20. oktobar
ШПЕКУЛАЦИЈА СА ПОЛРОШАЧ. КИМ КАРТАМА _ СТУДЕНАТА
ПЕКУЛАЦИЈА се јавља у ра-
зним видовима. Често је тако
добро прикривена, да мора да протекне доста времена док јој се уђе у траг. Начин на који је, како и са чиме; шпекулисао референт за потрошачке карте при Рударскоми и Геолошком факултету. Радослав Ђорђевић, свакако је веома интересантан, Приликом контроле потрошачких спискова, од јула до децембра ме сеца, и рада око издавања карата студентима ·Рударског и Геолошког факултета у том периоду установљено је да не постоје никаква правдања нити документа за 36 ко"мада потрошачких карата разних категорија. Утврђено је да су те карте узете из рејона. да нису дате студентима, и да нису враћене Народној банци. Где су: Нестале, нема их, а како То не зна чак да објасни ни референт Ђорђевић. Можда ће се моћи објаснити ако се мало изближе погледа његов рад.
Иако је више пута опомињан и од стране секретара факултета, од Комитета Народне омладине и од контролних комисија да потрошачке карте не издаје студентима без индекса или неког овлашћења, Ђорђевић је и даље издавао карте не тражећи од студената никаква документа. Такав рад остављао је широм отворена врата разним, ситним штекулацијама.
Како је Ђорђевић радио Да би могао за себе да задржи карту он је У потрошачке спискове уносио и имена оних студената који су напустили факултет, Београд, а неки чак и Југославију. Поред тога, пошто на тај начин свакако није могао у потпуности да задовољи свој апетит, он је у један исти списак уносио два и три пута исто име. Затим, како је радио са списковима И Рударског и Геолошкот факултета, уносио је име неког студента у оба списка.
Ево примера најбоље говоре.
"Лазар Лазић, студент Геолошког факултета, напустио је факултет у марту ове године и запослио се у беочинској фабрици цемента. његово име уношено је у списак потрошача до новембра месеца. Све до новембра његове карте су враћане, а у новембру је неко потписавши име Лазара Лазића, подигао карту. Даље, студенткиња Геолошког фажултета Марина Кошиц, напустила је Југославију у јулу месецу, а на списку потрошача водила се додецембра. У новембру месецу неко је потписао њено име и узео карту. Студент Рударског факултета Радомир Максимовић заведен је у истом списку двапут. На једном месту је он лично потписао и примио жарту, док на другом месту стоји „написано Максимовић, Ђорђевићевим рукописом. 5
У: новембарском списку уведено је име Нада Јаношевић, која не постоји на факултету. Њену карту примио је неки Павловић, који је на том истом списку потписао и за Јована Маричића. Јован Маричић постоји, али је његово име унето у исти списак два пута,
Поред ових било је и других малверзација. Тако је Милица Весић, са Геолошког факултета, уведена за РС-3 и болесничку карту. Међутим, она нема право на болесничку карту нити је тражила, ни. ти примила. Исти је случај са Мирком Јовановићем, који се потписао у списку иза Б карту. Међутим он је одмах рекламирао грешку код Ђорђевића, који је рекао да је погрешио, и да је та карта требала да св изда Миливоју Јанковићу, који се на списку налази испод Мирка Јовановића. Али, ни тај Миливој Јанковић нема право на болесничку кафту, нити је икад тражио.
У списку треће године Рударског факултета за новембар месец уведен је студент Иван Ковачевић. Међутим, он карту није примио, а у списку стоји потпис Ковачевић, написан туђим рукописом. Исто тако, у новембарски списак уведен је Јован Петровић, који није примио карту, а потписан је неки Смиљанић, По посебном списку за болесничке карте за месец август-септембар, т вано је 13болесничких карата. У том списку два пут је уведено име Љубише Пуђе. Он је једну карту примио, а друга се и данас налази код Ђорђевића.
Овим примерима потребни коментари. дан да све те ситне чињене без рђавих
вља друго ему било Уне да изведе све те махинације кад при факултетима (и Геолошком и Рударском) постоји комисија за потрошачке карте. 584 датак те комисије је да провери потрошачке спискове, да их паж љиво прегледа и тек онда да их потпише. Међутим, комисија је од свега тога, изгледа, само стављала потпис. |
Поред ове комисије, шпекулације Ђорђевића омогућио је и отсек за карте Другог рејона. Уместо да У-
век редовно контролише списак потрошача па тек на основу тога издаје карте, овај Отсек је издавао карте без упоређења спискова потРошача са рекапитулацијом коју ко Поднео Ђорђевић, издао 48 карата вите него што има потрошача. де карте су лежале код Ђорђевића све до 17 новембра, и тек онда су враћене, чиме је прекршен законски пропис, који предвиђа да карте мо рају да се врате најдаље за пет дана. .
Све ове шпекулације изгледају на око ситне, А како су крупне! Зар треба учинити веће зло него сваког месеца лишити по неколико студената њиховог следовања.
његовог рада. Они
свакако нису Јасно је као „грешке" нису намера. Но сад питање. Како је
. упркос
У циљу заштите здравља гр
САНИГАРНЕ ИНСПЕКЦИЈЕ.
4
ђана
КАЖЊАВАЈУ КРШИОЦЕ ХИГИЈЕНСКИХ ПРОПИСА
А ПОЉУ здравствене заштите грађана постигле су приличне успехе рејонске санитарне ин-
спекције, нарочито у борби за спровођење и придржавање хигијенских прописа и прехранбеној трговачкој мрежи, у објектима друштвене исхране и угоститељства, у двориштима станбених зграда, на пијацама итд. Санитарни инспектори сус успехом водили борбу против нечистоће као једног од најопаснијих извора заразних болести. У прљавим и нехигијенским продавницама за месо, за воће и поврће, за млеко, за хлеб и за колонијал, у прљавим пијачним тезгама, у изношењу на пијаце кварних намирница, у прљавим и загађеним ђубоетом двориштима лежи извор за најлакше преношење ситних невидљивих клица узрочника разних заразних болести.
У последњем тромесечју ове године санитарне инспекције рејона извршиле су 26.935 прегледа придржавања хигијенских прописа у разним продавницама и објектима трговачке мреже, друштвена исхрана. угоститељства, и туризма, У двориштима станбених зграда, на пијацама и другим местима. Том приликом су установиле 2.016 тежих и 10.042 лакших случаја прекршаја хигијенских прописа,
СЛУЖБЕНИ ПЕЧАТ — 34 ДУВАН
КАКО СЕ ДОБИЈАЈУ ЦИГАРЕТЕ БЕЗ РЕДА
РЕ извесног времена отворене су при рејонским народним одборима малопродавнице дувана, да грађанима који долазе послом у народни одбор омогуће куповину цигарета док се налазе у згради. У почетку није било редова. Међутим, касније, када су и службеници самих народних одбора редовно почели да се снабдевају из ових продавница, дувана је нестало за грађане. До овога је дошло услед тога што су службеници, опирању _ продаваца, узимали цигарете преко реда Тако је, на пример, повереник за Финансије Народног одбора Шестог рејона, да би дошао до цигарета преко реда, издао малопродавцу следећу потврду, на коју је ударио службени печат;
„Да сам дана 4-ХП-1950 године Ујутру узео 100 комада цигарете „Зета“ за своју личну употребу, јер као повереник за финансије Народног одбора Шестог рејона не могу да чекам ред м не купујем цигарете сваки дан. ·
Потврду издајем малопродавцу Марији Ристић ради доказа код својих претпостављених. с. Ф. — С. н.
Повереник за финансије Народног одбора Шестог рејона" Исто тако, службеници Јавног тужиоштва овог рејона направили су списак мо коме ће се снабдевати из ове малопродавнице. На списку је; поред печата Јавног тужиоштва., ударен и печат Извршниог одбора Народног одбора Шестог рејона. "Како је продавац Марија Ристић одбиЈјала да изда цигарете на основу ових потврда и спискова, извесни службеници без решења и бесправно извршили су претрес продавнице, али нису нашли никакве замерке на пословање.
да ли је надлежнима у Народном одбору Шестог рејона познат овај „систем" расподеле дуванских прерађевина коме не треба коментара.
· Петровић из
Првих година свог рада санитарне инспекције су давале предлоге за уклањање неправилности и недостатака у одржавању чистоћеи у“ беђивали службенике и грађане у потребу одржавања чистоће и строгог придржавања хигијенских прописа у интересу заштите народног здравља. Данас се, разумљиво, већ у већину грађана укоренила свест у потреби и значају хигијене и зато су и органи санитарне инспекције прешли на примењивање ош» трих казнено-поправних мера против појединих несавесних кршитеља хигијенских прописа, Тако су на пример, органи санитарне инспекције из Петог рејона у овој години казнили Драгомира Томића, Благоја Коцића и Љубомира Маринковића, земљораднике, сваког са по дин. 10.000.- зато што су износили на пијацу ради продаје млеко са 50%, воде. Због нечистоће у кухињама или просторијама мензе Милана ЖХаџи-Поповића, управника мензе Пролетер" са дин. 300.Милана Копривицу. управника мензе „Партизанка" са дин, 1.000.-, због нечистоће у продавницама по“ сластичага Аркадија Покоњића, са дин. 2.000.-, Десанку Аћимовић, пословођа пекаре са дин. 500.-; грађанку Софију Тодоровић, Јованку Ђорђевић и Ружу Васић због загађивања клозета, сваку са по дин. 200.-, итд. |
Санитарна инспекција Трећег рејона казнила је посластичара Ибрајима Алемовића са дин. због нечистоће у његовом локалу, директора хотела „Београд" Милорада Вукајловића, са дин. 1.500.због нечистоће у дворишту хотела; настојника зграде Зорку Вукмирића са дин. 1.000.- због нечистоће у згради Јована Ристића бр. 17; Божидара Лаловића са дин. 2.000. због нечистоће у пекари; Бранислава Бељаковића из Јагњила са дин, 15.000.-– збот продаје на пијапи неисправног кајмака, а Милоја Баћевца са 10.000.дин због исте ствари, итд.
Тако санитарне инспекције рејона свакодневно заштићују здравље наших грађана, уклањајући свуда и на сваком месту кршење хигијенских прописа у одржавању тистоће, као једне од основа обезбгђења здравља грађана Београда. С друге стране и сами грађани треба у том раду свестрано да помажу санитарну инспекцију, придржавају“ ћи се савесно свих прописа одржавања чистоће и хигијене и пријављивањем свих кршитеља. У томе, као и на здравственом просвећивању грађана, много могу допринети наше масовне организације, а првенствено Народни фронт.. Исто тако рејонске санитарне инспекције треба и надаље све више да заоштравају питање односа несавесних службеника и грађана према чистоћи. в. Скала
Пред Нову годипу ;
ТРГОВИНСКА МРЕЖА ВРШИ ОБИМНЕ ПРИПРЕМЕ
оред угоститељских објеката У || којима се припрема свечани дочек Нове године и београдске радње добиће свечанији изглед. Њиховом и спољњем и унутрашњем уређењу посветиће се највећа. пажења. Излози ће бити украшени светлим хартијама, пахуљицама и зеленилом, а роба у њима биће намештена са посебном бригом. Предузеће се детаљно чишћење продавница, уређење рафова, украшавање просторија, тако да се по сваком и најситнијем детаљу осети долазак празника. . Грађани који желе да у својим домовима за Нову годину имају јел“ ке моћи ће да набаве у београдским радњама сав потребан накит: све-
ћице, куглице, пахуљице, стаклена звона и тако даље. Градско предузеће за цвеће набавиће велики број јелки, које ће се, почев од 26 овог месеца, продавати на свим пијацама града. .
Све угледне продавнице пољопривредних добара биће снабдевене великим количинама намирница, а путем обезбеђеног снабдевања, као што је штампа већ јавила, грађанима ће се делити месо, џем, мармелада и други прехранбени артикли.
Трговинска мрежа се постарала у границама могућности да грађани ову Нову годину свечано дочекају, да буду снабдевени довољним коли“ чинама намирница. :
4 1
5.000.-.
"МОЖЕ ЛИ СЕ БОЉЕ
__РЕШНТА_ПРЕНОС ПРТЉАГА НА МЕЛЕЗВИЧКОЈ СТАНИЦИ
УТНИЦИ који се нађу на пе| рону Београдске железничке
станице, било да су допутовали у Београд или га напуштају, навикли су већ на познати глас иза. својих леђа:
— Носач, да понесемо ствари!
И пре него што стигну да ма шта одговоре, закаче их колица која гурају људи са бројем на капи. У жељи да што више отаљају свој по“ сао, па тако и више зараде, они не пазе довољно да ли ће некога повредити, или му исцепати одело. Како је колица доста, то се развије прави саобраћај.
Тако је било до пре месец дана. Сада више не, Носачи су остали а њихова колица — не могу на перон. Баш због тога да не ометају правилно кретање путника.
Доста путника долази на стани. цу са великим пртљагом. Многи од њих траже да им у преношењу помогну носачи, Док.је било колица „то је ишло брзо и лако. Цене нису биле баш мале, али кад је пртљаг велики и тежак, помоћ носача била је неизбежна. Сада, кад нема колица, са ценама је још горе. Носач не може да понесе све одједном, већ део по део, мора да се враћа, и за све то тражи посебну награду. Често они то и неће да раде, Зато путници морају да ангажују више носача и свакоме понаособ да плате, Међутим, цене њиховим услугама нису уопште утврђене. Они наплаћују како коме „од ока". Када путник неће да дозволи да га „одеру“, носачи се 06јашњавају, лармају и тако се ствара непотребна гужва. До тога скоро редовно долази, јер за ручни
кофер они траже 50 или 60 динара, '
а неки пут и више. Када им се не плати толико — неће да носе. Тако путници остају без њихсве помоћи, сами не могу да однесу ствари, па се деси да због тога изгубе и воз.
Зар се не би могла утврдити једна тарифа према тежини пртљага и по њој утврђивале награде носачким услугама2 Верујемо да може. Цене би требало саопштити сваком носачу понаособ, а поред тога, требало би их истакнути на видним местима на перону, грађани могу обавестити и на њих позивати.
Носач број 54, стари Марко Ожеговић, који још од 1924 године ради овај посао на Београдској железничкој станици, каже:
— Ето, јутрос је одједном донето петнаест великих сандука. Одмах питају где су колица...
— Било би нужно да се дозволи рад на перону са бар неколико колица, за случајеве кад је пртљаг велики.
Заиста, о томе би требало повести рачуна.
ДА ЛИ ЋЕ ДИНАМО ИСПУНИТИ ДАТУ ОБАВЕЗУ _
УТРА ће пасти коначна одлука. На
стадиону Партизана, после вишеме-
сечног такмичења састаће се у финалама такмичења за пехар Маршала Тита Црвена звезда и Динамо. И једна и друга екипа постиглесу у досадашњим такмичењима одличне резултате. Црвена звезда победила је Железничар (Љ) са 3:0; Металац (3) 3:0; Одред (Љ) 8:1; 'Текстилац 2:0 и Партизан 1:0. Динамо је однео прву победу над Рударом са 5:0; Локомотивом (3) 6:11; Подрињем 6:0; Сарајевом 4:0 и Хејдуком 21. За сво време такмичења Шрвена звезда је дала 17. а примила 1 гол, док Динамо има голдиференцију 23:3.
У досадашњим такмичењима за Куп редовно се догађало, изузев 1948 године, када се Партизан квалификовао за финале жребом, да у финална такмичења поред најбољих уђу и релативно сла. бије екипе, Тако 1947 и 1949 године у финале су се пласирали један члан прве и један члан Друге лиге. Наша најбоља друштва изузев Црвене звезде, нису имала много успеха у куп такмичењима. Хајдук, који је кроз сва државиз првенства и остала такмичења имао релативно најсталнију форму, до сада се ниједном није пласирао за финале док
___________== не === | –– по
ОООТРИЛЊНО СЛИКЕ
:
тако да се и.
:з
Светла и топла учионица, мешовитог одељења трећег разреда Основне школе број 16, примила је нову групу малишана. Уз уобичајени почетак часа — „седите", чула се још једна реч учитељице;
— Седите усправно!
Основци забацише руке за лећђа и у примерном ставу сачеКкоше пропитивање. ПЏахуље првега снега промицале су за окнима. На малим лицима огледала се радост. Надметали су се упорним дизањем руку, нестрпљивим ословљавањем — Учитељице! Учитељице! — Водила, се, реч о пари, настајању облака, њиховом хлађењу... 0 снегу. Снег! М тада, октобра, 1920 године, падао је први снег. Дру: мом који се ломи кроз клисуру, тресла су се једна кола, У њима је била млада учитељица. Тек што је завршила учитељску школу. Тешко се одвојила од Крагујевца, да би кренупа ва позив коме је срце вукло још од детињства. Био је то пут у неизвесност. Дивљина планинског краја уливала је страх у мисли младе учитељице, Сетила се Милица разговора, вођеног у железничком купеу:
— Куда виг — питали су је сапутници, сељаци.
— У Сокобањски Читлук, одговорила је Милица, Џељаци се згледаше и додадоше;
— Разбојничко вам је то место! Стреслу се, сетивши се тог разговора. Мислила је: „Ши врапе ми студ: неће кости изнети!" Но живот у планиском гнезду није био тако суров, као што су јој претстављали, . Народ је прихватио, а ома му је поштено служила. Шрслазиле су годмне. Седам у Читлуку, а десет у Бобовишту код Алексинца. Милица Јанковић подизала је већ и своју породицу, поред толиких паршштаја малишана, којима је давала основна знања за
ОРО ГРТ
су партизан (када је освојио куп) и Динамо (ове године први путу били само једном финалисти.
Учествовало је 1.400 тимова
У такмичењима за куп учествовало је око 1.400 тимова из свих. крајева наше земље, Највише екипа учествовало је са територије НР Србије — 820, Са територије Народне Републике Хрватске такмичило се око 400 клубова.
Београдска друштва постигла су у овогодишњим такмичењима релативно добре резултате. Од око 30 друштава, колико је учествовало са територије Београда, најбоље резултате постигли су ДИФ, Будућност и Раднички П, који је играо сапрвим тимом Партизана 1:2. Најбоље резултате од осталих екипа (републичких и савезних) постигли су београдски Раднички и вараждински Текстилац пласиравши се у четврт финале Купа.
Да ли се куп може освојити за стално
Герема пропозицијама такмичења запехар маршала Тита свака екипа која освоји пехар, добија исти у минијатури, док прави задржава само за годину дана. Значи, ако ове године Црвена звезда победи Динамо без обзира што би у том случају по трећи пут освојила прво место у овим такмичењима, не би за стално добила прави пехар, већ би се као и ранијих година њено име урезало на пехару, а за стално добила би минијз– туру. у
Сутрашњи сусрет показаће да ли ће београдски футбалери и по трећи пут узастопце освојити Куп Југославије за пехар маршала Тита или ће га препустити борбеним Загрепчанима, који ће се, свакако, до максимума заложити да освоје ову велику победу и испуне дату обавезу.
Јесше ли урла ;
•..-да је финални сусрет за овогодишњег првака државе у стоном тенису, између Харангеза и Долинара трајао 40 минута. Најдуже се играо други и трећи сет, по 12 минута, док је последњи, четврти, трајао свега 6 минута,
Ж
·.. да је изненада нестао сат са стадиона СДЈА Партизана јер је, изгледа, враћен на старо место, на стуб стадиона Црвене звезде. Сетимо се да је пре почетка изградње великог стадиона, на постојећем игралишту био већ један сат. Да ли ће се тај други пронаћи, или ће се сутрашња финална утакмица за Куп опет' играти без сата7т
ж
•.. да су чланови секретаријата Струч_ не комисије Стонотениског савеза Југославије, Т. Харантозо, Блажи и Влатковић, испали из такмичења _ за појединачно првенство државе, још првог дана,
ж
•.. да је на недељној утакмици Црвена звезда — Партизан, пукла лопта мо жда од силних „киксева", „балона“ и прецизних шутева", којима је обиловала утакмица.
ж.
да свакодневно расте интерес за недавно отворену спортску клалионицу. Највише се кладе у Београду, где је У четвртом колу било уплаћено око 150.000 гинара, а у петом сума се попела на 235.000 динара,
...
мкнк ет је товорио Б Народноовлободилачком рату... ЕЦ О учитељици, основцима __ — џ првом снлту |.
"Розје 28. 111—е2,
пут у живот, После толико година, она је још увек за катедром. Шред њом је још једно младо поколење, Можда последње пред пензију... У
— Трагови у снегу користе ловцима и борцима... прича румено девојче. |
Са природописа на земљопис и историју. Бледолики дечак говори о Народноослободилачком
рату, о мукама у снегу и мразу,
о преносу рањеника, Деца сама развијају тему. Учитељица је заокругљује:
— Децо, данас — када пада. први снег, ми морамо да се сетимо сних страшних зимау којима су наши борци свесно подносили многобројне патње да би ослободили народ од непријатеља м омогућили нам да данас гадико у топлој учионици и да
се радујемо првом снегу! • „ “
. Радничка кћи, учитељица Ми-
лица Јанковић припремала је децу, у свом дому и деци у шко ли уливала знање, стварала људе. По ослобођењу, народна учитељица развија у Београду своју делатност као никада раније, Подизање пионирске оргавизације, предавања у Мародном фронту, пет генерација 0писмењених на течајевима које зе она водила! Награду је примила у задовољству због успбна оних, којима је она помогла де савладају писменост и основна знања. Многи њени течајци уче данас гимназију. Другима је отворен пут ка савлађивању стручних знања. А учитељицаи даље неуморно ради.
Први снег! Тридесети у њепој учитељској служби. Хридесет година плодног рада. Тридесет година вајања поштеног духау младим бићима.
Разговор се настављао. Одковарао је пуначки ђачић: — А кад одрастемо, чувари наше Слободе!
Е. ПАВЕЛКИЋ
бићемо
Са утакмице Црвена звезда — Мартизан
Мтсоугсеуа татзка одргапа
ктапо и реаемот Који тедппатодпов (игшта п Агозђегдати 1
вен: Н. СОГОМВЕК (Епшезка) — | Стт!: У: РТЕС (Јиномамјја)
1. а2—а44, 528—16; 2. с2—с4, ет—еб; 8. 551—е3, 118—р4; 4. ра1—е2, 0—0: 5. БЕ1—3, | сл—е5; 6. 44:05, 558—аб; 1. а2—а3, Т54:083->) 8. 1222:23, 586:25; 9. 52—р647 (вен је уеб таозфао џ гагуоји 1 оуај пергот јет ројез зато бе јо5 уће да озјаћ пјекоу ротоХајл, 5с5—е4; 10. рез—а4, ат—а5! (Вгхот аксјјот стт пе Чаје угетепа ргоЏбмшки да доута зуој гагуој 1 да рпртепи гокади); М. ре1—ђ62, (Офрогтаје је цм 5зуакот 511- баји БИо 11. 54—р5, ра 1 рогеа Фока 510 51 _ Ђец 12ицбјо Кот!го пад мапа роЏет с5.), аб:ра; 12. а3:54, Тав:а1+; 13. Тљагај, 47—46; 14. 513—427 (Моуо вчбђђепје утетпепа. Рофгеђпо је БИо родили за рпрге- _ кпата га гокади.), еб—е5; 15. р44—ез (Меб је ргеће парад па #адки #72, Бо ршет Жуе Копја 5е4:22, БПо тумет ра6—96.), 5е4:82; 16, рез:а2, 516—е4; 17. р42—е3,. | 1св—151 18. Б2—Е4, 0р48—а8!; 19. рез-с1) Гав—а4!; 20, 1,21—23 (Матаупо да пе ЂЕ уа- | Цало 20. 4:15 гђов 20. ... рађа; з. кеја1, 5е4:12+ 16а.), ТЕВ—с8; 21. #2—#3 (Ма 3 84:55 добо ЊЕ 21. ... Тев:с4 за озуајапјет Тоуса па с3л, 5е4:с3; 22. 1921:23, 115—е6; 23. | е2—е4, рад—а2; 24. с4—с5 (Свен пета пас па да зе зирговфам! рг зки ргобушка па с-уегнка. Робго ти је Фор уап 1аге, ен. ч вбуал (ага ва М6игот гаапје, 8ко је розефса хаказпјепја џ гагуоји.), 46:05: 25. Њ4:с5, раг—ат; 26. ре3:е5, Тев:с5; 27. ребба, Теб—а5. ве! ргедаје. Мик Ја
вен пета пабпа 4з зргебј јагавфгоји. | Таб—в1 +; 29, мег—а1, Та1—а2 Бен 1 наиб! кгашец 11 доба тај. па роџи #2. Рјгс је уУмо еге по ког цо | 5јађи „ти ргомушка и офуагатји,
ЈН :