20. oktobar

„смеће и остале

"трињама. пепелом, песком и другим

УРЕЂЕЊЕ СЛУЗБЕ ЗА. ОДРЖАВАЊЕ — ХИПМЕНЕ

Наше улице, тргови и остали

јавни објекти су пуни смећаи разноврсних отпадака. Овакво стање је последица непажње и несавесности појединих грађана. Свакодневно станари са балкона зграда бацају смеће на тротоаре и Коловоз. Да би се све ово уклонило и да би Беогрод добио онакав изглед, какав треба да има с обзиром на свој значај, Народни одбор Беотрада на свом Четвртом редовном заседању, у циљу успешног спро“ вођења здравствене заштите и одржавања хигијене и чистоће, донео је, између осталих, и Одлуку о уређењу службе за одржавање хигијене и чистоће на подручју града Београда.

Прописи донесене одлуке имају за циљ уклањање пропуста који су везани за питање чистоће у граду. Према члану 4 власници, односно настојници зграде, дужни су да се старају о одржавању чистоће у зградама и просторијама које др“ же. Исто тако, власници су дужни да преко рејонских повереништава за комуналне послове снабдеју зграде довољним бројем канти за ђубре. Ове канте морају се одржавати у исправном стању, а повреМено и дезинфиковати, Забрањено је у њих бацати отпатке грађевинског материјала, већа количине о тпадака сена и сламе, лешеве животиња, шљаку од парних котлова и сличан материјал.

Да би се одржавала чистоћа по двориштима забрањено је бацати отпаке у суседна дворишта и сандуке у ђубре. Станари који се не буду придржавали ових прописа биће кажњени.

Посебна пажња посвећена је редовном чишћењу и прању улица. Тако власници и настојници зграда и празних плацева, као и закупци локала, дужни су да свакодневно у времену од 21 до 6 часова лети. односно од 19 до 7 часова зими очисте тротоар испред своје зграде, плаца односно локала. с тим, да ђубре не бацају на коловоз. У зимским да-

нима ова лица морају обзвезно да чисте снег са тротоара, а када су тротоари залеђени, да их посипају

за то погодним материјалом.

Да би се одржавала хигијена и чистоћа на улицама и другим јавним местима, нарочито се забрањује пљување, бацање хартије. отпадака од јела, као и других отпадака по улицама. трговима и другим јавним местима, ван корпи за отпатке. Такође забрањено је бацање

кућног ђубрета, земље и отпадака

граћевинског материјала у санду“ ке за ђубре. Грађани, који врше истовар огревног материјала дужни су да га одмах по истовару уклоне са тротоара и коловоза и да почисте остатке.

Контролу о извршавању прописа ове Одлуке, врши градска санитарна инспекција преко подручних јој рејонских санитарних инспекција. Надзор над радом особља упосленог на извођењу послова, одржавања јавне хигијене и чистоће врше рејонска повереништва за комуналне послове. Санитарну контролу У станбеним и другим зградама врше рејонске санитарне инспекције У сарадњи са кућним саветима идру“ тим народним организацијама. Придржавањем прописа ове Одлуке од стране грађана и установа и предузећа уклониће се нечистоћа са београдских улица, дворишта и зграда.

Поред ове Одлуке донесена је и Одлука о изменама и допунама Одлуке о уређењу службе и наградама носача, тестерашша, чистача обуће и сличних професија. Најзначајнији је трећи члан, према коме ће тестераши и носачи добити своја радна места, на којима ће чекати странке (носачке и тестерашке станице), а не као до сада ићи по куЋама и нудити своје услуге, Исто тако, Повереништво за комуналне

послове града Београда одредиће места за рад чистача обуће и мерача на уличним вагама.

Ове одлуке имају за циљ уклањање свега онога што квари и ружи изглед Београда, а моћи ће се спровести у дело само ако грађани буду пружили пуну подршку органима власти у њиховој делатности.

и из

255

и најмлађи су се брзо Сока Ђилас је једна од пај-

снашли бољих сервирки ЕСТОРАН „Јадран“ у Нушићевој улици, није обичан ресторан — то је школа. Свакодневно

кроз његова радна одељења прође преко 70, од укупно 300 ученика Ниже угоститељске школе, који се спремају за стручњаке разних грана угоститељства; куваре, келнере, посластичаре, точиоце.

о» »

Штћућурена у углу, у црној хаљини са белом ке, цељом, покрај великих врата, са готово приљубљеним лицем уз стакло, петнаестогодишња Сока Ђилас је, широко отвореџмих очију. пратила покрете својих колега између дугих низова столова прекривених белим столњацима и блештавим посуђем, како под надзором старих и искусних келнера послужују госте. За неколико тренутака је требало да и она уђе у пространу трпезарију. Све до данас радила је у кухињи. и кад су јој саопштили да ће идућег месеца вршити дужност сервирке, Сока је осетила неку малу, потајну језу. Можда зато што ће јој Се овог пута остварити снови и што ће моћи да послужује у великој сали, где нема галаме, дима, Зато се и зауставила код трпезариских врата и са интересовањем посматрала све што се у сали догађа.

У тренутку када је хтела да уђе Тома се (и њему је први дан) у жељи да што пре услужи госте, саплео и просуо супу по тАпиху. Сока је застала и прекрила очи рукама. Није смела да их склони, стрепећи да не види оно што се њој и њеним колегиницама раније дешавало док су биле на пракси по кухињама и кафаницама у Четвртом рејону — да неко викне и бујицом погрдних израза обаспе Тому због његове трапавости. Али, ништа се није догодило. Тома је збуњено, погнуте главе и црвених образа. дигао тањир и по-

шао према вратима иза којих се налазила Сока. Осе--

тила је олакшање када је иза себе чула како шеф Томиног сервиса говори:

— Нико се није научен родио. Само. убудуће немој да трчиш док не стекнеш довољно искуства...

Ушла је у салу. док су јој у глави одјекивале речи Фоминог шефа. Запамтила их је и до данас, иако увек редовно стиже да послужи, често пута много бројне, госте, није разбила ни један тањир или чашу, «

У Сокином рејону седела је за столом мања група гостију. Сока је донела вино и пажљиво је сипала у чаше. Док је она то радила, гости су прекинули разговор 'и са смешком посматрали њене покрете. Када су полазили, један је пришао шефу сале и рекао:

— Честитам на оваквој послузи. Ово је права школа.

Док нас је послуживала упитали смо је како се осећа у новој околини. Стидљиво је погнула главу и одговорила:

— Овде је све тако лепо. Тако су пажљиви и показују нам пуно нових ствари.

—Шта би желела да постанешт7

БУДУЋИ УГОСТИТЕЉИ |

РЕСТОРАН –- ШКОЛА

— Стручњак за угоститељство, Да свршим Техникум, а после ако будем имала могућности и на економски факултет, — одговорила је зажарених образа.

« от «

Једном госту су пале новине и пре него што је успео да их подигне, оне су лежале на столу. Пожелео је да се захвали, али је само видео како се лагано, одмереним корацима, удаљује један од млађих „келлера". Овај ситан догађај, један од многих у „штколи", најбоље би могао да окарактерише рад и залагање осталих Сокиних другова. Нечујни брзи и пажљиви, увек се нађу да помогну гостима. Ако неко и погреши, у близини је шеф његовог сервиса, који га исправља да се више погрешка не понови. У овом ресторану нема дугог чекања. Наручена јела и пића одмах се добијају. Гости, су ЗаДоВОЕНи.

— Принцип. у раду је да сваки ученик прође сва радна места. Највише их задржавамо у кухињи, где је и најтеже, али захваљујући залагању шефа кухи-= ње, нашег најбољег кувара Антона Крамера, који несебично преноси своје знање на млађе, успевамо да савладамо тешкоће ове вештине и да ученике оспособљавамо за стручњаке.

Тим речима почео је да прича директор школе о својим питомцима.

— Шта већина жели да постане%

— Девојчице, које се још нису ослободиле. Услед бојажљивости, радије раде у кухињи, посластичарници и шанку, него у сали са публиком. Можда је овакав став последица промене средине. Већина их је дошла са села. Има их из свих крајева наше земље, а највише из Босне, Македоније и Србије. Дечаци радије одлазе у салу. Али то ипак не значи да су они бољи од девојчица у овој врсти посла и да не раде у осталим одељењима. Ето, на пример, један од најбољих је Родољуб Стојановић, који учи за кувара. Данас, иако је тек на другој години, може самостално да ради у кухињи.

— Како се одвија рад:

— Под надзором најбољих келнера и другог 0собља, ученици раде по групама. Сваки келнер има у једној смени по три ученика. За сваку наруџбину они се прво обрате шефу сервиса, који им даје налог и тек онда наручују у кухињи и послужују госта, У кухињи, посластичарници и месарници, као и за шанком, они раде под надзором шефова одељења.

— А гостит

— Видели сте, малопре, како ми је један пришао и честитао за Соку. То се свакодневно догађа. Наша публика је солидна. Пијанима је забрањен улаз. Исто тако и непристојнима. Пре неки дан, један се гост некоретно понео према једној сервирки и ми смо га замолили да напусти локал. Ово није само ресторан, ово је и школа. И према томе, не можемо дозволити да се ученици васпитавају У атмосфери псовке, до-

бацивања и нереда — рекао је шеф сале, # »%

Када смо полазили, пришли смо гардероби и пру“ жили број. Навикнути да дуже време чекамо док добијемо своју гардеробу, окренули смо се и посматрали рад будућих келнера.

— Друже, ваш капут, — тртао нас је глас једне девојчице — гардероберке.

— Зар већ...

М. Васић

Гости су њиховом услугом задовољни

_ПООГПОПНЕ ЛИКЕ

Није редак случај у нашем граду да се и у најужем центру наилази на искривљене плотове, којима су ограђена градилишта, или неки други неред који треба заклонити, На слици; плот на Теразијама, склон паду, који заклања рупе преостале још од бомбардовања

(а зе .. у „Пикавац“ у хле Купио сам у _ продавници хлеба

број 41 на Карабурми, 24 новемб ове године, пише нам Славко о мовић, свеж хлеб у коме сам наптад „пикавац' ол цигарете, који прилажем, Напомињем да сам већ чешће пута у хлебу налазио и разне конце и крпе од џакова.

Да ли знате где | станујемг У августу ове године добио сам

стан, пише нам један читалац, зли ни до данас не знам где станујем.

1

На решењу о додељивању стана. пише „Миријевски пугл. мезуј им, неколико дана после усељавања

добио сам уговор који гласи на кућу у Милана Ракића број 3Зта. На чековном рачуну за плаћање стана дреса је По павиљон (9". а на станбеној дозволи Народног одбора Џетот рејона „Милана Ракића

3372". Рачун за осветљење добио сам на адресу „Булевар ЏПрвгене Армије 293",

Поред свих ових дреса, јасно да нисам могао добијати икакву пошту, нити сам знам која ми је адреса. Упитао сам поштара да ми он каже адресу, међутим, један ми је рекао да ставим Булевар Црвене Армије, нови павиљон код „Цветкове механе", а други „Милана Ракића број 100".

Поред свих ових адреса ја још увек не знам где станујем, те вас молим ла ми, ако можете, ви нН8 то одговорите.

ПИСМА БЕЗ АДРЕСЕ

Рад пошшара могао би

се олакшаши

,

Шта о томе каже Радослав Стевановић дугогодишњи поштар

А четвртом спрату Поште број

2 налази се велика дворана,

на чијим вратима пише; „Доставна служба". У тој великој одаји, у којој, сем ујутру и у подне, има мало људи. налазе се неколико десетина столова поређаних у редове и небројене четвртасте преграде дуж зидова.

Ту свакодневно стижу хиљаде и хиљаде поштанских пошиљки за грађане и установе Београда.

Преко целог дана и ноћи, пошта се сређује, а ујутру дворану испуне они, који ће је доставити и расту“ рити па целом граду. Узевши пошту из својих преграда, писмоноше је сређују по улицама и кућним бројевима. А затим, завлада тишина. Један човек с наочарима, чији се сто налази на средини дворане и који се разликује од осталих тиме што је скоро претрпан разним пи-

""смима, устаје и почиње да чита, узимајући једну по једну пошиљку.

—Вера Наумовић, Београд.

У дворани тишина.

—Милутин Јовановић, папуџија, Београд. Шаље занатска комора у Београду. Не зна никог

—Петровић Златија, Београд. Молим вас размислите, јер ово шаље санаторијум са Озрена. Вероватно, позив за лечење.

— Дајте да видим, мислим да код

мене има нека Златија. Погледаћу,

— каже један писмоноша.

пи па сље Љ рраујеништу

НЕОБИЧНА БЕРБЕРНИЦА

Д“ пре две године топло кулатало у Митарској улиџи имало је два улаза. Тада је Управа затвори. ла једар улав н у њему направила берберпицу. Грађани су били обрадо. вани овом корисном повипом, ма да је повостворепа просторија била прилично теспа п мала за своју намену. Само, пије све до неподесног локала, јер у берберниши влада велики

перед п нечистоћа. Од тројпив „мајстора", само један има платнени мантил, али тако прљав пи поцепан да је боље да га пи он пема. Е Поред тога, квалитет услуге је вео: ма слаб, То је вафело једина берберница у Београду у којој човеку после бри: јања не оперу лице водом, него се 0 стаци сапупа отклањају неком прљавом

ш д У НОГАМР5КА ОРВВАМА |

+ о им дгивот кој е рпов ргуепууа ДЕ ара аггеди Веовгадзкон ваћ-Ииђа у Цибуапотод »Ккмта«.

већ м. сегтек (»Кгта)

Ст р, раја (Б5К)

1. 42—а4, ет—еб; 2. с2—64, 1 7—15; 3. 22ЕЗ, БЕВ—16; 4, к1—62, 118—Б4+) 5. С1а2, кр—еђ 6, 5р1—е3, 0—0; 7. 8Е1—83. (Оуај рогег вуојеугоплепо је муеом ргакзи ацзијек! Усјетајсфог _ СтјатеФ), 148—е8; 8. 0О—0, 47—а6; 9, бнз—18 (вен 2аг! да Аомеде Копја џ згедј фе, робо ЊЕ та (0 јпабе стл! Казтује тподао да озијен ва е6е5.), 27—25:: 10. 8514—43, рез—р6б) 1 12—13, 558—е6; 12. 1,42—е3, 1,с8—47; 13, 1,23—12, 516

—ев; 14. ра1—а2, Тав—а8; 15. 141—21 рет—16; _ 16. 44—45, Беб—е5; 17. 543:е5, 46:25; 18. е2—е4, 45—4; – 19. ЕЗева., тебе: 20. раг—а3, о пл—ћб; 21. 12—

ћа, ђ7—ђ6; 22. Тез—ћа, ббзда; 23. 53:54, КЕВ —Е7; (Војје је Бо 28. ..., а7—а5 да р, ве озџјеШа акеја Ђејода па фога Кг1и; #48, ђо—ђ4, ТЕВ—ћа; 25. ТЛ—е1, 8е8—16; 26.

4

раз—е2, Тав—ћ6; 27. КЕТ—1, реб—17 (Ррге-

копја па #4. Ма ритег:; 28) 2 И ои 20. а #43: 30 Та, ТАб—16 4 стта бе угаши Ництм, а ша го 51 јао пехадгнју парад.); 28 ел—а1 тав—18; 29. тал—а3 (Ропома је ргеШа Жмуа Копја па БА за 5једебјта 14—13.), рет—ев (Рјап стпоБа је да Кгајесм ргеђас! па св 1 да рогзје 26:45 #оруот Копја па 64 гаје Кгајеуо Кг]Ло Ђејонај 30, 64—05 сб:85; 31. 24:45 (Ма 31. 523:45 сла 1 одвохомо 31... . 516: а5 ва зтедеб а 32, .. . 147—65 1 сги! озуаја ""апћев),

31. .... еб—еам (2уа Којога бе ст! Зи овуои куашћећ, 11 ве рофрипо татљи КтаТјеуо КтПо ђејова.); 32. 43:64 (Ма 32. 523:24 стај ЂЕ ргмо 1игао 32... . .516:24, ра (ек опда р87—р5.), 56:64; 33. 112—Е1, Бе4—е5: 34. рк1—84, Тет—16) 35, 1,84:еђ, 16:07 36, р2— 48, ТЕВ—Ћа; 37, Трр—ћа, 65—64. ве! ргедаје.

Ро зфгафенћ! сгпова Уупо запмпијуа раг-

џја.

крпом и течношћу коју тамо називају колоњска вода.

Невероватпо да у купатилу нема воде! А паплаћивање (се, изгледа, врши „од ока“ пи према прилици. За шишање се, рецимо, наплаћује двадесет ди нара. „Десет дппара вите, за сушење косе“, — _ објашњавајр ови — савесни „мајстори“, а муштерије се питају каква ли је то невидљива справа за су, шење неквашене косе, јер је потпуно нормално да се човек "шиша пре, а не после купања.

М. Р

СИРУП ЗА КАШАЉ У БАКЛАВАМА

ЕСТО ме је занимало питање заШла сладолед или сок од баклаве

по појединим београдским посластичарнипџама имају неодређени укус неког лека. Сасвим случајно сазпао сам узрок томе. Чекајући недавно у апотеци на Ђерму аспирин, видео сам како један београдски посластичар – купује десет бопа слатког сирупа за кашаљ. Једну бопу је отворио, пробао гутљај и затражио још десет. Апотекару је то било сумњиво и пије хтео да му их ду: плира. Кад је отишао скренуо сам пажњу апотекарској помоћници на 0 вај случај, рекавти да ми је та „му: штерпја" позната из неке посластичарпице. Она се опда лупила по глави. узвикнувши: "Аух, нисам смела да му дам толику количину. На опакав па: чин ми смо му за мале паре продали и слатки сок и арому, наши болесници често остају без лека". о

Требало бп обратити велику пажњу на овакве посластичаре — штеточине и њихове престуџе — најстрожије каж: њавати, у

| Т. Б.

Шка сам видео у Лондону

Пише Тодор Живановић, центарфор Државне репрезентације

ВОГОДИШЊА „Утакмица године" у О Лондону претстављала је догађај од

великог значаја не само за Енглезе, већ и за нас Југословене, Обе екипе су имале у току године већи број мо 7 државних сусрета и играле са променљивим резултатом, Ако се погледа просек резултата одиграних утакмица ових двеју репрезентација, видеће се да су у току ове сезоне обе постигле најбоље успехе у Европи. Стота је разумљиво што се овај сусрет с нестрпљењем очекивао. Нерешен резултат одговарао је игри. Наши играчи, нарочито млађи, имали су доста да науче од Енглеза.

Карактеристике енглеског футбала

Ово је мој први сусрет са енглеским футбалом. Раније сам слушао доста о њима. нарочито од колега који су их гледали у Бразилији. После ове: утакмице стекао сам утисак и потролио по чања мојих другова да Енглези играју изванредан футбал — најбољи у Европи. Сваки њихов играч је комплетан футбалер. Одлично баратају лоптом и левом и десном ногом, што се не може видети код свих наших играча. Додавање је невероватно прецизно и без за државањеа, тако да се игра преноси из ванредном брзином. Лопту примају и долају у покрету, Навални играчи њиховот тима, нарочито крила и центарфор, за које мислим ла су међу најћољима у Европи, веома су продорни и пуцају из сваке позиције. Оно што недостаје

многим нашим играчима — то је игра тлавом. Мислим да није било ни једнот енглеског играча који није одлично играо, додавао и штоповао лопту главом, Још једна карактеристика енглеског футбала је оштар старт њихових играча. Мада играју оштро, игра не прелази границе дозвољеног, Случај када је Метјус прешао Станковића оборивши га коленима, најбоље показује колико је сваки енглески футбалер свестран играч,

Енглези играју дубл-ве систем. Крила им се на моменте повлаче, примају лопту и изненадно крећу напред. Халфови се тако придржавају датих тактичких упутстава да формално уштопају противничке полутке. Бекови су више увучени у центар, тако да одбрана личи на „зону", коју је веома тешко пробити. Неке занимљивости

О енглеској _ хладнокрвности постоје многе приче. Па ипак, на овој утакмици се показало да и Енглези могу да се узбуђују и нервирају. пре него што смо изишли на терен, посматрао сам Бејлија како се нервозно шета по ходнику испред свлачионице. Неколико пута улазио је у свлачионицу, скидао и поново облачио мантил., Био је нервозан.

после првог гола Енглези су почели да се љубе на центру и да се радују као деца. Значи, гледали су у нама великог противника који је успео да их узбуди.

Негде, око средине другог полувремена, Ђајић је на центру примио лопту од Станковића. У сусрет су му пошла три енглеска играча. Он их је сачекао и у моменту када су на њега стартовали лопту је извукао назад, док су се они сударили. На стадиону је за тренутак завладала тишина, а затим се проломио пљесак одобравања.

Вукас је на левом крилу примио лопту, прешао бека у близини аут-линије и изненадно центрирао. Лопла је у блатом луку прешла букет играча и Огњанов је у скоку пуцао главом, слично као Лофтхауз када је дао други гол, али лопта је прешла преко саме пречке

Јесше ла ли...

... да је на утакмици Црвена звезда — Железничар за кошаркашки куп Србије, савезни судија М. Минић избацио, можда без разлога, Андријашевића „(Дрвена звезда), а мало касније, ваљла ла поправи грешку и играча Железничара Станковића, због најобичнијег фаула, ... да ће се 23 јуна идуће године одр>

жати у Лондону сусрет атлетских репрезентација чувених универзитета Ен-

глеске, из Оксфорда и Кембрица, из Се-

верне Америке: Харверд и Јел,

„Развикивање" поште се наставља, Покушава се и последње проверава се меморија писмоноше. Јер у Београд стигне дневно две до три хиљаде непотпуно и произ“ вољно адресованих пошиљки. Што је најгоре три четвртине отпада на државна предузећа и установе. Невероватно је да Срески суд из Јајца може да пошаље позив под бројем 84/50: „Владо Делић пок. Панте, књиговођа, Београд". или да Град ско аутосервис предузеће из Београда (бр. 156 од 23. Х! 1950) адресира писмо: „Предузеће „зЗрак" Београд". ов

ТОје почетак. А на какве све тешкоће наилазе писмоноше на терену, прича нам између осталих и један од најбољих достављача Радисав Стевановић, који већ двадесет и четири године прелази дневно_по двадесет километара београдских улица.

— Свакако, има много ствари, које би се могле исправити, — каже Стевановић. — Рецимо, много би нам се олакшало у раду кад би нам се обезбедио превоз до наших рејо“ на. Довољно би била два камиона, или бар дозвола за улазак на предња врата градских возила. Јер, можете замислити, како је тешко и ризично кад човек почетком месеца са неколико 'стотина хиљада ди“ нара и више пакета од два килограма уђе у трамвај. Некад, због, ових препоручених пошиљки до два килограма, морамо да се враћамо још једном на пошту.

— Често су поштански сандучићи неисправни, наставља Стевановић, капије затворене, спискови станара нетачни и непотпуни, То би све требало исправити, а добро би било овластити настојнике, да, ако је то потребно они примају пошту за станаре.

Наш разговор привукао је још неколико Стевановићевих – колега. Они се слажу са њим и додају да са новчаним пошиљкама, а нарочито са пензијама, имају доста тешкоћа, јер поједини грађани неће да схвате да се новац може предати само адресанту. Промене назива улица такође изазивају непотребна“ лутања пошиљки, јер су нелогично извршене. Зашто је, рецимо, Румунска улица добила име Ужичка, кад је већ на Вождовцу постојала улица са истим именом, сада Билећска, или Гарашанинова, Светозара Марковића, и ако је већ иста петееда у Професорској колонији Поред свега овога, писмоноше во“ де прави рат са — писмима. Не само на периферији, него и у центру града они их много ометају у раду. Стевановића је тако недавно у Трнској улици број 25, пас ујео за ноту, док је Радивоје Себић био месец дана у болници, издржавши две операције, јер му је пас откинуо доњу вилицу. у

Требало би се мало више заинтересовати за проблеме и тешкоће оних људи, који већ годинама савесно обављају своју ни мало лаку дужност, : МР.