Agrarna politika

г) Резултати, на страни и код нас.

Данашње поколење присуствује једном од највећих преображаја у историји човечанства. У току Светскога Рата, и под његовим снажним импулсом који је неколнко стотнна милиона сељачкога народа извукао из уобичајене учмалости, и за неколико година после рата, поседни односи у Европи, нарочдто на њеном југо-истоку и истоку, изменили су се више него за неколико векова пре тога. Око 200 милиона душа променило је у већој или мањој мери свој друштвени положај. Укидање кметства, парчање великих поседа, колонизација, —хве је то нзазвало стварање огромнога броја новнх или утврђивање старих сељачких породичних газдинстава. Пољопривредна економија добила је у тим земљама други вид: од феудалне и капиталистичке она се претворила у мало-поседничку и сељачку. То је чнтава једна аграрна револуција, већа од ма које у историји, већа и од оне на крају 18, и у почетку 19. века: она је била више правна, док је ова више економска; онда су сељаци ослобођени притнска и терета, сада су добили земљу. Савременици још не могу да оцене величину овога догађаја, јер су одвише близу њега. Алн he трећа деценија 20. века у исторнји понети обележје онога што се зове: демократизација земљишне својине, највећи покушај да земљом управљају они који је раде.

Ова тврђења морају се ублажити извесним оераничењима: 1. Поседнп односинисуу некпм земљама коренито пзмењени, те онде још увек преовлађују капиталистичкп облици експлоатадпје: Енглеска, Немачка, Мађарска, Италија, па у неколико п Француска и Аустрија, Чехословачка и Пољска. У тпм земљама соцпални немир услед сељачког гпбања не може још да се стнша. 2. У земљама где суодносиприлично радикално измеаени, као у свима државама југо-источне п источне Европе, те промене или нису довољно пли нису нпкако припремљене , тако да оне не могу датп ни соцпалне а још мање економске резултате којп бп се могли очекиватп од тако велпког преображаја. Ни у Руспјп, нп у балканским земљама додељивање земље и колонпзација нису пзведени но једноме научном и пажљиво израђеном плану који бп гарантовао успех. (А да при томе плана може бити показују сјајнп резултатп истога посла у северо-источној Немачкој и у Новом Свету.) 3. Ново-створена или утврђена газдпнства мало где су обезбеђена, т. ј, снабдевена потребним инвентаром, капиталом и организацијом, који би их помоглп у борбп за живот. Сељацн су извучени пз једнога поретка, којп је функционисао; бачени су у другп поредак, који тек пма да се поставп. Што је главно,

282

СЕЉАЧКО ПОРОДИЧНО ГАЗДИНСТВО