Agrarna politika

да буде врло корисна, нарочито кад она несебично помаже акцију државе, као што је случај у Немачкој са Siedlungsgesellschaften. Али у заостапим државама увек постоји опасност да се приватна инициатива претвори у пљачку и исисавање неуких сељака гладних земље, који верују у земљу а не знају да земља купљена на дуг значи двоструко ропство. У таквим приликама,државна власт се појављује не само као заштитник социално и економски слабих, већ као регулатор друштвених односа, као вођ и васпитач непросвећених моса, као пропагатор пољопривредне технике, кредитор и чак органнзатор. У крајевима где је велики посед притискивао три четвртине земље, држава има не само право него и дужност да уклони великопоседнике, и земљу издели земљорадницима, месним или досељеним. То захтевају осим социалних и њени политички и национални интереси. Да би се допустила игра слободне утакмице, морају се најпре уклонити неправде које су се вековима гомилале, а те неправде су у средњој, југоисточној и источној Европи толико вапијуће да никаква одмазда према латнфундистима не би била одвише тешка.

Ово не значи да се не може критиковати начин на који је додељивање земље п колонизовање извршено. Нарочито се мора истаћи да за спровођење тога посла није било нпкаквих припремних радова: статистика, географскпх п етнографских студија. Није се водпло рачуна о томе који се људи шаљу у које крајеве, како с обзиром на климу, тако на професионалну традпцијуина начинрада. Прилагођавање људи се вршп врло тешко и врло споро: зато га мора помоћп правилан пзбор и упућивање на право место. Херцеговачке п црногорске колоније у Метохији п на Косову су успеле; у Бачкој п Банату нису. Оптанти из Мађарске и Бачванп су страдалп у ЈужноЈ Србији (Нова Батања!); Нишавци п Моравцп су око Ђевђелије на пр. постпгли чудесне успехе. 1 Хрватп Загорци су пренасељени, али ни за живу главу неће да иду даље од Срема. Далматинци и Личани оу бољи трговци него ратари. Међу Херцеговцима морају се разликовати «госпари» из Неретве од «сердара» из Невесиња. И т. д. Додељивање земље јесте најтежи посао географа, агронома, економиста и социолога. А вршилисугаредовно нестручни људп;чаккојп сусехвалили својим «примптивним методпма». У одбрану нестручних мора се рећи да су они, кад пх није захватпла корупцпја, решавали питања радикално, усамом почетку револуционарно, нарочито Србијанцн, којима је великп посед несимпатпчан а феудални однос одвратанД

i Ђорђе Крстић, Колонизација у Јужној Србији, стр. 6 —19, и даље; Сарајево, 1928; П. Слијепчевпћ о истој теми, Нова Европа, XVIII, стр. 111-129. Вид. такође; Павле Блазннк, Колонизација Селске Долине. љубљана, 1928. Др. Ристо Јеремић, „Подаци о новим насеобинама у Војводини", Летопис М. С., окт. и нов. 1926.

284

СЕЉАЧКО ПОРОДИЧНО ГАЗДИНСТВО