20. oktobar
пи ТЕ и
Успео хорски концерт који ·
се претворио у манифестацију
ХаВвв .2
ОНЦЕРТОМ у Коларчевој дво-
рани 19 овог месеца завршено
је дводневно гостовање реномираног певачког колектива „Братство—Јединство", хора Народног фронта града Загреба. После изврсног концерта загребачког Радиохора, који је направио ретко изненађење београдској публици претпрошлог месеца, ово је био још један доказ да и загребачки вокалисти, иако овога пута аматери, са крајњом озбиљношћу и високом уметничком дисциплином негују, а не само савлађују хорску музику. Заслугом одличног хорског педагога и диригента Боже Антонића и захваљујући врло сонорном гласовном материјалу, нарочито солиста. хор „Братство—Јединство"' увелико превазилази ниво аматерског певања. Чистом дикцијом, коју не срећемо увек ни код професионалних хорова, јасно израђеним дионицама, перфектном динамиком, хомогеношћу и звуковним бојама, хор „Братство— Јединство" приказао нам се као један од најбољих вокалних ансамбла у земљи.
| На концертима хора „БратствоЈединство" 18 овог месеца у Дому културе Четвртог рејона и сутрадан на Коларчевом народном универзитету манифестовао се још један доказ: чињеница да симболично име овог загребачког ансамбла није само пука реч, већ стварно осећање наших људи; манифестовао се кроз паздравне речи претставника Народног фронта Београда у Дому културе Четвртог рејона, и претставника Извршног одбора у Коларчевој дворани, кроз поздраве загребачких гостију, кроз цвеће и скромне поклоне им, најзад, кроз бурне аплаузе који су се у Дому културе Четвртог рејона завршавали клицањем братству—јединству, Партији и другу Титу. Зато ова посета братских уметника из Хрватске неће остати у успомени БеограЂана само као успео концерт, већ и као узбудљив доживљај братства између хрватског и српског на-
рода.
Е КАЖЕ [42.274
ПОЗНАВАЈУЋИ или познајуЋИ
ЕДАН посетилац биоскопа, наш мали Мики, пита нас да ли је правилно што је прочитао у филму „Тарзан у Њујорку" облик „познавајући", Он каже да не би веровао да је добро чуо кад не би и на платну видео. · Да му, дакле, одговоримо, Он је ученик П разреда гимназије, и сважако ће разумети грађење овог облика. То је, прво, глаголски прилот садашњи. Он се гради кад се на треће лице множине садашњег времена дода наставак — ћи. Како је треће лице множине садашњег времена од познавати — они по. знају, то ћемо просто додати наставак — ћи, па — што буде! — И, шта имамо — Познајући, Дакжле, само познајући а не познавајући. Тако би гласио овај 06блик кад бисмо имали садашње врсме познавају, они познзвају. ЈА тако није. књижевно. Додуше, чућемо да се тако у неким крајевима и говори, али нас ни то пе сме завести па да и ми грешимо. Без обзира на то што је и овај филм донео такав облик и што ће та хиљаде и хиљаде чути и видети, — не ваља. И други глаголи изведени од овота или сродни по значењу с њим, имају овај облик на сличан начин. Тако, дакле, само; упознајући (од упознавати, они упозна ју» · препознају ћи (од препозна"овати), припознајући и слично. Нека нас не буни што имамо и "неодређене облике глагола према | упознавати — упознати, према | препознавати — препознати и тако даље, На првом је месту тлажол несвршен или трајан, а потом је свршен (или тренутан) глагол.
Споменимо да има глагола који могу имати и по два облика за са-
„дашњо време, па ће стога м гла| толски прилог“ садашњи бити на два | начина. Такви су: шетати: шетам "Ги шећем, па ће бити: шета-
јлу—ћи, шећући; сисати — си-
шем и сисам, дакле сишући, | им слично, а тога има више у народ' ном говору, дакле у неким облици· ма које не признаје књижевни је“ | зик, као: скакајући, викајући, ми| цајући, тицајући и сличио, које ће| мо, нажалост чути више него што _буи смело бити! Ти облици гласе саСо: скачу—ћи, вичу—ћи, мичући, тичући и у
КАКО
РЦ
__братства и јединства
'
килоома ит имам
ПОСЛЕ ОДЛУКА ТРИНАЕСТОГ ПЛЕНУМА
Још нису свуда образовани просветни течатеви
НАЛИЗА Тринаестог пленума Централног одбора Савеза синдиката Југославије показала је
да се ликвидацији неписмености и полуписмености у редовима радника до сада није поклањала пуна паж-
"ња. То је важило и за раднике који
живе у Београду. Међутим, већ од почетка новембра месеца синдикалне организације у београдским радним копективима придавале су 0писмењавању важност и извршиле припреме за отварање припремних просветних (раније аналфабетских) и просветних основних (раније просветних) течајева. Садржај рада припремних течајева у овој години је према одлуци Комитета за културу и уметност у неколико измењен, И полазници, сем српског језика, рачуна и националне историје, стичу још и основне појмове из хигијене и природописа. У припреми је и допуна програма за основне просветне течајеве,
Београдска синдикална организација има око 1.800 неписмених рад“ ника, од којих је ове године на те чајеве укључено 1.650 и око 5.000 полуписмених радника. Док је привођење неписмених радника на течајеве углавном завршено, стање основних просветних течајева не задовољава: од 5.000 полуписмених у течајеве је укључено свега 3.500 радника, значи нешто више од две трећине од укупног броја оних који по завршеним аналфабетским течајевима нису продужили учење на. просветним, Главни је Узрок овој појави то што све синдикалне подружнице нису извршиле тачан попис полуписмених радника, иако је рок био закључно до првог децембра, када је требало да сви течајеви от-
почну са радом.
У целини, задатке су испуниле подружнице грађевинских, трафичких и металских предузећа, а нису испуниле подружнице хемиских, текстилне индустрије и индустрије исхране. Тачан преглед у индустри-
ји исхране недостаје, јер се Месни ,
одбор показао недовољно активан, Из непотпуних података Комбинат шећера и врења са припремама је заостао и још није створио течајеве, Гр.адско млекарство и млин „1 мај" организовао је течајеве, док се привођење радника на течајеве У фабрици шећера, фабрици теста и врења и Градском предузећу за хлеб налази Тек у фази припрема, Од текстилних предузећа последње на листи су подружнице „Ивана Милутиновића" и „Октобарске слободе". од хемиских „Милош Мамић", „ДУ“ га" и „Авала" са Чукарице, У грађевинским – предузећима, међутим, у којима се проблем описмењавања увек истицао као врло, тежак, теча.
РИТА А А АЈ
ПОВЕ ПРЕМИЈЕРЕ АМАТЕРСКИХ ПОЗОРИШТА
МАТЕРСКА позоришта којасу
током ове године створена од
најбољих драмских секција, У последње време све интензивније спремају нове премијере. Тако позориште „Бракуса", које наступа У културно-просветној рејона, припрема „Одрпанце" од М. Бора и Нушићево „Сумњиво лице“. Земунско _ аматерско — позориште спрема три једночинке: „Медведа" и „Просидбу" од Чехова и »„Светски рат“ од Нушића, и „Без кривице криви" од Островског. „Гораново" позориште извешће кроз кКоји дан „Доктора" — од Нушића. „Бранко Цветковић“ спрема „Ман“ де" од Марина Држића а „Абра. шевић" ради на „Поп Ћири и поп Спири“ од С. Сремца. Овај Сремчев комад извешће и студентско позориште „Бранко Крсманови =
сали – Седмог
нинншншоиннвнннининнннннаназин пионира ананАниннниа
јеви раде и сви неписмени и полу“ писмени радници њима су обухва“ ћени.
Укупно, у Београду је требало да буде отворено 70 припремних просветних и 200 основних просветних течајева, а ради само 55 припремних и 110 основних просветних течајева. Овај бројни однос јасно показује да се основним просветним течајевима у Београду мора у најскоријем року поклонити мното више пажње, То нарочито важи за месне одборе прехранбене, текстилне и хемиске, који су дужни да контролишу рад својих подружница и пруже им потребну помоћ у организацији просветних течајева.
Посебан су проблем радници из Железника, „Милош Мамић" и „Пролетер Жарково, који живе у околним селима. Око 200 радника из ових предузећа често не слушају наставу и правдају се обавезама које имају код својих кућа. Синдикалне организације у тим предузећима морају учинити све, како 6 те људе не само формално привукли, већ их и задржали на течајевима, Синдикалне организације и у будуће не треба да прекидају са разјашњавањима да је стручно знање радника везано за његову школску квалификацију. Јер, како то каже одлука Тринаестог пленума, стручно знање без писмености повлачи нижу категорију у превођењу радника у звања. Тај нови, одлучујући момент у атитацији за превођење радника на просветне течајеве синдикалне ортанизације треба да увек истичу у први план. анишишнивинниниинниниринннннинини
не је попис становништеа и ређени да врше попис људст
пописне листе, да их сами попуне, ћама уздахнуше и старији и млађи,
није дао; и зато је господи попуњава рубрике у свакој кући.
кога Тодора. То је била нека од чељади није 6 они сматрали ганчића, а по ларми и тледало је да их је трипу — Ко је овде старешина. отварајући дивит који је са да пише.
— Како се зовешт
јопштини ме зове: Тодор Првуловић. — добро, — Дакле ти их
ранитељ. — Јож ја, господине...
— Негот
— Бог па ЕКјоха, циганин.
— Ко, речет
— Трокица..
— 'оћу, господине... — шта ти ту час Тодо
Дакле, Ђокица вас издржава, и поправља пређашње...
— Ама зар опет! љути се не може то тако. Их! Хукну, нима! Еј, Дакле, слушај шта те питам;
— тоћу,
— дакле, кажеш: Гјока, — Је ли ти братт
— Неје ми брат, вим питањем"цЦиганин.
сви чиновници беху одва и стоке. Бољи одоше ређен у циганску маКад им је у свима циганским КУи сви зажалише кад им
бољима, а господин Пера би од халу да тамо пописује људе и стоку.
је већ свега дао добри Бог, зашто им још и н Пера морао сам својеручно да
Из страћаре У страћару, уђе напослетку и у као задружна кућа. И ако нико
аш много зарезивао старешину, ипак су се
као задружна кућа; пуна и џеви која се наделеко разлегала,
т више него што их је. 2 запита господин Пописивач, собом носио и намештајући се
— Ја сам, госпо дине, рече матори, рохави Цитанин.
— Наши Цигани ме зову Гага, Гага ме зову; а власту
вели и записује чиновник: Тодор Првуловић. Тодоре издржаваш и храниш. Ти си
Јока... „Ђока“, господине! поправља се
„Ђ окица", господине... — Ама немој ти ту мени... Него одговарај прецизно...
р, час Ђока, час Ђокица... Немам
ја када да се с тобом толико мајем.. Пази што те питам!,.. вели чиновник и
Ђокица је, дакле, и старешина.
— Ама неје Гјокица старешина него %!
чиновник. Е стој, молим те, .
куд баш мене послаше МЦига-
што сам ти срећан! јада се чиновник. Е тако! Сре-
ћне послаше машамодама и монополкама — а мене овде!...
пази па ми одговарај!
господине! клања се Циганин,
шта је теби тај 'Ђока, Ђокицагт Или како ти
Гјокица, — Отац ти није, јер и сам си матор.
сосподине! отреса се запрепашћен такОхохо! Како ће брат да ми будне7 — Онда ваљда ти је синг пита чиновник. :
лоза лннимимимлиммимилнинивиивмемевимимвиомивиммиливвимвивмавивиимимовимиомививиммви ј .
Рајичићев трећи клавирски концерт публика је одушевљено примила
Живојин Здравковић, Људевит Паг, Зденко Марасовић и Јосип „Славги“ ски о 'изведеном делу
а симфониском концерту одрп жаном 11 децембра, изведен је под диригентством Живојина Здравковића први пут трећи концерт за клавир и оркестар београд“ ског композитора Станојла Рајичића, Аплауз, са којим је публика до“ чекала крај композиције, био је тако буран, спонтан — било је у њему нечег дирљивог, заједничког за сву публику, да се не памти изво“ ђење. неког нашег савременог музичког дела, које би било награђено већим и топлијим аплаузом. Интересовало нас је шта је то У Рајичићевом клавирском концерту толико одушевило људе. Сам композитор није знао да каже скоро ништа о томе, „Кад напишем једно дело никад не знам, пре извођења, какав ће успех имати", каже Рајичић. „Најбоље, питајте оне који су га изводили и слушали".
И питали смо.
Живојин Здравковић: „Мислим да су у овом делу дошли донајпунијег изражаја инвентивност Станојла Рајичића и његов таленат. Мада У концерту нема ниједног цитата из народног мелоса, осећа се ауторова национална припадност, Оркестар је равноправно третиран са клавир“ ским партом, што није тако често у литератури, То даје јединственост целој композицији, пуној динамичких контраста. Иако је дело ефектно инструментирано, мислим да је на публику највише деловала његова инвентивност, јасна хармонија и чисте мелодиске линије."
Зденко Марасовић, који је свирао клавирску партију: „Ја не могу да објасним зашто је Рајичићев концерт наишао на одушевљени при јем, јер сам сав још увек у њему. Не могу да га пдсматрам из публике. Али вероватно да до одушевљења у публици не би дошло без претходног одушевљења свих извођача. А до овога сигурно не би дошло да разлог за то не лежи у самом делу. Оно нас је све одушевило и, видите, публика га је поздравила као мало које дело наших композитора."
Људевит Пап, концерт-мајстор симфониског оркестра: „Обично прво извођење модерних композиција не оставља одмах интензиван утисак, Тек каснијим извођењима, уколико је дело одиста снажно, постепено се откривају његове лепоте, али треба доста времена да дефинитивно _прокрчи пут до публике. Међутим, последњи Рајичићев клавирски концерт продро је одмах и изазвао бурно одушевљење. Миу оркестру били смо, такође, изненађени, Мислим да је дело писано клавиристички, ефектно, (без компликоване хармоније, а врло мелодично. Фина и схватљива тема првог става понесе вас одмах, логично се надовезује на друге теме и разраду. Моторичност трећег става чини једну улазну линију читавом делу и доводи га на крају до кулминације." Јосип Славенски, наш композитор, упитан после концерта, одговорио је: „То је најбоље дело Станојла Рајичића. Одушевљен сам нарочито другим ставом, који почива на
народној интонацији".
Д. Д.
раздавао — Онда зетг;
иригу и: писму“ их за Гјокицу!
кућу несмо Цигани,
кућа и таван Цииз- џамбас;
њој УЛУС.овој галерији на Теразијама отворена је изложба репродукција у боји познатих мајстора. Изложба у главним линијама обухвата дела мајстора из епохе ренесансе до фран"дуских импресиониста. Поред оста. : лих ту су изложене уметничке репро дукције Рафаела, Микеланђела, Број. : гла, Рембранта, Тоје, Делакроа, И фрап цуских сликара из деветнаестог века.
Изложба на теразијама изазвала је живо интересовање јавности. Сваког дана радове разгледа око 200 посетилаца, међу којима се бројем нарочито инптересују студенти.
Предвиђено је да Изложба репродук“ ција у боји познатих мајстора, која претставља повину, буде отворена месећ дана, закључно до 14 јануара.
На слици: „Везиља" (рад Огиста ре-
ИЗЛОЖБА РЕПРОЛУКЦИЈА У ВОЈИ | ПОЗНАТИХ МАЈСТОРА
ПОТРЕБАН ЈЕ СВЕСТРАНИЈИ САДРЖАЈ РАДА ЛИКОВНИХ СЕКЦИЈА
садржају рада ликовних секција у културно-уметничким друштвима може се говорити једино ако се има у виду да оне до сада нису имале никакву оријентацију предвиђену извесним грамом и да је садржај у њима ултирао из спонтане праксе. Најпозитивнија је У тој пракси чињеница да су ликовне секције пробудиле у редовима трудбеника
љубав према ликовној уметности. Тако данас у шест београдских културно-уметничких друштава,
борећи се са. проблемом просторија и материјала, преко 150 радника, службеника и омладинаца укључи ло се активно и ради у ликовним секцијама.
Којим се правцем њихов рад одвија досада, као још увек актуелно сведочанство нека послужи прва изложба радова чланова секција. Пред београдску јавност они су изишли са низом студија, цртежа, акварела, уља, портрета и композиција у глини и на платну. Неки од тих радова осетно су отскакали по својим вредностима, али изложба у целини већ тада је тражила одговор на питање: какав треба да буде садржај рада ликовних секција, треба ли да оне буду нека врста школе, или живи организам који активно помаже рад осталих секција у културнр-уметничком друштвуг Тако се мисао о преоријентацији рада у ликовним секцијама јавила јаш онда, а данас добија одређени вид.
У ликовним секцијама до сада се углавном ишло линијом да сечлан-
ство што више упути на такозвано
„ликовно решавање“, па су стега редовно, као да се ради о каквој уметничкој школи, одржавани часови цртања по моделу и гипсу, акт и композиција, Такав начин рада, некоригован за све време ни од кога, претио је с једне стране да изолује секцију од друтих секција, а с друге, да затвори врата знатном броју оних који, устукнувши пред „програмом“ секције не осећају у себи способности да се и сами у тај рад укључе. Такође је овај садржај рада у извесној мери будио амбиције код неких чланова да се баве „чистом уметнош-
— Слика из Београда приликом пописа људства и стоке —
— Ама није ми син, господине! брани се Циганин. Да ми не да бог господине такву срамоту!...
— Ух, зет! Батали такви речи, господине! Па ја ћу да побијем господине све ћерке, да побијем ћу — а не да давам
— Па јел вам штогод род7 обрец се љутит т5 возни чиновник. Род, далеки род а вам је] ен
— Ама какав род, господине, откуд може Ђок: буде род!: Не може Ђокица род да буде на Нитанина, АКО господине, хришћани смо. Славу славимо! Славимо светога Гургица. Богами ти казујем. Не лажем те Бота ми, Гургиц слава наша! МИ ако смо Цигани па јопет нам не треба такав год, 'фала богу! :
– ин кум! Кумова бар доста имате!
— неје ни кум, господине! Да зна у и чиновници су нам кумови! Таса мана ни рнци Ћира дресер, ла Ми ка практикант, па Пуја пандур па Тил 1 за свако дете имам другог кума! ДОК >: може да нам кумује, ако смо ми Цигани, тосподине
А Ђокица не
— па шта је, дођавола тај Ђокицар развика се пргави
пита Пописивач.
господин чиновник, Није старешина, н
ни зет, ни кум7..: м пије етапи брит," сна, — Е неје, господине, све то неје,.. — А издржава вас, велишт Рани вас, ваш _ранитељт
— Јесте, господине,, 'ранитељ; 'рани нас све.
— Хм! домишља се чинов ник. масарош:; богати наследник, па се. = сарош спанђао.. па срамоти фамилију2..:
да није какав, онако, · овај ... К'о сваки ма-
— Неје, господине... Ђока је Ђока... Да га бог поживи
: за многе године, а и теб' сас њег" њега аеро Неје масарош... Кам' — па, онда, најбољ ; ере ера “ е ће бити да дође он сам... где јет не слуша тад никога.
пребрисује не зарезује!...
"наш. Он плаћа Цигане, Само, рач не може
да поживи — а нама сас да је!
ама не слуша он,
к = Ни господин Тасу ЗЕУДОвИ реп,
оног арачлију тад
А питаш т, окачио се сас реп о соје. јеттнр ата "тера нрсресника, = — Шта, штаг! узвикну хранитељ, па има репгт!.. је ЊЕ Јесте наш Ђокица, „старешина“. = Истина је он је и старешина и ранитељ Ца порез и прирез, 'рани и чиновнике и нас аш, нема права да буде посланик; Па, да буде: ни кмет, ни одборник... и држава а и Ми имамо фајду... 5: и чиновник тек сад, ; Ма како се окачио репом о гредице па ИЕ трепље и пљуцка на све стране, и н ју и на државну статистику... ' АИНУ
зачуђени чиновник. Старешина и
гранитељ наш, а добро кажеш да
а ни биА има фајду
када погледа горе, опази више себе
е љуља, пла-
Стеван СРЕМАЦ
апапинннннинпанинанниннинанинанкнаннннннннвнавананнннининнвнлнвакниннининнннпоининнннинанннннанаанннка 5 пннинвннннннинна
ћу“ и у њој, ма да аматери, нађу своју афирмацију.
Због свега овога, користећи припреме којима ликовне секције при“ ступају за отварање своје друге изложбе у априлу. месецу, Градски савез културно-просветних друштава Београда одржао је састанак са руководиоцима секција на коме је претресан садржај ликовног рада у културно-уметничким друш“ твима. Узимајући у обзир двогодишње искуство ликовних секција, на састанку је у име ликовног савета Градског савеза говорио о вим питањима вајар Стева Боднаров. — Показало се — рекао је Боднаров — да ликовне секције у културно-уметничким друштвима –поред видних успеха имају тенденцију да пренебрегну потребе својих
"друштава узев у целини. Превидело
се и то да примењеној уметности, и пре свега њој, у секцијама
наћи право место. До сада је примењена уметност у ликовним секцијама (била запостављена, иако баш: она људима који се до скора нису бавили. уопште уметношћу, пружа врло много потстрека, инспирацију и занатско знање, Преоријентација у раду ликовних секција у београдским културне-уметничким друштвима показаће се корисвом у више праваца. Када се она оствари неће бити ништа логичније до очекивати да ће драмској секцији, на пример, ликовна помоћи давањем нацрта за костиме и инсценацију. Или да ликовна секција буде та која ће се борити за укусно написане пароле, плака» те и декорације, Но, свести задатак ликовних секција само на решавање таквих практичних питања значило би ићи погрешним путем, Примењена уметност има веома широко поље рада. Сем сценографије, нацрта за костиме и плаката она обухвата, поред осталог, пластику, керамику и резбарство које у нашем народу има дугу тбрдицију. Дати могућности: чланови“ ма секције да се определе за једну
од тих грана примењене уметно-
сти је врло позитивно и сигурно ће дати добре резултате, С друге стране то никако не искључује могућност да изразито талентовани чланови секција усаврше своје пробуђене скланости на некој од Академија, То такође не значи да цртежу у ликовним секцијама не треба дати места. Напротив, познавању људског акта треба сваки нови члан секције да се учи пуних шест месеци.
Руководиоци ликовних секција културно-уметничких друштава „Абрашевић“, . „Бранко – Цветковић", „Бранко Крсмановић", „Напредак“, „Димитрије Туцовић“ и „Иво-Лола Рибар“ сложили су се са излагањем Стеве Боднарова 9 потреби уношења свестранијег садржаја рада у ликовне секције. У дискусији која се развила, решено је да секције одмах предузму практичне мере као што су обилазак Академије за примењену уметност и посете позоришним сликарницама, а да се такође начини план теоретских часова из области примењеце уметности и теорије уметности, За та предавања, која треба да буду праћена _ пројекцијама, Градски савез ангажоваће професоре Академије за примењену Уметност, Одговорни уредник Драгутин Шолајић,
Улица Лрагослава Јовановића 1-ТУ •
Телефон 20-443 " Чековни рачун 103-9032
22 — Поштански Фач 752 • Пттампарија
„Борба“ – Београд, Клрлељева 31. РУвописи се не враћају