Agrarna politika

дец. 1919). Трећу врсту интересената чине прави колонисти: сељаци без земље из пренасељених или неплодних крајева. Њима се бесплатно даје грађа за зидање кућа и стаја, бесплатан подвоз, први обртни капитал, и т. д.

Ове три категорије интересената добијају земљу у привремени закуп или у својину, и то:

1) Локалним интересентима зеиља је у почетку дата у једногодшињи закуп, који једоцније, 18. јула 1924, продужен све до доношења једног закона, којиће „дефинитивно одредити одштету за одузете велике поседе и уредити прелазак земаља у својину земљорадника I ''. Закуп је најпре износио петоструки предратни чист катастрални принос од сваке парцеле, од чега 4/5 иде сопственику а 1/5 држави за њене трошшкове, а доцније је повећан на 8-струки катастрални принос за оранице, а 10-струки за пашњаке: од тога 3/4 иду сопственику, 1/4 држави.

2) Добровољци и колонисти добилн су земље уписане у катастар на њихово нме, с тим да не могу отуђити без одобрења министра за Аграрну Реформу. Док се не регулише питање одштете, и они плаћају сопственицима годишњу ренту као привремени закупци. За добровољце, ову закупнину платиће држава. Сви се морају населити у року од шест месеца од дана доставе решења о додељењу земље. У року од 3 године после насељења морају сазидати кућу. Морају сами да раде, осим ако је реч о инвалидима и ратним удовицама. За три године су ослобођенн сваког пореза и приреза. Северни крајеви су резервисани за добровољце, док се у јужним крајевима насељавају и обични колонисти. У северним крајевима особито место заузимају „оптанти“ , т. ј. Југословени досељени из суседних држава којима су били припали на основу уговора о миру: њнма је по правилу додељивано више земље него обичним колоннстима. Насељеници у јужним крајевима постају сопственици КЗгодинапосленасељења, а они у северним крајевима сматрају се закупннцима без рока.

З.Аграрне заједнице. За успешније спровођење целога овог посла установљене су нарочите задруге аграрннх интересената, т. зв. аграрне заједнице (9. нов. 1920). Неограниченим јемством сви чланови заједнице гарантују за бескаматне позајмице које им чини држава, а према осталии повериоцима они су везани обично троструким нзносом уписаних удела. Заједнице морају ступити у Савез који постоји на њиховој територији: у Скопљу за јужне, у Новом Саду, Вел. Бечкереку, Осеку и Загребу за северне крајеве. По уредби од 30. марта 1928, бескаматне позајмице од државе могу заједнице добијати само

280

СЕЉАЧКО ПОРОДИЧНО ГАЗДИНСТВО