Agrarna politika

Тешко је рећи шта је боље: Немачка и Енглеска су у иасама пролетаризовале своје сељаштво, али су развиле индустрију и колоннални посед. Француска је сачувала своје сељаштво, али је на другии областима стационирала. Опасно би, у осталом, било дати овој установи одвећ велики значај, и њоме хтети објаснити све појаве у животу једнога народа. Али при оцењивању разних феномена и њу не треба губити из вида као један од фактора. 1

4.Дејство овпх огранпчења. Онаврло рђаво утичу пакредитну способност сељака. Нарочито му она везују руке за дугорочно хипотекарно задужење, које пољопривреднику најбоље одговара, и упућују ra у главном на скуп лични кредит. Ми ћемо о томе више говорити поводом пољопривредногкредита. Овде напомињемо даограничења у промету земље иунаслеђивању дају извесних резултата само онде гдепреовлађује ндтурална привреда, где су иотребе за кредитом минималне, док се показала као сметња прогресу у густо насељеним областимасапретежно новчаном привредом. Она су, затим, оправдана за нова газдинства, створена колонизацијом, и то привремено, док се власници не приуче господарењу, нарочито ако су то сточари, који слабо познају ратарски рад, или пољопривредни радници, који не умеју управљати. Најзад,те мере одговарају заосталом и непросвећеном сељаштву, док су оне непотребне швајцарским, данским или код нас словеначким сељацима, који су просвећени и оргапизовани.

5. У нашој земљп,у овоме погледу,долазе у обзир три ствари: 1) прописи о наслеђтању, 2) цепање задруга, и 3) окућје или домаја.

1. У свима покрајинама осим Србије, наслеђиеање се врши у главном по начелима Наполеоновог законика, т. ј. подједнако за све чланове, док се у Цркој Гори наслеђује по народним обичајима. У Србији, после грађанског законика од 1844 (измењен 1864), наслеђују само мушка деца и њихово мушко потомство, а женска добијају само издржавзње и удомљење. Тестатор може тестаментом да изједначи мушке и женске. Но сељаци се ретко служе тестаментом. Сада се води велика дискусија о томе да ли ово ограничење треба и у Србији уклонити. Неки предлажу, напротив, да сесвудауведе установа главног наследника, како би се цепање поседа зауставило. 2

2. Задруга је код Јужних Словена остала нормалан облик сељачког иоседа све до најновијег времена. Чак ни либерализам,

1 Сада неки траже да се укине једнакост у подели наслеђа да би се лечила криза рађаша. La reforme sociale, дец. 1922. 2 Вид. о томе чланке: Алекс. Матановића у Архиву, књ. XXVII, XXX (3 чланка) и XXXII, и Ђорђа Крстића „Наслеђе на сеоским добрима", ibid. књ. XXXV, 173—188 , 253—282 и 346 358.

293

АГРАРНЕ РЕФОРМЕ