Adam Bid, str. 18

ХхлуУ ИСИДОРА СЕКУЛИЋ

графског романа. Душа мале Маге, то је спиритуална аутобиографија саме Џ. Елиот. Дивна фантазија тога детета, које има моћ да преобрази све тривиално, њене авантуре и каприси, то је идеализовано детињство аутора;фа Мага као тип, то је свагдашњи идеал Џ. Елиота: тип самосталног, јаког, идеалног женског карактера, који се враћа у романима Џ. Елиота, у Дајни у Адаму Биду; у Доротеји у Мидлмарчу; затим, као особита, мало карикирана вариација, у чувеној језичној, и као нож оштроумној г-ђи 'Појзер, опет у А. Биду; и, као контраст, у приглупој, али са неким светачким ауторитетом, и гласом „као да увек у болници говори“, опет неодољиво јакој г-ђи Винтроп у Марнеру, ит. д. — Адам Бид је најпопуларније дело Џ. Елиота у Енглеској. Оно је најшире засновано, у њему је обрађено мноштво судбина најразноврснијих људи, у њему је можда најсимпатичнији јунак и најуспелија мушка фигура Џ. Елиота, Адам, који у добру и злу стоји као храст, који са својим поноситим карактером, чедном страшћу и свакад смишљеном речју персонификује, као идеја и као стил, супериорног човека, иако је једноставан радник. У Адаму имамо једну врсту пандана, у прози, оне концепције којој је велики песник Вордсворд дао израза у чувеној Оди дужности, где је уметнички синтетисана природа, слобода и воља човекова, и Бог. У Адамову телу и снази је природа, у карактеру његовом је слободна воља, „а божанско у њему чине они дивни узвишени његови _инстикти пред којима се његово трошно ја сави" јало као на делу ухваћени грешник, У Адаму Биду "је још читав ред целих, истинитих личности; већ споменута г-ђа Појзер; па млади поседник Артур, симпатични, · доброћуди, слаби господин, који се једнако сам обмањује, и кад добро ради, и кад зло ради, и кад се каје у себи, и кад се теши мишљењима око себе; па методискиња Дајна, провидна, спиритуална, мислена фабричка радница, која, као зрак сунца, редом пада на сваког да сваког угреје, овесели и с небом веже; па, крај толиких других, глав"на јунакиња уз Адама, Хета, лепа, празна, ташта се-