Agrarna politika

3. Економеки приговор. Најозбиљнији прнговори тичу се економских резултата. Упућене су две критике: 1) смањиће се производња; 2) уништиће се прстојећа пољопривредна индустрија. То нису рекли само заинтересовани великопоседници, већ и неки представници економске науке. Остављамо на стару дискусију о преимућствима великог односно малоггаздинства. Свима тим аргументима, сада, поводом наглог цепања великих поседа, додати су неки нови: земља је дошла у руке или сточарима, који се никад нису бавили земљорадњом, или људима из заосталих крајева, који знају само за примитивне методе обрађивања; разорена су организована и модерно уређена предузеШ, а место њих су дошла ситна, бедна, сељачка домаћинства, оскудна у свему; напуштенису велики мелиорациони радови (канали, насипи, пумпе), као и редовно и обилно ђубрење; загуштене су многе културне земље, те су се поново претвориле у ритове и баруштине, Као резултатсвегатога, критичари предвиђају пад производње. Услови под којима се извршило цепање поседа и додељивањеземље оправдали би овекритике и ова очекивања. Али језанимљиводасе она нису свуда остварила. Негде је производња по хектару порасла, а скоро свуда је успела да се одржи на висини предратне производње.

У Војводини, где су велика газдинства била најбоље органпвована, производња је после аграрне реформе одиста опала.*) Али се није пспунило друго пророчанство критичара: пндустриске биљке и даље су гајене, и тоне само у истој, већ у много већој мери. Конопља, шећерна репа, хмељ, све је то малн ратар, постакнут добром деном, радио неуморно, и чак је производњу толпко увећао, да је свима тим артиклима страховито оборио дене. У Хрватској и Славонији, где је цепање поседа било немилосрдно, производња се не само није смањила, већ се увећала после распарчавања спахилука: 1921 обрађено је за 20.714 јутара више земље него у најнормалнијој 1910 години, а за 108.058 јутара више него 1919, кад су великопоседници држали преко 80% обрадпве земље у својим рукама. Принос цереалија пзносио је 1910 год. 4,02 квинтала, 1919 год. 3,60 q, а 1921 5,44 q. У јужним крајевима се производња несразмерно повећала, јер су тамо огромне површине остајале необрађене или су оране необично плитко. Од Ристовца до Ђевђелије пружале су се пре рата непрегледне ледине; данас се ту једва може видети неурађено парче земље. l Што се тиче пољопривредне индустрије, истина је да су умрли многи велики млинови у Војводинп, али томе није

1 Новосадска Трговачко-обртничка комора цени да је производња на њеном подручју оборена за око 20%. Извештај за 1927. Удружење Војвођанскнх Банака годишњн аграрни дефицит цени на 700 милиона динара.

285

АГРАРНЕ РЕФОРМЕ