Agrarna politika

преко свога савеза, а овај га мора вратити држави у 20 полугодишњих оброка, у колико не би добио неко олакшање (чл. 6 уредбе). На ове зајмове савез може заједницама рачунати највише 2% за трошкове, а ове својим члановима највише 1%.

4. Пжтање откупа. 31. јула 1925, унета је у закон о буџетскии дванаестинама једна одредба по којој се допушта факултативни откуп земљишта стављених под удар аграрне реформе, и то: 1) обрадиве површине само аграрним интересентииа у износу сада закупљеног земљишта; 2) шуме, пашњаци и неплодно тло, које преостану кад се подиире аграрни интересенти, и другим појединцима и правним лицима. Ову одредбу правдао је тадањи министар Павле Радић тиме што су хрватски сељаци слабо добијали земљу од аграра, а вољни су купити из слободне руке. Но она је дошла касно, кад је већ била настала пољопривредна криза, и није имала скоро никаквог резултата. Користиле су се само неке банке, да јевтино купе шуме које су биле под ударом. Друге су парцелисале имање купљено по 3000 дин. јутро, а сељацима продавале по 6000: појаве спекулисања и кметодерства, познате из доба факултативног откупа у Босни, пре рата!

Слично се хтело урадитн у јужним крајевима; основан je чптав консорциум банака за откупљивање и парцелисање имања, алп за сада је тај потхват још у покушајуД Најзад, у јавности се с времена на време покреће питање о дефинитивном откупу великих поседа. Део босански аграр је плаћен са 255 милиона дин. у обвезницама. За сам далматински аграр, међутим, један законски пројекат предвиђао је Цифре од 400 па и 630 милиона: 400 милиона би дала држава, а 230 сами тежаци, што је очевидно претерано. Мање бриге задају јужни крајеви: откупна цена би била мала, те би се цело аграрно питање тамо могло решити са мање од 200 милиона. Најтеже је у севернии крајевима, где је од великог поседа одузето 600.000 јутара.

Факултативним откупом ликвидирано је око 50.000 јутара. Остало се мора платити: две, три или више хиљада по јутру• Скоро једна трећина подсљене земље (170.000 ј.) припала је добровољцима, за које држава има да плати. Нред тим фактом би се иитање ревизије добровољачких уверења опет морало поставити. Ако држава хоће да плати свима сопстееницима, биће јој потребне суме којих у земљи нема. 2

1 Ст, Стојановић, ~Шест година наше аграрне реформе", Југесл. Њива. 1925, стр. 379. ~Новн противннци аграрне реформе“’ Привр. Преглед, 1. јан. 1929. 2 Д-р Славко Шећеров, ~Аграрна реформа у краљевини СХС", Eutmмист, март 1927, стр. 161—178.

281

АГРАРНЕ РЕФОРМЕ