Agrarna politika

узрок мали сељачки посед, већ трговинска политика, која је помагала извоз жита у место извоза брашна. Фабрике шећера су увек имале репе више него што су могле да обраде, е ако је професорски збор господарско-шумарског факултета у Загребу предвидео обрнуто у познатој својој споменици Аграрна реформа у Хрватској, Славонијии Војводини , (Загреб, 1923). 1 Средњи и мали поседи показали су се као способнији да производе шећерну репу него велики, који су пре рата пмали у главном монопол тога посла; 1913 године произведено је свега 6000 вагона шећера, а 1924 два пута толико: 12.000 вагона, а од тога су за све фабрпке већи део репе далп мали и средњп ратари. Ксто важп за индустрију кудеље, чију су пропаст научницп такође предвиђали: не само наша нндустрпја нпје пропала услед цепања велпкнх поседа, већ смо извезли 1920 године 505 вагона, 1921 - 1120 вагона, а последње године пзвоз је достигао 2000 вагона! Мора се ипак пстаћп да су овакве врлпне у пропзводњп показали домаћи мали поседници, аграрнн ннтересенти или не, док су колонисти одиста били неспособни

за теже културе. Томе није крив само обим поседа, већ оскудица традпције и навике, и још впше: немање стоке п калптала. Ипак, у свима покрајпнама, аграрна реформа и дељење земље повећали су обрађену и засејану површину. То је нарочпто приметно за Босну п Херцеговину и за Јужну Србију.2

4. Критпка метода, Извесне критике морају се ипак формулисати, али се оне односе не иа само начело цепања великнх поседа, већ на начин како се то радило и на мере које су после тога предузете нли, још чешће, нису предузете. 1. Дељење великих noceda вршено је брзо, нагло. У оним приликама револуционарног врења друкчије није ни могло бити. Али се несумњиво онда претерало у томе што се гшао у очима социални моменат, а не и економски. И после прве журбе, социални моменат је био претежан, бар као нзговор: у ствари се земља делила по политичким, партиским и у најбољем случају националним мерилима, 0 способности интересената да раде и да створе јаке економске јединице није се нигде водило рачуна. Зато би прва нсправка морала бити стручна обука нових шефова газдинства, нарочито у напреднијим крајевима, где се теориске поуке могу одмах привести у дело. 2. Разбијањем великих поседа,наСеверу су ишчезле многе агрономски корисне установе (на Југу их никад није било). Кад су већ остављенн

1 На њу је одмах одговорно г. Ст. Стојановпћ, „Аграрна реформа и пољопривредна проивводња", Југосл. Њива, 1923, бр. 11. Вид. од истог: ~Десет година наше аграрне реформе", Ријеч, 1929, бр. 33. (Студнја почнње у бр. 24). 2 Ј. М. Поповић, Наша пољска привреда и њезина производња у времену решаеања аграрног ттања. Сарајево, 1924. и Др. Л. Новак, „Правне н економске последице аграрне реформе у Б. Х.“, Нова Eepona, VII, 490 —497. Ђ. Крстпћ, Колонизаџи/а Јужне Србије. Сарајево, 1928.

286

СЕЉАЧКО ПОРОДИЧНО ГАЗДИНСТВО