Agrarna politika

промена нпје извршена у деломе свету: читава Америка, Азија п Аустралија као ,и цела западна Европа остале су непромен>ене, са својим старпм системом. Онај тамо има своје мане п своје тешкоће (радничко питање, кризе и т. д.), али он је уређен, организован, стабилан, док овај овде тек мора да «веже кост», да се учвротп, снабде п организује.

Сељачки породични облик газдовања за последњих 15 годика снажно је појачан великим бројем нових газдкнстава, али она,ни по својој распрострањености, ни по своме начину постанка , ни по својој садашњој опреми, не могу задовољити све захтеве рационалне пољопривредне економије. Ако је данас несумњиво да тај облик најбоље гарантује социални мир, још увек се поставља питање да ли он обезбеђује и највећу производњу, нарочито у крајевима који су већ имали развијену капиталистичку пољопривреду и пољопривредну индустрију. Отуда овај реформни посао изазива известан број приговора, који се мање односе на социалне, а више на економске резултате цепања великих поседа, њиховог парцелисања, дељења аграрној сиротињи и читаве унутрашње колонизације.

1. Правни приговор. Мало су важни приговори правне природе: они данас имају само историску важност. Прошло је време када се свако мешање државе у привредне односе жигосало као атак на светињу приватне својине. У свима послератним уставима држава је себи резервисала право да одузима земљу од оних који је не раде и предаје земљорадницима. То налазимо и у Видовданском Уставу (111, чл. 37, 38, 41—43). Мора да отпадне чак и приговор о одштети, за коју поседници кажу да је посве несигурна, ада закупнине слабо примају, 1 кад се зна накоји начин сути велики поседи образовани, иколико су их власници мало стекли својим радом! 1

2. Полнтвчки приговор заслужује више пажње: зашто држава сама врши расподелу земљишне својине? Кад је већ ставила извесне поседе под удар аграрне реформе, нека допусти да се они слободно испарцелишу и нека се за свако парче нађе кајбољи купац. Или бар нека сада у последњем часу допусти приватној инициативи да заврши тај посао, да исправи грешке које је починила администрација. Са тим захтевима дошли су великопоседници, банкари и други капиталисти, организовани у удружења (код нас „Њива“), и њихова акција је негде имала и успеха,нагр.уПољској. Приватна инициатива може одиста

1 „То је резултат десетогодишњице! писао је Привредна Преглед 1. јан. 1929. Пре десет година били су срећни што су се спасли, а сад им апетит расте! I '.

283

АГРАРНЕ РЕФОРМЕ