20. oktobar
5 У Цу МУ · АБРАШЕВИЋУ“" - КУЛТУРНОМ ВАСПИТАЧУ | РАДНИЧКЕ
КЛАСЕ БЕОГРАДА
ИСУ ретке прилике када се ми, _1 правећи осврт на скоро или давно прошле дане из наше историје, дивимо величини борбе коЈу је, често најскромнијим средствима, водила наша радничка класа за
_ бољу будућност своју — и не само
своју — и људима који су, искрено
"одани њој и своме народу, као нај-
напреднији део његов, стајали на
челу те борбе. Једна од таквих прилика била је и недавна прослава
_четрдесетпетогодишњице „Абраше-
___вића", четрдесетпетогод"тшњица по-
_ постојања и рада друштва ко-
је је скоро пола века окуп-
___љало и данас окупља људе из ре-
_ дова радничке класе, друштва чији
__је рад на културном пољу — сам
__по себи од огромног значајл за кул-
· турно-просветно васпитање раднич-
· ке класе — био уско повезан са читавом револуционарном борбом радничке класе Београда и Србије.
„Абрашевић", име које је унеколико постало и симбол борбе за остварење револуционарних тежњи
__ радничке класе Србије — има посе-
| бан значај са гледишта борбе радничке класе Београда, за њен политички развој и културни препород.
Захваљујући предузимљивости, на-
а порима и борбености својих оснивача и првих чланова из времена Туцовића „а доцније људима које је Комунистичка партија из редова својих чланова слала у њега, београдски „Абрашевић" је, ма да стешњен уским оквирима режима, кроз борбу за сопствени опстанак и развитак и делујући највише међу радницима, још тада утицао на културни живот Београда. Али тек У новом, социјалистичком Београду када је радничка класа за своје културно и просветно подизање добила оне могућности какве само она себи може да да — „Абрашевић" је слободно процветао и постао значајан чинилац не само у културном леивоту и раду радничке класе, већ У знатној мери и у читавој културној делатности Београда.
Као што је некад својом песмом бодрио раднике у борби против експлоататора, ссојим програмима давао печат и увеличавао прославе и приредбе напредног дела радничке класе Београда, потстицао и увлачио раднике на активан културноуметнички рад, тако је у току шест последњих година многе градитеље социјализма код нас понела песма „_брашевића". Често су трудбеници и грађани Београда, других градова, рудника и творница уживали на приредбама и концертима „Абраптевића", многе њих је „Абрашевић" потстакао на активно учешће У културно-уметничком раду, не мало је оних који су кроз „Абрашевић“ израсли у уметнике којима су отворена врата професионалних културнил установа. Многим културно-уметничким друштвима су пример и искуство „Абрашевића“ били помоћ у њиховом раду и развитку.
Из године у годину, бригом наше Партије, развијао се „Абрашевић", растао је његов домет на уметничком пољу, што је учинило да је дошао рел вајћпљи аи. о чему сведоче многа признања и на. граде. Данас око 600 његових чланова, радника, службеника и радничке
= омладине, кроз разне облике умет-
_ ничког рада, а попут својих претходника, улажу своје снаге, вољу и способности за даље подизање „Абрашевића", за већи допринос његов у општој борби за културно по-
· дизање радничке класе. Зато је ра: зумљиво да је скоро немогуће говорити о културном животу у Београ-
"ду, а не говорити о раду и доприно-
· су културно-уметничких друштава, међу којима „Абрашевић“ има сва. ако највише место,
_-__ Зато, нека би ти напори и успеси били основа нових, већих успеха за даљи процват „Абрашевића", на корист даљег културног развитка радничке класе Београда, читавог трада, целе наше домовине.
Радољуб Жижић
Десета УЛУС-ова изложба у Уметничком павиљону
У Уметничком павиљону на Малом Калемегдану већ је десет дана отворена редовна јесења изложба, по реду десета изложба Удружења ликовних умет-
ника Србије. На изложби са својим радовима је заступљена са 1, пластика са 28, док већину
укупно 181 рада, графика
радова чине уља. У сликама преовла ђује
портрет,
учествује 120 уметника. Од
као тема пејзаж, а у склуптури
Нарочито се истиче велика композиција Андрејевића-Куна „14 депембар",
Предрага Хутера, Омчикуса,
темпера де, тохвила и Палавичиниа.
Милосављевића „Дубровник", као и радови Моше ПијаМитровића, Гавриловића и склуптуре Зарина,
Кра-
Улус-ова изложба изазвала је живо интересовање јавности. До данас је радове разгледало око 4.000 лица, Изложба ће бити отворена до краја месе-
ца, сваког лана од 9 до 18 часова.
| На слици: „Дубровник",
рад П. Милосављевића.
И У ШКОЛАМА СЕ МОЖЕ ШТЕДЕТИ
УВАЊЕ и нормално одржавање школских просторија, школског намештаја, вођење рачуна
о огреву, о рационалном коришћењу воде, осветљења, чување фискултурних реквизита, учила, рационално трошење намирница по ђачким хухињама и дечјим установама — на свему овоме може се знатно штедети, Међутим, у многим школама свему овом није поклоњена озбиљна пажља.
Засада се поставља озбиљно питање штедње у хонорарима. Известан број наставника у школи где стално ради има мивимум или испод минимума часова, јер не може да буде оптерећен пуним бројем часова из 06јективних разлога, — болест, старост, ситна деца и тако даље, а У другој вечерњој школи, имају неколико, па и преко десет хонорарних часова.
Исто тако, редовни наставници цртања, чланови УЛУС-а, имају као стални наставници по 18 часова, а поред тога неки од њих имају и преко десет хонорарних часова у другој школи Један професор У Трећој мушкој има 18 часова, а хонорарно на курсу 14 часова; наставник у Другој мушкој 1,8. а У вечерњој Школи за опште образовање радника 8 хонорарних часова и тако даље.
Дешава се да се под изговором заступљености свих предмета и потпуног броја часова запошљавају и нестручњаци; ти часови се хоноришу, а успех се уопште не постиже, Постоје много шире могућности за штедњу у школама ученика У привреди и индустриским школама савезних и републичких предузећа.
Прегледом индустриске школе први заводима „Александар Ранковић",
установљено је, поред тога, што у“ чионице прокишњавају и што су прљаве, да је радна дисциплина наставника и ученика слаба и да се није водило рачуна о штедњи. У школи са петнаест одељења има 0сам редовних наставника. Ови наставници предају и хонорарно и имају око 40 часова. Хонорарно предају нестручњаци. Учитељ предаје Устав са законодавством; студент агрономије фискултуру; студент шумарства — техничку механику; бивши студент шумарства, сада студент Више педагошке школе на групи физика и хемија (није дала ни један испит) предаје математику и прима 9.500 динара месечно. У трећем разреду са 93 ученика, постоје 4 одељења. Постављењем четири стална наставника и смањењем 0дељења, омогућило би се извршење годишње уштеде у овој школи за 311 хиљада динара.
У индустриској школи „Радоје Дакић" диђектор предузећа настоји да се наставници узимају из предузећа, без обзира да ли ће моћи да се припремају за часове и да ли испуњавају услове за наставнике. У угоститељској школи радило је стално 4 наставника и 24 хонорарна, Постављањем два стална наставника и смањењем броја одељења. јер је мали број ученика био по одељењима, смањен је и број хонорарних наставника на девет. Овим је постигнута месечна уштеда од 20.150 динара. '
Ако штедња постане стална брига и саставни део новог стила у раду наших школа, извесно је да ће се и по нашим школама моћи уштедети знатне суме новаца и материјала који се може употребити у изградњи или комплетирању нових школа.
! Ђ. С. С.
ПА о а кик че ние а АИ ЈЕДАН ОД ОНИХ КОЈЕ ЈЕ РЕКТОРАТ НАГРАДИО
Физиолог Радослав Анђус
торат Београдског универзитеу та свечано именовао дугу ли: сту награђених студената — оних | који су одлично израдили дипломске радове и који су нарочити успех постигли у учењу — био је то уз" " будљив дан за велики број млађих људи и девојака. Нарочито 3задо_ вољство осећали су студенти са Природно-математичког факултета, јер су однели највећи број првих награда — седамнаест.
А када је у деканату овог факултета од седамнаесторице требало "изабрати једнога, био је то веома тежак задатак. Сви су одлични, го"ворила је другарица У канцеларији. Ипак, круг се сужавао и остало је име Радослава Анђуса. Његов рад — речено је — превазилази остале
па је на Дан Републике рек-
по томе што је самосталан, што садржи научне зрелости, што није Ђачки... Тема7 „Напон кисеоника
биолошка оксидација".
телесне температуре". Тим проблемем, почев од Лавоазјеа, бавили су се Клод Бернар, Пол Бер, Разенков „а од наших научника професор Ђаја. Рад на том пољу данас је од важности, па је и мене привукао због тога да се цивилизован човек често излаже. ниском напону кисеоника, Такав је случај код авијатичара, на прим. С напоном кисеоника везан је читав комплекс питања, до сада још нерешених...
Дипломски рад, на коме је Анђус радио још од друге године студија, садржи низ тема, од којих су неке објављене у стручним часописима. Тако је са професором Ђајом Анђус неколико радова, које је уклопио у дипломски, објавио у „Гласу Српске академије наука" и у „Органу Париске академије наука", а неки су штампани и у „Биолошком гласнику“. као и у „Студентском зборнику“, Награда, коју је ових дана примио, по реду је. четврта.
Анђус је још додао: „Физиологи-
Устао је и провео ме кроз лабораторију пуну справа и ампула, а кад. смо обишли и кавезе са животињама и вратили се у собу, затвели смо у њој шефа Завода Ивана Ђају. '
— Анђусов дипломски рад — рекао је професор Ђаја — је научни прилог који ће наћи своје место У физиолошкој литератури: Најважнији резултати тога рада биће из-
УГА зимња ноћ осјећаше се, гледајући у потамњелу, дубоку морску луку, слушајући ударање у камен прштећих
се валова, завијање и урлање влажнога вјетра што кишу
носи, и одјелито шкрипање нападнутих лађа.
Низом, на обали, дрхти свјетлост лампи, испод којих сјене нагло промичу, дохватају земљу, од ње отскачу, и опет на њу падају. Дуги ред високих кућа, кроз чије прозоре свјетлост се расипље на улицу, губи се у мраку. Неко се кроз ноћ жури а полицај на ћошку, омотан топлом кабаницом, пази...
Алија, млади Босанац, прислонио се уз голо дрво, приљубио се уза њ — неће да га полицај види. Боји га се, а ни 'сам не зна зашто. Дуго већ ту заклоњен стоји. И док вјетар фијуче кроз затресене гране гола дрвета, он се бори с тлађу и умором, Трећи дан је што је без конака: нема чим да га плати, а јео је тек толико да се још духатим осјећа. Да је "знао да ће морати овдје, у највећем приморском граду, гладовати, не би био силазио с друштвом. Друштво у путу тјешаше га лаком зарадом, коју ће да нађе код мора, у благој зими, која није љута као код њих, гдје једнако снијег пада. „дружина се разбјегла за радом, а он заостаде у луци да зарађује, послужујући странце пренашањем лагљих ствари, јер за тешки посао није био подесан. Али зло, вријеме пошљедњих дана зачестало; киша и олуја као да се сјаранише, па не даду сиромаху да заради комад хљеба.
А негда, као дјетеету, код куће, било му добро. Његов отац Хусејин, бјеше поседник и трговац. Окупација га затекла у младим годинама. И Хусејин у прво вријеме не хајаше за туђинцима. У своме дућанчићу, пушећи и срчући каву, просједио би цио дан, и причињаше се да не пази на чаршију и — тек би оком махнуо, кад би нови муштерија тражио да нешто пазари. Наоко бијаше миран, равнодушан, као да се њега ни најмање не тиче што туђинци упадоше у његову земљу. Дуто тај привидни мир не бијаше нарушен ни новоотвореном ракијашницом, ни погледима дрских собарица, ни усред вароши, уз велику слабу отвореном „проститутском радњом" првога и другога реда, саграђеном на најистакнутијем месту, а љепшом и већом од самога котарскота суда. Кад би слободнији и млађи комшије чуда о томе причали, презриво би одмахнуо главом и тврдо би у себи одлучио да се неће уловити на њихов најновији, погани мамац! Али ипак се, на вјешто намјештену ступицу, улови. И за то нађе згодан изговор. '
Посједоваше одувијек комад високе шуме уз државни шумски посјед, па кад власти издаше дозволу сјече на ту шуму некоме туђинцу, онај сјекући побиљежи и засјече његова најбоља дрвета. Потужи се котарској области, а ова га упути на окружну, окружна на земаљску владу, и даље чак до Беча. И обећаваше му да ће се штета надокнадити, а он вјеровао и даље молио, али најпослије све бјеше узалуд. Ма као да се свети властима што му отимљу његово, љутит
— пропи се. И неколико дана шкрипи зубима, ћути и пије, а навече бије своју кућну чељад, како му које под руку дође. И у пићу омилише му Швабице, па Хусејин, као и сијасет других, наједном постаде жртвом унесене „цивилизације". Одби се од жене, куће и дјеце, и кроз неколико година осиромаши; и отсле пијан, зарађујући по који новчић, скиташе се чаршијом...
Алија, док поче да гледа око себе и запажа, схвати штетни очев начин живота и приљуби се уз мајку, с чијих усана бјеше већ давно нестало слаткога мајчина осмејка, а уселила се голема туга. Сјећа се како га мајка малена слаше у чаршију да потражи оца по механама да с њиме кући дође. А кад је понарастао, касно, у ноћи, пијана водијаше га кући. Водећи га, отац би на махове гунђао и погдјекад грдно га псовао, а на. махове загрлио би своје дијете и онако пијан гладио га по глави. Са. женом ријетко је разговарао и на њена пребацивања не би одговарао. :
Алија ојача, па прегне да се побрине за мајку и двије нејаке сестре, јер од оронула, посрнула оца не бијаше кући никакове помоћи. Послуживаше у чаршији и зарађиваше колико је било од потребе да се кућа ожити и преживи, Момче налазаше насладе у томе раду и својој бризи, и задуго упорно се бранијаше од напасти да загази очевим трагом.
Али, како да се посвема одбрани, кад његови вршњаци усрнуше махнито у нови живот и о њему с осмијехом и насладом причаху разна чуда. Чаршија пуна је тога говора и тих похотљивих прича, што јаре младићку крв, долазе пред очи, закваче се у мождане и никако да им се отргнеш... и та причања о лијепим Швазбицама, претилим, бијелим и руменим, њихове навике, тајанствене ноћи, док као ријека жамори разблудна музика Цитана, нагнаше га да бар једном окуси наслућену сласт.
Први пут кад с пријатељима зађе тамо, остаде чисто изненађен; јака свјетлост и пуна нагона музика обезумише га. Цуре приђоше к њему, новајлији, и свако похотљивост причања јарана у чаршији учинише му се и превећ ситна према овој јави, Чисто није могао да замисли ни у сну оно што сада својим очима гледа; жене откривене, раздрљене, насмијане, са цигаром у устима, дохватају га се, дирају и милују — жене о којима је још као дијете стрепећи мислио, дрхтао и црвених код гријешне помисли, и склањао очи да их не гледа, кад би се с њима на сокаку срео. А циганска музика удара, оживљује га и заноси, а кад престане брујање што се још двораном осјећа, баца га у пожудне мисли... Гледа, ћути и пије...
Алија посрну и, невјешт, чак се у неку плавушу загледа и не могаше одољети јакој сили да свако вече тамо не пође. Али велика љубав и самилост према мајци и двијема нејаким сестрама, што се на махове живо будила, присили га на мисао да прекине и да се гријеха ослободи. „Проходати свијетом!" сине му у памети, и пробуђена номадска страст отрже га од цуре и из његова мјеста.
Једног ведрог дана, у љутој зими, кад бијаше снијег зајазио и путове и долове и кућна врата закрчио сметовима, и кад ријека, слеђена и засута, престаде да жамори, Алија, отевши се мајчиним сузама и. молбама, пође са дружином к мору, гдје је питомина и зарада лакша.... «
О неким
[ АЗМОТРИЋЕМО оба примера, “ Послат је на суђење у Београд значи да је слање у вези са суђењем, у намери да се суди, с намером суђења извршено у правцу Београда, тојест у Београд. Јасно је из овога да је веза слања ради суђења, с циљем суђења тесно везано, мисаоно склопљено тако да осећамо јединство израза и извесно јединство мисли, Отуд: Послат.је ра.
суђења у Београд, Ради суђења = слат је у Београд и слично. БВидимо да нам је нормалнији склоп кад смо додатак „ради суђења" преба-
и чувају
други случај;
Послат је на су“ имаћемо сасвим други однос, израз потом. Откуд тог — Из при-
... поче да киши. Алија се маче и, у недоумици, што да ради, огледа се по мраку. Најпослије крене ка ивици обале, Вјетар попушта киши, али море, узбуркано, једнако шуми. Дошавши до једне дрвене бараке, застаде. Јуче био је овдје запазио да једна женетина крух продаје и вртјео се око ње дуго, вребао је... А кад касноу ноћ жена, закључавши врзта, оде, миришући топао, свјеж крух, он се напрезаше да их отвори. Гребао је око врата тако дуго док му крв ве шину испод ноката. И сада покуша, али, увидевши да му је труд узалудан, смисли се и пожури ка тијесним сокацима града. Покисао и гладан, вуче се поред поквашених зидова, низ које крупне капље кише падају. У овим тијесним сокацима већ никога нема, Лампе шкиље, а у заклоници, У дубини зида, дрхти жижак пред свечевим зачађалим лицем... У једном полумрачном подруму чује се одјелита пијана пјесма. Тамо се једе ситна пржена риба и залијева јаким приморским вином. |
Алија се шћућурио уза зид И вири на отшкринута врата. Овдје је он неколико пута јео. Дражи га јаки воњ испржена уља. Уљезао би, али нема за што да узме ни комадић хљеба. А да гладан у подруму сједи, мрзи га; стиди се крчмара м друштва, И тешко му је издржати гледајући како се други веселе и залажу пуним залогајем... Стоји неко вријеме вирећи, а кад се одмаче, изнебуха напамет му дође зима, киша, варош, и врзаше му се по глави нејасно, магловито, раскидано.
Гледа своју кућицу, бијелу, снијегом засуту, и уоколо све се бијели, и планина се зајајила и ријека смрзла. За њу испод планине не би се ни знало, кад не би погдјекад из ње дим избио и лијено се вукао у сивоме оловастоме простору. У кући негда горијаше јака ватра; чељад се гтријала, ћутала и слушала урликање мећаве, Сјећа се по причању — у том околишу бијаше силан лов. Људи, кад им бијаше за нужду, прегнули би и пошли сњежаним трагом, Поубијали би обилну дивљач, хранили се њоме и продавали је у вароши. Али сада сирота несмије да лови — лов је само господи дозвољен. И једнако долази му пред очи бабова кућа. Сигурно у њој сада ватра не гори.
Ко ће дрва да донесег Отац је залегао негдје у чађавој механи — убија зиму пијући ракију, а није га бриге што са нејач у кући грчи од зиме и глади...
Трже се из тих мисли и чисто зачуди што га оне сада занијеше. Која му је корист од њихт ,
Глад га мори; као звијер дохватила га својим оштрим канџама. Гребе га и осјећа да јој ум не може одољети, да га савлађује и да га само хљебом може да умири... Али како да до хљеба дођет Захвати га одједном насртљиви нагон да отвори врата од подрума, да улети у друштво и да некоме истргне залогај из уста — и као бијесан уздрхта... Али њих је пуно тамо, а крчмар је јак — савладаће га, попљувати и изјурити напоље.
Шкрипнев зубима и крене даље.
Киша једнако пада. Да пође у квартирт Не да му се. Газда је сигурно већ затворио, а без новаца не би га ни пустио. Али, да му се и смилује, гладан, на поду, сву ноћ не би ока склопио...
И зар да тамо, у оној мрачној шпиљи у којој се прст пред очима не види, слуша сите другове око њета како хрчу, и, слушајући их, да трпељиво скапат...
Избије наново на обалу. Вјетар га сачека и духне му отворено у лице. У луци шкрипи јаче и чује се пљусак кише и мора. Погдјекоја свјетлост у тмини лелуја се, као да ваздухом пролијета. Контуре великих лађа једва се назиру, стрше... Рекао би све ће наједном у бездан пропасти. Из низа високих поређаних кућа уз обалу пробија наријетко слаба свејтлост, немоћна да расвијетли тмину што се одасвуда стисла и насртљиво се намеће и земљи и мору.
У оној малој кавани на углу још се свјетлост види. Тамо сигурно карташи играју за новац. Неко вече гледаше их сво јим очима. ј
Упути се ка кавани. Завири кроз прозор, довле застор није допирао. Играју; чује се звека новаца, поклик, псовке и грдње, и види, као у Магли, у диму, како мршаве руке дрхте, дају и примају новац. И, гледајући, кољена му клецају м саме се руке лакомо пружају... А новац једнако пада и звекеће. Да има неколико пара, заситио би се хљебом, а да му је у изобиљу, заоденуо би се у чисто и топло одијело им послао би пара својим кућама.
Богзна кад ће да развргну игру!
Не да му се да оде. Звека новаца држи га прикована на мјесту, и у тами чека...
Наједном, из небуха нападе га сан; почеше се очи еклапати, тежак је сам себи, отима се и, отимајући се, положи главу на наквашен зид. Али и склопљене очи пале га, обрвр мрдају саме, и пред њим свјетлаци дрхте, бјеже, нестаје их, и он за њима као махнит јури и стрмоглављује се у бездан. Куњајући, на махове руке му се затресу, а тешка глава пада сада на једну сада на другу страну. Трже се одједном кад неко отвори врата и изиђе напоље, Склонившти се, гледа како играчи изилазе један за другим. Неки пожурише, а један, времешан човјек, заостаде иза њих. Већ киша не пада и нема нигдје никога.
Ко зна гдје је сада полицајт Биће да се негдје заклонио.
Алија из обичаја погледа нада се, али звијезде ноћас не свијетле — зима је и горе на небу.
Човјек певуцка и полако иде напријед. Сада ће да закрене у ону тијесну, још тамнију улицу. Алија напретне очи: замакао је!
Пожури за њим узбуђено, махнито. Стигавши га, пресјече му пут.
— Дај ми новац! — вели му муклим, одлучним гласом, И тога часа шчепа га чврсто за руке.
— Новацат! — промуца у страху човјек.
— 'ТТребам твој новац, кажем ти!
Човјек стаде да се отима.
Алија га махом чврсто ухвати за прса једном руком, а другом, раздражено, нагло дрхћући, стаде да га претреба по џеповима.
Кад човјек осјети да је нападач напипао лисницу, прит-
нувши се у сав глас стаде да запомаже. Алија бијесно кида
робу с њега. Осјећа новац под руком... Али наједном, из тмице, дојури полицај и, страга, шчепа га чврсто за обје руке, Савладаше га, Није се отимао, А кад га код полиције стрпаше у затвор, прије но ће полицај да изиђе, замоли га у име бога за комад хљеба, и рече: — Гладан сам! Иво Ћипико
глаголимз с падежима места
У том је примеру јасно указано да се глагол послати као прирок везује с оба четврта падежа. У мисли је тесна веза између глагола као предиката, с једне стране, и његових одредаба, с друге стране, Шта то значиг — Оба додатка су непосредно везана с прироком, па зато карактеристичан који одговара глаголу кретања, даКле четврти падеж.
Ако пак кажемо: ђење у Београду,
место чије име треба да стоји у падежу који одговара глаголу кретања, дакле у четвртом падежу. Тај склоп, дакле, мора тако остати. Али нас сад занима смисао тог новог склопа, Шта он значи“ — Он зна-. чи: слање је вршено с циљем суђења, у непосредној је вези са су“ ђењем. слање се врши непосредно на суђење, опредељено је најпре и непосредно само слање суђењем. Та · је веза сад тесна. Додатак или одедба места „у Београду" везана е само с одредбом „на суђење", а није непосредно везана за слање.
облик
други
цили напред, па су дошли у непосредну везу прирок „послат је" с одредбом места „у Београд". Тако имамо: Послат је у Београд ради суђења, с намером суђења... ИМ ту је исти однос: одредба за намеру пре-
роде саме ствари, ситуације, мисли, смисла. Ако и сад покушамо да извршимо инверзију · (преметање), да одредба „на суђење" дође на које друго место, тојест испред под мета или иза прирока. лакле: или
То смо видели и из тога што ре-
ченицу не можемо тако прерушити_
мењањем _ места члана реченице „ради суђења", на суђење", него мора остати само такав распоред какав је дат у реченици. ТУ је. да-
Ту компликовану тему Анђус је једноставно објаснио. Седео је за столом и прикупљао десетак штам-
бачена је позади, па су се сад нашли у непосреднијој вези прирок и одредба места. Сасвим природно:
ја и биологија су база медицинске науке. И с тога је мој рад индиректно везан за човека. Део мог диплом“
ла буде у почетку или на крају реченице, — видећемо да лобијамо је-' дан олређен склоп који се не мо-
кле, „у Беовраду" у вези с оним што се изриче глаголском именицом (или којом другом речју) су-
нети у органу Српске академије наука, У којој име младог физиолога
је сачињавају ; ; : ; Е паних књижица које „ај рад ре о ског на пример, односи се ка про Анђуса није непознато. мај, амла | _ Предиију везу с лалежом по ка: о Мељао. Не мом одише о Пее а алаолета В рапарија ње блеме анестезије, на то како ниски ник припада колу зује место, остваривање глаголске Ради суђења послат је у веотралу. бо а Маи ом . о
радње, лакле с четвртим падежом, јер је глагол кретања (послати), Ту су обе прирокове прилошке одредбе везане за прирок логично, како захтева природа глагола кретања, у реченици су оба лодатка именице с предлозима, и то оба пута у че-
дине која се с много смисла и оду шевљења предаје научном раду. Наш Завод може се њиме, као и другим младим сарадницима. поди- [ чити, он у њима гледа будуће раднике на науци, која се зове физио-
55 тирао је из огодишњег пред ; 5 а сФРизиолошком за- _ напон кисеоника, услед кога се
во, П Д | искористити У
ду риро но-математичког фа људско тело хлади. Т џ
култета којим руководи професор хирургији. Немци су испитивања У ,
ј НТ. овој области вршили на живим љуБа Па ли дима „у логору Дахау. Ми, разуме
То је стога што је глагол кретања послати дошао у непосредну везу с падежом који му не одговара, са седмим падежом, а ми знамо да је падеж којим се казује место кретања четврти а не селми падеж, Не може, дакле, остати „у Београду"
кле, као глагол узета та реч она захтева да има уза се седми падеж. Тако је и склопљена реченица, дакле: Послат је на суђење у Београду. 0 неким другим случајевима — у наредном броју.
• „Мој ломски Рекао је просто: „Мој дип Ћ шимо екс- адеж | ти одао је смешећи се, врши 4 твртом падежу. Јер сад им рад могао би носити име Па па) и пи ј и А ЊИ логија са великим „Ф". јер сад имамо смисао упућивања у ЕЛ.
т напона кисеоника ниско враћају
= Телефон 20-443 • Чековни рачун 103-903222 Поштански фах 752 " Штампарија „БО РБА" = Београд Кардељева 31, Рукописи се не уредник Дралјутин Шолајић
• Улица Драгослава Јовановића 1-19 "• Одговорни
153 4 одом а