20. oktobar

М

||

= =“ 4

М

Из суда

УКРАДЕНЕ. НИПЕЛЕ |

ВАЈ догађај одиграо се без сведока, претрес је одржан без сведока, и Суд је донео одлуку =— без сведока. Можда на изглед није велика ствар — украден је један пар ципела. За Стевана Фрица, радника из Бора, то је много. А и 0Колности те крађе... Уосталом, покушаћемо да прикажемо тај случај Железничка станица у Београду. Место кроз које прође хиљаде људи дневно, било службеним послом из унутрашњости за Београд или за унутрашњост, било приватним послом у разне крајеве. Црномањаст човек са коферчићем у руци ушао је у главну чекаоницу. Но. тек је подне прошло! На пролазу је. Моменат размишљања. Ипак, ту може да одрема до пет сати. Где ће у град када никог не познаје2 Протекла ноћ била је дуга, непроспавана. Скивуо је ципеле са набреклих ногу, сместио се... Али сан је надвладао дремеж, убрзо је заспао. Пробудио га је ударац неког неспретнот пролазника из непрекидне реке која је текла чекаоницом. Шеснаест часова је прошло! Можда је то донекле срећа... Ко зна, да ли би се пробудио до воза који полази у 17 часова. Окренуо се, срце му је стало.. Ципеле, које је био сместио иза својих леђа, нису биле ту. Али мора да су ту... То је немогуће!... Превртао је, тражио али узалуд. Ципеле су биле украдене. Куда сада босоног2 Куда, када никог не познаје у граду“

Ходником. и чекаоницом вршио је своју службену дужност милиционар Радоје Јовановић. Он чује неку необичну вику, која се разликовала од оне једнолике, која се провлачи кроз стиску у чекаоници и на излазу. Босоног човек дотрчао му је У сусрет. Бележница милиционара Радоја забележила је: „у 16,30 часова догодило се" и записао је

ЗЕЦ 25“ смо ДЕ ( 5 = . | >, |

све што му је рекао. Али Стеван Фрриц није имао ципела. То је за њега била чињеница.

Пођи самном у станицу, друже. Да се склониш док не видимо шта да радимо!

Али Стеван није хтео. Нешто МУ је говорило, а ни сам није знао себи то да објасни, да Бе га наћи, ухватити,. „Тица се обично враћа У своје гнездо". — нешто му је говорило. Гужва, стиска, вика., Сказаљка станичног часовника кретала се даље. Пушио је више него обично. Прилази му младић од око двадесет пет година.

— Молим вас. да припалим;..

Учтиво, са узнемиреном руком пружа му цигарету, Али те ципеле!.. Па то, то су његове. Викнуо је из свег грла радосно и изненађено. Милиционар Радоје Јовановић био је ту, на дужности.

— То су, друже милиционару, моје су „моје! Непознати подиже руку да га удари, али му не пође за руком.

Станица народне милиције. Записник. „ја, Фаик Камберовић, купио сам ципеле од непознатог човека, близу парка, на крају Балканске улице, за хиљаду динара, премда ми је за њихтражио 1.400 динара. Наводе Милорада Миграшиновића, из села Скечевића, Срез мачвански, да ме је видео пре два дана у Београду, на железничкој станици, оспорзавам тиме што тврдим да сам допутовао пре четири сата". Потписује. Пао је сумрак... Возом, мислећи 0 чудном случају, о чудној слутњи, 0 „ласти која се враћа", отишао је да изврши своју дужност, на време, Стеван Фриц. Другим путем отишао је Фаик Камберовић, уз пратњу органа народне власти.

Прошло је месец дана. Судница Другог среског суда У Београду. И други сусрет Фаика и Стевана. Претрес се развија. Оптужени Фаик заједно са његовом одбраном, тврди да су то његове ципеле. Сведока нема. Коме да се верује. Фаику или Стевану: Време одмиче... Сплет правничких питања тражи слабу тачку. Она се, најзад, јавља. Судија пита Фаика:

— Колико ти је новаца тражило непознато лице

Феаик размишља. Не сећа се да је то икада икоме раније рекго.

— Џа, 1.700 динара, — убедљиво одговара.

Две праве паралеле пресекле су једна другу: први исказ месец дана раније гласи: 1.400 динара тражења од непознатог лица. Други: 1.700 динара!

— Ви сте дошли у Београд са 1.500 динара, кажете да сте од тога платили воз, храну и ципеле2 Одакле вам преостали новацг

сФеаик се збуњује... Још неколико Питања. Израз лица му је напет Борба, дваумљење.. Најзад — признаје., Боре су нестале, с њима и терет који је носио,

Пресуда гласи: да се по издржаној казни од два месеца лишења слободе Фаик Камберовић, протера У своје родно место пребивања и да ту остане под контролом своје околине. Судски предмет предат је рпумв'17

В. Б.

СА РИБАРИМ~> НА ДУНАВУ

ОТОРНИ чамац је забректао и повукао уз Дунав бригаде рибара. Полази се у нови лов. Овога пута се иде за Сланкамен. Сунчано децембарско пре подне. обећава да лов неће бити тежак. Успут се откачи понеки чамац са бритадама које одатле отпочињу лов. Бригада Андрије Веринца иде даље. У њој су још три човека поред Андрије. Све стари рибари, Сваки од њих лови већ по четрдесет година савску и дунавску рибу Код Сланкамена почињу последње припреме за лов. Припрема се алат, Везује се „штапац" за мрежу. Ова се конопцем причвршћује за чамац, Залогај-два пред почетак рада — и чамац креће низ воду. Лов почиње.

Ушће Тисе у Дунав је погодно за лов Баца се први „мет", Бригада данас ради са аловом. такозвани „летећи алов". Тако се зове због краткоће времена потребног за једно бацање и извлачење мреже. Прво бацање мреже даје неколико килограма рибе. Мрежа се баца по други пут,

Чамац клизи по Дунаву. Небо се наоблачило па се ни рибари међусобно не разазнају јасно.

— Ноћ је... душу дало за лов, каже стари Јова Ивашевић.

Ређају се „метови", један за другим. Чамац гоне снажни замаси весала час на једну час на другу обалу Дунава. Рибари познају сваку окуку, сваки спруд. Зналачки избегавају места где су пањеви. Они им покаткад „отму“ мрежу. Риба удара у чамац и то се чује, јер је иначе мукла тишина.

— Ево, риба удара у чамац. Значи, ту је има доста. Али има и пањева. Зато не сме да бацимо мрежу, — вајка се чика Јова

Почиње нови „мет". Бригадир Андрија излази на обалу и вуче један крај мреже. Чамац иде право ка средини реке. Благоје Рашковић избацује „пређу“ — како они називају мрежу. Два рибара веслају Одједном чика Благоје диже руку: „Терај обали"! Напред из све снаге. Један крај мреже је остао бачен око педесет метара од обале.

Ево нас на обали.

Сви вуку мрежу. Педаљ по педаљ и други крај мреже је на обали. По два рибара су на сваком крају Један је клекнуо у блато и „чупа" доњи крај „пређе". Други стоји до колена у води и вуче горњи крај. „Чупање" тешко иде, јер је о доњи део мреже окачено олово, Оно иде по дну и рије кроз блато, Сва снага је напрегнута,, ,

раиз ж

Већ је скоро сва мрежа. на обали.

Сад увис! Мрежа је дигнута изнад воде разна. Ниједна риба!

— Деси се то често, — кажу рибари. И ове вечери се десило неколико пута.

Опет нови „мет". Око пола ноћи мали одмор на обали. Заложена ватра, на жару испечено неколико кечига. Тренутак одмора, па поново у чамце.

Квари се време. Почиње да дува ветар, који све више набира површину Дунава. Навлаче се мутни о6лаци. После неколико „метова", 0пет одмор у Кишвари, на банатској страни. Овде има неколико врба и купа посечече кукурузовине. Време онемогућује даљи лов. Изгледа да ће овде бити преноћиште.

— Ђаво све зна, осим где ће рибар да преноћи, — натмурено говори стари лагоје Рашковић.

Студен са реке реже. Појачава је ветар. Рибари огрнути ћебадима или

ми иниинининимиимимимиммивавимимиоиитмиилимимииемиипивимивимомомиоиимививиннивтинимимввмииминни,

ћ “ МУ

;

Десило се то у „Москви“

У кафани „Москва“, пише нам Владимир Илић, 29 новембра У 10 часова увече, једна тошћа добила је срчани напад. Службеници ресторана Љубомир Богдановић и Марко Томаш одмах су јој притекли у помоћ, доневши јој шећер и свежу воду. Затим су је одвели до једне фотеље у којој се гошћа потпуно опоравила. Сви присутни били су необично задовољни поступком ових савесних глужефника,

који је за сваку похвалу.

Ситне штете 56ог нехата

ПРЕДУЗЕЋУ „Комграп" дато је

на име хонорара за ажурирање

књиговодства око 45.000 динара, и то истом књиговођи који је раније водио књитоводство за редов ну плату.

Поред овога, приликом истовара 156 џакова цемента пред зградом цк НОЈ, радници „Комграпа" су. због немарног истоваривања мџакова, упропастили око 1 кубни Метар

цемента .

пина ви:

ж ж

Недавно је предузеће „Текстил" добило из Загреба 3 сандука лутака. Од железничке станице до магацина предузећа „тТекстил", који се налази у Улици 7 јули број 41, лутке је превозило градско предузеће Штедиција, Приликом превоза падала је киша, а радници предузећа „Штпедиција" нису покрили лутке, тако да бу оне знатно оштећене. штета нанета овим нехатом изпоси око 25.000 динара, =

|

ПАРАН

и

5 1

Зими

шаторским крилом, поседали око ва“ >. Спремају се на починак. Одједном, пљусак их је тргнуо из сна. Провала облака. Ветар се разгоропадио. Однео ћебад са рибара, разнео ватру на све стране. А киша лије као из кабла Зато извлаче чамац више на обалу и трче у купе од шаше, Ту су чучали до зоре. Ујутру, прокисли до коже, по киши

настављају пут низ воду. Од лова.

нема више ништа. Тек код Бановаца време се пролетшало.

Завреме овог лова уловљено је свега око седамдесет килограма рибе, углавном ситне.

— Ово је зато што смо ловили „аловом", То ти је алат за топле дане, За зиму је „лапташ". А и време нас је омело, — говори чика Јова Иначе, обично се улови до двеста педесет килограма, а било је случајева кад само један „мет' донесе шест-седам стотина килограма

— Шта ћеш и риба тражи дебљу опаклију. Иде где јој је топлије. У дубину. А „алов" је за лов поред обале — допуњује Благоје Рашковић. ж

Чамци са рибарима газдинства „Београд" свакодневно секу површину Саве и Дунава. Рибари лове по сваком времену. Само ако нема јаког ветра. За њих киша ништа не значи ако риба иде у мрежу. И све више рибе долази на београдске пијаце. Она може знатно да надокнади недовољне количине меса.

И поред тога што је повећан довоз рибе на београдске пијаце, грађани Београда је мало једу. Велике количине покупују сељаци из ближе и даље околине Београда. Овоме је углавном разлог висока цена рибе која се несразмерно повећала нарочито у последње време. Било би, свакако, . потребно да надлежни

за одређивање цена риби учине нешто да грађани Београда добијају рибу по нижим ценама, него што су данашње, на слободној продаји. Можда би се могло покушати са поделом рибе на потрошачке карте.

Тако би и грађани Београда имали користи од повећаног довоза рибе и од свакодневних напора на-

ших рибара. СТ.

5

НАШИ ЉУДИ НА СВОЈИМ РАДНИМ МЕСТИМА

ЉУБИЦА ЛАУШ

Разваљен подрумски прозор зград у Улици Милована Миловаповића

бебу

Приликом убацивања огрева оштећу,у се станбен зграде

СЛЕД непажње станара, настојника, власника и управника, често долази до упропашћивања зграда за становање. Руинирају се и ломе улази, степеништа, разне инсталације и нарочито подрумски прозори. Поједини станари приликом уношења, огрева не труде се да избегну оштећење стакла, рагастова и зидова који окружују ове прозоре. На већини станбених зграда у Београду подрумски прозори налазе се у веома лошем стању, што не само да оставља ружан утисак, већ нарочито Код оних који се налазе на тротоарима с постоји спасност по живот грађана. Не ретко дешава се да грађани упадну у овг непокривене створе. То је случај са подрумским прозорима зграде број 28 у Улици св. Саве. Колико се водило рачуна приликом убацивања огрева најбоље показује чињеница да на месту где је некада био подрумски прозор, сада на оштећеном тротоару постоји само непокривен отвор. Зашто рејонска повереништва за станове не би предузела мере да се приликом убацивања огрева у зграде на подрумске прозоре ставе такозвани „левкови“ начињени од дрвета, као што је то случај у Загребу. На тај начин спречило би се уништавање прозора и отвора који служи за убацивање огрева,

ЕОГРАДСКА железничка станица. Хиљаде људи сва“ кодневно пролазе, кроз ову

одавно малу и неподесну згра“ ду. По чекаоницама, вестибилу и перону срећу се људи из свих крајева наше домовине, Не зна се кад је већа гужва; дању или ноћу. Ипак у позним вечерњим часовима, изгледа да је највећа, „криза". Тада обично одлази највећи број возова. Чекаонице, ходници, сваки слободан кутак, закрчени су многобројним путницима и њиховим пртљагом, _

Али, ипак, у то време пред благајнама за продају возних карата, влада највећа гужва, Пред свих једанаест шалтера, отегли се редови. А мало је оних који мирно чекају. Обично се већина жури, да_ухвати добро место, да не закасни за воз.

И тада, ако се нађе неки рутник коме треба да се изда пи“ сана, карта, јер путује до неке мале постаје, најчешће долази до сукоба између путника И благајнице (на београдској станици од 60 благајника само четворица су мушкарци),

Увек је крива благајница, јер ако неће да пише и израчунава цену карти, онда само један путник негодује, а ако то уради, онда се сви остали буне.

Радно време ових благајница прилично је неуобичајено. Ради се наизменично, дању и н0ћу. и то по дванаест часова, са одмором од двадесет четири ча“ са, На свакој благајпи смењују се три благајнице.

А већина њих су старе службенице, са дугогодишњом праксом. Млађих снага има мало.

Ипак, једна од најмлађих,

Љубица Лауш, налазисеу списку најбољих и похваљених.

Мако је тек пре две године положила испит за благајницу, Љубица је награђена новчаном наградом, када је марта ове го“ дине Београдска железничка станица, као најбоља у земљи, добила прелазну заставу и новчану награду од Савезне владе. Родом из Великог Гаја, у Бачкој, Љубица је пре рата завршила основну школу, затим је почела гимназију у Сремским Карловцима, само није дуго 0•= стала у њој. Стриц, код кога је становала, отселио се из Кар, ловаца, а отац није био више у могућности да јој плаћа издр“ жавање, Морала је натраг у село. у

Кад је после положеног испита за благајника дошла, 1948 године из Новог Сада у Београд, прво је неко време „улазила" у посао, учила се и радила на перонским картама. Али, после краћег времена, Љубица се нашла између прозорчета и „тер“ нисна“ (гвозденог ормана за карте), на благајни број једанаест, за међународни и пртљажни саобраћај.

Увек насмејана, Љубица са лакоћом излази на крај са ми“ лионским сумама са којима ради. Јер, сва колективна путовања, месечне радничке карте и карте за иностранство она издаје и наплаћује. Нарочито много посла има за време сајмова и великих народних празника.

У међувремену, створио се 0мањи ред пред шалтером.

Први је био један професор, који је вадио карте за групу својих ђака, који иду на екс“ курзију у Словенију. | Остали су хтели карте за Париз, Рим, Венецију, Беч...

М. Р.

Пласман наших најбољих

+3

~ мајстора на турниру у .

у Амстердаму

А међународном турниру у амстер-

"даму, једном од највећих после рата, суделсвали су најистакнутији мајстори Западне Европе, Северне Америка (Решевски) и Јужне дорф и Пилник), као и тројица врхунских југословенских мајстора. Турнир је требао. да послужи као смотра најбољих данашњих снага У свету. Међутим тај циљ није у потпуности остварен, јер се шаховске организације СССР и Мађарске нису одазвале позиву да пошаљу своје претставнике, а од коминформских земаља једино је чехословачка била заступљена са двојицом својих реномираних интернационалних мајстора Фолтисом и Котнауером. Пласман учесника турнира У Амстердаму био је следећи; 1. Најдорф (Аргентина) 15 поена, 2. Решевски (САД)

14, 3. Шталберг (Шведска) 13 и по, а. — ·

5. Глигорић и Пирц (оба Југославија) 12, 6—7. др Еве (Холандија) и пил(Аргентина) по п и по, 8. Росоли(Ју ранцуска) п, 9. др Трифуновић

вија) 10 и по, 10. 0' Кели (Белпо, 1.—12. др Тартаковер и Донер (Холандија) по 8 лтис (ЧСР) 8, 14.—15. ТУДнд) и ван Шелтинга и по, 16. ван ден Берг Котнауер (ЧСР) 6, Крамер

и по, 13, мундсон ( (Холандија) (Холандија) 7, 18.—20. Голомбек“(Холандија) и Са и по поена.

Сва тројица југослов таната постигли су ви могућих поена и налазе с Ббенима. То је несумњиво се узме у обзир да се од пе ландских такмичара вши светски првак др Еве налази У ем делу табеле, као и да су се 0обо чехословачких интернационалаца ско пласирали. Пред Глигорићем Пирцом налазе се једино тројица кандидата за титулу светског првака, а иза њих су остали у табели славни мајстори као што су др Еве, пилник, Росолимо и многи други.

Према показаној игри југословенски мајстори имали су могућности да још боље прођу. Глигорић је после четвртог кола био у воћству са 3 и по поена, тако да се чинило да је један од главних фаворита за прво место. Међутим он је после тога правио серију ремија, тако да су га Најдорф, Решевски и Шталберг прешли бројем поена. У неким од тих партија Тлигорићу је измакао добитак који је већ изгледао сигуран. Наш првак је пропустио победу У партији са Шталбергом. Укупно је Тлигорић начинио 12 ремија, колики број он не памти У својој шаховској каријери. Добио је шест партија, а изгубио једино против Решевског јер ја преурањено као црни покушао да игра на заплет. По оцени стручњака Глигорић је могао да буде трећи.

Пирц је пружио и овога пута ванредан финиш. После једанаестог кола стајао је у средини табеле са 5 и по поена, а затим је из преосталих осам партија извукао 6 и по поена! Пошло му је за руком да престигне др Евеа, а да достигне Глигорића. Несумњиво се Пирц у пуној мери рехабилитовао за неуспех на Бледу. Укупно је Пирц добио седам партија, десет ремизирао и две изгубио. Оба пораза је претрпео са играчима из доњег дела табеле. Да није непажњом изгубио надмоћнији положај са Тартаковером, Пирц би се још боље пласирао. Занимљиво је да је успешније играо са црним него са белим. фигурама. Као бели претрпео је оба: своја “пораза и из десет партија начинио је пет поена. Међутим као црни постигао је из девет партија седам поена. Значајно је да је као црни имао са Решевским добијен положај.

Од др Трифуновића се очекивало више место у табели него што је девето. На њега је рђаво утицао незаслужен пораз у партији првог кола са ван ден Бергом, у којој је имао бољи положај. Добио је четири партије, тринаест ремизирао и две изгубио. УЗ нешто више Пи могао је постићи бољи пласМан. Да је он играч високог квалитета, сведочи чињеница да је ремизирао са свом петорицом првопласираних уУчесника турнира. Да је реализовао над-

Америке (Нај- у

моћност у неким партијама које је ремизирао, др Трифуновић је могао зазети знатно више место, А У ртентиски велемајстор Најдорф потпуно _ заслужено је победио. У току турнира није ниједну партију изгубио, нити је у једној стајао на губитак. Друго место за Решевског није неуспех. па и поред тога што га је Нај- | дорф претекао. Мора се имати у ВИДУ да је последњих неколико година Решевски сразмерно мало суделовао на утакмицама. |

Шведски велемајстор Шталберг показао се као јак практинар и упоран 60рац, који ни у тешким положајима не губи главу. Бивши светски првак др Еве покварио је свој пласман поразом у последњем колу са Пилником. Слично му се догодило 1946 године на турниру у Гронингену када је У сусрету са Котовим одбио реми и претрпео пораз, тако да је Ботвиник за пола поена испред њега освојио прво место. Своју високу класу потврдио је Пилник, «па изненађује да је он на олимпијади У Дубровнику био резерва У аргентинској екипи. Пласман Росолима и 0' Келија одговара очекивањима, јер се ти мајстори убрајају међу најбоље У Западној Европи. Занимљиво је да СУ се на једанаестом и дванаестом месту нашли заједнички ДР Тартаковер и Донер, најстарији и најмлађи учесници

турнира.

У укупно је на турниру У Амстердаму одиграно 190 партија, од којих тачно 100 са нерешеним резултатом. У процентима број ремија износи око 53 од сто. Али те реми-партије нису настајале услед недовољне борбености, већ због високе технике игре и изједначености снага, Нису 10 безсадржајне кратке реми-партије, већ су напротив веома занимљиве и пуне узбудљивих момената. Довољно је поменути парти= у Сабадош — Решевски која је траја13 часова и дана реми после 10 по~

тир у Амстердаму по свом знача“ еће видно _ Место у историји

је дао нових идеја у читавом низу отварања и партије претставматеријал за разраду мнопитања шаховске теоЗа наш шаховски потурнир важан је због тога, јер је врдио да се најбољи југословенски јстори све више приближују водећим мјахистима света — кандидатима за титулу светског првака. '

рије отварањ крет Амстерда

Озрен НЕДЕЉКОВИЋ

Птсомсеуа Тика одвгала

Тетапо п 'тебет Кош таедипагодпов фигтга п Аг5бетдати 3. ХИП. 1950. ве: 5. кезеузк! (БАР)

Стић Уап Чеп Вете (Но1апа а)

1. 42—а84, 528—46; 2. с2—24, е1—е6; 3. БР —с3, р18—р4; 4. _е2—е3, 0—0; 5. 521—е2 (аеја Ђејона је Ча за а2—а3 пагега стпов јоуса Ча зе 1ајазт!. АКо Тоуас Фисе па с3, ројамбе зе па (#ота гле одтаћ Копј ва ез, 1 фако ђе! пебе тпоган да 5абј зуоје ребаке.), 87—46; 6. 22—а3, ТА: + (мека тпајафог! ромјабе 1оуса па ет да забимац Лоуаск! раг.); 7. 5е2:23, 57—р6; 8. ргЂ4, с7—е5 (Тпасе Њ; Ђен уџчКао Рокадт рођељ 9. с4—с5.); 9. 44:05, Р6:с5; 10. с4:85, сбђ4; 11. а3:54, еб:45; 12. 111—е2, 598—626, 13. ђа—ђ5, 5с6—а5; 14. рел—аз, Т1В—е8; 15. 0—0, р08—15; 16. 1,23—65 (В1аводаге 10мабкот рагц ђе нозродат #егепогл.), 516 —е4; 17. ре5—р4! Бе4:с3; 18. 554:03, 525са; 19; ра1—9а4, рав—е5 (25ов ргетје тата

па #7-стп! је тогао Ча паризи резака.); с

20. ра4:45, 5с4:23 (Оуотл Фтфуотп ст роКкиХаџа да пабии гарјећ 1 да доде до ргоЧуакејје. Меди та гдауа окКо!ловЊ је та пјева 8|о бе 56 офуолн 1—уегикаја 1 50 6 ЊЕН цигобепа |абка #7.); 21. #2:е3, ре5: ез+; 22. Ке1—ћ1, 1,15—Е6; 23. те2—ћ5! Тав —а8; 24. рћ5:е6!! (Рупа Зибуа Кгасе Који стт! гаје осеуао. Марад Ђејона уБе теје товмбе хамафам ), Та8:а5; 25. Грб: 11: , Кев—ћв; 26. 117:е8, рез:ев; 27. Та1:ат, Пев—с8; 28. Тат—27!! Стп! ргедаје.

Тђон ргефпје глава сгл пе тобе да мг„тае «Фора па с7, а па изтак Кга Исе зед1 29. ТетЕт 1 Ђец Јако аођја. Кезеузк! је ч омој ратну розуедобјо за Кошкот 5панот 1 уебипота ште За уод! парад Када розНипе падтобил! ротогај.

деј

Рукометаши Железничара постигли одличне резултате

Ова“ четвртог места у такмичењима Савезне рукометне лите, мушка и женска екипа 6е0оградског Железничара постигле су свој највећи успех у досадашњем раду. иза њих су остали многи познати и реномирани тимови. Постигнути резултати су утолико значајнији, што су плод залагања, примерног рада и другарства свих чланова клуба,

Били смо препуштени сами себи...

И рукомет је као и сви „Нови спортови“ морао да издржи тешку и упорну борбу са .присталицама футбала. Пут до успеха рукометаша Железничара није био лак. И они су, као и остали љубитељи нових спортских грана, имали да савладају многе препреке док су успели да популаришу рукомет, а од своје секције створе један од најбољих и квалитетно најјачих клубова у земљи.

— У почетку нас је било свега тринаест. Рукомет је била за београдску омладину дотада непозната спортска грана. Многи су са неповерењем гледали „на женски спорт“ — како су га футбалери назвали. Управа друштва нам је поклањала мало пажње. Били смо присиљени да се боримо за сваки реквизит. Нисмо имали ни дресова, ни гаћица, а ципеле смо позајмљивали од футбалера. Дуго времена тренирали смо са одбојкашком лоптом и никада нисмо били сигурни да нас, можда, неко неће отерати са терена, што се често дешлавало. Држали смо састанке са члановима управе друштва и тражили да нас помогну. Али, стање је остало исто све док нисмо постигли прве успехе. Так тада, почели су да обраћају пажњу на нас. У то време претила је опасност да се растуримо. Само, захваљујући љубави који смо гајили према рукомету, успели смо да пребродимо све тешкоће и постанемо један од најбољих клубова, — рекао је Андрија Милосављевић, један од оснивача.

Успеси

За две године постојања рукометаши железничара постигли су одличне резултате и то не само у техничком погледу, већ и у организацији и омасовљењу секције и њеном. прерастању у клуб. Сада, рукометашки клуб Железничаћ, броји преко деведесет чланова, од којих око 40 чланова подмлатка. Мушка екипа, поред освајања четвртог места такмичења Савезне рукометне лиге, освојила је прошле године куп Београда и постигла једну од најзначајнијих победа над панчевачким Динамом са 18:7. Мнтересантно. је напоменути ла је Динамо све до седам минута пред крај игре водио. Захваљујући смишљеној, сталоженој и пожртвованој игри Боровца, Железничари су успели

да утакмицу реше у своју корист. Поред победе над Динамом, Железничар је у свом првом сусрету са загребачким рукометаштима победио Локомотиву са 11:5, што такође претставља један од највећих успеха. 3

Женска екипа Железничара, такође је постигла одличне резултате. Освајање четвртог места у Савезној лиги, као и победа над Спартаком 2:, претстављају велике успехе. Својом игром У

женском тиму нарочито се истичу Бранка Прељевић, Милица Јовановић и Ваја Вукчевић.

Најмлађи рукометаши Железничара до сада су одиграли неколико утакмица и на њима постигли задовољавајуће резултате.

Будући рад · Од оснивања мушку схмпу Бане Стефановић Замолили смо га да нам каже нешто о будућем раду.

— Основни задатак је побољшање индивидуалне технике појединаца м тактике као целине. Ово се мора ускладити са постојећим изменама Правила. Међутим, да би се остварили сви задаци, који данас стоје пред клубом, морамо имати пуну подршку чланова _ Управе друштва. Још увек клубом руководе активни играчи, што у многоме

тренира

омета њихов правилан развој, — завршио је тренер. 67,

~