Agrarna politika

неки велики поседи, треба их натерати да се претворе у угледна добра, нли таква створити у сред мора малих сељачких газдинстава. Без тога, додељивање супер-максимума се не може оправдати. Сарадња изшђу ееликих и малих газдинстава се такође мора васпоставити, иначе опет велики посед нема оправдања. 3. Питање увођења у својину је капитално за аграрне интересенте. Све док се не осете на своме, они неће моћи дати најбољи свој напор. Десет година је прошло. Премештања и дизања са поседа је било сувише; несигурност кочи рад. Откуп не може бити еелики, јер је криза захвати.ча целу пољопривреду. Код нас, он тешко може прећи 2000 дин. по јутру, ито уз велике олакшице за плаћање; у натури боље него у новцу. Пао је предлог да се фонд за откуп добровољачке земље и за кредитирање осталих интересената створи једним прогресивнимимовинскии порезом,који би највише погодио великопоседнике: можда би се предтаквом перспективом одрекли својих потраживања, само да ке плаћају тако велике порезе. 1 Наша аграрна реформа је почела херојски; она се не може друкчије ни завршити. 4. Манастирска и црквена имања представљају чист мањак у нашој економији. На њих се не могу применити ни они аргументи у корист великих газдинстава на северу. То у опште нису никаква газдинства: земља се испошћује неразумним и нехатним системом наполице и закупа; производи се разносе и продају у бесцење; управа није никаква или је отворено распикућска. Монаха има мало, и они никад не раде земљу, тако да се старешина макастира претвара у великопоседника. Ако се бави привредом, он напушта цркву; ако се бави црквом, он занемарује привреду; а најчешће пропадд обоје.

Манастирска и црквена имања су додсадашњпм одредбама стављена иод удар аграрне реформе кад прелазе максимум. Ради неких вакуфа и за већину манастира у Јужној Србији, доводи се у питање п само укидање кметских и чифчиских односа. Против овога иоследњег решења пстакнут је специалан карактер манастира као задужбина. Али се код тога не може стати, јер би се са таквим аргументима могла довести у питање читава аграрна реформа. Најзад, под удар треба ставити и манастирска имања у Србпји. 2

5. Парцелисање и додељивање било је подложно непрестаним променама, највише зато што је тај nocao био поверен једној политичкој

1 Предлог г. др. људ. Прохаске, Пореска реформа. Београд. Вид. такође његов чланак „Важност аграрне реформе за нашу земљу“, Агрономски преглед, фебр. 1929 2 Вид. супротно гледиште; Др. Чед. Марјановић, Аграрни удар и задужбинска, цркеена и манастирска имања. Београд, 1927. Ђорђе Крстић, ~Да ли добра манастира Високи Дечани спадају под удар аграрне реформе", Архив, 1928, I, стр. 448 —460.

287

АГРАРНЕ РЕФОРМЕ