Adam Bid

ХхлуУ ИСИДОРА СЕКУЛИЋ

графског романа. Душа мале Маге, то је спиритуална аутобиографија саме Џ. Елиот. Дивна фантазија тога детета, које има моћ да преобрази све тривиално, њене авантуре и каприси, то је идеализовано детињство аутора;фа Мага као тип, то је свагдашњи идеал Џ. Елиота: тип самосталног, јаког, идеалног женског карактера, који се враћа у романима Џ. Елиота, у Дајни у Адаму Биду; у Доротеји у Мидлмарчу; затим, као особита, мало карикирана вариација, у чувеној језичној, и као нож оштроумној г-ђи 'Појзер, опет у А. Биду; и, као контраст, у приглупој, али са неким светачким ауторитетом, и гласом „као да увек у болници говори“, опет неодољиво јакој г-ђи Винтроп у Марнеру, ит. д. — Адам Бид је најпопуларније дело Џ. Елиота у Енглеској. Оно је најшире засновано, у њему је обрађено мноштво судбина најразноврснијих људи, у њему је можда најсимпатичнији јунак и најуспелија мушка фигура Џ. Елиота, Адам, који у добру и злу стоји као храст, који са својим поноситим карактером, чедном страшћу и свакад смишљеном речју персонификује, као идеја и као стил, супериорног човека, иако је једноставан радник. У Адаму имамо једну врсту пандана, у прози, оне концепције којој је велики песник Вордсворд дао израза у чувеној Оди дужности, где је уметнички синтетисана природа, слобода и воља човекова, и Бог. У Адамову телу и снази је природа, у карактеру његовом је слободна воља, „а божанско у њему чине они дивни узвишени његови _инстикти пред којима се његово трошно ја сави" јало као на делу ухваћени грешник, У Адаму Биду "је још читав ред целих, истинитих личности; већ споменута г-ђа Појзер; па млади поседник Артур, симпатични, · доброћуди, слаби господин, који се једнако сам обмањује, и кад добро ради, и кад зло ради, и кад се каје у себи, и кад се теши мишљењима око себе; па методискиња Дајна, провидна, спиритуална, мислена фабричка радница, која, као зрак сунца, редом пада на сваког да сваког угреје, овесели и с небом веже; па, крај толиких других, глав"на јунакиња уз Адама, Хета, лепа, празна, ташта се-