20. oktobar
~
ој Абу ~! ој д из „ДНЕВНИКА“ ВЛАДИМИРА ДЕДИЈЕРА ЗАСЕДАЊУ АВНОЈ-А РУГО заседање“ АВНОЈ-а одржано је истовремено укада и конференција Стаљина, Рузвелта и Черчила у Техерану. О држању енглеских и америчких официра и новинара осетили смо да су у Техерану | донете и важне одлуке по питању Југославије, Од | једног америчког новинара сазнали смо следеће:
| Ба Кадасу се Рузвелт и Черчил састали, једна од првих ствари коју је Рузвелт учинио била је ова: из-
___ вадио је из џепа извештај пуковника Фериша, који је
био шеф америчке мисије при Врховном штабу, и предао тај извештај Стаљину који се захвалио,
Пуковник Фериш био је напустио Југославију још У октобру месепу 1943, д из Италије одлетео је авионом право за Вашингтон, Ту га је примио и претседник Рузвелт, коме је он из прве руке донео податке о натој борби против Немаца, четника и усташа.
Изгледа да је у Техерану донета одлука о потреби помагања наше војске, то јест о „признању Тита као савезничког команданта", како су то новинари формулисали. Ми смо у Каиру одмах осетили последице одлуке у Техерану, Дознали смо да је Рузвелт, на путу за Техеран, кад се у Каиру састао с Черчилом и Чанг Кај Шеком, примио краља Петра, али кад се Рузвелт при повратку поново задржао у Каиру, на дипломатски начин отклонио је поновну посету краља Петра иако му је био први пут наговестио да ће га опет примити.
Даље, сазнали смо од југословенских официра да је Черчил био примио краља Петра 'и Пурића и да их је грдио због неактивности Драже Михаиловића у борби против Немаца.
Уопште после Техерана настала је приметна разлика и у поступку према Милентију и мени. Истина, и раније нам је пажња указивана, али после Техерана отпала је јавна контрола новинара и других посетилаца који су нас сада све више у болници посећивали.
Један дан после објављивања У штампи вести о састанку Стаљина, Рузвелта и Черчила у Техерану, радио станица „Слободна Југославија" објавила је саопштење о другом заседању АВНОЈ-а у Јајцу. Овом приликом „Слободна Југославија" није објавила резолуцију о монархији и забрани повратка краљу Петру У земљу. Истог дана код нас у болницу дошла је група новичарл и мисмо им дали сва потребна обавештења о Националном комитету, 0 члановима Националног комитета, тако да је сутрадан у светској штампи изишла, поред слопштења „Слободне Југославије", и детаљна биографија чланова Националног комитета, што је помогло да се види национални састав Националног ко митета, па према томе и ширина наше борбе. Нарочито је добар чланак изишао у лондонском „Њус крониклу", а написала га је дописница тог листа из Каира Берта Гастер
Да ли је у Техерану било дискусије о стварању Националног комитета нисмо могли сазнати у Каиру, али вероватно да се о томе није могло расправљати, јер се састанак у Техерану одржавао истовремено када и друго заседање АВНОЈ-а»
Почетком депембра стигли су у Каиро и шефови енглеске мисије при Врховном штабу, генерал Маклин и потпуковник Дикен. Они су одмах били примљени од Черчила и поднели му исцрпан извештај о ситуацији у Југославији. Потпуковник Дикен боравио је у Југославији у неку руку и као Черчилов лични посматрач, па је његово излагање о борби у Југославији имало приличног утицаја на енглеског претседника владе.
На једној пресконференцији у Каиру с америчким и енглеским новинарима, коју је држао Черчил после Техерана, била су постављена и питања о Југославији. Черчил је изјавио поред осталог да партизани Југославије задржавају више немачких дивизија, него што их има на италијанском фронту. Та чињеница направила је приличан утисак на новинаре. Дописник „Њујорк тајмса" Сулцбергер објавио је овај део Черчилове изјаве, иако је Черчил био рекао да се те његове речи не појављују у штампи.
Било је очигледно да енглеска влада мења своју тактику према Народноослободилачком покрету у Југославији. не из неке љубави према партизанима, већ из потребе борбе против Немаца. Две године Форињ офис активно је ралио на гушењу устанка у Југославији. Та интервенција вршена је преко Драже Михаиловића, преко. Немаца и Италијана, с којима Дража сарађује. Упркос свих препрека, упркос свих офанзива, ми смо израсли у озбиљну политичку и војничку снагу. Двеста педесет хиљада наоружаних бораца. После Јајца јасно је постало да ће Југославија бити „нова Југославија, •
(Одломак из треће књиге „Дневника“ Владимира Делијера, написан за време његовог боравка у болници
у Каиру).
ж Ова претпоставка је течна. Прва Реакција совјетске владе на оснивање Националног комитета била је негативна. Добили смо чак поруку да највиши совјетски руководиоци изјављују „да стварање Националног _ комитета и одлуке АВНОЈА- значе ударац у леђа Техерану“. Због тога радио станица „Слободна Југославија“ није објавила резолуцију о монархији и забрану повратка краљу Петру. Али Кад је У Москву стигао коментар штампе у Енглеској и САД, онда са променило мишљење. Ти коментари углавном су били повољни, па је радио станица „Слободна Југославија“ обја-. вила резолуцију о монархији неколико дана касније.
__Реорланизација управног апарата
перативних задатака, али они имају много већу могућност него што су то могла раније повереништва да сагледају читаву проблематику своје гране у целини, да много темељи-
учествују нижи органи, чији рад савет обједињава, — директори дирекција и предузећа — као равноправни чланови савета. На. овај начин се баш тим оперативним 0р- 1 ганима омогућава да раз- тије решавају ствари. не _"вију у свом раду ширу и- западајући у ппактицизам, ницијативу, да активно у- да обезбеђују доследно чествују не само у спрозо- _ спровођење одлука Изврђењу задатака негоиу њи- _ шног одбора и Народног ховом одређивању. С дру: одбора на подручју логе стране, овакав начин _ Калне привреде, као и "рада допришеће не само да | привредна питања уопште. одлуке које савет доноси . Доношењем горње одлубуду правилније, него ће ке Народни одбор Београи јачање мобилисати ни- да учинио је значајан 380"зке органе у спровођењу _ Крет у организационој изтих одлука, допринеће њи- _ градњи наше локалне влаховом осамостаљењу, вас- _ сти. Она претставља крупитаће их за самосталан · пан корак у погледу укларад. % њања , административног
Упоредо са осамостаље- начина руковођења, у по-
њем дирекција, предузећа и уопште нижих оперативних органа, са уклањањем административног начина руковођења преко великог броја чиновника, кроз савете се истовремено и Уучвршћује руковођење по основним питањима, Несумњиво ла савети и претседници савета треба да решавају и низ текућих о-
2
гледу јачања нижих органа народне власти. у погледу даљег продубљивања наше социјалистичке демократије, смањењем броја службеника у апарату Извршног одбора и преношењем појединих Ууправних функција преко савета грађана на све шире масе радних људи.
——НА ВАРШАВСКОМ КОНГРЕСУ МИРА
по ђ
Корејац: Па и ја бих, молим вас, хтео мир...
ЈАИ ЧИНИЛАЦ МИРА
Тежње наших народа за очувгњем мира сливају се у тежње читавог човечанства, да се смири затегнутост у свету, да се побоље шају односи међу државама, да са обезбеди мир на основи пуна равноправности и једнакости међу нарсдима, малим и великим Такву пслитику, политику Мира и међународне сарадње, заступа Југославија од свршетка другог свет ског рата, остајући доследна на тој линији без обзира на све промене у односима појединих земаља према нама. За такву политику су се народи Југославије борили, сна одговара њиховим интересимз и њиховим настојањима да У својој земљи израде социјалистичко друштвено уређење, да ство ре себи бољи живот. У томе је једнодушан читав наш народ иу спровеђењу такве политике Влада ФНРЈ има пуну подршку најширих радних маса,
Зато што се непоколебљиво др. жи такве политике, стално и у сва кој прилици, глас нове Југославије бритко сече затровани ваздух ратнохушкачке пропаганде, завијене у лицемерне фразе о миру. Тај глас се снажно чује далеко вам оквира наше земље, на свим међународним скуповима он немилосрдно удзра по свима онима који под било каквом маском покушевају да угрозе мир и безбедност мирољубивог света. Глас Југославије је и на овогодишњем заседању Генералне скупштине Уједињених нација у сваком тренутку на страни оних који се зелажу за счување мира, увек уз снај предлог који треба да допринесе том узвишеном циљу.
Ту, у тој високој међународној установи — чији углед и мисију настоје неке државе да поткопају да би могле да спроводе своју политику блокова и поделе интересних сфера, да би могле да из решавања међународних питања искључе мале земље — Југославија пред лицем читавог света износи свој доследно мирољубив став и позива све народе да копструктивном сарадњом допринесу остварењу заједничког идеала — очувању светског мира који је акцијама неких империјалистички настро јених кругова озбиљно угрожен, на једној тачки земљине кугле и нарушен, А да би се тај идеал остварио, неопходно је ојачати баш организацију Уједињених нација, учинити је инструментом оне политике ради које је и основана, дати јој снаге да оствари наде човечанства. И наша делегација на 0-
вом заседању Генералне скупштине, на челу са другом Кардељом, пружа пример како на томе треба радити, не речима него делом. не ради демагошке пропаганде него ради стварног јачања ове организације и остваривања њене значајне улоге, У том правцу наша делетација је поднела низ предлога и резолуција који значе стваран допринос напорима да се стане на пут агресији, уколико се она појави и настојањима да до ње не дође. Резолуција „О дужностима држава у случају избијања непријатељстава", усвојена на пленарном састанку Генералне скупштине, најочитији је доказ да ми неиз бацујемо пароле, како то чини, на пример делегација Совјетског Саве
"за уз бучну пратњу осталих сате-
литских земаља источног блока, не го указујема на конкретне мере како да се стане на пут агресорима који у овој узбурканој међународној атмосфери све више дижу главе, Зато ће сваки предлог којим св искрено иде за учвршћивањем мира, наићи увек на снажну подршку ваше делегације — а то значи на нажну подршку наших народа. Али зато је наша делегација неми лосрдна у разобличавању сваке политике која под плаштом мирољубивих парола настоји да постигне циљеве који са међународним миром никакве везе немају. А таква политика, која иде за тим да кроз Уједињене нације прошверцује интересе појединих држава на штету других, дошла је до израза управо на овом заседању: дегелација Совјетског Савеза упорио настоји да омете сваку конструктивну акцију уперену ка правилном и праведном решавању међународних проблема кроз ову организацију. И жестоксм борбом против свих предлога ко:има се настоји да спречи нарушавање мира и сопственим предлозима, који уствари не значе никакав корак напред према политици коју је Совјетска влада досад водим, него напротив продужавање и учвршћивање баш такве хегтемонистичке политике, делегација СССР из овогодишњем заседању убија и сно мало кредита што је овој „социјалистичкој" влади било огтало. Њена међународна пракса оштро се разилази са звучним, на око примамљивим паролама, које њена делегација избацује на заседању Генералне скупштине. Али те пароле су показале своју праву вредност на делу: иза њих не стоје поступци, односно стоје поступми који су у очајној супротности са
ПИВО КАРАМАТИЈЕВИЋ: ПРЕЛАЗ ПРЕКО ДРИНЕ
миротворним фразама. Та пракса Совјетског Савеза, до врхунца доведена у политици према нашој земљи, у неколико махова је убедљиво раскринкана од стране наше делегације на овом заседању. Ни хор од две хиљаде делегата на конгресу такозваног светског покрета присталица мира у Варшави не може ништа допринети да:се поврати ловерење у једну политику која се у низу ситних и крупних акција претставила свету у правој боји. Има права Фадјејев на том такозваном конгресу кад каже да је нај већа опасност од давања потстицаја ратнохушкачким снагама путем лицемерних фраза о мирољубивости. Само што свет добро зна на кога се то данас у првом реду може односити. Доследан став у мирољубивој по-
литици коју води наша Влада омо-'
гућава нам да не обарамо очи када се коминформовска пропаганда свим расположивим средствима скомила на наше народе, оптужујући их да спремају напад на суседне земље, на Совјетски Савез и не зна се на кога све. Таква политика нам је омогућила да упутимо позиве свим људима добре воље да посете нашу земљу и да се на лицу места увере шта се у њој ради, на шта се припрема југословенски народ. Отворили смо широм врата и многе организација су послале своје претставнике, многи угледни јавни и научни радници посетили су Југославију, прокрстарили је уздуж и попре» ко, пружила им се могућност да за» вире у сваки кутак. И они су видели својим очима: видели су како је југословенски народ напрегао све снаге за извршење задзтака Петогодишњег плана, за изградњу своје земље и, кроз то, за изградњу социјалистичке демократије, истинске демократије, која се не ства а ни по каквим рецептима, али која се темељи на оним принципима које су поставили класици марксизма. Сви ти гости могли су да виде висок ргдни елан ми непоколебљиву веру народа у своје снаге и у своје руководство, увек постојано на оној плат форми са које га је повело и у борбу 18981 године, са које је започета револуција, свргнута буржоазија са власти и изграђена народна држава, они су могли да се увере у тода по речима друга Тита, „југословенски народ никад неће дићи руку ни на чију слободу и независност". Али они“ ву могли да се увере и у то да ће народи Југославије знати и дана“, као што су :» увек знали, да бреме своју слободу и своју независност од свакога ко би покушао да нам је одузме.
“2 ~“ У“
пљљ ииаљаиа.
ГЕНЕРАЛНИ ПЛАП РТОГРАДА
Речни саобраћај и уређење речних токова
Река Сава услед утицаја дунавског режима почиње све више да насипа своју леву обалу у зони Калемег, дана, а да напада десну обалу. Овај процес се јасно уочава на терену, када се упореди линија обалоутврде У Новом Београду која је подигнута пре рата, и линија данашње насуте обале која допире већ до половине
дунавског рукавца. Због таквог стања оба речна корита Дунава, главни
ток и рукавац, не могу се задржати као корита који. ма протичу масе дунавске воде, јер се онда данашње стање не би ниуколико изменило. Зато је потребно
једно корито искључити из протицајног профила Дунава. и то првенствено дунавског рукавца.
По Генералном плану рукавац се затвара са дунавске стране код Земуна и са савске стране код Калемегдана. Оваквим решењем ствара се потпуно ново стање на уливу Саве у Дунав, Дунав и Сава регулишу се независно од рукавца, на начин који највише одговара захтевима правилног уређења речних корита. Ме. сто данашњег рукавца стварају се велике водене површине у виду језера, које се протежу и на јужне делове Великог Ратног острва а које су потпуно одвојене од тока Саве и Дунава.
Предности овога решења су ове: оно претставља најисправније хидрауличко решење токова и улива Саве у Дунав; остварују се велике водене површине У зони Новог Београда у виду језера са површином око 15 км, вода у језеру чије би се корито знатно проду“. било, била би увек бистра и чиста, те не би било онемогућено успевање барских вегетација; вода у језеру не би била изложена великим променама речних водостаја, који би се кретао око 1,00 м према 8,65 у рекама. Нормалан водостај у језеру био би око 70,65 м; релативно сталан низак ниво воде у језеру омогућава дренирање ниских терена око језера и спуштање нивоа подземне воде у приобалној зони; приступ на терене Великог Ратног острва успостављен је преко преградних насипа код Београда и код Земуна, чиме је избегнута изградња мостова за везу копна са Великим Ратним острвом, које је намењено купатилима, плажама, ресторанима, разоноди, одмору фискултури итд. Тиме се омогућава много боље решење канализационог система града.
Овакво решење мења додуше потпуно досадањи историски изглед водених токова у тој зони, и ради извесне сентиметалности и навике, оклевало се са доследном применом овога решења. Али узимајући у 06зир све предности и мане других решења усвојено је да се за исправно уређење улива Саве у Дунав, и стабилизовање речних корита у зони Великог Ратног острва, примени решење са језером. Само језеро и, његове обале служиће делимично за смештај купатила и во-
дени спорт. Део Ратног острва служиће грађанима као пријатно боравиште у часовима одмора, и на њему ће се изградити разне врсте објеката за одмор и разоноду. Оваквим решењем ће се уједно дефинитивно усталити речна корита Дунава и Саве за сталну и безбедну пловност.
Арг. Милош СОМБОРСКИ
и инитин
Размишљања о 29 новембру
АТАРУ УВО ЛИЛИ ЕТ -4
кву не памти цивилизовани свет. Нашу револуцију хоће да задаве блокадом и разним другим репресалијама наши дојучерашњи „пријатељи", У име лењинизма и лењинистичке и марксистичке фразе, они, који су се потпуно одрекли револуционарне суштине лењинизма и марксизма, спроводе данас прави контрареволуцио-, нарни поход противу свега што је за истински и прави револуционарни развитак. Ревизионистичка пракса рађа данас и читав низ ревизионистичких „теорија", почев од оне о „ослободилачкој“ мисији Великоруса, па све до искривљавања Лењиновог учења о држави и револуцији. Рећи ће неко; па ми смо слаби, опкољени са свих страна! Али, кад ми, како рече једном друг Тито, нисмо били опкољени7 У току целе своје историје, од свог постанка, откако знамо за себе — ми смо били опкољени непријатељима сваке врсте. Па где су ти непријатељит Шта је остало од њих7 — Само кости и ђубре по нашим пољима и планинама.
У борби побеђује само онај на чијој је страни право и правда. На нашој су страни прва у свету социјализтичка револуција, Октобарска револуција, и све њене револуционарне тековине, Лењин и Лењиново учење и дело. На нашој су страни друга у свету социјалистичка револуција, народна револуција народа Југославије, све њене револуционарне тековине, друг Тито и ње гово учење и дело.
Двадесет девети новембар је оличење и резултат и једне и друге револуције. Ударати данас на тековине 29 новембра, као што то чини информбироовски табор. значи уларати на сопијализам, ударати на социјалистичку револуцију. А ко улара на социјалистичку револуцију — удара и на прогрес, на све што је најлепше и најхуманије у човечанству, на културу.
“