Мајђође. Вјац је ргону О'Кенја Шгао 5, 551—е3, ра је розе 5. ... Бт—р5: 6. Ша4—ра, 65—р4 Бро рт зиш џи оадђгапи,), е5:44; 6. е4д—е5, 118—е5; 7. 0—0! (Ј рагиј; Раћтап—Казбаки ргтепјеп је ро Ђејова 51ађиј; пазбауак 7. с2—23, 44:23; 8. 561:с8, 5Е8—е7; 9. Га4—ђ8, 47—45! 10. те —в5, Т,св—еб 1 стл! је хадгдао ргештив-
5уо од једпов ребака.), 528—е7; 8. Га4—р3, 506—а5; 9, 2с2—23, 5а5:53; 10. ра1:53, 47—а5; М, еђ:аб (еп равзап, 748:46; 12, са:а4, Љеб—6; 18, ТП—еј, о Бл—рб; 14. Б61—е8,
ЖКев—18 (гплаадепо, јег је ргеШо 15, 52345); 15. рс1—41 7146—16 (Ма 15. .. 14614
доо ЋЕ 16. тет:ет! 1 ст пе зте да Тисе 'ора »хђон ргефтје Ваћ-бећа Копјет.); 16. рђд—аз, гсв—еб; 17. 44—45, Теб—рб; 18. 114—е5, 546—7.
Роћодај розје 18 рофеха сгпова:
77 2 А Улму | /) њем ПА ЖОА
ЈЕ
Дете еватаћ Гетеа #.
%"1% ПАЗАТ
2
ДЕА А МА 4 8 #4 ШИ = #7774 А
И И АИ 4 А 4.
19. 45—46! (даугбл! | парад.), ст;ав; 20. беб:а6, Тав—ед; 21. 513—е5. Сгп! ргедаје. ТеогвЕ! гпабајпа рагбја. М]ад! зиђонек! тајефог Ридегег је мргауо па Кјаз ап па- | Фил ођомо пехатау 5фета стпода и обматапји. ;
4 5