20. oktobar
дашто нема ОЛОВКИ
А“ начпнимо сппсак ствари, неоп-
а а вих места стајаћ АВИ а о те хнљада трка 5 о топи а ОС ИНА та, гимназпста : ан и ин. сповапа _ књижевпика, диковних уметника, новинара, рад“ оба у производњи и бивших анала ви да замисле своју 5 овке. И поред толиких потреба — оловки нема. Још пре го: дипу дана, нестале су из наших књи. жара пи папирнипа оловке, продаване по цени од четири динара. Остале су само — у препродајп комисноних ралњи, али овај пут — са неприступачним пенама: од сто динлтра, па навише, Да ли пмамо своју производњу оловки и — уколико је имамо — шта је омета да спабде тржиште довољним колпчи» нама овог траженог артикла2 Та питиња интересују све паше радпе људе. . Мре рата п прсизводња оловки била је у рукама страног капитала. Наша налазишта графита нису коришћена. у јупу ове годипе, Истраживачки ипститут Србије почео је да осваја производњу мина за оловке, из дсмаћих спровипа. _ Истраживања су поверена Фрањп Ријавпу.
У чатим сировинама, проценат чпстог графита пије велики. За његово издвајање, _ потребна су постројења флотапије и хемиски пречистачи. У склађивањем _ делова _ најразличитијих старих машинпа, оспособљене су нове направе. Извртени опити показали су, чда хемиски пречишћена сировина из нашпх налазишта, даје 99,05 — пропентни производ, који пде у ред најбољих светских графита. · По то није било довољно. Требало је савладати још читав низ проблема. Металска предузећа Београда, перадо су се прихватала израде потребних делова, јер нису смела на ванпланским вадапима – да расипају спаге, потребне за извртење плапа. Под таквим условима, за израду једпог вентпла, требало је — једанаест дана! А колико је тек времена утро. шено па трагање за заменом гранитног млипа! Па ипак, постизани су успесп. Трудлом сарадника Ипститута, начиње» на је аутомат-преса за извлачење мина.
— Једпа радпонипа прецизпе механике, која би по пртежу или моделу израђивала делове потребне за наша постројења, јако нам је — недостајала, каже Фраља Ријавеп, који је по члтаве дане проволпо у новаторсксм раду, руку замазапих ло лаката прним гра. фитпим муљем. Тако су стварапа по» стројења која дпевно могу да избапе, преко пола топе производа. инлустриском _ предузећу Београда, пзрађпвале би се мипе, а у Загребу, па савременим матипама 38 обраду дрвета, правиле бп се дрвене облоге. За две педеље. и последњи 0:
У пеком
гледпи радови бпће завршени. Ако се одмах почне са нормалпом производ“ њом. Београл ђе, јот до краја ове године, бити спаблевенп довољним коли. чипама оловви. Али, почетак пропзводње нису бат најсвет“ лије. Истраживачки инстптут је, пред одбора п
перспективе за
Извртни одбор Народног дпрекптју хемиске индустрије неопхолпо,
Главпу НР Србпје, поставио, као услов: ко мисли да преузме производ“ њу оловки, мора да обезбеди потребне просторије п филтер-пресу!
Пре недељу дана, на предлог Дпрекције за локалну индустрију Извртног одбора, комисија је прегледала про сторије које је попудило предузеће „Бели медвед“ п патла да оне не олговарају · намени-пропзводњи _ оловки. ТА то је једна од двеју могућности 38 почетак пронзводње. Јот долази у 06. вир п предузеће „Балкап". У случају да Извршни одбор нв буде у стању ла обезбеди просторије, производњу ће преузети републичко предузеће „Дуга". Дирекпија ва локалву индустрију понудила је по други пут зграду у Штросмајеровој улици, која би се укључила у производњу предузећа „Бели медвед". п док СЕ ТРАГА ЗА ПОТРЕБНИМ ПРОСТОРИЈАМА, ПРОИЗВОДЊА 0: ЛОВКИ ЧЕКА.
могуће сам стовариштима Отрева
РАЂАНИ који не желе да при“
ликом куповине угља или др-
ва, добију блатњаву прашину или чворновате и труле цепанице морају да буду сналажљиви и да употребе старо али ефикасно средствог „бакшиш". Ово је редовна појава на свим дрварама. Људи који одмеравају дрва или угаљ, ако им' се да мало бакшиша, изабраће лепе и добре цепанице, односно, велике и суве комаде угља, а оне чворновате и угљену прашину 00тавиће за друге који немају новаца или неће да се служе потплаћивањем. Слично је и са кочијашима, Ако не платите онолико колико траже за превоз, иако то није у складу са прописима, будите уверени да ће вам на пола пута запретити истоваром. Случај који се десио 25 прошлог месеца на углу улица Охридске и Светог Саве, најбоље показује докле иде безобзирност кочијаша и да је крајње време да се стане на пут кабадахиском понашању кочијаша, Један грљђанин је превозио угаљ са стоваришта „Огрева у Браничевској улици. Приликом утовара кочијаш је пристао да угаљ превезе по прописа» ним ценама, Међутим, када су одмакли од стоваришта, он је почео да уцењује и да тражи још сто педесет динара. Како је овај грађа“ нин одбио да плати преко одређене цене, кочијаш је почео да истоварује угаљ из кола.
Грађани су до сада доста пута тражили на зборовима бирача и састанцима основних организација да надлежни предузму ефикасне мере које ће уклонити подмитљи“ вост људи који мере угаљ и дрва и кабадахилук кочијаша на стовариштима _ огрева, Ни надлежни органи, ни руководства стовариш“ та, нису до сада предузели праве мере да се ови оправдани захтеви грађана спроведу у дело. Сматарам да би савети потрошача, ако би им се проширила надлежности дало право да контролишу рад особља на овим стовариштима, могли да спрече све злоупотребе и неправилности у раду њихових службе“ ника. Исто тако, савети потрошача, требало би да имају право да пред“ лажу смењивање и кажњавање свих оних који злоупотребљавају
своју службу.
Љ.К.
Предлози грађана о саветима потрошача Савети морају да онрВољу на
За време ручка у кухињи Шше сте мушке гимназије
Ки и 4 А (уррадрнтитту
Недовољан број продавница новина
(7 у свим крајевима периферије већ од раног јутра се пред про
давницама Градског предузећа за штампу стварају велики редови. У тим редовима многи грађани проводе по неколико часова, чекајући за новине. Због чега је тор
Један од осповних разлога је што на периферији нема довољно продан“ нипа Градског предузећа за растурање штампе. Док се у центру града скоро па сваких сто метара налази понека продавница, дотле на перпфери“ ји читави крајеви имају само једну, илн их уопште немају. Тако, на при. мер доњи крај Вождовца има две про. давнипе које се налазе код ЛМутокоман“ де. Поред њих на Вождовцу се налазе свега још две или три продавнице. На Бановом Брду постоји једна про: давница, код последње аутобуске ста· нице, продавница је ретко кад отворе» на. Исто тако, крај код Новог гробља има веома мало продавница.
Због тога би требало да се у тим крајевима отворе нове продавнице, као и да продавци врше брже растурање штампе, да би се избегли толики не: потреби редовн.
Т. Б.
ОДНИК пред улазом у трпе-
зарију је закрчен ученици“
ма који чекају ручак. У ђачкој кухињи Шесте мушке и Треће женске гимназије на то се обично мора врло дуго чекати. Понекад и читав сат. Ни у трпезарији није ништа боље. Сваки ученик одлази сам по јело и даје бон за оброк пре примања јела. А _ сви хоће да буду први м ствара се гужва. Често се због тога прекине издавање јела и наставља тек кад се, на интервенцију позване директорке школе, направи ред Издавање хране, такође се обавља споро. Ради свега један шалтер, а у кухињи се храни око пет стотина ученика, који имају за ручак на расположењу свега два – сата. Ово је знатно погоршано тим, што ја трпезарија (то је уствари део ходника) прилично мала, тако да може да прими одједанпут највише до сто ученика. Повећању гужве доприноси џм то што често у кухињи нема ниједног дежурног наставника, ма да се они редовно одређују од стране директора школе.
Ни по осталим питањима стање кухиње није много'боље. Чистоћа трпезарије је као и у целој згради Шесте мушке гимназије. Под је веома прљав и ретко се пере. Особље у кухињи ради у сасвим прљавим кецељама. Ученици који ручавају међу последњима, често једу за столовима пуним мрва од хлеба и остатака јела, јер се столови не чисте редовно у току ручка. Ма да је рад ове кухиње знатно отежан, услед недостатка веће просторије за трпезарију, ипак велики део кривице за овакво стање сноси управа кухиње и школа у тој згради. Трпезарија се може, онак-
Нереди
бор забаве, — поједина друш-
тва, школе и установе, прире-
"ђују игранке. Да би привукли публику, приређивачи често стављају на огласе да свира добар оркестар за игру а, међутим, музи“ ка је састављена од људи који често не знају ни добро да свирају. Но. изгледа да је главна ствар то што се чује бубањ, те по његовом такту публика игра. Тако је било пре неколико дана објављено да У Комуналној банци свира оркестар Радио-Београда П. Међутим, у це лом оркестру била су само два члана Радио-оркестра.
Да би зарадили што више, многи приређивачи пуштају много више људи у салу него што би она могла да прими. Због тога, у таквим салама. тешко може да се игра (Правни факултет).Поред тога, на МНОгИМ итранкама, па и на омладинским, точе се алкохолна пића. Због тога се дешава да појединци попију вИше и праве разне изгреде. Изазивају и свађе, разбијају чаше и тро-
на неким игранкама
сипају пиће, тако да се брзо прља под који и иначе пружа веома ружну слику, јер су сале уопште неуређене. На такав начин долази до туче, које су понегде „у моди". На Ветеринарском и Медицинском факултету, где се игранке одржавају сваке суботе и недеље, у последње време, скоро ниједна није прошла без туче. Због тога на Ветеринарском факултету издају улазнице за приредбу само уз индекс или ђачки лист. Међутим, по томе би изгледало, да неред врше само они посетиоци који нису студенти, ма да је у тим биткама било умешано и доста студената, који су, изгледа, извукли, „дебљи крај“. Не треба на тај начин решавати нереде него прекршитеља реда треба предати органима милиције и најтрожије казнити.
Да и приређивачи подупиру нере“ де, може се видети из речи једног приређивача на Мединциском факултету чоји је пре три нелеље био
о __„""„„„" „тог
јебем ДО,
Е Шта је изменило Саватија (Сарића
Е до догађаја који су се нер- били Саватије Сарић, био је веома миран ч0свима се опходио лепо и љубазно па су чаки странце,
архивар. век. Са
задовољне. Поред тога, био осетљив и ни види крв. Када клал» кокошку. ту собу да не
Пре месец дана делил
позориште па и Сав срећан, отишао је кући ип звао своју жену да се спреми.
И тако они одоше У
ште. Провели су се добро. Ухва-
тили трамвај и пошли на своју периферију. стигли пред своју улицу,
њих протрча сав избезумљен човек, не проговара ништа и бежи
колико га ноге носе,
— Ју. Саватије, рече Перка, да ом"
то није некакав фант
— Море, Перка. не буди дете, Стари сам ја Пра х, Ја ћу напред, а ти по.
283 “ притом се сагнуо, узео један овећи камев у руке и
Ја те_ чувам.
замном, —
; на пусту улицу. ЧИ су праменови магле, сењи ветар СКИЛ пожутело лишће. но расположење.
Одједном, Саватије страховити врисак, га и кевтање.
екао је. = Удри га, Перка, Р а по-
— Па га ударимт ми срећа откиде парче капута. мага), опет ме напада...
Тек што се Саватије окренуо усети како му нешто
па помотне “
како није могао да је његова жена
бежао је У ДРУ>
види тај "1 гао 1 .
јер. иначе, не би мо! а ба:
ва ца карте 938 тијева подрузениц добио две.
во је са грана право поноћ-
је зачуо Ад поред ње.
поцепа његове парадне панталоне. Окренуо се и ударио каменом другога гарова, који је тога тренутка кренуо њега да напад не. Одједном је зачуо глас:
— Види ти њега! Овако стар, па туче слабу животињу. би требало каменом!
— Али, видите, да ми исцепаше одело.
— Шта, исцепалит Само се играју! Цуле, оди кући да те с перем. [
Саватије од силног чуда није могао да се снађе. Страдао, 8 прогласили га кривим, Целу ноћ ја размишљао, док је његова Перка кукала за капутом. На крају је решио да је најбоље де се жали адској кафилерији, Ујутро се обукао, отишао тамо, а када је све испричао, један чи новник му 38 рекао:
— Па, није то све тако страшно- Али. уосталом. испитаћемо ми случај. Ништа се не брините-
вратио се Саватије, умирен и убеђен да ће на крају све бити
у реду. Али ономад, враћајући се са конференције, напао га је исти онај гаров. После тога мо• рао је да прими инекције против беснила.
И, најзад се одлучио. Уписао се У ловачко друштво и Један је од најревноснијих чланова, Свакодневно узајмљује пушку _од једног пријатеља и одлази у Рит да лови вране и да се тако вежба у гађању. Враћајући се кући, сусретне некога пса, поглела га и добаци:;
— Сада си јачи, али ће доћи и мојих пет минута!
И тако Саватије тренира. Научио је да коље кокошке, а једноме пријатељу је изјавио да му је највећи идеал да добије пу-
шку. — Видео би шта би ја њима урадио. и а Коме, не знам. Да ли да том пушком побије све гарове из своје улице, или да пуцњима
обуди Градску кафилерију из МИ КОР снат Р. Једлински
на каси, а који је рекао: „Треба разбијати зубе публици, јер ће се на тај начин коначно научити реду". Ако би неко предузео такву праксу, онда би мнори, који желе да играју, морали претходно да сврше боксерски течај.
На такав се начин неће ништа постићи. Да би се искорениле псовке, пијанчење и туче требало би кривце најстрожије кажњава“ ти.
МЕ те ц .2 “ Т
МОНЕ СЕ ПОБОЉШАТИ РАД НЕНИХ ЂАЧНИХ НУХИЊА
Нужсно је поклонити више пажње реду и чистоћи
ва каква је, одржавати у чистоћи, а и кецеље се могу редовније прати, Због чега није направљен на кухињи још један шалтер за издавање хране, чиме би се гужва упола смањила Можда би се могло покушати са сервирањем хране за столовима преко дежурних стари: јих ученика, који се хране у кухињи, Можда би се могла ослободити сала у којој је раније био клуб Народне технике, чиме би знатно био повећан капацитет трпезарије. У сваком случају деци треба обезбедити чисте и културно уређене просторије и учинити да не изгубе понекад сат времена на чекање ручка.
У већини кухиња стање је знатно боље
' 'Ђачка кухиња Треће мушке гимназије, по уређености, личи на добру мензу неког предузећа. Лепо уређени зидови, столови и под су чисти, а особље у кухињи носи чиста беле кецеље. Нема никакве гужве, Ученици дежурају и разносе јело по столовима. За време ручка свира радио или електрични грамофон, који је управа. школе купила из својих средстава. Заузимањем директора школе ослобођене су две просторије, које се сада користе као магацин кухиње. Храна је добра, обилна и прилично разноврсна. И подела млека, које се добија од Међународног дечјег фонда, добро је организована, За рад кухиње заинтересовали су се поред директора и сви наставници, па чак и служитељи школе,
Слично стање је и у ђачкој кухињи у Улици Маршала Толбухина. У њој се хране ученици из 0сновне школе број 12, школе ученика у привреди број 8 и Седме женске гимназије, Међутим, и овде су проблем просторија, тако да се, кад се дели ручак од 2 јела, ствара ред пред вратима. Управник кухиње се вајка;
— Кад би нам рејон дао неку просторију, па макар тамо носили јело у казанима.
У овој кухињи до шестог овог месеца, због недовољног организовања посла одговорног службеника у Народном одбору Четвртог рејона, нису примили брашно за запршку и гриз из новембарског следовања.
жХ
ЂЂачке кузиње добијају додатак у маргарину и млеку од Међународног дечјег фонда и шећер од народне власти. Ово, поред исецања једног броја купона из ђачких карата за снабдевање, чини да је храна у њима знатно боља него у осталим мензама, До сада се у овим кухињама хранио и приличан број наставника и служитеља, Док сада право на храну у кухињи имају само куварица и њене помоћнице. Можда би требало дозволити 'дежурном наставнику у кухињи да у њој руча у случају да услед дежурства изгуби ручак, ако има часове поподне.
Кухиње су сада добиле довољне количине намирница, Требало би размислити и о томе како да се обезбеде за кухиње разне „ситнице", (као што су: бели мантили за особље, крпе за брисање столова и прање посуђа, четке за рибање), од којих много зависи културан изглед кухиње.
Две рачунице
Четири мензе Четвртог рејона имале су за девет месеци добит од 821.251 динар, што није утрошено за побољшање хране претплатника
— А мн да израчунамо колнко смо: постали лакши откада су те паре
лежале у каси!
ес јака
Кетапо п се тпаеош Која шедипагодпов шпшта па Вледи
ве; тукоу — Сто: РИМ
! е2—е4, сл—с5; 2. 551—03, е1—е6б; 3.581 #3, 558—е6; 4. 42—а4, с5:44; 5. 513:44, 52866 (Мазфаја је ешјапзКа јшга бешл Коајај; 6. ш2—-и3, 148—р64; 7. 111—Е2, 47—а5 (Мајобимј/ пазфауак, Ј рагиј; КБ, Зеајпегспџ, Кескете! 1927, слао је уџкао 1. .. 0. 1 розивао !аједпасепи 1ати,); 8. е4:95, 5168:85; 8. 0—0, 1,54:23; 10. 584:с6, Б7:с6; 71. 02:23, пев—аб; 12. ТЕ—е1, 0—0; 13, [,с1—83, гд—е8; 14. сд—<41 585—е7; (ра је ст чхео резака, 1Лошо ЊЕ ве розе ра1—вЕ4 1 раз02 уеотла Јакота паради); 18. р41—е4, 148 —42; 18. Газ—ђ2, 0р92—ћ6; 17. Те1—е5, 17(5; 18. реа—д4, "Тав—ав (РгеШо је 18. Геб;ев, Сгп! бе МИ рмиашбеп да да резакај; 19. р44—с5, рћв—16; 20, 1225--а8, шаб —е8; 21. Теб—аб, 016—17; 22. Таб:ат, р68; 23, раз—с5, Ттав-—а7; 24. тат;ат, 1,08:4%;
28. а2—а4, Тев—ав; 26. а4—аб, 5е7—6е8; 27. реб—а4, 1018-—-е7; 28. 85—аб, 241—е8; 29. шђе—а3, рет—се7; 80. Каз—е5, еб—е5; 81. рд4—ез, 5ев—17; 2. 522—11, е5—е4; 33. резР5 1ш7—е6б; 34. аб—а71 57—ћ6 (Сггпј пагаупо пе зте да Шта 34. ... 528:87 гбов 35. 055е3.); 35. 025—2Е6, рст—е5.
тукоу зада парџшћа резака да 61 гргоуео гебаџајџеј! парад. 86. Тај—а41 508:а7; 27. псб=-а4, _ Беб—17; 88, рЕб4Т+, Кават 89. 144:е5, св—с5; 40. та1—а1, Тав—ед (Сглоте је ц 5уакота 6јибаји ргебфојао нађнак 1 агине Ишиге, робћо 51 ТуКоу добао 1оусет па 27 ! заштп па бб; 41, Тапат“, Спм ртедаје.
Омо је јефт рогаг агбеппзкон |тегпасопајпов тајмога Ршшка па Б1одакогт тедипагодпогта Ими,
· ство
пизаиавинлнеетиниа еј 27 2 Једнообразне карте 32 сва градена возила
МАМ месечну тролејбуску кар-
ту, пише Милутин Марјановић, у којој свака рубрика вреди челири динара. Ових дана настао је екид у саобраћају, тако да тролејбу-“ си раде само до трга димитрија Туцовића, те се не може искористи“ ти таква карта. Да би избегао то, а да би пре стигао на Теразије, поку-“ шао сам да са том картом користим аутобус: Трг Републике — ЛЉекино Брдо. Кад сам кондуктеру дао кар“ ту да поништи одговарајућу рубрику, одговорио ми је да му је дан раније старешина скренуо пажњу да ове карте не важе за аутобус, те да морам да платим карту.
Не могу да схватим да ва аутобусу који саобраћа на истој линији као и тролејбус, код кога је цена вожње иста као и код тролејбуса, не важи карта која је плаћена на истом месту где се плаћају карте и за аутобус, поготову онда, кад слао браћђај није редован. Крајње је време да Градско саобраћајно преду“ зеће уведе једнообразне карте за сва пгозила у Београду.
Са недељног меча Партизан—Раднички — Шовљански прелази у напад, док се Хладни добро покрива
Чланови управе изазивачи нереда на утакмицама
подмлатка
ВА инцидента, која су се десила У А последњим колима првенства Бео-
града у футбалу, јасно показују до које су се мере развиле и разгрејале клубашке страсти и да је крајње време да надлежни фискултурни органи поведу више рачуна о овим прекршајима и да им стану на пут.
Све до четрдесет и првог минута другог полувремена утакмица између Хероја и Кнежевца текла је нормално. Због прекршаја, судија је код нерешеног резултипта досудио једанаестерац против Кнежевца. После извођења, судија је захтевао да се једанаестерац поново изведе, зато што се голман кретао по голлинији. Када је дао знак да се једанаестерац изведе, сви играчи Кнежевца заједно са неким члановима управе налетели су на судију, оборили га на земљу и почели по њему да ударају. Међашње судије, да би помогле главном судији Жарку Анђелковићу, улетеле су у терен и покушале да га одбране. Међутим, играчи не само што нису престали са ударцима, већ су почели да туку и помоћне судије.
Прошле недеље на игралишту Железничара одиграна је утакмица између под младака Чубурца и Кнежевца, за првенБеограда. Све до средине другог полувремена игра је, иако су играчи стартовали оштро, била фер. У двадесет петом минуту итрач Чубурца Зоран Јовановић намерно је ударио играча Кнежевца Лазара Миловановића, када овај није имао лопту. Миловановић је реагирао и судија је обојицу искључио из игтре, Играч Кнежевца одмах је напустио игралиште, док је Јовановић покушао да нападне судију, претећи му да ће му показати после утакмице како се суди. Од овог мемента почела је груба игра. У другом полувремену играч Чубурца Бјекослав Бјеловић намерно је ударио једног играча Кнежевца, када га је овај прошао са лоптом. Удар је био толико јак, да је овај играч одлетео два до три метра из вут-линије. Судија је и њега искључио из игре. Међутим и он је, као и њеов претходник, псовао тсудију Ђу“ рића и претио му да ће му показати после сусрета.
После завршетка утакмице, уместо да изврше поздрав, играчи Чубурца, ма челу са капитеном Драгошем, који их је позвао да нападну судију, покушали су физички са њим да се обрачунају. Само захваљујући брзој интервенцији дежурних чланова Железничара и судије Миловановића, који је требало да суди следећу утакмицу, судија Ђурић није добио батине. Врхунац свега биле су речи секретара Чубурца упућене судији Ђурићу: — Ми смо толико јаки да ћемо и ову утакмицу да поништимо, а тебе м оне који вас шаљу овамо, научићемо како се суди.
ж
Мора се стати не пут појединим члавовима управе друштава, који сматрају да могу да раде шта хоће, као секретар чјубурца, а да за свој рад никоме не одтоварају. Потребно је искоренити ове појаве и не дозволити да ма развој маше омладине утичу разни „ "им изазивачи нереда.
•.. да се не би могло рећи да је судија утакмице Југославија— Норвешка, Шипер, имао доброг сарадника у помоћном судији Ракићу, који је често употребљавао заставицу, ма да се некад није знало зашто то 740 ~
•.. да су рукометаши београдског Железничара, победивши у недељу са ви» соким резултатом водећег Г из Панчева, избили на чело табеле. Недавно је, прва у Београду. ова секција организовала јесењи жрос, на коме је учествовало 90% чланка.
... да су наше најбоље боксерске су“ дије Адамовић, Радосављевић им Чобано“ вић, поново у недељу на мечу Партизан — Раднички дале прилику сувише темпераментним присталицама овога спорта, да направе неред, због нео ано
додељене победе Шовљанском, у мечу
са Хладн ж ... да су она рини БОК-а у такмичењљу за куп Србије тек у последњим минутима игре победили борбену екипу Радмичкот са 31:33, "