20. oktobar
Одушезвљено грађанство · засипа цвећем
СПИСУЈУЋИ крупно 22 децембар рука и нехотице застаје при последњим словима. Престаје да титра и осмех на лицу, изазван богатством успомена које су се заувек сместиле у срцу и свести, гомилане ту од пуцња У Белој Цр-
· кви, мачванских јуриша, Ужица, Рудог, Неретве, Зеленгоре, Пусте Реке. —- да не набрајам даље оно
што је неизбројно, нити вреди исписивати само наслове томова историје у које, овом приликом не можемо ни завирити. Зауставимо се на једном једином датуму: 22 децембар! Да ли он заиста означава нешто велико и изузетно, и за кога7
По чему је дан оснивања наше Армије нешто друго од дана постанка неке друге војске2 И, колико је таквих дана у историји! Какве су све страхотне силе, кроз векове, осниване: Ксерксова у Персији, Александрова У Јелади, Цезарова у Риму, Мухамедова, Крсташка. Карлова, Џингис-канова, Наполеонова, Вилхелмова, Хитлерова, Стаљинова. Да поменемо само тих неколико највећих и најужаснијих међу многим великим и ужасним. Па да ли су и дани њиховог оснивања значајни у позитивном смислу, било за један народ било за цивилизацију уотиште7 И треба ли их памтити2 Човечанство их заиста памти, али не што би хтело, из љубави; већ што мора, због искуства; Мамти, не да би их славило. већ да би их — проклињало. Јер свака од њих је обележила свој пут крвљу и огњем, смрћу милиона невиних, разарањем и поробљавањем народа и континената. Такви су одувек били атрибути силе, поготову војне. Само се једном до данас, У целој историји човечанства, био појавио један ИУ“ зузетак једна велика нада — Црвена армија Октобра, која је требало да буде нешто друго него што су до ње све војске биле, управо — њихова супротност. Потлачени и поробљени целог света с пуно разлога били су се понадали тој новој појави, као зори после т'ике дуго“ трајне ноћи. Али, погледајмо на дан који је дошао за тим. На шта су уперили оружје Црвене армије они који њом командују, — а сва ком се армијом командује: Да држи у ропској
послушности своје гопствене народе, синови своје 9 цеве, да држи у потчињености неколико _цивилизованих европских нација, да грози завојевањем многим другим, туђим „народима Таква је стварност дана после надо“ будне, варљиве зоре!
А данашња Југословенска армија, —_ шта она значи У нашој националној историји и, даље, међу другим војним силама У светуг Да ли је и она само још једна више машина смрти, можда једна племенита нада слабих, или заштита и 0-
слонац прогреса У једном делу света7 При размишљању 0 овим пита:
њима, не да се остранити деветогодишњи пут наше Армије. Виорење њене изрешетане заставе говори 09 онима који су је пронели кроз борбе и о онима који су је прихвати“ ли, те је и сада неспуштену, високо држе.
Не регрутована по | посредством неке друге силе, већ издвојена из народа, вољом самог народа, као његов најснажпији, најборбенији део, — таква армија је од првих својих корака постајала и постала истински народна.
Настала У поробљеној земљи, у борби против окупатора, она се доследна свом задатку изградила У неумољивог борца против сваког поробљавања уопште, тојест расла јаз и до краја израсла као ослободилачка. Искивана У операцијама без пре“ седана У војнрј историји, до своје ратне вештине и искуства долазила је ломећи У парампарчад рачунице империјалистичких тенералштабоВа, исто онако као што народна револуција крши окове својих тирана. Тако је наша Армија, чедо револуције, нужно постала и у чисто војничком погледу револуционарна, " Народна, ослабодилачка и рево" луционарна, зар је могла не бити и градитељска, кад је економски и политички ослобођена земља крену“ ла у борбу за лепши, човечнији живот, у борбу за изградњу оци“ јализма! Ни једног тренутка одво-
годиштима,
борце Двадесет прве српске дивизије при повратку У Београд, после победе над
ДАН Н
фашистичким завојевачима
јена од свог тела — народа који ју је саздао и Партије која ју васпитала — зар је могло бити да њени редови не постану · непробојан штит, када је опасност од новог завојевлча загрозила опстанку тековина наших заједничких победа! Овако, у основним потезима, преЊена њена историја, углавном нам оцртава и карактерни лик браниоца наше земље. У галерији свих могућних војсака, прошлих џ садаштњих, тај лик је јединствен. Он нам не говори, као сви остали, .0 смрти милиона невиних, о поробљавању туђих територија, о терору над сопственим народом; он не
говори ни о оном солдатском слепи- |
лу које омогућује свакој команди да га употреби како год жели. Напротив, лик наше Армије потпуно
ПРВИ РЕЗУЛТАТИ ВЕЋ СЕ ВИДЕ
ШЕ АРМИЈЕ
се изједначује са светлим ликом његових стваралаца; Партије и народне социјалистичке револуције. И као што наша стварност означава нашу земљу као засад једину социјалистичку у целом свету, тако је и Југословенска армија засад једина стварно непоробљивачка, одбранбена војна сила слободе и прогреса. У исто време, њен историски постанак и развој, њена борбеност и верност ствари радног народа послужиће као драгоцено искуство будућим неминовним социјалистичким револуцијама у свету.
Зато ће и дан 22 децембар остати
заувек крупно исписан у хроници
о нашем (бурном и суровом вре-
мену. М. Џанић-Суреп ,
НАШИ УИТАОЦНМА
„20 ОКТОБАР" од 1 ЈАНУАРА 1951 ГОДИНЕ ПОЧИЊЕ ДА ИЗЛАЗИ СВАКЕ ВЕЧЕРИ КАО БЕОГРАДСКИ ВЕ-
ЧЕРЊИ ЛИСТ
ж Редакција листа нала-
зи се у Скадарској улици број 33 (зграда штампарије „Рад'). Претплате: за три месеца 135 динара, за 6 месеци 270 динара,
за годину дана 540 динара Претплате треба слати на наш текући рачун — број 103-993.222 Цена поједином броју биће 2 динара.
Х
ОВИМ БРОЈЕМ „20 ОКТОБАР»> ПРЕСТАЈЕ ДА ИЗЛАЗИ КАО НЕДЕЉни лист.
БРОЈ 318 ' ГОДИНА УМ
у
ДИНАРА • РЕДАКЦИЈА
• лисл излА Зи СВАКЕ СУБОТЕ • ДЕНА И АДМИНИСТРА у • ТЕЛЕФО Н:
СУБ. ВРОЈУ 2 ИЈА ДРАТОСЛАВА ЈОВАНОВИЋА -210, 21-957.
",
РА
ОФИЦИРИ
АКТИВНИ ЧЛАНОВИ НАРОДН
ФРОНТА — 55
РАДУ основних организација
Народног _ фронта Београда
истичу се својим радом, интересовањем и заузимљивошћу 9фицири наше Армије,
Та љубав офџцира Југословен“ ске армије према раду наших 0 сновних организација, најбоље се изражава кроз њихово непосредно учешће у тражењу нових демократских форми рада, заједно са нашим грађанима, које треба да 0бухвате шро већи број грађана У друштвени живот Фронта, Иако су из разних крајева наше земље, њих је увек интересовао културни напредак Београда — града који је био симбол наших прегнућа. Понекад, тек што се зближе са
· људима основних организација и
учврсте пријатељство кроз заједнички рад с њима, морају да се растану, јер дужност то захтева. Али сећања и успомене на људе који нису грађани овог града, а подизали су га и улепшавали, као свој рођени град — незаборавне су. И данас, када човек прође улицама града поред неке основне организације видеће униформисане људе како дискутују са трађанима
о
Мерама штедње омотућено допунско снабдевање
(а по доношењу Наредбе Савезне владе о мерама за штедњу артикала штроке потрошње, Извршни одбор Народног одборг града Београда, предузео је низ мера, да на свом сектору савлада тешкоће и побољша снабдевање грађана.
___БВа_ релативно. кратко. време пре-
дузете мере показале су приметне резултате, не само на очувању, већ и повећању робног фонда артикала широке потрошње и све редовнијет снабдевања потрошача. У кидањем неких предности у снаб.девању радника појединих _ врста делатности прехранбене индустрије (млека, меса и хлеба), друштвене исхране и угоститељства, као и индустрије пива, не само што су уштеђене велике суме новаца и велике количине производа, већ су створене могућности за допунска следовања радних људи Београда.
изнутрица допунско
320.4%5 килограма и вирус-меса за снабдевање
Све до Наредбе о штедњи поједина предузећа и подружнице редовно су добијала велике количине изнутрица, вирус-меса, чварака и кавурме, док се на месарнипама ови производи нису могли купити. Тако су колективи Градског предузећа за месо и масноћу и Градске кланице свакога дана омогућавали своме особљу да купи из весну количину ових производа. У току месеца октобра предности у снабдевању су укинуте, а ови производи почели су да се издају кас допунско следовање свима потро: шачима, изузев корисницима Д-какојима су дељене као допун-
рата, > ско _ снабдевање: јабуке, млечни производи, џем и мармелада. Ако
се добијене количине изнутрица и вирус-меса упореде са бројем потрршачких карата, видеће се да је у току месеца новембра сваки по трошач Београда добио један килограм ових производа, као допун-
ско снабдевање.
Деца ће добити више млека
Најважнији артикал дечјег снабдевања — свеже млеко, до сада није редовно дељен. Између осталог. деца нису редовно добијала м због тота што су поједине установе трошиле далеко веће коли: чине, него што су износиле ЊИХОве стварне потребе. Поред корисни“ ка Д-карата И категорија радника. којима се млеко додељивало по процени здравствене "службе, расподела млечних производа вршила се и здравствено-социјалтним У-
. становама. После примене мера о
штедњи количина млека које добијају ове установе смањена је од 11.500 на 6.800 литара млека дневно, што у потпуности задовољава њихове потребе. На овај начин. уштеђено је 4.700 литара млека дневино. Ако се овој количини дода још и 240 литара млека које је свакога дана добијало особље _ Градског млекарства за своје личне потребе,
а што је сада укинуто, укупно у“ ,
.
млеко
штеђена количина млека износи 4.940 литара, што значи да се свакота дана може по пола литра поделити на 9.880 деце.
Поред тога, укинуто је издавање млечних производа по налозима Повереништва трговине. и снабде-
- вања Извршног одбора града Бео-
града. Овом мером обезбеђено је да се свакога месеца у току зиме дели по пола килограма качкаваља корисницима Д-карата.
Штедња у друштвеној исхрани, угоститељству...
Правилно спровођење мера штедње у многоме је помогло подизање квалитета хране у објектима друшттвене исхране и повећању асортимана јела у угоститељским рад“ њама.
Према досадашњој пракси 0собље, запослено у мензама и радничко-службеничким ресторанима плаћало је за храну 50 од сто од пу“ ног износа претплате. Повереништво за угоститељство, друштвену исхрану и туризам донело је одлуку; а на основу Прописа о штедњи, да особље запослено У објектима друштвене исхране плаћа пун ИизЗнос претплате. Овом мером у ме сецу новембру уштеђено је 2,276.800 динара, док ће годишња уштеда изнети 27,208.800 динара.
По кафанама и мензама до сада је мало вођено рачуна о помијама. Већина је отпатке јела продава-
ла по минималним ценама приватним лицима или их је бацала. према подацима, до којих се дошло на основу испитивања стања по објектима, добро ортанизованим прикупе љањем помија могао би се исхранити већи број свиња и на тај начин у многоме побољшати исхрана у мензама а у угоститељству повећати асортиман меса. Према прорачуну, путем добро ортанизованог прикупљања отпадака добило би се свакодневно 12,399.192 килеграма помија из угоститељства и друштвене исхране. Ако би се узело да је за дневну исхрану једне свиње потребно 12 килограма помија, у току године могло би се исхранити 1.080 комада свиња. Потпуним _ искоришћавањем помија, свакога месеца би се за побољшање исхране грађана · Београда ·- могло клати 90 дебелих свиња.
«и прехранбеној индустрији У производњи су до сада радници могли да једу колико су хтели хлеба. Због овакве праксе просечно 290 килограма хлеба дневно није имало за покриће потрошачких карата. Добром контролом производње хлеба онемогућена је свака злоупетреба од стране радника и узимање хлеба без правдања потрошачким картама. Радници и службеници инду„стрије пива »“Т јули" добијали су бесплатно свакога дана на име ма-
Наши граничари на стражарском месту
А
тичног пива, које се добија кад се цеви погона чисте јаким притиском воде, 2 литра чистог пива. Количина издата особљу ове индустрије износила је 400 литара пива дневно. Обрачунато по продајној цени ово пиво би дало. годишње уштеду од 4,464.000' динара или 12.000 литара пива месечно. Наредбом Савета за промет робом Извршног одбора Народног одбора“ забрањена је даља расподела матичног пива радницима и на тај начин повећан контингент за грађане.
После сваког кувања пива добијају се отпаци који се зову У пивској индустрији „требер". Ови отпаци могу одлично да послуже за исхрану стоке преко зиме. У току месеца новембра индустрија „7 ју“ ли“ добила је 322.200 килограма „требера" и дала их на коришћење Панчевачком Риту. Из овогасе нвиди да су остаци од кувања пива веома рационално и правилно коришћени. Све ово јасно сведочи да је правилном применом мера о штедњи учињен значајан корак у напред и да се снабдевање грађана побољшало. Међутим, могло би се и вВиИше учинити, ако установе, преду“ зећа и појединци уложе све напоре и настоје на све начине да се штедња пооштри. Успех би се одразио још у већој мери и на побољшању снабдевања грађана артик-
лима широке потрошње.
и траже заједнички решење за поједине проблеме из њихове средине. Учешће официра Југословенске армије највише се испољава на идеолошком и политичком пољу. ту
је и њихова помоћ најп нија, јер један део основних организација оскудева у добрим предаве-
чима, Они стално објашњавају и расветљавају све ствари које · су понекад нејасне или потпуно неискристалисане у свести наших грађана. У већини случајева ОНИ су сами узели ту улогу на себе. Та-
кав рад официра наше Армије на- .
рочито је имао успеха У основним
· фронтовским организацијама Ше-
стог рејона и Земуна.
Скоро у свим основним организацијама, у Земуну, они иступају данас као предавачи, руководиоци курсева _ историје _ Комунистичке партије · Југославије, и излагачи политичких информација. Раније се догађало 'да поједини руководиоци Армије одлазе у друге основ“ не организације и тамо одржавају предавања. Међутим, сада тај рад обављају само у онима у којима живе, Нарочито се истиче активношћу потпуковник Миливоје Мушетић, у Првој основној организацији, где је руководилац курса историје КИЈ, Он јету и претседник организације Савеза бораца. · Као активан предавач познат је у Четвртој основној организацији Здрав ко Колар, док је мајор Љубинко Вукелић познат скоро свим члановима Девете основне организације. Само у Првој основној организацији у Земуну има преко сто официра активних чланова Фронта. Тај рад, који они остварују у организацијама · Земуна, ипак још није довољан с обзиром на њихево бројно учешће у раду основних организација. џ
У Петом рејону. у Седамнаестој основној _ организацији, нарочиту популарност "ужива Момчило Бабић, капетан, који је увек излазио на градилишта и истицао се темељито обрађеним предавањима. и у Деветнаестој и Двадесет шестој основној организацији Петог рејо- | на официри „такође, учествују у раду.
Два официра „два капетана, оба У Петнаестој осиовној организацији Другог рејона, Витомир Ребец и Богдан Петровић радили су у разр комисијама још док су постојале, а дуго времена били су и предавачи. Сада су чланови рејонског Извршног одбора Фронта у ДбУгом рејону. У Двадест четвртој дсновној организацији Мића ЖХинић био је дуго времена заменик претседника и са успехом вршио ту ду“ жиност. А сада је члан одбора основне организације, Положај прет седника Двадесете основне арганизације припада једном мајору Југословенске армије, Нарочито леп успех забележила је Деветнаерта основна организација, откако је поручник Драгољуб Сурдановић постао њен секретар,
Треба навести да грађани _ необично воле њихова предавања која обилују разрађеним документованим материјалом и. интересантностима. Они успевају да тешке, понекад неприступачне ствари, објасне једноставним реченицама, Тре ба имати у виду да сав тај рад долази после њиховог напорног залагања у канцеларијама или у јединицама. И поред своје презаузетости, јер им редовна дужност одузима скоро цео дан, они нађу слободно време да међу својим људима проведу по који час. Сем рада у организацијама Фронта официри Југословенске армије активни су и у организацији Савеза бораца, "а најпопуларнији "међу пионирима. То је све сасвим јасно када сваки наш грађанин зна да његов живот припада Армији, исто као 'што живот и рад официра Југословенске армије припада народу. изградњи и осталим задацима на чије извршење чека Отаџбина, и; а)
01:
и ет | === ТИМ Е