Agrarna politika

установи, Министарству, које је зависило од тренутне ситуације, од партиских утицаја, и т. д. У Чехословачкој је установљен посебан Држввни Уред за аграрну реформу, чији шеф се не мења, и ако над његовим радом врши контролу одбор од 12 лица које именује Народна Скупштина. (Сличну установу је још 1919 предлагао код-нас r. Витомир Кораћ.) Такав независан форум би изводио посао са више система, водио би рачуна о поссбним приликама у свакој покрајини, координисао би рад свих надлештава на једном подручју, одабирао би и спремао стручно чиновништво, израдио би један добар и потпун аграрни закон.

6. Најзад, започет посао око додељивања земље треба заершити. То важи за све крајеве. У Јужној Србији само 5000 породица домородаца добшто је земљу, што је свакако незнатно према броју сељака без земље или са сасвим недовољним поседом. У Босни и Херцеговини преко 80.000 тежачких породица никако немају земље или имају врло мало; од тога 20.000 муслиманских породица сасвим су без земље или имају исподo.2 ха! — У Србији, ско 90,000 породица поседује 2 ха или испод тога. —У Далмацији и Хрватском Загорју оскудица у земљи је још већа. Ако је дакле циљ аграрно-реформног посла да створн за живот способна сељачка газдинства, онда можемо рећи да тај посао ни из далека није завршен, и пре него се пређс на праву aepapnv политику, очување и унапређивање сељачких газдннстава, —треба их створити у већем броју него што је то до сада код нас учињено.

7. Образовање сељачких газдинстава —унутрашњом колонизацијом и другим путевнма —мора се схватити као једно трајно стварање (creation continue, како је Поенкаре рекао за мир). То није операција која се свршава у једном историском периоду, већ сталан рад деценија и векова. После феудалних и капиталнстичких поседа, морају доћи на ред дру.савна имања која се за ту сврху држе у резерви; а упоредо са дељењем културне земље мора ићи стварање такве земље: исушивањем, крчењем, пошумљивањем и т. д. Просто дељење је један паразитски начин;треба прећина стваралачки. У нашој земљи, понављамо, непродуктивно тло износи 6,788.877 ха, или 27.29% укупне државне површине, нешто вишенего сеа обрађена површина (6,376.193 ха). Правн колонизациони посао, може се рећи, још није ни почет, бар не у ономе смислу у коме је рађен у Немачкој, у Сибиру и у Новом Свету.

Ова питања изазвала су код нас чптаву једну литературу. Осим значајних чланака, од крјих се нарочито истичу серија др. М. Влајинца у Српском Књижевпом Гласнику за

288

СЕЉАЧКО ПОРОДИЧНО ГАЗДИНСТВО