20. oktobar

_ М >

А.

прес | ИЗВРШИЛИ ПЛАН

Велшки празник, 29 новембар, многи колективи Београда поздрављају извр шењем својих годишњих планова. Неколико предузећа, међу којима Дирекција , ' железница Београд и железничка станица Земун, испунила су, у част Дана Републике, своје Петогодиш-

КЕ

ње планове.

Годишње планове испунили су: металско пре- + дузеће „Давид Пајић", сва предузећа локалне металске. индустрије, кожарско предузеће „29 новембар",

грађевинска пбрдузећа „Авала“, „Сава“, „Менмар" и други. До Да-

на Републике годишње пл анове испуниће још многи

штампарија образаца Мар одне банке,

колективи главног града.

Размишљања |

о 29 новембру

Танасије МЛАДЕНОВИЋ

јесени 1943 године ослободиле су јединице Другог корпуса цео Санџак на левој обали Лима и пријепољски .златарски и прибојски срез на десној. Било је то оно време наших великих успеха који су се незалрживо низали један за другим после релативно кратког затишја и прибирања снага иза тешке Пете офанзиве. Центар: наше слободне територије на овом подручју био је град Плевље, уско повезан тих дана читавом мрежом органа народних власти и војних команди са осталим градовима Пријепољем, Бијелим Пољем, Прибојем. Новом Вароши, а у Црној Гори са Жабљаком. Колашином, Беранама и Боаном У Пљевљима је тада било седиште новооснованог санџачког антифашистичког већа. Обласног комитета КПЈ за Санџак. штаба Другог корпуса и читавог низа других организација. културних и других установа. Широк и бујан живот развијао се на целој територији Кроз револуционарни полет маса човек је скоро опипљиво могао да прати рађање једне нове лржаве. чији су темељи већ били ударени с првим устаничким пушкама, са оснивањем првог народноослободилачког одбора. Сећам се врло добро свих тих новембарских дана у Санџаку и не могу никако да се отмем једној мисли, која ме стално прати, која има. ако тако могу да кажем, и призвук неке тужне успомене и призвук узнемирене савести, — мисли ла наша уметност, да наша литеђатура није ни приближно начела. акамоли решила, тему наше Револуције, Све оно што смо ми досад дали. не потцењујући ниједног тренутка значај читавог низа заиста вредних остварења, премало је, сасвим је још недовољно да нам пружи праву слику онога што смо доживели и доживљавали. У сваком случају, из наших уметничких дела. из наше литературе, из досадашњих литерарних остварења може се добити јак али фрагментаран утисак, снажна али фрагментарна слика грандиозних збивања наше Револуције. Захваћене су. ту и тамо, поједине битке, поједина збивања на фронту и у позадини, која сама по себи могу бити и велика и узбудљива, али велике целине, па чак ни великих делова велике целине, још нема. Ми немамо ви приближан пандан „Тихом Дону", ни приближан пандан „Жоду по мукама"- па чак ни приближан пандан таквом минијатурном роману као што је „Пораз" који великим уметничким сретствима на малом про“ стору и у збијеном облику даје партизанско ратовање, људе и догађаје са Далеког Истока. А наше партизанско ратовање. а наше офанзиве и дефанзиве, наши борци и наша позадина, читави колективи и појединци, хероји и неборпи. пријатељи и непријатељи. позитивне и негативне појаве и снаге у нашој Револуцији пружају уметнику најбогатији резервоар најразличитијих тема које заиста могу издржати свако упоређење са темама и мотивима из Октобарске револуције. Шта више, хероизам и револуционарни патос наше народноослободилачке борбе иде, у извесном смислу, али само у извесном смислу. и преко тога, прелази и по својој ширини

и по дубини изнад збивања у Октобру, баш због спе-,

цифичности нашег развитка, због „чуда“ које су на: роди Југославије у последњем рату направили.

О свему томе размишљао сам још у данима борбе, сневајући о мирном развитку, о процвату наше земље, наших народа. њихове културе. И у тим санџачким данима, после читавог низа великих победа, после слома фашизма у Италији, када се сваком нашем човеку чинило да је ближе него икада крајњем циљу наше борбе, дошао је и 20 новембар. дошле су одлуке Друтог заседања АВНОЈ-а У једној малој штампаријици. која се састојала из једног јединог тигла, отштампали смо те одлуке и послали их по куририма У све срезове у места слободне територије И те одлуке и њихово оживотворење на делу задале су смртни ударац контрареволуционарним снагама у земљи и иностранству. У неколико сажетих тачака.,у неколико концизних и збијених формулација био је садржан цео програм. сва перспектива наших тадашњих и будућих револуционарних збивања.

„Добили смо своју. народну. демократску државу; државу у којој ће бити коначно решено напионално питање, као и сва друга, политичка и економска. питања: државу. једном речју. са свим одликама диктатуре пролетаријата; испунили смо Лењинов завет — то је била прва мисао свакот нашег борпа.

Међутим, само на недељу лана после ових историјских одлука отпочела је шеста непријатељска офанзива. догодила се она колико херојска толико трагична и потресна погибија прве шумадиске бригаде У Пријепољу али је народ, али су и они најсумњичавији. најколебљивији пошли за нама; и њима је коначни исход

већ био јасан.

И, ето. да се врати дан од задатака наше

м на своју првобитну мисао, је: уметности, наше литературе са“ стоји се у томе, вулгарно и уопштено речено. да опишу све те околности и прилике под којима се рађала и стварала наша народнодемократска држава, МАША родна власт. Или, још тачније, да опишу, насл По испричају и опевају успоне и падове, плиме и па наше Револуције и, изнад свега. људе који су на = јим плећима пронели сав терет битака и израсли У тој "Револуцији!

Роман, приповетка, драма, п ових књижевних родова на сво ствима, ако су само производ истинског истинског надахнућа, учиниће више него с и уџбеници. него сви говори и трактати. Е

Нашу Револуцију данас негирају. ЊУ СУ: ДРЕ негирали подмукло и потајно, не тако отворено па зазора као сада, и за време ослободилачког рата. с смо се ми са оружјем у рупи тукли за победу ан истине, за њену етзистенцију и победу. Данас се, ј тако, и с песмањеном жестином, морамо тући за ње = истину и њено постојање и опстојање, али другим ср 1 ствима: делом, речју и пером. Делом — на градили“ штима Петолетке. У упорном раду на изградњи соција листичке економике. Речју и пером — на пољу лите: ратуре и литерарне публицистике. Јер. само тако можемо и морамо пробити кинески зид Ле и клевета којим покушавају да опашу нашу отаџбину.

Већ годинама нама прете са свих страна. Већ годинама траје око нас контрареволуционарна хајка ка:

оема и песма, сваки од 1 начин и својим срет| талента и ве историје

РЈ РТ

1-1у • ТЕЛЕФО Н: 22-210, 21-957.

; | БРОЈ 314" ГО ИНА УП • ЛИСТ ИЗЛА ЗИ СВАКЕ СУБОТЕ • ЦЕНА БРОЈУ 3 ' 25 НОВЕМБАР. 1950 ДИНАРА • ИЛАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА ДРАГОСЛАВА ЈОВАНОВИЋА

А. Абрамовић: НАРОДНА СКУПШТИНА

Четвото редовно заседање Народног одбора Реорганизација управног апарата Народног одбора Београда

А свом Четвртом редовном заседању, одржаном 21 и 22 овог месеца, Народни одбор Београ-

да донео је одлуке и решења која су од великог значаја за даљи живот и развитак Београда.

На заседању претресан је извештај који је поднела комисија за старање о деци. У извештају је изнесено стање у погледу здравствене и социјалне заштите деце, њиховог снабдевања и исхране, питање забавног живота најмлађих у Београду. Исто тако предложене су конкретне мере, које Извршни одбор треба да предузме у даљем раду. за побољшање дечје заштите. После усвајања извештаја и предлога комисије за старање о деци, Народни одбор претесао је и усвојио предлог Одлуке о уређењу службе за одржавање хигијене и чистоће на подручју Београда, затим предлог Одлуке о накнадама за коришћење комуналних објеката и комуналних служби, као и предлог Одлуке о изменама и допунама Одлуке о уређењу службе и награда“ ма носача, тестераша, чистача обуће, транспортних радника, мерача на уличним вагама, уличних продаваца цвећа, воћа, пића, слаткиша и сличних артикала: на: подручју Београда. ј

...

Народни одбор донео је такође значајну одлуку о реорганизацији управног апарата Градског народног одбора. МА

Према овој одлуци при Изврш“ ном одбору формирају се савети који ће координирати рад више повереништава и дирекција. За координацију рада привредних повереништава оснива се Савет за привредне послове, Претседник овог Савета је потпретседник Извршног одбора, а чланови Савета су претседник Савета за промет робом, претседник Савета за комуналне послове, прет“ седник Планске комисије, претседник Комисије за занатство, затим, повереници: за финансије, за грађевине, за саобраћај. и :повереник рада као и директор Дирекције локалне индустрије. |

За руковођење и координацију пословима робног промета оснива се

Савет за промет робом који ће 0о6једињавати рад Повереништва тртовине и снабдевања, повереништва за угоститељство, друштвену исхрану и туризам, управе за пољопривреду, дирекције градских пољопривредних добара „Панчевачки Рит", дирекције градских предузећа

за промет индустриском робом, ди -

рекције градских предузећа за промет прехранбеном робом и дирекције прехранбене индустрије. Повереници и руководиоци поменутих повереништава и дирекција чланови су Савета на чијем челу стоји претседник који је члан Извршног одбора. Савет за комуналне послове имаће задатак да остварује опште руковођење комуналном делатношћу. Он ће да координира рад Повереништва за комуналне послове, У“ праве за пројектовање, Управе за градске паркове, Дирекције путничког саобраћаја, Градског предузећа за водовод и канализацију и Градског електричког предузећа чији су руководиоци истовремено и чланови Савета. Претседник Савета је члан Извршног одбора.

Истом одлуком укидају се: Повереништво за пољопривреду и Повереништво за државне набавке. За вођење послова досадашњег Повереништва за пољопривреду оснива се Управа за пољопривреду, док ће послове досадашњег Повереништва за државне набавке преузети повереништво за трговину и снабдевање. Исто тако, ухидају се Секретаријат за персоналне послове, чи-

„ је ће задатке преузети новоформи-

рано одељење за персоналну службу у оквиру Секретаријата Народног одбора и комисија за фискултуру, чије ће послове преузети Повереништво за просвету.

За вођење опретивних послова окс промета индустриском и прехранбеном робом, за руковођење локалном прехранбеном индустријом и за руковођење пословима у вези са путничким саобраћајем, оснивају се одговарајуће дирекције и то: Дирекција градских предузећа за промет индустриском робом, Дирекција градских предузећа за промет прехранбеном робом, Дирекција пре-

хранбене индустрије и Дирекција путничког саобраћаја.

Досадашње управе за промет индустриском и прехранбеном робом при Повереништву за трговину и снабдевање, укидају се.

Предвиђа се образовање савета грађана при повереништвима рада, комуналних послова, за трговину и снабдевање за угоститељство, друштвену исхрану и туризам, за саобраћај и за станове, Чланове савета предлагаће организације Народног фронта.

Наведена одлука садржи крупне измене у организацији и начину рада ИОНО-а. Читава реорганизација која треба да се спроведе на основу ове Одлуке заснива се с једне стране на досадашњем развитку и искуствима у раду Мароднот одбора Београда, а с друге стране она је У складу са мерама наше Партије, које имају за циљ даљу демократизацију нашег друштвеног живота У опште и посебно проширење и продубљавање демократизма народне власти, Ова реорганизација уствари се надовезује на реорганизацију савезног и републичког управног и привредног апарата, која је раније спроведена.

Савети који се оснивају на основу ове одлуке нису никакви надређени, административни органи, никаква степеница више између повереништава, дирекција и предузећа, и Извршног одбора. Они имају задатак да обједињавају рад појединих дирекција и повереништава. То су органи који колективно раде и од лучују по свим питањима. Апарат сваког савета састоји се од свега неколико службеника за аналити чке и диспечерске послове, а нема

никаквих наредбодавних права појединим организационим јединицама чији су руководиоци у савету. Према томе, савети су, прво, таква организациона форма која обезбеђује доследно спровођење демократ· ског принципа колективног руковођења, јер у одлучивању директно

ПИ У ЛЕВИ И. [| љи

~ ЕМЉО моја добра, —= кријесу у ноћи! Броде! Ко за вале пријетеви мари. "Звијездо што сијат у тамној џопоци, домовино свију == наш сане праслари! | ~

ЗЛО 7

177

% Ми СИРОМАШИ па

.

да л твоје Усправи

! рају да) #' те ко зажали, бузе прдбудите туге“

ге! „Заставе истине

живе коликбу фри и дуге! ,

па "ДОБРА „ната вемљо, знамо ми дуг теба;

# С нама си протла триста а три боја. Му ко у . „ С аама си; расла: п с пама стасала у "рову, па маршу — Републико моја!

54. Ма, О

Београд, новембра 1950 |

.

,

МНОГИ ти вјетрови бију у катарке,

и многи оолак зраку супџа крије.

Папуће облаци «. А вјетар тто може

сем да нам јот јаче стјегове развије!

ВЕЋ нијесмо луда дјеџо на Балкану

да с преко нас крвари н каљжи. | |

Читанку живота већ полобро знамо. Домовина ниша све се вите снажни!

Мирко ВУЈАЧИЋ

ИЗ САДРЖАЈА:

Размишљања о 29 новембру Реоргазизација управчих апарата Народног одбора Београда

О другом заседању АВНОЈ-а Извршноци петогодиш њег плана

Нове опере, концерти, сонате и камерна дела

_ РЕЧНИ САОБРАЋАЈ

и уређење речних токова

Чињеница да се Београд налази на ушћу две велике пловне рек е, давала је јошу давним временима Београду специјалан међународни саобраћајни значај. Данас се тај и такав значај Београда са гледи“ шта речне пловидбе знатно смањио. Услед изградње железничких мрежа, уређења речних токова, изградњом канала и изградњом већег броја пристаништа дуж речних токова, Београд више није једна од некада ретких погодних тачака за истовар и претовар робе.

И поред тога промет на београдском пристаништу достигао је пред рат 1,200.000 тона годишње. Тиме је премашена тонажа многих наших јадранских лука, а промет београдског пристаништа је сачињавао једну трећину укупног промета свих наших речних пристаништа. Од целог овог промета само један незнатан део био је намењен за претовар и транспорт ван Београда. То значи да пристаниште у Београду служи само Београду, а према статистичким подацима углавном за кабасту робу (3-4 од истоварене робе).

Генералном плану предвиђена су четири теретна пристаништа и то 2 басенска и 2 кејска, од којих су 2 на Дунаву а 2 на Сави.

Главно теретно пристаниште налази се на Дунаву низводно од дунавског моста код села Вишњице. Оно је басенско, а у вези је са локо теретном железничком станицом и постоји могућност претовара. Пристаниште би служило и за међународни промет, а било би снабдевено одговарајућом механизацијом, силосима, хладњачама, магацинима и сл.

Басенско пристаниште на левој обали Саве на супрот Аде Међице за потребе града на левој обали. Оно би било опремљено слично као и дунавско пристаниште. Кејско пристаниште код Чукарице узводно од Топ. чидерске реке, служило би углавном за кабасту робу.

Кејско пристаниште уЗемуну узводно од данашњег пристаништа служило би исто тако за кабасту робу.

Број пристаништа и дужине оперативних кејова потпуно ће задовољити потребе Београда од 1,000.000 становника.

Ако ово решење упоредимо са решењима која су рађена пре рата у Управи речног саобраћаја, без координације са урбанистима и осталим установама видимо да су се раније предвиђала пристаништа чије су оперативне обале ишле и до 50 км. дужине. (Лондон има 60 км и Бремен 40 км оперативне обале).

Путничко пристаниште — Путнички саобраћај на рекама губи знатно свој значај услед своје спорости и све развијеније железничке и аутобуске мреже. Ипак извесна места на Дунаву низводно од Београда, Уупућена су скоро искључиво на речни саобраћај. Но, изузев спорости вожње, путовање бродом омогућује велику удобност путовања, а поготово за излете, што нам пружа ближа и даља околина Београда. То значи да ће се путнички саобраћај ипак повећати у односу на данашње стање.

Главно путничко пристаниште проширено и уређено, предвиђа се на месту данашњег пристаништа испод Калемегдана. Поред главног пристаништа предвиђа се већи број мањих пристаништа на десној и левој обали Саве и Дунава за веће бродове, а тако исто и сасвим мала пристаништа за локални саобраћај.

Бродоградилиште и зимовник — Потреба за бродорадилиштем у Београду јавља се као последица саобраћајног значаја и капацитета београдског пристаништа. Београд је матично пристаниште за велики плов: ни парк, те је близина бродоградилишта потребна и важна за одржавање и оправку бродова. Ради тога предвиђено је да се бродоградилиште мањег обима развије у садашњем Бежаниском зимовнику на левој обали Саве. Ово бродоградилиште служиће претежно за одржавање и опјљавке бродова као и за изградњу

' мањих моторних пловних објеката.

За потребе зимовника употребиће се делимично басенска пристаништа, а делимично рукавац Аде ЦИганлије. Рукавац ће служити речном саобраћају само у времену појаве леда на рекама, те се на обалама рукавца не предвиђају никакве обалне грађевине и инсталације, пошто ће рукавац у будућности бити једно од главних места за водени спорт и купатила. Ради тога руказац се због одбране од леда неће затварати, него ће се то решити постављањем ледобрана на узводном улазу у рукавац.

Како Београд неће бити место претовара са речног на железнички транспорт, предвиђено је да се претоварна пристаништа изграде на погодним местима прикључка на железнички саобраћај ван Београда.

Стварање великог језера код Ратног острва.

Уређење тока Дунава и Саве био је један од главних проучавања приликом пројектовања Генералног плана Београда. Велике предности града који лежи на саставу двеју река ове величине и значаја, користили су сви народи још из давне прошлости Београда. Међутим. пловност и потребе ранијих времена као и величина и значај ранијих насеља на данашњој територији Београда. нису захтевале веће интервенције У погледу уређења ових водених Токова. Данашње потребе речног саобраћаја као и уређење савременог града захтевају нарочито уређена и устаљена корита и обале водотока. ! у

Према геолошком саставу приобалних терена, Сава и Дунав имају у околини Београда углавном устаљене обале са изузетком у подручју Макиша и код Великог Села. Специјално лабилно и осетљиво место претставља зона код Великог Ратног острва.

Зона Великог; Ратног острва је у прошлости стално мењала: свој изглед тј) настајала су базна острва и спрудови, међусобно се спајали, нестајали, понова се јављали на другим местима, а Дунав је нападао и односио час једну. час лругу обалу За последњих 25 година Думав је своју десну обалу код доњег краја Великог Ратног острва померио за преко 500 м у копно, а у времену од октобра 1947 до априла 1949 године за око 30 м. У 1950 години Дунав престаје да напада десну обалу и прелази са главним током ближе својој левој обали. За цело то време Дунав стално засипа свој рукавац, који сада није плован. док се раније цео локални, и део далеког речног саобраћаја одвијао Тим лунавским Рудалрем ОВЕТО ЗА НАРКОВУЋ

вкоге ~;